Treća sednica Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije

Table of contents :
Front Cover

Citation preview

DOKUMENTI

SKJ

Treća

sednica

Predsedništva

Saveza

komunista

Jugoslavije

KOMUNIST, 1969.

JN

A 9679

A5 S27 A563 1969

770,916

S R E V I

O F

N

TY

I RS

E

IV

I N U THE

HE

V

MIC

N

.T

AN HIG F

U

MICHIGA

Y T I

1817

LIBRARIE

S '

DOKUMENTI

SKJ

Treća

sednica

Predsedništva

Saveza

komunista

Jugoslavije

KOMUNIST , 1969.

Provided by the Library of Congress Public Law 480 Froggam 2 1969

OCT

sta with

Savez komuni

Treća

sednica

Predsedništva Saveza komunista

Jugoslavije

KOMUNIST, 1969.

Seegesling

TREĆA SEDNICA PREDSEDNIŠTVA SKJ / Dokumenti

JN 9679 A5

527

A563 1267

Urednik Duro DURAŠKOVIĆ

Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće >Komunist< , Beograd Trg Marksa i Engelsa 11.

Štampa i korektura: Novinsko preduzeće » Dnevnik«, Novi Sad, Bulevar 23. oktobra b.

POD PREDSEDNIŠTVOM druga Tita, 29. maja 1969. godine, u Beogradu je održana treća sednica Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, posvećena aktuelnoj političkoj situaciji u našoj zemlji i zadacima Saveza komunista. Pored članova Predsedništva, sednici su prisustvovali predsednici pokrajinskih konferencija Saveza komunista Kosova i Vojvodine Veli Deva i Mirko Čanadanović, sekretar Sekretarijata Centralnog komiteta Slovenije Andre Marinc, sekretar Izvršnog komiteta CK SK Hrvatske Pero Pirker, sekretar Veća Saveza sindikata Marijan Rožić i predsednik Saveza omladine Jugoslavije Janez Kocijančič. Na predlog druga Tita utvrđen je sledeći dnevni red:

1. Aktuelna politička situacija u našoj zemlji i zadaci Saveza komunista; 2. Naimenovanje predsednika i članova komisija Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije; 3. Naimenovanje predstavnika Predsedništva SKJ za članove Konferencije organizacije SKJ u JNA; 4. Odluka o funkcijama, zadacima i organizaciji stručne službe Predsedništva SKJ; 5. Odluka o formiranju centra za društvena istraživanja i postavljanje direktora centra; 3

6. Imenovanje uređivačkih odbora lista »Komuniste i ča sopisa Socijalizame i imenovanje predsednika i sa stava izdavačkog saveta Novinsko - izdavačkog predu zeća Komuniste , i 7. Imenovanje predsednika i članova upravnih odbora fondova Predsedništva SKJ. Referat o aktuelnoj političkoj situaciji u zemlji i za dacima Saveza komunista podneo je član Izvršnog biroa Predsedništva drug Mijalko Todorović. U diskusiji koja se razvila posle izlaganja druga Todorovića učestvovali su Srećko Bijelić, Veselin Duranović, Branko Borojević, Krste Crvenkovski , Sergej Krajger, Latinka Perović, Ja nez Kocijančič, Hamdija Pozderac, Pavle Gaži, Milorad Stanojević, Miko Tripalo, Mirko Čanadanović, Jovan Pe čenović, Marko Nikezić, Rato Dugonjić, Veljko Vlahović, Jakov Blažević i Savka Dabčević Kučar.

1

1 Diskusiju o aktuelnoj političkoj situaciji i zadacima Saveza komunista je zaključio drug Tito . On je istakao jedinstvo pogleda koje se na sednici ispoljilo i najavio da će na osnovu referata i diskusije biti napravljeni za ključci, koji će služiti kao putokaz i snažno oružje ko munistima u njihovoj aktivnosti. Predsedništvo je usvo jilo predlog da se izrade zaključci, koji bi se usvojili na njegovoj sledećoj, skorašnjoj sednici. Predlog zaključaka, koji će biti podeljen članovima Predsedništva nekoliko dana pre sledeće sednice, izradiće grupa članova Predsed ništva, koja je, na predlog druga Tita, na sednici određena. U nastavku sednice imenovani su predsednici i čla novi sledećih komisija Predsedništva SKJ: - za unutrašnja politička pitanja i razvoj društvenih odnosa, - za ekonomsku politiku, za socijalnu politiku, > za međunarodne odnose, ----- za razvni društveno - političkih zajednica i međunacio nalne odnose, - za delovanje komunista u društvenim organizacijama, ― za naučni rad, -- za kulturu , - za razvoj Saveza komunista

4

1

- za razvoj teorijskog rada i ideološko delovanje, - za političku propagandu i informativnu delatnost, -za agrarnu politiku, -za administrativna i materijalno -finansijska pitanja, - za opštenarodnu odbranu, - za obrazovanje i za omladinu. Na sednici su imenovani predstavnici SKJ za članove Konferencije organizacije slovenskoj narodnoj armiji. Takođe je doneta odluka o funkcijama, ganizaciji stručne službe Predsedništva i miranju centra za društvena istraživanja i rektor centra.

Predsedništva SKJ u Jugozadacima i orodluka o forpostavljen di-

Zatim je Predsedništvo imenovalo predsednike i članove Izdavačkog saveta Novinsko -izdavačkog preduzeća >Komuniste i uređivačkih odbora lista » Komuniste i časopisa Socijalizam«. Na kraju sednice su imenovani predsednici i članovi upravnih odbora fondova Predsedništva SKJ za naučnoistraživački rad i za izdavačku i publicističku delatnost i doneta je odluka a zadacima komisije za administrativna i materijalno -finansijska pitanja. Novoizabrani izdavački savet NIP »Komuniste je u isto vreme imenovao uređivačke odbore »Komunista‹ za izdavačku delatnost i za izdanja za inostranstvo .

5

1

Aktuelna u

našoj

Saveza

politička situacija

zemlji

i

zadaci

komunista

REFERAT MIJALKA TODOROVIĆA

KOMISIJA; koju je na prošloj sednici formiralo Predsed ništvo, nastojala je da na osnovu raspoloživih materijala , no vih saznanja i šire razmene mišljenja analizira osnovne ka rakteristike 1 tendencije političkih kretanja posle Devetog kongresa. U svom radu, Komisija se oslonjala i na rezultate rasprava o aktuelnoj političkoj situaciji koje su vođene i da lje se vode u centralnim komitetima Saveza komunista re publika, pokrajinskim, opštinskim, univerzitetskim i bazič nim organizacijama i organizacijama Saveza komunista u JNA. Komisija nije bila u stanju niti je težila ka tome da iz radi sveobuhvatnu i temeljnu analizu političkih odnosa. Sve sno smo usredsredili pažnju na ona pitanja sadašnjeg politič kog trenutka koja se po svojoj aktuelnosti i svojoj prirodi ističu kao posebno značajna za pravac i sadržinu neposredne političke akcije Saveza komunista radi što uspešnije realiza cije politike usvojene na Devetom kongresu. Pri tome, pola zili smo od toga da naše Predsedništvo ovom političkom ras pravom počinje redovno razmatranja i analiziranje političke situacije.

7

Nismo šire tretirali i rasvetljavali ekonomska kretanja 1 aktuelne probleme ostvarivanja privredne reforme zato što po mišljenju Izvršnog biroa i ove Komisije to treba da bude predmet posebnog razmatranja na jednoj od sledećih sednica Predsedništva. V

Od Smernica CK SKJ do sada, čitava godina koja je za nama, bila je u znaku jačanja snaga samoupravljanja i refor me, u znaku ofanzive, veće inicijative i ujedinjavanja Saveza komunista. Ako imamo pred očima celinu kretanja, a društve ne odnose i političku situaciju gledamo u razvoju, onda bez preterivanja možemo reći da smo u ovom, relativno kratkom periodu, učinili prodore strateškog značaja koji krče i otva raju nove prostore u kretanju napred. Time je bila omogu ćena politička stabilizacija u društvu, koja je rezultatima De vetog kongresa dobila širu i trajniju podlogu. Prošle godine u ovo vreme još nas je pritiskivao svom te žinom zastoj u porastu proizvodnje sa svim ekonomskim i socijalnim problemima koji su sa tim bili povezani. Reforma je bila u iskušenju, suočena sa pritiscima i kolebanjima, što se izražavalo i u osećanju neizvesnosti u pojedinim društve nim sredinama. Kurs reforme je izdržao probu zahvaljujući vitalnosti sistema socijalističkog samoupravljanja, odlučnoj orijentaciji. pojačanoj akciji i snazi uticaja Saveza komunis ta, zalaganju i spremnosti radničke klase i ostalih stvaralačkih snaga društva i merama koje su preduzeli predstavnički i po litičko-izvršni organi u Federaciji i republikama. Znatno više nego ranije, sada su očigledni plodovi višegodišnje, često dra matične borbe za društveno-ekonomsku reformu. Na kvalitet no novoj osnovi ušli smo u fazu dinamičnog rasta proizvodnje i produktivnosti rada, zaposlenosti i životnog standarda. Pri vreda nastavlja, intenzivira i proširuje strukturalnu transfor maciju sa orijentacijom na koncepte i merila visokoproduk tivne moderne proizvodnje i međunarodne podele rada, uz sve praktične konsekvence koje iz toga proističu u pogledu modernizacije tehnologije i organizacije proizvodnje, udruži vanja i specijalizacije, porasta dohotka , jačanja materijalne osnove samoupravljanja i podizanje ličnog i društvenog stan darda . To je podstaklo optimizam i novi polet ne samo u priv 8

redi, nego i u ostalim oblastima društvenog života i donekle olakšalo rešavanje mnogih materijalnih i drugih teškoća . Pre godinu dana još je trajala napeta politička atmosfe ra bremenita sporovima, trzavicama i žučnim polemikama o otvorenim pitanjima razvoja društva koja su se gomilala , a nisu na vreme dobijala prave odgovore ili su se sporo spro vodili dogovoreni stavovi. Svakako, to je bio izraz dubokih promena izazvanih reformom, zaoštravanja svih protivrečno sti u društvu i demokratizacije odnosa u političkom životu, kao i nužnog idejno-političkog previranja i sazrevanja . Bila je to kriza rasta, zbog zaostajanja u razradi koncepcija i nedo voljne efikasnosti u sprovođenju usvojene politike, zbog ko lebanja u političkom rukovođenju . To se, u izvesnoj meri , iz razilo i u slabljenju poverenja između određenih oblasti dru štvenog rada, između pojedinih društveno-političkih zajedni ca, pa i u odnosima između pojedinih političkih centara i de lova Saveza komunista. To je stvaralo pogodno tle za kon fliktne situacije, za jačanje antagonizama i centrifugalnih tendencija koje su otežavale ekonomsku i političku integra ciju. Sagledavajući suštinske i dugoročne interese radničke klase i zajedničke interese naroda i narodnosti Jugoslavije, odnosno sazrele potrebe razvoja društveno-ekonomskih i po litičkih odnosa na osnovama samoupravljanja , Savez komu nista je imao snage da, na čelu široke društvene samoupravne akcije, stane na put tim tendencijama. Na platformi Smernica podstaknut je i uspešno ostvarivan proces ujedinjavanja u Savezu komunista i u društvu. Novi kvalitet u tom pravcu označili su republički kon gresi i Deveti kongres SKJ. Mnoge dileme su raščišćene, mno gi nesporazumi i sporovi prevaziđeni, mnoga pitanja našla su svoj odgovor. Isto tako, bliže smo sagledali i, bez zataškava nja, utvrdili one probleme koji zahtevaju dalja raščišćavanja pogleda i usaglašavanja mišljenja. To je stvorilo novu atmos feru i bitno doprinelo stabilizaciji političkih odnosa. Poslednja godina bila je karakteristična po snažnoj poli tičkoj aktivizaciji radničke klase, poljoprivrednih proizvoda ča, omladine i intelektualnih radnika. Avgustovski događaji od prošle godine su , sa svoje strane, učvrstili uverenje o nuž nosti sopstvenog i samostalno, samoupravno-demokratskog pu ta socijalističkog razvoja našeg društva. Pitanja spoljne poli tike i opštenarodne odbrane sve više postaju stalna preoku

9

pacija i deo široke samoupravne i političke akcije svih društ venih subjekata. Vlastitim preobražavanjem, Savez komunista povećava dinamizam i akcionu sposobnost, ostvaruje življe spone sa klasno-socijalnom bazom, nalazi se u žiži samoupravnog pok reta savremenih proizvođača, podstiče aktivnost mlade gene racije. Time je naš Savez povećao svoj uticaj na sve osnov ne tokove društveno-političkih kretanja. Značajan vid i kom ponenta reforme Saveza komunista je radikalna kadrovska obnova njegovih vodećih organa, koja je izvršena demokrat skim putem, uz aktivno učešće i podršku članstva. U toku je dinamično menjanje unutrašnje — socijalne i starosne strukture SKJ. Do pre godinu-dve, sa razlogom smo konsta tovali da nam organizacija »stari«, da se u njoj smanjuje za stupljenost radnika i omladine. I u tom pogledu sada imamo bitno izmenjenu situaciju . Za godinu dana u Savez komuni sta primljeno je 175.000 članova, a od toga 152.000 omladine. Sada mladi ljudi ispod 27 godina sačinjavaju jednu četvrtinu članstva, a dve trećine su ispod 40 godina. Naš Savez je pri vlačniji za radnike, mlade ljude i intelektualne stvaraoce. U Savezu komunista već imamo novu, značajnu potencijalnu snagu, koja može da ubrza njegovo dublje preobražavanje i dalje revolucionisanje. Naznačio sam samo nekoliko promena trajnijeg značaja, koje su izvršene u protekloj godini. One su snažno uticale na stabilizaciju političkih odnosa, na stvaranje realnog optimizma i pretpostavki za dalje razvijanje idejno-političke ofanzive Saveza komunista na političkoj platformi Devetog kongresa. Bilo bi, svakako neopravdano ako bismo jednostrano oce njivali i preuveličavali ostvarene rezultate. Ne bismo sebi smeli dozvoliti samozadovoljstvo i zatvaranje očiju pred mno gim nerešenim i novim problemima. Politička stabilizacija o kojoj govorimo nije statička, već dinamička kategorija. Samo etatističkoj slici odnosa odgovara stanje mirovanja, po tiskivanje i zataškavanje stvarnih problema i pasivno odo bravanje politike koja je otuđena od radnog čoveka, koju je neko mimo i iznad njega formulisao. Politička stabilizacija podrazumeva i zahteva stalno kretanje i previranje, nepre kidno idejno, političko i akciono stvaralaštvo Saveza komuni sta i najširu političku aktivizaciju masa. To je put za preodo levanje protivrečnosti u društvu, razlika i sukoba interesa u cilju pronalaženja ishodišta i realnih odgovora za nove po 10

trebe razvoja, za nove probleme koje nameće svaki korak u našem ekonomskom i društvenom kretanju napred. Radi toga je neophodno da Savez komunista ima i da stalno razvija po 7 litičku inicijativu, da bude sve ofanzivniji i plodotvorniji u svojoj idejno-političkoj akciji. U tom pogledu imaju poseban značaj tri pravca delo vanja. Prvo. Potrebno je koncentrisati snage i akcije komuni sta u samoupravnim organizacijama i predstavničkim telima na rešavanju onih pitanja koja ne trpe odlaganje, a o kojima imamo jasne i dovoljno određene stavove u dokumentima De vetog kongresa i republičkih kongresa Saveza komunista. Ta kva akcija može i treba da bude znatno šira nego što je sada, i organizovanija i efikasnija. Neopravdano je obnavljati diskusije o pitanjima koja su raščišćena i o čijem smo se rešavanju spora zumeli. Moguće je i potrebno da mnogi stavovi Devetog kon gresa SKJ već narednih meseci dobiju svoj konkretan izraz u odlukama samoupravnih organizama, predstavničkih, političko -izvršnih i upravnih organa. Bilo da je reč o tekućim ili o du goročnim pitanjima, nužno je da jasno i javno imamo u vidu no sioce odgovornosti, tako da se u svakom momentu i o svakom pi tanju zna koje obaveze imaju Savez komunista i druge dru štveno-političke organizacije, a koje poslove obavljaju i re šavaju samoupravni organizmi ili državni organi. To je od bitnog značaja za razvoj demokratskih, samoupravnih dru štvenih odnosa, za jačanje samostalnosti i neposredne odgo vornosti svih društvenih subjekata i demokratskih institucija, za dalje reformisanje Saveza komunista. Drugo. Neophodna je dalja razrada naše idejno-političke platforme, što traži usredsređenost na ona pitanja daljeg raz voja reforme i socijalističkog samoupravljanja koja još čekaju prave odgovore, stvaralačko razvijanje pogleda i usaglašava nje stavova. Svako zaostajanje i zakašnjavanje u tom pogledu potkopavalo bi ostvarene rezultate i jedinstvo i omogućavalo stvaranje žarišta nestabilnosti i konfliktnih situacija. Ne mo žemo čekati da se problemi akumuliraju i zgušnjavaju, da nas situacija » zaskoči « i da se pritiscima iznuđavaju odre đena rešenja . Više pitanja te vrste koja traže svestraniju, ali neodložnu razradu , uneli smo u orijentacioni program rada Predsed ništva. Potrebno je da tako usmerimo i organizujemo naš rad

11

da se ta pitanja sukcesivno stavljaju na dnevni red narednih sednica Predsedništva . Kao što treba da budemo jasni i određeniji u stavovima šta se može, kojim putevima i kojim sredstvima ostvariti, isto tako treba da budemo nedvosmisleni u otvorenom definisanju onoga što je u pojedinim zahtevima nerealno, što za dogledno vreme naše društvo nije u stanju da reši ili nam treba vre mena da bi se sagledala prava rešenja. Ako u tome ne bismo bili jasni i nedvosmisleni gomilaće se nerealna očekivanja i razne iluzije. Treće. Neophodno je izgrađivati praksu da se Savez ko munista u svim okvirima i na svim nivoima redovno i inten zivno bavi političkim i idejnim zbivanjima i problemma, da ih redovno analizira, da blagovremeno o tome izgrađuje svoje stavove, da učini sadržajnijom i delotvornijom svoju idejnu i političku akciju . Da bi se razvijao kao borbena politička or ganizacija, Savez komunista ne može biti zaokupljen samo pi tanjima sistema ili svojim unutrašnjim pitanjima. On se mora baviti politikom i ideologijom u punom smislu te reči . To pretpostavlja da Savez komunista u svakoj društvenoj situa ciji i svakoj sredini jasno obeleži demarkacione linije u od nosu na ona shvatanja, idejne struje i politička delovanja koja znače vraćanje nazad, teže konzerviranju zatečenih odnosa, suprotstavljaju se razvoju socijalističkog samoupravljanja, od nosno politici SKJ. Glavni cilj današnje sednice jeste upravo u tome da članstvu i organizacijama ukaže da je u ovom mo mentu za Savez komunista idejni i politički front najvažniji i da je neophodan pravi zaokret ka intenzivnijoj , otvorenoj i dobro usmerenoj idejnoj i političkoj akciji.

II Izbori za predstavničke organe bili su najvažniji politički događaj posle Devetog kongresa SKJ. Pripreme za izbore vr šene su istovremeno i pod snažnim uticajem priprema za De veti kongres, što je davalo pečat izbornim programima, poli tičkom raspoloženju građana i rezultatima izbora, kojima gledano u celini - možemo biti zadovoljni. Prvu analizu izbora već su dali Socijalistički savez i po litička rukovodstva republika. Čitav izborni proces bio je de mokratskiji nego ranije. Predizborna politička aktivnost bila je usmerenija i organizovanija. Postignuti su značajni rezul 12

I

tati u obnavljanju sastava predstavničkih organa i time je ostvaren veći uticaj samoupravne društvene baze. U najvećem broju opština, Savez komunista delovao je mobilnije na rea lizovanju idejno-političkih stavova o tome za što se i protiv čega zalaže . U analiziranju političkih iskustava i rezultata u izbori ma, za Savez komunista je najvažnije da utvrdi ona pitanja društveno-političkih odnosa koja imaju širi i trajan značaj za njegovu orijentaciju i delovanje. Da ovom prilikom samo mar kiramo nekoliko takvih pitanja: Prvo. Protekli izbori su ponovo ukazali na aktuelnost i značaj pitanja koja se tiču položaja radničke klase u politič kom životu i odnosima.

A

Pokazalo se da se odgovarajuća, veća zastupljenost i re alni uticaj neposrednih proizvođača u predstavničkim organi ma ne može obezbediti kratkotrajnom kampanjom, ni samo projektovanjem strukture i primenom » ključeva« . To zavisi od stvarnog položaja proizvođača u društveno-ekonomskim od nosima i političkom životu , od organskog povezivanja sfere materijalne proizvodnje i ostalih oblasti društvenog rada, od novih prodora koje treba da ostvarimo u većem angažovanju i porastu uticaja proizvođača u celokupnom društvenom i poli tičkom životu opštine i širih društveno-političkih zajednica, od savlađivanja birokratskih i drugih prepreka i otpora koji se tome suprotstavljaju. U mnogim sredinama neposredni pro izvođači su u velikoj meri zatvoreni u okvire svojih samo upravnih radnih organizacija, bez većeg uticaja na politički ži vot u opštinama i na raspolaganje onim delom dohotka koji se odvaja za rešavanje zajedničkih potreba i problema. Iznova se potvrđuje saznanje da su prisutne i aktivne snage koje, pod firmom borbe za demokratiju ili za dobro stručno upravljanje, pokušavaju da negiraju vodeću samo upravnu ulogu radničke klase u našem društvu. One pokuša vaju da nametnu društvu klasičnu upravljačku » elitu « , koja ne bi bila odgovorna neposredno radničkoj klasi i samouprav no organizovanim radnim ljudima, nego nekim opštim, tobož demokratskim političkim predstavnicima. Takve tendencije izazivaju otpor radničke klase, ali i povremena kolebanja kada komunisti nemaju jasne i jedinstvene stavove i kada se di rektno ne suprotstavljaju tim snagama i tendencijama. Ova pitanja moraju biti u središtu pažnje i aktivnosti organizacija i svih , vodećih organa Saveza komunista, što je bitna pret

13

postavka njegovog življeg i trajnijeg povezivanja sa klasno -samoupravljačkom društvenom bazom. Drugo. U pripremama ovih izbora učinjen je veći napor da omladina bude više zastupljena u predstavničkim orga nima. Bez preterivanja se može reći da se ovaj zahtev i po treba, i kad bi to neko hteo, više ne mogu skidati sa dnevnog reda. Uočljiv je, pak, još priličan raskorak između usvojenih stavova i praktičnih rezultata ostvarenih u ovim izborima. I u ovom slučaju pokazalo se da su nedovoljni kompanjska pred izborna akcija, kriterijumi o strukturi i politička agitacija. Sve dotle je veliki deo mlade generacije praktično van sa moupravljanja (naročito na selu, u školama, na fakultetima) teško je očekivati veće rezultate u zastupljenosti omladine u predstavničkim organima. Samo svojom većom angažovanošću u društveno-političkom životu, u razmatranju i rešavanju pro blema šire društvene sredine, omladina se može izboriti za to da se biračko telo aktivnije odnosi prema izboru mladih ljudi u predstavničke organe. Pitanja koja se tiču položają omla dine u samoupravnim društvenim odnosima i jačanja njene uloge i uticaja u političkom životu imaju vitalan značaj za čitavo društvo i Savez komunista. U tom pogledu mogu se brže menjati stanje i odnosi, ne čekajući posebno i svestranije razmatranje ovih pitanja na Konferencija Saveza komunista Jugoslavije. Treće. Protekli izbori su sasvim reljefno, kao na dlanu , obelodanili činjenicu da u mnogim opštinama ozbiljno zaostaje razvoj samoupravljanja i neposredne socijalističke demokra tije za potrebama i mogućnostima koje otvara društveno-eko nomska reforma. Još velika moć uskih, zatvorenih krugova, klikaška borba pojedinaca i grupa za pozicije vlasti i politička podvojenost do koje je u takvim uslovima dolazilo, samo su spoljni izraz dublje suštine. Glavni deo posla tek predstoji da bi se opština razvijala i delovala kao samoupravna zajed nica. U njoj još postoje snažni elementi predsedničkog sistema. Socijalistički savez još nije u potpunosti zauzeo svoje pravo mesto u političkom životu opštine. Tek predstoji suštinska re forma Saveza komunista u opštini Radi toga neophodno je da stavovi Devetog kongresa o razvoju samoupravljanja u opštini dobiju što konkretniju razradu, pošto tu zapravo počinje po društvljavanje politike i direktno odlučivanje neposrednih prizvođača i građana o zajedničkim poslovima. To je jedan od prvih zadataka u daljoj izgradnji našeg političkog sistema. 14

·

Ova pitanja treba da postanu bitna preokupacija i predmet neodložne i pojačane idejno- političke akcije Saveza komunista. Četvrto. Najnovija iskustva iz proteklih izbora upućuju na svestranu analizu izbornog sistema sa stanovišta njego vog doslednijeg saobražavanja sa prirodom i pravcem daljeg razvoja sistema samoupravljanja u celini.

III Posle trogodišnjih napora na prestrojavanju i preorijen taciji privrede na osnovama reforme, posle privremenog uspo ravanja i stagnacije u pogledu stope rasta, ponovo je otpočeo življi ritam celokupne privredne aktivnosti : značajan porast proizvodnje, prometa, investicija i drugih oblika potrošnje, povećanje izvoza, zaposlenosti, ličnih dohodaka i životnog stan darda. Uočavaju se, međutim, određene negativne pojave i tendencije koje prate opšte oživljavanje i napredak : porast · cena i troškova proizvodnje, nesrazmerno povećanje svih obli ka potrošnje, porast spoljno-trgovinskog deficita, izvesno po goršanje likvidnosti u privredi itd. • Ove i druge tendencije predmet su širih diskusija i pro tivrečnih ocena u privredi i društvu. Da bi se očuvao dinami čan privredni rast i dalje jačala stabilizacija privrede, naj preči zadatak na kome bi komunisti i svi društveni činioci trebalo da se sada angažuju, jeste potpunije sagledavanje šta je u ovakvom privrednom trendu zasnovano na stabilnim i zdravim osnovama, šta je u skladu sa opštim kursom reforme, a gde su pojave, mogućnosti i izvori nestabilnosti. Iz takve analize treba da proisteknu efikasnije mere svih odgovornih faktora. Stalna i ponekad oštra diferencijacija dovodi u teške uslo ve privređivanja pojedine oblasti, grane i preduzeća. Takav je slučaj i sada sa nekim privrednim granama i grupacijama. To su, često, neminovne posledice pozitivnih strukturalnih promena sa kojima još dugo moramo računati . Ponekad , do takvih teškoća u poslovanju dolazi i zbog neadekvatnih i ne blagovremenih tekućih privrednih mera nadležňih organa ili zaostajanja kod nekih radnih kolektiva u preorijentaciji pro izvodnje. Negativne političke posledice, opravdane kritike i nezadovoljstva nastaju naročito onda , kada se ne ukaže otvo 2 reno na suštinu problema, na realan izlaz i perspektivu , kada se ne preduzimaju potrebne mere. Naravno, ovakvi problemi

15

moraju se rešavati isključivo merilima i na kursu reforme, uključujući i određene prelazne mere kada je reč o teškim i dugoročnim problemima. Pri tome, svakako treba odoleti pri tiscima uravnilovke i tendencijama veštačkog održavanja sva ke, pa i neracionalne proizvodnje. Savez komunista bi trebalo da se izbori za dalje širenje materijalne osnove samoupravljanja, što je i značajan uslov brže rekonstrukcije i modernizacije i faktor privredne stabili zacije. U tom cilju, nužno je ispitati i utvrditi mesta, uzroke i faktore zastoja i stihijnog poremećaja predviđenog kretanja odnosa raspodele sa stanovišta jačanja položaja samoupravnih radnih organizacija, kao i odnosa raspodele između privrede i ostalih oblasti. Tako će se ustanoviti šta zavisi od Federa cije, šta od republika, opština, banaka i drugih faktora. Isto tako, ne može se odlagati dalja razrada nekih priori tetnih pitanja privrednog sistema : planiranje, tržište i cene, bankarstvo, devizni i spoljnotrgovinski sistem, kao i koncipi ranje dugoročne osnove celokupnog društvenog i ekonomskog razvoja. Nismo bili u stanju da za Deveti kongres damo širu ana lizu sadašnjegg položaja poljoprivrede i društveno-ekonomskih i političkih kretanja na selu , pa će to biti razmatrano na pr voj Konferenciji SKJ. Međutim , ima dosta problema u poljo privredi koji se mogu i moraju rešavati tekućim merama eko nomske politike, što sa svoje strane ima ozbiljan uticaj na pri vredna i politička kretanja i odnose.

IV Pitanja socijalne politike , socijalne sigurnosti i solidar nosti postala su predmet ozbiljnih preokupacija Saveza komú nista i širih društvenih snaga. Podstaknuta Smernicama Cen tralnog komiteta SKJ razvila se u radnim kolektivima i op štinama, kao i po republikama , široka inicijativa na osnova ma solidarnosti i zajednice interesa u rešavanju mnogih soci jalnih pitanja , dečje i socijalne zaštite , penzija, zdravstva , ško lovanja, zapošljavanja , podizanja minimalnih ličnih dohodaka itd . Na sve širem planu , na samoupravnoj inicijativi i dogo varanju, počeo je da se razvija sistem fondova i drugih insti tucija u koji se već stiču veoma značajna sredstva bez državne prinude, poreza i slično . Sada je zadatak komunista da raz radom i oživotvoravanjem stavova Devetog kongresa zapo

16

četu inicijativu još više razviju , da se okupe i ujedine sve snage da bi se u ovoj oblasti izgradio čitav samoupravni me hanizam na bazi socijalističke solidarnosti i uzajamnosti . Time bi se rešila mnoga teška socijalna pitanja, umnogome kom pletirali i obogatili socijalistički društveni odnosi i usavršila samoupravno-demokratska organizacija društva. To bi omo gućilo potpunije ostvarivanje principa raspodele prema rezul tatima rada. U toku prošle godine uzet je oštriji kurs protiv korupcije, špekulacija, poreskih utaja, bogaćenja koje ne proističe iz ra da, raznih vidova parazitizma i drugih zloupotreba. Učinjen je napredak u zakonodavstvu, kao i u pogledu organizacionog i kadrovskog osposobljavanja državne uprave i jačanja njene odgovornosti. Porasla je demokratska društvena kontrola nad radom svih odgovornih izvršnih organa. Međutim , na ovom području ima još uvek, i biće dugo, takvih problema, pa se komunisti moraju neprekidno boriti za sužavanje prostora i otklanjanje izvora iz kojih niču takve nesocijalističke pojave, kao i za potpuniji demokratski uticaj i kontrolu neposrednih proizvođača i građana nad radom inspekcijskih, poreskih , pra vosudnih organa i organa bezbednosti itd. radi što dosledni jeg i efikasnijeg sprovođenja zakona. V

Sve dinamičniji razvoj privrede u poslednje vreme omo gućuje brži porast zapošljavanja. Porast zaposlenih, onih u radnom odnosu, za poslednjih dvanaest meseci iznosi oko 3% ili preko 100 hiljada radnika. Takva dinamika, zajedno sa po rastom ličnog rada u uslužnim i sličnim delatnostima, omo gućava apsorbovanje celokupnog redovnog prirasta aktivnog stanovništva, prema tome i postepene promene ekonomsko -socijalne strukture stanovništva. Ali, time problem zapošljavanja nije skinut s dnevnog reda. U pitanju je istorijsko nasleđe zaostalosti : masovni pri tisak onih koji su zaposleni u nisko-produktivnim delatnosti ma (poljoprivreda i tsl.) da pređu na produktivnija radna me sta u društvenoj proizvodnji i drugim delatnostima. To je pod staknuto opštim privrednim napretkom, ali je ukupna akumu lacija relativno mala u odnosu na takve zahteve. U takvoj situaciji mnogi naši radnici privremeno se zapošljavaju u ino stranstvu, što je u sadašnjim uslovima racionalno rešenje i za 17

one koji odlaze i za radničku klasu u celini . To je logično rešenje jednog otvorenog društva kakvo je naše, sa demokratskim i humanim odnosom i punim poverenjem prema svojim građanima. Slobodno kretanje ljudi širom sveta zbog rada, stručnog osposobljavanja i sl. - to je imperativ jenog otvorenog, savremenog, socijalističkog društva. Prividna puna zaposlenost koju stvara etatistički autarhizam znači, u stvari, privrednu stagnaciju na niskom životnom standardu radničke klase, u suštini prikriva i odlaže probleme, da ne govorimo o društveno-političkim implikacijama i posledicama. Osnovni put za trajno rešenje ovog problema, tj . za obezbeđenje pune zaposlenosti svim građanima u našoj zemlji, za šta se Savez komunista zalaže i bori, jeste intenzivan razvoj proizvodnih snaga društva, porast društvene produktivnosti rada. Prema tome, prevazilaženje ovog istorijskog nasleđa nedovoljne razvijenosti, dugoročni su cilj , obaveza i odgovornost i zajednice kao celine i svake radne i svake društveno-političke zajednice. Od posebnog je značaja zapošljavanje mladih stručnih kadrova, što se može brže i uspešnije rešavati. Kvantum novouposlenih (ako se ova stopa održi, a može) u globalu znatno prevazilazi godišnji kontingent kadrova koji završavaju stručne i više škole. To omogućava radnim organizacijama da brže i odlučnije poboljšavaju kvalifikacionu strukturu zaposlenih. Smetnje u ovome još uvek čine konzervativni i zaostali elementi u pojedinim radnim organizacijama, koji teže konzerviranju postojeće strukture. Savez komunista treba da bude na čelu šire društvene akcije kojom će se slamati takvi otpori. S tim je povezano temeljito menjanje strukture obrazovnih institucija, odnosno razvijanje onih škola i centara koje osposobljavaju kadrove koje traži privreda i društvo na račun onih institucija za čije profile kadrova nemaju niti će imati interesa privreda ni druge društvene delatnosti. VI Tokovi društveno-ekonomske reforme sve više otkrivaju ozbiljno zaostajanje sistema obrazovanja u pogledu njegove programske usmerenosti, funkcionalnosti, ekonomičnosti i dr., s obzirom na savremene potrebe naučno-tehnološke revolucije i razvoj samoupravnih društvenih odnosa . Ako se ne bude išlo, 18

odlučno i bez odlaganja, na njegovu temeljnu reformu, sistem obrazovanja doći će u sve oštriji sukob sa celokupnim kretanjem privrede i društva i može postati izvor političke nestabilnosti. Zaostajanje o kome je reč naročito je očigledno na a višim školama i fakultetima.

Deveti kongres je utvrdio načelno osnove i najvažnije pravce delovanja Saveza komunista u cilju dubljeg reformisanja visokog školstva i menjanja njegovog položaja u celovitom sistemu samoupravnih društvenih odnosa. To je usmearilo i podstaklo komuniste i druge stvaralačke snage na univerzitetima, čija se aktivnost sve više širi. Međutim, tek predbe stoji šira razrada koncepta reforme univerziteta. Isto tako, nema još dovoljno praktičnih mera čijim bi ostvarivanjem, korak po korak, visoko školstvo zauzimalo odgovarajući položaj u privrednim i društvenim kretanjima, doživljavalo dublju reformu i obezbedilo mnogo intenzivniji i produktivniji naV učni i pedagoški rad, odnosno stvaranje takvih kadrova, bez kojih se ne može zamisliti dalje preobražavanje privrede i društva. Preobražajne grčeve i dalje pokušavaju da koriste određene snage van univerziteta i kvazi-radikalističke klike na pojedinim fakultetima za svoje antidemokratske i antisamoupravljačke ciljeve i zato, ne birajući sredstva, nastoje da deo studentske omladine pretvore u objekat svog političkog manipulisanja. Savez komunista je dužan da do kraja razotkrije suštinu takvih pokušaja i da im se suprotstavi odlučnom političkom akcijom .

VII

Samoupravni, demokratsko-humanistički razvoj društvenih odnosa stvorio je plodno tle za razvoj stvaralačkih inicijativa u kulturi. U borbi za realizovanje slobode stvaralaštva kao dela istorijskog procesa oslobađanja rada, Savez komunista se odavno odrekao vlastitog subjektivističkog arbitriranja, zalažući se za potpuno prevazilaženje birokratskih i etatističkih uplitanja u stvaralačke tokove . To je doprinelo stvaranju povoljnije, stimulativnije atmosfere za razmah kreativnih snaga. Međutim, uporedo sa razgrađivanjem različitih di oblika etatističko-birokratskih monopola , koji su u preobraženom vidu još prisutni, počeli su se na različitim punktovima uspostavljati privatno-grupni monopoli. U sprezi sa preostalim

19

etatističko-birokratskim, ovi monopoli teže da osvoje pozicije u pojedinim organima, institucijama , izdavačkim, filmskim preduzećima, časopisima, sredstvima masovnog informisanja i dr., javljajući se kao zatvoreni, ali uticajni centri odlučivanja u kulturi. Na taj način oni teže da potisnu u stranu, da stave u neravnopravan položaj ili onemoguće veliki deo stvaralaca, posebno mladih, koji traže podršku socijalističkih snaga dru štva pre svega Saveza komunista, u borbi protiv ovih mono pola. Orijentacija Saveza komunista na stvaraoce u kulturi i nauci, borba da se mladoj inteligenciji omogući što širi pro stor za stvaralaštvo - sastavni je deo borbe za reformu i dalju demokratizaciju kulturnog života. Pomenuti birokratski i grupni monopoli, klanovi koji dej stvuju izvan stvarnog društvenog uticaja, povezuju se u od brani birokratskih pozicija i privilegija i postaju u mnogim slučajevima nosioci tuđih, antisamoupravnih i antisocijalistič kih, ne retko i nacionalističkih ideologija, tobožnji branioci nacionalne kulturne baštine. Delovanje ekstremnih nacionalističkih snaga, doduše na relativno uskom prostoru kulturnog života, postalo je veoma intenzivno. Etatističko-birokratski i privatno-grupni monopoli, ugroženi prodorom demokratskih, samoupravljačkih odnosa, traže oslonac, saveznika u nacionalizmu. Nacionalizam u obla sti kulture ispoljava se u nacionalističkom interpretiranju kulturnog nasleđa, u pokušajima reafirmacije mitova prošlo sti i svojatanja kulturnih vrednosti drugih naroda, u ispreda nju različitih »teorija« o ugroženosti nacionalne kulture i po litičkim zloupotrebama aktuelnih pitanja jezika. Savez komunista, zajedno sa svim progresivnim snagama u kulturi mora u daleko većoj meri biti nosilac, inicijator otvorenih idejno -političkih konfrontacija i borbe protiv razli čitih oblika monopolističkih uzurpacija i antisocijalističkih tendencija na ovom području. Sve je prisutnija i tendencija da pojedinci i grupe koriste slobodu stvaralaštva u političke, nesocijalističke ciljeve. Pri tome se pod udar stavlja revolucija naših naroda, čime se teži da se ponovo stvori prostor za delovanje potučenih, kontra revolucionarnih snaga. Pokušaj degradacije revolucionarne borbe i uloge Saveza komunista u toj borbi nije estetsko već političko pitanje. Ujedno , na području kulturnih aktivnosti (u izdavačkoj delatnosti, filmu i slično) ima ― · kao što znamo dosta šun

20

da, kiča i pseudokulture, ali i zahteva za spoljnom interven cijom, administrativnom zabranom ovakve produkcije. Pro dukcija pseudokulture može se suzbijati prvenstveno svestra nim razvojem stvaralačkih snaga i stalnim podizanjem opšteg kulturnog nivoa i kulturnih potreba društva, u čemu odluču juću ulogu i najvažnije obaveze imaju progresivne snage u samoj kulturi. Dominacija monopolskih klika u velikoj meri otežava raz voj objektivne umetničke i naučne kritike. Odsustvo i stag nacija kritičke misli i idejne borbe, objektivno ugrožava i sam slobodan razvitak stvaralaštva. Ova oblast, možda više nego bilo koja druga, ukazuje da u naše vreme nema slobodnih društvenih odnosa bez neprekidne, aktivne borbe progresiv nih snaga sa Savezom komunista na čelu u odbrani te slobode. VIII

Skoro da je suvišno posebno naglašavati da unutrašnja stabilizacija ―― rezultati privrednog razvoja, dalje jačanje samoupravnih odnosa u društvu i prevazilaženje unutrašnjih protivrečnosti kroz efikasan razvoj — odlučujuće utiču na naš međunarodni položaj . Danas se suočavamo sa složenom među narodnom situacijom u kojoj je stalno prisutna opasnost po nezavisnost pojedinih zemalja . Primena politike sile, pritisci svih vrsta i mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja po kušavaju se nametnuti kao prirodno ponašanje, a takva poli tika se čak opravdava » višim ciljevima«< . U takvoj međunarodnoj situaciji još više dobijaju na zna čaju naša borba za demokratskije i ravnopravnije međuna rodne odnose, za jačanje politike nesvrstanosti i prevazilaže nje protivrečnosti u svetu, kao i naša politika otvorenosti pre ma svetu i saradnje sa svim snagama čiji je program progres i socijalizam. Pored ostalog, takva situacija od nas zahteva da stalno razvijamo one forme i metode odbrane koje proizlaze iz pri rode našeg društva. U tom smislu ostvarivanje koncepta opšte narodne odbrane je i faktor političkog jedinstva i razvitka sa moupravnog društva u celini. To nije akcija koja je uslov ljena samo trenutnim oscilacijama u zbivanjima u svetu , već · ima dugoročan značaj . Svaka sporost u preduzimanju orga nizacionih i drugih mera u daljoj razradi i ostvarivanju kon cepcije opštenarodne odbrane može da slabi našu odbrambenu 21

sposobnost sa svim nepovoljnim posledicama koje bi iz toga proizašle po naš međunarodni položaj i nezavisnost. Obaveštenost i razumevanje suštine međunarodnih kreta nja i položaja Jugoslavije su, takođe, važni faktori učvršćiva nja našeg jedinstva. Samoupravljač se ne zadovoljava samo time da bude obavešten o pojavama i događajima u među narodnom životu. Njegovo interesovanje opravdano teži ra zumevanju dubljih uzroka i suštine međunarodnih zbivanja i kontinuiranoj obaveštenosti o našem položaju i našim akci jama na međunarodnom planu. Zadovoljavanje tog interesovanja je prirodni preduslov za punu aktivizaciju svih radnih ljudi u kreiranju i ostvari vanju naše spoljne politike, u organizovanju odbrane zemlje i svih društvenih, političkih i ekonomskih tekovina ostvarenih razvojem naše samoupravne socijalističke zajednice. IX Kada naglašavamo da je za Savez komunista danas naj važnije delovanje na ideološkom i političkom frontu, da je više nego ranije upućen na političku akciju, na plodotvoran teorijsko-ideološki rad, na idejno delovanje, onda pre svega imamo pred očima sledeće momente :

Prvo. Revolucionarni preobražaji kroz koje prolazimo po tresaju iz temelja i menjaju mnoge strukture i odnose, utiču na materijalni i društveni položaj , na uslove rada i života svih društvenih sredina i svih slojeva stanovništva i to neravno merno i višesmerno. Idejna i politička diferencijacija utoliko je burnija i oštrija ukoliko su ekonomski i socijalni preobra žaji dublji i dinamičniji, što je upravo slučaj u ovoj revolu cionarno-reformskoj fazi razvoja. Različiti konkretni, pa i du goročni, interesi rađaju različita idejna i politička strujanja i težnje za političkim grupisanjem . Opšta zakonita tendencija integrisanja i homogenizacije društva na novim, jedinstvenim samoupravnim socijalističkim odnosima proizvodnje i raspo dele, deluje kao glavni tok, ali se ostvaruje postepeno kroz oštre oscilacije i nužno , raznovrsno diferenciranje. Sve to otvoreno izbija na površinu političkog života u sve slobodni jim i demokratskijim odnosima, te mora da se razrešava u demokpratskoj konfrontaciji i usaglašavanju interesa i sta vova. 22

I

Drugo. U našem društvu postoji još prilično široka dru štvena osnovica iz koje niču i birokratska i sitno- buržoaska stihija. Među veoma uticajnim faktorima, to su još uvek zna čajna područja zaostalih proizvodnih snaga; sitna individualna proizvodnja na zaostalim sredstvima za rad na selu i u gradu; postojeća, ne tako mala materijalna baza etatizma; nerazvije nost samoupravljanja u pojedinim oblastima društvenog života i još nedovoljna povezanost različitih sfera društvenog rada na osnovama samoupravljanja ; zaostala društvena svest i relativ no nizak kulturni nivo pojedinih kategorija stanovništva, uz sve mnogostruke teškoće koje prate duboke ekonomske i dru štvene preobražaje. Zato nije čudno što u načinu mišljenja, mentalitetu, navikama i društvenom ponašanju u redovima svake socijalne grupacije imamo još snažno izražene težnje ka privatnom i grupno-svojinskom monopolu, veru u svemoć dr žave, dekreta i centralističko-administrativnog regulisanja eko nomskih i socijalnih pitanja i društvenih odnosa. Bez istrajne i organizovane idejne i političke aktivnosti Saveza komunista i drugih socijalističkih snaga, u takvim okolnostima mogu još relativno lako na nailaze na odjek i prijemčivost socijalna i politička demagogija, uravnilovsko-etatistička ideologija i anarholiberalizam. Takvo stanje i slojevitost društvene svesti, uz veoma ši roku lepezu različitih shvatanja i tendencija, zahteva od Sa veza komunista veoma sadržajnu idejno-političku aktivnost, ideološko razgraničavanje i široko političko delovanje u ma sama, da bi se razotkrila suština shvatanja i zahteva koji vuku nazad, na stramputice, koji su tuđi našem socijalističkom sa moupravnom društvu i koji se odupiru kursu reforme. Samo istrajnom i dinamičnom idejno-političkom akcijom mogu se prevazilaziti mnoge zablude i pogrešne predstave i preživeli oblici svesti koji postoje u Savezu komunista i u društvu . U Savezu komunista moramo izoštriti optiku i merila u razlučivanju takvih idejnih tendencija i nezadovoljstava koja u određenim situacijama hvataju koren među radnim ljudima pod pritiskom objektivnog položaja ili iz nerazumevanja od delovanja političkih protivnika čija je svesna i organizovana akcija usmerena ka podrivanju osnova socijalističkog samo upravnog sistema. Treće. Naročito poslednjih godina u Savezu komunista znatno su ojačala i proširila se borbena jezgra koja su sprem na da se odlučno bore za programske ciljeve i politiku Saveza

23

I komunista. Sve je veći broj politički aktivnih članova Saveza komunista. Međutim, za izvanredno poraslom politizacijom masa zaostaje politička akcija Saveza komunista i delovanje komunista u Socijalističkom savezu, sindikatima, omladinskoj i drugim društvenim organizacijama. Četvrto. U Savezu komunista još nema dovoljno jasnog i

javnog idejnog i političkog razgraničavanja sa snagama i ten dencijama koje se suprotstavljajú našoj generalnoj liniji, sa moupravnom demokratsko -socijalističkom razvitku. Takođe, politička borba protiv političkog protivnika nije dovoljno di rektna, efikasna i odlučna. To je doprinelo kolebanju i opor tunizmu, ponegde čak nedozvoljeno pasivnom odnosu drugih odgovornih faktora, posebno državnih organa prema protiv zakonitim i protivustavnim postupcima i ispadima. Neposred ni proizvođači i ostali građani traže odlučnije i efikasnije me re radi veće društvene sigurnosti i stabilnosti. Njima nisu po trebne nikakve avanture, niti političko siledžijstvo u bilo kom vidu. Relativno malobrojni, politički protivnici u poslednje vre me nastupaju agresivnije i organizovanije, koristeći još nedo voljno razvijenu i neodlučnu akciju Saveza komunista, teškoće i slabosti u našem razvoju , kao i zaoštravanje u međunarod ni odnosima i spoljne pritiske. To su staljinističko-birokratski elementi, koji deluju na kominformovskoj platformi u nešto prerušenom izdanju . Oni streme vladavini »čvrste ruke « , zavođenju birokratskog reda i staljinističko -birokratskom despotizmu. Oni ne biraju savez nike, a naročito traže oslonce u razvlašćenim birokratima koji su nezadovoljni samoupravnim preobražavanjem društva i vla stitim položajem, u redovima demoralisanih, dezorijentisanih i konzervativno -sektaških elemenata. To su, takođe, ostaci otvorenog klasnog neprijatelja koji se u svojoj antikomunističkoj i antisocijalističkoj aktivnosti po vezuju sa četničkim , ustaškim i drugim reakcionarnim delo vima emigracije i reakcionarnim delovima klera. To je destruktivni malograđanski ultraradikalizam, koji ne može ništa ozbiljno da znači kao samostalna politička sna ga, ali svojim destruktivnim delovanjem služi kao prethod nica birokratsko-reakcionarnih snaga i priprema teren biro kratskom političkom despotizmu. Savremena istorija daje pri lično primera da su demokratski i humanistički socijalistički pokušaji kompromitovani, takoreći na prvom koraku, sitno 24

ļ

!

·

buržoaskom kvazi-liberalističkom stihijom, njenom totalnom društvenom neodgovornošću i bačeni direktno u ruke biro kratsko-etatističke despotije. Nacionalizam je firma sa kojom nastupaju sve ili gotovo sve spomenute opozicione snage u zajedničkom nastupu protiv sa moupravljanja, neposredne socijalističke demokratije i politike ravnopravnosti u međunacionalnim odnosima. Karakteristika njihove akcije je na idejnom planu nihi poricanje , obezvređivanje i omalovažavanje svih lizam vrednosti i rezultata socijalističkog razvoja, celokupnog na pretka društva. Na političkom planu to je destrukcija. Zajed nička je težnja svih ovih grupacija da se prikaže nesposobnost našeg samoupravnog sistema da uspešno rešava društvena pi tanja. Isto tako, one pokušavaju da prikažu da socijalističko samoupravljanje vodi dezintegraciji društva i tu se hvataju za svaki vid nejedinstva u političkoj strukturi. Ove struje jedin stvene su u prikazivanju da naša politika ravnopravnosti raz jedinjuje narode, a faktički same računaju na to da će svojim hegemonističkim ili separatističkim delovanjem dovesti do stvarnog razdora i razjedinjavanja naših naroda. Svuda gde je Savez komunista stupio u otvorenu i od lučnu političku akciju, politički protivnici su bili relativno brzo razobličeni i izolovani, a njihovo delovanje paralisano. Tamo gde Savez komunista nije jasno obeležio demarkacione linije i utvrdio znake političkog raspoznavanja, tamo gde izo staje otvorena idejno-politička akcija, priličan broj dobrona mernih radnih ljudi, iskreno opredeljenih za socijalizam, čak i u redovima Saveza komunista, katkad ne razlikuje političko delovanje i parole protivničkih snaga od demokratskog ras pravljanja na samoupravno-socijalističkoj osnovi. Daleko smo odmakli na putu ka slobodnom demokratskom i otvorenom socijalističkom društvu. Utoliko je neophodnije da precizno i jasno kažemo za kakvu se to slobodu Savez ko munista bori. Sloboda i demokratija za koje se zalaže Savez komunista osmišljeni su i određeni borbom za društveno i eko nomsko oslobađanje radničke klase u cilju da radni čovek , slo bodan i udružen, postane gospodar uslova i rezultata svoga rada, direktan i odgovoran subjekt društvenih odluka i stva ranja socijalističkih odnosa. Ako govorimo o nedovoljno razvi jenoj demokratiji u ovom momentu, onda se to pre svega od nosi na još nedovoljno razvijen neposredan uticaj radnog čo veka na politiku i odlučivanje o društvenim poslovima. U inte

25

resu i u ime tako shvaćene neposredne socijalističke demokra tije, Savez komunista se mora odlučno suprotstavljati lažnoj demokratskoj frazi političkih klika iza koje se krije težnja za razgrađivanjem samoupravnih odnosa i demokratskih institu cija, za osvajanjem pozicija u vlasti i drugim oblicima dru štvenog života, za političkim monopolom. X

Iz svega rečenog proističe da je sada centralno pitanje sam Savez komunista, njegova sposobnost i spremnost za ak ciju, njegov dalji razvoj i preobražavanje na osnovu idejno -političke platforme koju je utvrdio Deveti kongres. U reformisanju Saveza komunista u toku poslednje dve -tri godine dominirala su sledeća pitanja : položaj Saveza u društvu, temeljna promena organizacoine strukture, oblika organizovanja i načina delovanja ; kadrovska obnova sastava vodećih organa ; menjanje socijalne i starosne strukture našeg Saveza i razrada idejno-političke platforme za delovanje u svim oblastima društvenog života. U tom pogledu već imamo značajna ostvarenja. Sada stupaju u prvi plan zadaci na pod ručju ideološkog rada i političke borbe. Samo neprestanim teo rijskim, idejnim i političkim stvaralaštvom može se razvijati i obogaćivati sadržina socijalizma i proširivati socijalistička demokratja u svim odnosima, a time izbeći opasnost od stag nacije, inercija i konzerviranja postojećeg stanja, načina miš ljenja i pogleda. Društvu je sada potreban teorijski i ideološki veoma plodotvoran i dinamičan, idejno mnogo jedinstveniji i politički borbeniji Savez komunista koji će odlučno pokrenuti i ujediniti čitav samoupravni pokret, uneti punu jasnoću u ovako složena kretanja i odnose i usmeriti svu revolucionarnu energiju na dalji razvoj proizvodnih snaga i samoupravno -socijalističkih društvanih odnosa . To pretpostavlja jasno i odlučno razgraničavanje sa svim idejnim strujama i političkim tendencijama koje su suprotne idejno-političkoj platformi Saveza komunista. Neće se prete rati ako se kaže da je sada osnovna slabost Saveza komunista u njegovoj idejnoj heterogenosti, u koegzistenciji najrazličiti jih shvatanja i tendencija - od doslednih pobornika za sa moupravljanje i reformu do okorelih konzervativaca i kvazi liberala. S tom slabošću povezana je i druga - postojanje 26

2

dema ati la težn 1 inst mat

pitar za dej

è dive eza ! blika start 1aše

je am Dod

jat

is Ski ii ti 11 U 5.

1

priličnog broja pasivnih, a među njima kolebljivih članova SK koji se mire sa svakojakim, pa i tuđim shvatanjima i po litičkim postupcima. Najrevolucionarniji delovi Saveza komunista već se nalaze u akciji oko sprovođenja kongresnih odluka. Mi moramo izvr šiti idejno i političko izjašnjavanje i proveravanje sveg član stva i organizacija u konkretnoj akciji za kongresnu politiku. Sada Savez komunista ima nova, idejno homogenija ruko vodstva u centru i republikama, koja su već odlučno ušla u akciju na liniji Devetog kongresa . To važi i za najveći broj opštinskih konferencija i komiteta, za mnoge organizacije SK, naročito u proizvodnim radnim organizacijama , tamo gde je i samoupravljanje uhvatilo najdublje korene. Sve više se usta ljuje praksa - koju valja dalje razvijati - da se demokrat skim putem, u svakoj novoj situaciji, uspostavlja i izgrađuje jedinstvo u pogledima i političkoj akciji. Nastavljajući aktivnost na obnavljanju svog sastava pre svega proizvođačima, mladim ljudima i intelektualnim stva raocima koji su se osvedočili kao pobornici socijalističkog sa moupravljanja, sve organizacije Saveza komunista dužne su da razvijaju intenzivan ideološko-vaspitni rad sa čitavim član stvom, a posebno sa novoprimljenim članovima. Ako taj rad bude sadržajan, stvaralački i povezan sa razvijanjem idejno -političke borbe, veoma brzo će se proišriti krug smelih, spo sobnih i samostalnih revolucionarnih boraca. Ovakav zaokret ka idejnom radu i političkoj borbi zahteva razmah teorijskog stvaralaštva i znatno veće podsticaje , po dršku i organizovanje naučnog istraživanja društvenih kreta nja. U svim organizacijama i na svim nivoima Saveza komu nista treba da ojača sva sredstva svog uticaja i delovanja : da u većoj meri koristi štampu, radio i televiziju , da razvija iz davačku delatnost ; da poveća angažovanost komunista u pu blicistici ; da razvija odgovarajući sistem informisanja i poli tičke propagande ; da organizuje i razvije centre i oblike ideo loškog i političkog osposobljavanja svojih kadrova i članstva. To zahteva da vodeći organi Saveza komunista i njihovi članovi ostvaruju što življu, neposrednu povezanost sa masa ma, da u potpunosti izađu iz kabinetsko-forumskog rada na otvoren politički teren. Ofanzivnim nastupom, naročito svojih najprogresivnijih i najborbenijih delova, Savez komunista doživljavaće novi ta las svog suštinskog preobražavanja, menjaće svoju strukturu 27

i poboljšavati svoju idejnu fizionomiju, biće sposoban da stal no drži i razvija inicijativu , da ujedinjuje , usmerava radne ljude u njihovoj samoupravnoj društvenoj akciji koja vodi daljem razvoju našeg socijalističkog samoupravnog društva.

i

28

Tekuća

politička

kretanja

· i

neposredni

zadaci

SKJ

(TEZE ZA DISKUSIJU)

7

SADAŠNJU političku situaciju karakteriše dalje konsolido vanje samoupravljačkih socijalističkih snaga i stabilizovanje političkih odnosa u našoj zajednici. U protekloj godini, uprkos složenijim uslovima, ulagani su stvaralački napori na obezbeđivanju neophodnih uslova za dalje uspešno ostvarivanje društvene i privredne reforme, puniju afirmaciju samoupravljanja i ravnopravnih međuna cionalnih odnosa. Smernicama je pokrenuta društvena akcija u borbi protiv raznih društvenih deformacija. Široko je raz motrena i usvojena jedinstvena koncepcija opštenarodne od brane koju su radni ljudi svesrdno prihvatili, pristupajući njenom realizovanju. Savez komunista inicirao je javnu ras pravu o pojedinim krupnim pitanjima daljeg razvitka, koja su tražila potpunije sagledavanje i razjašnjavanje, čime su u znatnoj meri prevaziđene pojave jednostranih gledanje.. Savez komunista, u ovom periodu , počinje i sam da odluč nije rešava pitanja bitna za njegovo dalje preobražavanje. Izvršene su veoma krupne promene u strukturi Saveza komu 29

nista : sada ima 281 hiljada članova ispod 27 godina (24 odsto od ukupnog broja članova). U Savez komunista primljeno je i veoma mnogo radnika i tako zaustavljena tendencija sma njivanja procenta radnika u organizaciji (60 odsto članstva predstavljaju oni koji su, na ovaj ili onaj način, u neposrednoj proizvodnji). Izvršena je značajna kadrovska obnova u ruko vodstvima Saveza komunista, predstavničkim i drugim telima. Savez komunista inicira i prihvata težnje mladih za aktivnijim i odgovornijim učešćem u društveno-političkom životu itd. Ovi rezultati utoliko su značajniji što su postignuti u fazi kada je bilo nužno da se svesne socijalističke snage isto dobno uhvate u koštac i sa nekim ozbiljnim smetnjama u razvitku našeg samoupravnog socijalističkog društva (teškoće u privrednom razvoju , agresivniji nastup antisamoupravnih snaga i nacionalističkih elemenata, pojačani spoljni pri tisci ). Republički kongresi i Deveti kongres SKJ sintetizuju sve ove napore i aktivnosti, izražavajući visok stepen svesti rad ničke klase i radnih ljudi i jedinstva u osnovnim pitanjima : ostvarivanju društvene i privredne reforme, razvijanju samo upravljanja i raspodele prema rezultatima rada, bržem raz voju nedovoljno razvijenih republika i krajeva, međunacio nalnim odnosima, pravcima daljeg reorganizovanja samog Saveza komunista. Odlučno i stvaralačko suočavanje sa novim problemima i ozbiljnim preprekama u razvitku, kao i sve jedinstvenija idejno-politička akcija da se oni rešavaju i prepreke savla đuju, doprineli su većem optimizmu i uverenju radnih ljudi da su stvorene značajne pretpostavke za nove uspehe i dostig nuća u našem kretanju napred . Taj optimizam će jačati i postajati faktor bržeg razvitka u onoj meri u kojoj Savez ko munista bude i dalje odlučan inicijator društvenih akcija za dosledno sprovođenje odluka Kongresa. C Rezultati privredne aktivnosti u 1968. i u prvim mese cima ove godine značajan porast proizvodnje, prometa i pojedinih oblika potrošnje, povećanje izvoza, zaposlenosti i standarda, smanjivanje zaliha i dr. - predstavljaju važan činilac tog optimizma. Porast ličnih dohodaka u privredi, posebno radnika sa niskim primanjima i nešto povoljnije re šavanje njihovih stambenih problema, mere ka preovlada vanju nekih ekscesa u raspodeli, takođe su povoljno uticali na političko raspoloženje nekih delova radničke klase. Analize 30

pokazuju da u poslednjoj godini vidljivije raste standard stanovništva. Potrošnja trajnih dobara precizno pokazuje da se radi o kretanju ka višem standardu koje je inicirano me rama privredne reforme. Došlo je do promena u poslovanju radnih organizacija, većeg prilagođavanja proizvodnje zahte vima tržišta, do rasta produktivnosti rada, ekonomičnosti i rentabilnosti. Time je u osnovi prevaziđena stagnacija pri vrednih kretanja iz 1967. i početka 1968. godine, uz istovre meno dublje strukturno prilagođavanje privrede zahtevima reforme. - Sadašnjem stanju međunacionalnih odnosa osnovni pečat daju značajna dostignuća u razvijanju njihove socijali stičke sadržine koja su postignuta upravo u prethodnom peri odu. U politički sistem i u naše federativno uređenje ugra đen je niz novih elemenata koji, zajedno sa smanjivanjem ekonomskih ingerencija savezne države i razvojem odnosa u bazi u smislu jačanja uticaja proizvođača na raspodelu bitno ograničavaju tendencije za dominacijom viška rada i mogućnost da se nameće volja ili određena rešenja bilo kom narodu ili narodnosti. Razvija se sistem odnosa koji garantuje veću samostalnost u određivanju svoga stava pre ma svakom važnijem pitanju, ali time i veću odgovornost za stanje odnosa sa drugima i za razvoj celine zajednice ; sistem koji, prema tome, upućuje na maksimalno razumevanje situ acija, prirodnih težnji i teškoća drugih. U tom kontekstu, sem ostalog, dosta je učinjeno da se nađu odgovarajuća re šenja za tzv. »državni kapital« , da se preciznije ustavno-prav no regulišu načela o ravnopravnosti jezika, posebno ravno pravnog položaja jezika narodnosti u društveno-političkim zajednicama u kojima narodnosti žive itd. U tokove borbe za viši nivo međunacionalne ravnoprav

nosti nastojale su da se upletu snage koje su želele da ometu ili uspore takav razvitak, pokušavajući da razbuktaju duh netrpeljivosti i da podstaknu sile razjedinjavanja. Ove ten dencije, su energično savlađivane. U direktnom sukobu sa njima rasla je svest da to zahtevaju najdublji interesi razvoja svake nacije i narodnosti, a isto tako i potrebe jačanja spo sobnosti njihove zajednice da se efikasno, odupre svakom mogućem pritisku spolja. Takođe, rad Devetog kongresa i odluka o organizaciji rukovodstva SKJ, učvrstili su uverenje da postoji rešenost da se na novoj osnovi uz poštovanje nužno pojačane uloge društvene baze i samostalnih funkcija 31

republika i njihovih političkih organa ostvari što veća homogenizacija političkog rukovođenja u federaciji. - Ovogodišnji izbori predstavljaj u podršku biračkog tela samoupravnom kursu socijalističkog razvitka, privrednoj i društvenoj reformi i odlukama Devetog kongresa SKJ. U izborima je izražena široka demokratizacija i slobodno mani festovana volja birača. Socijalistički savez, Savez komunista, omladina i ostale socijalističke snage, bile su spremnije i sposobnije da se u otvorenoj demokratskoj političkoj borbi izbore za progresivne stavove i izborne programe. Ostvaren je veći stepen organizovanosti i uticaja svesnih snaga u isticanju i utvrđivanju kandidata. U tome su bile aktivnije šire društvene snage ―― posebno omladinske, radne i privredne organizacije itd . U skupštine, naročito opštinske, izabran je veliki broj onih koji do sada nisu birani a afir misali su se radom u samoupravnoj praksi . Takođe je povolj nija kvalifikaciona struktura izabranih odbornika i posla nika. Karakteristika ovogodišnjih izbora, svakako je i pojačan interes biračkog tela za izbor odbornika opštinskih skupština. U velikoj meri je ostvarena usvojena kadrovska politika u društvu, mada struktura predstavničkih tela ne zadovoljava u potpunosti, prvenstveno zbog nedovoljnog učešća neposrednih proizvođača, žena i omladine. U pojedinim sredinama došla je do izražaja grupaška i korteška borba za vlast, koju su koristile protivničke, anti demokratske snage i koja je paralisala politički život u nekim opštinama. Ove pojave i tendencije neophodno je potpunije analizirati. - Građani , naročito radnici i omladina, pokazali su vi soku svest, jedinstvo i rešenost da ostvaruju usvojenu kon cepciju opštenarodne odbrane i spremnost da svim sredstvima brane samoupravni socijalizam i tekovine revolucije. Međutim, rad na organizacionim, materijalnim i drugim pripremama za odbranu zemlje nije dovoljno intenzivan i adekvatan opštem raspoloženju radnih ljudi i građana.

Nužne su konkretne mere samoupravnih organa, društ veno-političkih zajednica i poltičkih organizacija da se usvo jena politika opštenarodne odbrane dosledno i efikasno ostvaruje. - Nesumnjiv je veoma pozitivan uticaj naše spoljno političke orijentacije na stabilnost političkih odnosa, na dublju

32

homogenizaciju društva i odlučnost u odbrani našeg samo upravnog socijalističkog razvitka. U ostvarivanju samostalnog političkog kursa, politike mira, nezavisnosti i ravnopravne saradnje u međunarodnim odnosima, posebno je značajna naša aktivnost na jačanju sa radnje i bezbednosti u Evropi, naše akcije na afirmisanju politike nesvrstanih, na povezivanju sa progresivnim parti jama i dr. Neophodno je stalno obogaćivati naše pozitivne inicijative na međunarodnom planu ; afirmisati i širiti saradnju zemalja zainteresovanih za realizaciju principa u međunarod nim odnosima za koje se zalaže politika nesvrstavanja. Istovremeno, jačanje društveno-ekonomskih činilaca sta bilizacije u zemlji, od prvenstvene je važnosti za položaj Jugoslavije u svetu, za odbranu njene nezavisnosti i našeg samoupravnog socijalizma. Uzajamne uticaje između naše unutrašnje i spoljne politike trebalo bi temeljnije pratiti , s obzirom na složenost kretanja i sukoba u ovoj fazi razvoja međunarodnih odnosa.

II 1 Oživljavanje privredne aktivnosti, od sredine 1968. godine -- dinamičan rast proizvodnje i razmene sa inostranstvom i značajan porast životnog standarda -- praćeno je i tendenci jama porasta cena i troškova poslovanja, povećanja svih oblika potrošnje iznad predviđenih i realnih okvira, porasta deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom i pogoršanja lik vidnosti u privredi. Ovakva kretanja, u uslovima još uvek neadekvatne po zicije privrede u raspodeli ostvarenih sredstava, nedostatka dugoročnije razvojne politike i potpunijih rešenja nekih pi tanja privrednog sistema, nepovoljno i diferencirano se odra žavaju na raspoloženje radničke klase i ostalih radnih ljudi. U ostvarivanju ekonomske politike preduzimane su, po slednjih meseci, mere radi očuvanja dinamičnog rasta proiz vodnje u uslovima stabilnosti . U toku je razmatranje i drugih mera koje će se postepeno preduzimati. Savez komunista odlučno podržava aktivnost na ostvarivanju osnovnog cilja ekonomske politike - bržeg razvoja proizvodnje i izvoza u stabilnim uslovima. U tom pravcu podržava mere koje treba neposredno preduzimati. Takođe i dalju dogradnju pojedinih 33

elemenata sistema kojim bi se na trajnijoj osnovi obezbeđivala stabilnost privrednih kretanja. -Pored pozitivnih nastojanja da se, u skladu sa inten cijama reforme i zauzetim političkim stavovima, izmenama u uslovima privređivanja ostvare ujednačeniji uslovi rada i sticanja dohotka i stvore dalje pretpostavke za afirmaciju principa dohotka i raspodele prema rezultatima rada, pri sutna su i izvesna shvatanja i težnje za uravnilovkom, za izjednačavanje rezultata rada i pritisci za održavanje svake pa i neracionalne proizvodnje. Ovakvim shvatanjima Savez komunista se mora još energičnije suprotstaviti. - Politička neraspoloženja , obustave rada i dr, koncent rišu se u privrednim organizacijama koje loše posluju i koje nemaju jasnu perspektivu svoga razvoja. Teškoće u poslovanju nekih grana privrede (naročito tekstilne industrije, uglja, duvana i drvne industrije) nisu samo rezultat nedograđenosti privrednog sistema, već i prven stveno objektivnog položaja određene proizvodnje, kretanja i tendencija na svetskom tržištu i dr. Neophodno je da se sa gledišta dugoročnije perspektive razvoja privrede i poje dine proizvodnje, sagledaju problemi ponovnog zapošljavanja ljudi koje oslobađaju procesi modernizacije i na principu solidarnosti radničke klase i radnih ljudi rešavati njihove probleme. U razvoju proizvodnje i odnosa na tržištu nužno dolazi do teškoća u poslovanju pojedinih organizacija , pa i nemoguć nosti da dalje posluju uz istovremeno razvijanje nove proiz vodnje i formiranje novih organizacija. Probleme ovih pre duzeća neophodno je sagledati kako sa ekonomskog tako i sa društvenog stanovišta. Predlozi u pretkongresnoj diskusiji i stavovi Devetog kongresa sa osnovnim pravcima rešavanja problema društvene sigurnosti radnih ljudi, osnova su za neposrednu aktivnost radnih ljudi i drugih socijalističkih snaga. Izvesna rešenja koja se u tom pravcu u praksi realizuju , nailaze na punu podršku i ohrabrenje radnih ljudi. - Kao rezultat dinamičnog rasta proizvodnje i preduzetih mera, u protekloj godini došlo je do zaustavljanja tendencija stagnacije zapošljavanja i značajnog porasta zaposlenosti. Međutim, nezaposlenost je 1 dalje jedan od ozbiljnih ekonom skih i političkih problema. Do toga dolazi, prvenstveno, usled daljeg priliva radne snage sa sela i zbog viškova radnika u

34

radnim organizacijama. Problem je naročito složen i s obzi rom na neophodnost brzih promena u kvalifikacionoj struk turi zaposlenih i zbog otežanog zapošljavanja u nedovoljno razvijenim područjima. To zahteva da se njemu pristupa dife rencirano i da se isto tako primenjuju i različite mere u nje govom rešavanju. Uz neophodnu i pojačanu aktivnost na rešavanju aktuel nih i dugoročnijih zadataka zapošljavanja, Savez komunista i druge društveno-političke organizacije moraju efikasnije de lovati na identifikovanju i suzbijanju negativnih shvatanja i tendencija koje teškoće u zapošljavanju nastoje da prikažu kao stvar neefikasnosti samoupravnog sistema. - Povoljni uslovi privređivanja u poljoprivredi na po četku ostvarivanja reforme, veoma su se pozitivno odrazili na političku situaciju na selu. Međutim, usled narušavanja uslova privređivanja u poljoprivredi, od polovine 1967. go dine, dolazi do snažnih previranja u društveno-političkim odnosima na selu. Sadašnji položaj poljoprivrede, teškoće koje iz toga pro izilaze, utiču na slabljenje interesa za unapređenje poljopri vrede i za razvoj kooperacije. To izaziva politička neraspolo ženja, rađa razne dileme i kolebanja kod individualnih poljo privrednika. Problemi razvoja poljoprivredne proizvodnje, ekonomska diferencijacija seljaštva i zaustavljanje transfera agrarnog stanovništva, u političkom životu sela izražava se kao komplikovan socijalno-politički problem. Ovakva društ veno-ekonomska kretanja povoljno su tlo za demagogiju, kor teštvo i politikanstvo, a u nekim sredinama i za pojavu ten dencija političkog organizovanja seljaka mimo postojećih organizacija. Deveti kongres SKJ utvrdio je zadatak da se na jednoj od sledećih konferencija SKJ razmotri agrarna politika Saveza komunista i unapređivanje idejno-političkog delovanja komu nista na selu. - Nedostatak suptilnijih analiza nekih bitnih društvenih

7

problema i nedovoljna aktivnost na objašnjavanju prisutnih fenomena u našoj socijalističkoj izgradnji i otvorenom i jas nom razgraničavanju sa svim antisamoupravnim i antisocija lističkim shvatanjima, pojavama i tendencijama, imali su za posledicu i pogrešno orijentisanje jednog broja, inače do bronamernih ljudi, koji su uporedo sa prihvatanjem samo upravljanja i reforme bili za takva rešenja konkretnih

35

(

pitanja koja su u suštini na antireformskim i antisamouprav nim pozicijama . Komunisti, zajedno sa drugim progresivnim snagama na šeg društva, u borbi za prevazilaženje teškoća , otklanjanje slabosti i grešaka i za efikasno rešavanje otvorenih pitanja, moraju se u većoj meri založiti za to da se razgraniče trajni uzroci političkih kretanja od privremenih, sporadičnih pojava, i okrenuti se protiv onih koji pokušavaju da zloupotreblja vaju objektivne teškoće našeg razvoja i atakuju na osnovne pozicije socijalističkog sistema. Zadatak je komunista da sopstvenim naporima, u okviru postojećih rešenja u sistemu, doprinose jačanju kvalitetnih promena u poslovanju radnih organizacija, racionalnijem i ekonomičnijem privređivanju i da pokreću inicijative i zalažu se za dalju dogradnju sistema i njegovu veću efikasnost. III

Intenzivirana je aktivnost antisocijalističkih snaga (ostaci otvorenog klasnog neprijatelja, staljinističko-informbirovski elementi i birokratska opozīcija, sitnoburžoaski pseudolibe ralizam, reakcionarni deo klera, nacionalističke grupe i dr), menjaju se načini njihove delatnosti i javljaju novi nosioci antidemokratskih aktivnosti. Neprijatelj se usmerava na slabo razvijene kolektive, na manje produktivnu privredu, na nerazvijene opštine, svuda gde se pojavljuju ekonomske teškoće i gde pojedini društveni slojevi ne vide jasniju perspektivu. Tu, obično, antisamo upravne snage dobijaju širi menevarski prostor, što stvara utisak da je njihova snaga veća nego što ona stvarno jeste. Protivnici samoupravljanja nastoje da zadobiju pozicije u samoupravnim i drugim organima, u redakcijama listova, u stručnim udruženjima , izdavačkim kućama itd. Pojedinci i grupe iz nekih sredina, međusobno se politički povezuju sa ciljem da i pojedine od ovih institucija angažuju na svojoj platformi (neke novije drame, izvesni filmovi, neki napisi u pojedinim listovima) . Jedan od najvažnijih ciljeva takvog angažovanja je da se obezvrede tekovine socijalističke revo lucije, borbe sa Kominformom i sve revolucionarno što su stvorili radni ljudi i narodi naše zemlje s komunistima u svo jim prvim redovima. 36

Neuralgične tačke u našem razvoju pokušava da koristi i reakcionarni deo klera u težnji da se nametne kao politički predstavnik nacije, ili nekih njenih »ugroženih« delova ili interesa. U tom smislu on se povezuje naročito sa onim delo vima političke emigracije koja istupa sa novim metodima i oblicima delovanja u cilju restauriranja starog društva. Objekt napada neprijatelja jeste samoupravni socijalizam. Samoupravljanje se optužuje za ekonomske teškoće i za sve slabosti, pre svega u oblasti socijalne politike i socijalne sigur nosti, za nezaposlenost, za pojave dezintegracije i nacionaliz ma, za tobožnje dovođenje zemlje u zavisnost od inostranog kapitala itd. Koriste se i zaoštravaju protivrečnosti, preuveli 1 čavaju konfliktne situacije, izaziva nezadovoljstvo, a sve je usmereno na diskreditovanje osnova samoupravnog socijali stičkog sistema. U nastojanjima da se kompromituje samo upravljanje, ne biraju se sredstva. Pojačano delovanje neprijateljskih elemenata ispoljava se, prvenstveno, na onim područjima života gde su socijali stičke snage društva bile dosta pasivne , gde nisu davale od govore na probleme razvitka, ili gde ih nisu mogli dati iz objektivnih razloga. Sada, kada je Deveti kongres SKJ jasno ukazao na rešenja nekih otvorenih pitanja , ovi elementi na stoje da potcene i ignorišu rezultate Kongresa. Ipak, nijedna od neprijateljskih struja i grupa ne usuđuje se da otvoreno istupi sa svojim stvarnim stavovima i cilje vima. Sadašnji stepen demokratizacije društvenih odnosa pri morava političkog neprijatelja da sve manje nastupa protiv samoupravljanja otvoreno i da se zaklanja demagoškim paro lama. Stalna aktivnost Saveza komunista bitan je uslov za suzbijanje neprijateljske delatnosti i povezivanja različitih struja na zajedničkoj , antisocijalističkoj platformi. Etatističko-birokratske, antikomunističke i druge konzer vativne snage, realizaciju svojih koncepata vezuju za podršku snaga van zemlje. Snažan pritisak blokovskih sistema na našu zemlju pokušava da se koristi i za stvaranje i jačanje idejnin i političkih agentura koje deluju na raznim tačkama društ veno-političkog života. Postoji izvesno sustezanje pred aktivnošću ovih antisamoupravnih i neprijateljskih snaga koje seju pseudoradikalne parole i često se veoma drsko ponašaju u političkom životu . Uporedo sa borbom za konkretno realizovanje zadataka socijalističke izgradnje i razvoja samoupravnih društvenih 37

odnosa, za otklanjanje uzroka društvenih konflikata ――― neop hodan je ofanzivniji odnos komunista prema neprijateljskoj delatnosti. Sve to zahteva da se Savez komunista u idejnoj i političkoj akciji jasnije i određenije postavi prema raznim tuđim shvatanjima, orijentacijama i delovanjima; da se razvija politička i idejna izoštrenost komunista i ostalih progresivnih snaga u smislu boljeg poznavanja stvarnih uzroka nesamo upravnih shvatanja i prakse; da se prave jasne razlike između neprijateljske propagande i najrazličitijih idejnih nerazume vanja; da se razvije šira društvena akcija u cilju onemoguća vanja neprijateljskog delovanja. U okviru napora svesnih socijalističkih snaga društva, ne ophodno je takođe preduzimati i sve potrebne mere radi ospo sobljavanja organa vlasti za efikasno delovanje.

IV

Nacionalističke tendencije su se otvorenije manifestovale upravo u fazi kada je borba za samoupravljački socijalizam i dalji razvoj nacionalne ravnopravnosti uzela još dosledniji kurs i kada su teškoće i suprotnosti u društvu (sem ostalog, i usled zastoja u privrednim kretanjima) poprimile oštriji vid. Postajalo je sve jasnije da društveni preobražaji, za koje se bori Savez komunista, u perspektivi dovode u pitanje svaki monopol, sve vidove podređivanja i sve društvene prednosti, koje nisu zasnovane na radu, i to je bio jedan od osnovnih razloga da sa nacionalističkom ideologijom počnu špekulisati sve grupacije i snage čiji su interesi ugroženi ovakvim smerom socijalističkog razvitka. Nacionalističkim parolama oglasile su se grupe koje više- manje otvoreno zastupaju razne birokrat sko-etatističke ili »liberalne« orijentacije, kao i pobornici za državanja nekih monopolističkih pozicija u privredi, privile gija u društvu, konzerviranja odnosa u nekim institucijama. Iznenadnu » zabrinutost« za interese nacije ispoljile su sredine koje ne prihvataju promene, koje ne žele da uđu u bitku za moderniju proizvodnju i višu produktivnost i koje su se po kazale nesposobne da se uključe u tokove reforme. Neprija teljske snage nastojale su da za svoje antisamoupravne ciljeve raspiruju nacionalističku netrpeljivost na područjima i u seg mentima društva koji su privremeno zapadali u teškoće , gde su i inače antagonizmi veći i gde je ranije dolazilo do naru šavanja ravnopravnosti.

38

Vidljivi su, takođe , pokušaji da gotovo svaki krupniji eko nomski, socijalni ili kulturni problem, kao i specifične teškoće i potrebe određene ekonomsko-socijalne strukture i nacional ne sredine, dobiju uprošćenu i iskrivljenu nacionalističku interpretaciju. U pojedinim sredinama govori se o ekonomskim osnovama nacionalne ravnopravnosti, ali tako i samo zato da bi se optuživali drugi ili društvo u celini za tobožnju ravnodušnost prema problemima razvoja nedovoljno razvijenih. Ova tema o ekonomskim osnovama nacionalne ravnopravnosti, inače aktuelna, nastoji se koristiti i u drugim sredinama sa sličnim namerama - da se optuže nerazvijena područja i federacija za nekontrolisano prelivanje sredstava razvijenijih regiona, itd. Javljaju se pokušaji nacionalističke zloupotrebe jezičkih pitanja, nacionalnog kulturnog nasleđa i sl. Proizlazi da je svako »oštećen« i » ugrožen « od strane drugih. Ova licemerna » zabrinutost« za nacionalne interese naših naroda i narodnosti, ti pokušaji da se razne birokratske i dru ge antisamoupravne snage legitimišu kao pobornici tih inte resa, označavaju samo nov vid podrivačke delatnosti poznatih protivnika samoupravnog socijalističkog razvitka naše za jednice. Samoupravni razvitak, koji sve više oslobađa društvenu inicijativu radnih ljudi, postepeno razotkriva svako obmanji vanje i baca sve snažnije svetlo na stvarne društvene ciljeve određenih snaga koje pokušavaju da se prikriju iza raznih parola. Napori komunista i drugih progresivnih ljudi da se u demokratskoj raspravi o aktuelnim pitanjima razvoja odnosa u našoj zajednici prevladava jednostranost i parcijalno gle danje na stvari, spremnost da se i dalje čine napori kako bi se uklanjala ili neutralistala žarišta eventualnih nesporazuma ― svakako su znatno doprineli da se ograniči prostor raznim špekulacijama ove vrste.

#

Samoupravne snage odlučnije reaguju na konkretna ispo ljavanja i manevre birokratsko -nacionalističkih grupa u sop stvenoj sredini. Razvijajući velike tekovine svoje borbe za stvarnu ravnopravnost i jedinstvo naših naroda i narodnosti , za socijalistički demokratizam, Savez komunista i radni ljudi neće dozvoliti da se ove tekovine koriste za razbijačku delat nost usmerenu upravo na ugrožavanje tih tekovina. 39

Ostvarivanje zadataka privredne i društvene reforme u celini jasnije je razotkrilo stvarno političko i idejno stanje na našim univerzitetima. Republički kongresi SK i Deveti kongres SKJ, dali su platformu za reformu univerziteta, koju tek treba dublje i konkretnije razraditi. Reforma, naročito na nekim fakultetima već hvata korena, ali je malo praktičnih koraka. Zatečene privilegovane i monopolske pozicije pojedi naca morale su da se postepeno ruše. Sudari između njihovih nosilaca i samoupravljačkih demokratskih snaga bili su neminovni. Sa sve intenzivnijim angažovanjem širokih društvenih snaga na programskoj osnovi Saveza komunista i u skladu s praktičnim akcijama organizovanih socijalističkih snaga, istovremeno su se neposredno politički aktivirale i razne eks tremne grupe i struje , suprotne politici Saveza komunista našem samoupravnom razvitku. Cilj ovih grupa i struja je da se, raznim pritiscima, demagogijom i anarhističkim i dru gim metodama, obezvredi i kompromituje naš kurs samo upravne socijalističke demokratizacije društva i u krajnjoj liniji promeni politički sistem. Savez komunista, posebno na nekim fakultetima, nije dovoljno učinio da se razne parole, demagoške i neprijateljske, politički sagledaju u svojoj suš tini i oceni njihov realni politički smisao. U političkim manipulacijama sa delom studenata, obilno se koristi i činjenica da, naročito na nekim univerzitetima, još nije došlo do suštinskih promena u njihovom društvenom položaju i društvenim odnosima , da je visokoškolski sistem u celini dosta komplikovan i neekonomičan i sl. Različite su ocene stepena i karaktera politizacije stu denata i nastavnika , nivoa razumevanja stvarnih problema naše socijalističke izgradnje , uzroka nihilističkog, politički neodgovornog i neobjektivnog odnosa pojedinih nastavnika i studenata prema pozitivnim rezultatima našeg društvenog razvitka i dr. U borbi za reformu i samoupravljanje na univerzitetima, neminovno dolazi do daljeg idejno-političkog diferenciranja. Diferencijacija u Savezu komunista na fakultetima tek je na početku . U sadašnjim raspravama o političkoj situaciji daju se ocene ali, uglavnom, bez konkretne identifikacije nosilaca i zastupnika pojedinih dogmatskih, anarhističkih i sličnih teza 40

i nedovoljno se razjašnjavaju idejne pozicije tzv. »kritičara < našeg političkog sistema , društvenih odnosa i ostvarenih re zultata. Pravac daljeg delovanja Saveza komunista mora biti u razvijanju idejno -političke borbe i u direktnom angažovanju komunista protiv liberalističkih fraza i lažnog avangardizma, protiv socijalne demagogije, koja se oslanja i nastoji da isko risti pozitivna stremljenja omladine. Komunisti moraju istra jati na stanovištu da pozitivna opredeljenost i konkretna ak cija omladine u borbi za samoupravni socijalizam ne može biti zamenjena demagoškim zahtevima za uravnilovkom i raz nim egalitarskim shvatanjima. Svoju bitnu orijentaciju Savez komunista vidi u konkretnoj borbi za ostvarivanje zadataka reforme, za demokratizaciju društvenih odnosa na univerzi tetu i u celom društvu , u neposrednom angažovanju omladine na daljem razvoju samoupravnih socijalističkih odnosa. Savez komunista na fakultetima mora na delu postati idejno-politički i praktični nosilac reforme, na idejno - politič kim osnovama Devetog kongresa, uz potrebnu pomoć celog SK i drugih socijalističkih snaga, boreći se , istovremeno, pro tiv uopštenih rasprava o reformi univerziteta, koje ne mogu dati pozitivne rezultate. Sadašnji početni koraci u reformi, iako su znatne razlike među pojedinim univerzitetima i fakul tetima, pretvoriće se u značajne reformske preobražaje uko liko se bude više polazilo od konkretnih i realnih programa na pojedinim fakultetima i univerzitetima i ukoliko u te napore budu ravnopravno uključeni i studenti i nastavnici. Situaciju među različitim slojevima omladine karakteriše značajna idejna i politička aktivnost, podstaknuta Smernica ma, Desetom sednicom CK SKJ, republičkim kongresima SK i Devetim kongresom SKJ. Osnovne društvene protivrečnosti i najvažniji problemi političkog i ekonomskog razvitka spe cifično se prelamaju i utiču na svest i karakter političkih pogleda raznih slojeva i grupacija omladine. Na to bitno utiče neuključenost školske, studentske i, naročito, seoske omladine u samoupravno odlučivanje. O svemu tome, a po sebno o društveno -ekonomskom položaju pojedinih slojeva omladine i njenoj drutšveno-političkoj angažovanosti i zada cima SKJ, kompleksnije će raspravljati, prema odluci Kon gresa, Konferencija SKJ. 41

*

Analiza tekućih političkih kretanja ukazuje

na porast

optimizma i spremnost komunista i svih radnih ljudi za akciju. Ta podrška još više obavezuje da se kongresni stavovi bez kolebanja ostvaruju. Za održavanje sadašnjeg ritma političkog života u zemlji i za njegovu dalju stabilizaciju , nije dovoljna samo inicijativa i akcija rukovodećih organa Saveza komunista . Neophodna je svestrana aktivnost organizacija i rukovodstava Saveza, efikasnije i samostalnije delovanje komunista i ostalih orga nizovanih svesnih snaga u samoupravnim organima, pred stavničkim telima i društveno-političkim organizacijama, kako bi se dosledno ostvarivale odluke Devetog kongresa SKJ. Izvršni biro i komisije Predsedništva, u skladu sa ocena ma i stavovima ove sednice, utvrdiće zadatke svoje nepo sredne aktivnosti.

42

Diskusija

Srećko BIJELIĆ:

JAVNO I OTVORENO U BORBU ZA STAVOVE DEVETOG KONGRESA

IAKO JE na početku rekao da se ne bi o reformi i privrednim pitanjima posebno raspravljalo, drug Mijalko Todorović, ipak, nije mogao izbjeći da se u nekoliko navrata ne osvrne i na to pitanje. Pošao bih od one teze koja otprilike kaže da je neophodno dalje širiti materijalnu osnovu samoupravljanja. To je jedna od fundamentalnih teza Devetog kongresa i naših ranijih odluka, i jedna od osnovnih stvari Smjernica. Mislim da bi, u tom pogledu bilo vrijedno da malo temeljitije i brže sagledamo što se desilo i što se dešava poslije Kongresa upravo na toj liniji. Jer, moram da kažem pripremajući se za ovu sjednicu zapazio sam da stvari ne stoje najbolje. U ovom trendu od prošle godine u pogledu angažovanja sredstava iz privrede - ne mislim samo na društveno-političke zajednice, koje takođe ne zaostaju - prednjače i dalje banke, vanjska trgovina, osiguravajući zavodi, komore, udruženja. Bilo bi vrijedno s obzirom na to da se jedan od prvih stavova i zaključaka Kongresa, Skupština i Izvršno vijeće budu na tom kursu konsekventniji .

43

U preduzećima su radnici i stručnjaci podržali odluke Kongresa, spremni da od saveznih i republičkih organa ne traže da im riješe onaj dio problema koji sami mogu riješiti, kao što je preorijentacija i sniženje troškova proizvodnje, iz rada proizvodnih programa, poslovno povezivanje i čitav niz drugih stvari , na kojima je, slobodan sam da kažem, najveći dio privrede spreman da se konsekventno i dosljedno bori. Ali , oni kažu : predlažemo i tražimo — sa tim se i ja slažem da se taj princip konsekventno poštuje i na drugim mjesti ma. Rekao bih da ovakva neželjena kretanja u ukupnoj dru štvenoj raspodjeli faktički jačaju one pojedince i grupice ko ji u osnovi imaju etatistički i birokratski pristup razvoju u samim poduzećima. Ima pojedinaca koji smatraju da je iz laz iz izvesnih teškoća u našem razvitku u prosvećenom teh nokratizmu, gdje bi, kako reče Todorović, elita odlučivala u ime samoupravljanja i radničke klase. Sindikat je o tome raspravljao i povodom amandmana 15. u vezi sa diskusijom oko Ustava, koji je pošao od temeljne stvari da proširi mo gucnost radnim organizacijama da se konstituiraju, organi ziraju upravo na liniji samoupravljanja. Moram reći da ima pojedinaca koji pokušavaju razmišljati ne na tom kursu, nego upravo na liniji sužavanja samoupravljanja. I zato se vrlo strpljivo čekaju praktične akcije koje tre ba da preduzimaju društveno-političke zajednice. Sjedeća stvar, koju smatram izuzetno značajnom u ovom momentu, to je da je naša pažnja (ja ću se ovdje malo ogradit) suviše skoncentrirana na grupice, pojedince. Zato sam da o svemu razgovaramo, da analiziramo ali mislim da je u duhu Devetog kongresa da pažnju okrenemo ka radnič koj klasi, omladini, inteligenciji, kulturnim radnicima, koji su u ogromnɔj večini za samoupravni razvoj našeg društva.

No, da mi se ne bi prigovorio: a kakɔ sad da se organi ziramo protiv ovih pojedinaca i grupa? Treba da se idejno i javno sa njima obračunama. U tom pogledu se slažem sa dra . Međutim, moram da kažem da ne vidim gom Todoronicem ni u ovom referaru dovoljno konkretnosti, tako da na neki natin treba corek da uzme križaljku, pa da sad jeana na koga se što odnosi. Ako se zalažemo za konkretizacja, enda 44

bismo i mi, kao Predsedništvo Saveza komunista, morali za uzeti konkretniji stav prema nekim problemima. U protiv nom, ako nećemo na takav način da razgovaramo , onda se u strukturi Saveza komunista takav metod spušta do opština . A mjesta gdje se najkonkretnije diskutira to su, što je već spomenuto ― · radne organizacije. Treće, ovde je pohvaljena uprava, u koju su počeli da se razvijaju samoupravni procesi, sa čim se slažem. Ali bih do dao da se ti procesi presporo razvijaju. Tu mislim i na grad sku upravu, jednim dijelom na republičku upravu i uveliko na saveznu upravu. O tome je bilo riječi u povodu programa kada je izabrano novo Savezno izvršno vijeće. Ali , drugovi, gotovo je nemoguće izbjeći razgovor o bilo kojem pitanju, a da se taj problem ne dotakne. I to u prvom redu ― da se presporo, i ponekad nestručno reagira, zatim da je uprava dobrim dijelom odvojena i od baze, a u izvjesnoj mjeri i od predstavničkih organa. Mislim da bi i sa idejne i političke tačke gledišta bilo izuzetno važno da upravu malo obnovimo sa stručnim i novim kadrovima koji su preživeli i u praksi se tukli za samoupravni razvoj našeg društva. U tom pogledu bilo bi jako korisno da uprava za neke poslove koje čini — javno i politički bude odgovorna. Da neke probleme locira mo, da to ne bude odgovornost, recimo, cijeloga SIV-a ili Skupštine, ili nekog drugog političkog organa, nego da na određenim poslovima, konkretno za prijedloge, za rješenja, na primjer, odgovara Sekretarijat za spoljnu trgovinu, Se kretarijat za finansije i dr. Mi smo prošle godine u Smjerni cama kritizirali kako imamo nerazvijen poreski sistém. Dru govi kažu : jeste, i mi mislimo da je nerazvijen. Pitamo se sa da kako to ljudi, koji su 20 godina radili na izgradnji pores kog sistema sada i sami kritiziraju to što su radili ? Hoću da kažem da umjesto kritike učinimo pojedine upravne organe odgovornim i ovisnim od samoupravnog razvoja. Imate i takvih primjera da smo se Ustavom i zakonima obavezali da na određene prijedloge i sugestije odgovaramo u roku od je nog ili tri mjeseca. A u praksi ima pojedinih prijedloga ko ji stoje i više mjeseci, a neki po godinu dana, da se uopće ne odgovori na njih. Nije stvar u tome da se da pozitivan odgo vor, već da se odgovori sa argumentima -- da onaj koji pre dlaže nema pravo, ili ima pravo u cjelini, ili djelomično. Ta procedura presporo ide. 45

I na kraju ovdje bih izuzetno naglasio : mi se hvalimo da smo Savez komunista obnovili, što je činjenica, i moram ka zati da u zadnje vrijeme taj trend istina, ne tako širok i masovan kao prošle godine i dalje postoji u radnim kolek tivima i u jednom dijelu stručnih škola i na fakultetima. Mislim da bi bilo dobro da podstaknemo taj proces uključi vanja u politički život 175 hiljada novoprimljenih, da podr žimo njihovo ne samo teoretsko obrazovanje, što smatram izuzetno važnim, nego i praktično angažiranje u vrlo vrućim dnevnim problemima. Neophodna je kombinacija praktične političke akcije i teoretskog uzdizanja i obrazovanja, dizanja Saveza komunista na viši nivo, da se može uhvatiti u koštac sa vrlo složenim i otvorenim problemima. U tom pogledu Sa vez komunista će očigledno moći i dalje da vodi bitku na ovom marginalnom i generalnom kursu našeg razvoja. Pred lažem i zalažem se da se sa tog strateškog pravca razvoja ne damo odvući na sporedna pitanja, koja ne potcenjujem, ali mislim da je linija razgraničenja reforma, samoupravlja nje i raspodjela. Potreban je javni politički dijalog o odre đenim problemima koji su prisutni.

I, da zaključim. Kada je riječ o onima koji su u sukobu sa Ustavom , sa našim zakonima, dužni smo da se ponašamo prema njima kao organizirano društvo i, u skladu sa zakonom i Ustavom da pred društvom, odgovaramo, neovisno da li su to pojedinci ili grupice. Ako tako ne budemo reagirali, do življavaćemo kritiku i od radničke klase i od radnih ljudi, ko ji faktički daju bezrezervnu podršku našem osnovnom kursu.

Drug Todorović kaže da treba izići iz kabineta i ići u po litičku živu akciju. Sa tim se slažem. Ali i taj problem bih malo locirao. To smo opet ovako generalno kazali, jer je je dan dio partijskih organizacija, kao i dio partijskih rukovo dilaca, vrlo aktivan i tako djeluje. Imao sam razgovor sa 200 sekretara radnih organizacija koji kažu da je drug Tito naj aktivniji, najotvoreniji, najpoletniji i najbrži. A pitaju nas - šta je sa ostalim drugovima koji su u partijskom rukovod stvu, mogu li i oni da se malo javnije, otvorenije i borbenije tuku na liniji Devetog kongresa ? S obzirom na to da se o to me govori u referatu, mislim da se ta kritika djelomično od nosi i na nas, a ne samo na neke drugove koji nisu ovdje.

46

Veselin DURANOVIĆ : SPROVOĐENJEM KONGRESNIH ODLUKA JAČAMO POVJERENJE RADNIH LJUDI U SAVEZ KOMUNISTA SMATRAM da i ocjena, data u tezama, a i u referatu druga Todorovića ― o tome da je za sadašnju aktuelnu političku situaciju karakterističan, prije svega, proces konsolidacije sa moupravnih socijalističkih snaga i stabilizacije političkih od nosa ― odgovara stvarnim društveno-ekonomskim i idejnim zbivanjima u zemlji i da je, u istini, glavna karakteristika političke situacije. Na te procese i takvu situaciju uticalo je, sigurno , više momenata. Među njima su najvažniji ekonomska situacija, zapravo, dinamiziranje privredne aktivnosti i izlazak, u znat noj meri, iz jednog standardnog perioda industrijske proiz vodnje. Drugo, to je sigurno punija integralnost samouprav ljanja, pri čemu se, u prvom redu, ističe proces jačanja samo upravnog karaktera federacije i republika, kao i nešto jači prodori samoupravljanja i u vanprivrednim sferama. Dalje, posebno je značajno i učvršćenje idejno- političke platforme samoupravnog socijalističkog razvoja na Devetom kongresu i stvaranje osnovnih idejnih pretpostavki za jačanje akcionog jedinstva, za podizanje na veći stepen efikasnog funkcionisanja celokupnog samoupravnog mehanizma, i za dalju demokratizaciju Saveza komunista i društva u celini. Naposljetku, jedan od najznačajnijih momenata za stabi lizaciju političkih odnosa i sadašnju povoljnu političku situa ciju jeste, po mom mišljenju, jačanje političke kohezije naše socijalističke zajednice pred stalnim opasnostima koje se jav ljaju u pogledu nezavisnosti i suvereniteta naše zemlje i, na toj osnovi, ispoljeno jedinstvo na spoljnopolitičkom planu i, razumije se, dinamiziranje procesa praktičnog oživotvorenja koncepcije svenarodne odbrane. Ističem tih nekoliko momenata kao bitne. Razumije se da je i niz drugih uticao na to, ali upravo te momente isti čem zbog toga što su analize ocjene političke situacije koje smo vršili u našoj republici, u Centralnom komitetu Crne Gore, potvrdile takve karakteristike političke situacije i teku ćih političkih zbivanja. Posebno želim da naglasim da je na političku situaciju, što se tiče Crne Gore u današnjem trenutku povoljno uticala 47

nedavna posjeta druga Tita - da je politički značaj te posjete trajnijeg karaktera . Prema ocjeni Centralnog komiteta , ona ima poseban značaj za dalju konsolidaciju političkih odnosa i, u suštini, predstavlja završni dio jedne faze složenih dru štvenih i političkih akcija koje su posljednjih godina vodile samoupravne socijalističke snage na platformi društveno-eko nomske reforme. Po našoj ocjeni, ta posjeta je dala snažne podsticaje borbi za jačanje političkog jedinstva masa i ja čanje idejne kohezije Saveza komunista na platformi Devetog kongresa. Za takvu situaciju od posebnog je značaja to što je pro ces stabilizacije ekonomskih prilika bitno uticao i utiče u pozitivnom smislu na političko raspoloženje radnika i rad ničke klase u cjelini. Znatan dio radničke klase , čiji su životni uslovi u godi nama privredne depresije bili veoma nepovoljni, u današnjim uslovima su se osjetno izmijenili. Niz indikatora pokazuje da je prilično velika kriza jednog dijela industrije počela, u izvjesnom smislu da se savladava, a time i da se popravlja materijalni položaj radnika i radničke klase, što je po našoj ocjeni, osnovni faktor stabilizacije političkih prilika i odnosa. Ja neću da navodim neke indikatore ekonomske situaci je, ali naša opšta ocjena je da su sve pozitivne tendencije ekonomske situacije doprinijele poboljšanju političkog raspo loženja radničke klase i da je time stvorena pogodna idejno -politička atmosfera za realizaciju odluka Devetog kongresa u radnim kolektivima, a i šire . Razumije se da je ekonomska situacija i, prema materijalima, za zemlju u cjelini, ai za republiku posebno, bremenita ne malim neuralgičnim tačka ma. Dio tih problema, po našoj ocjeni, nalazi se i provlači se ne samo iz predreformskog perioda ekstenzivnog privre đivanja ; možda, sa svojom specifičnom težinom, najteže se podnose problemi nastali u godinama privredne stagnacije i depresije, kada su krajnje iscrpljeni fondovi privrede u izvjesnom smislu i likvidirani ili stepen likvidnosti spao ispod svih normala, kada je privreda morala, novom zaduženošću i obavezama, da tereti i buduće fondove, odnosno svoje bu duće tekuće poslovanje. Otuda su, po našoj ocjeni, u ovom trenutku ozbiljni eko nomski problemi baš u oblasti likvidnosti privrede i to utiče na proces reprodukcije. U nekim radnim kolektivima postoje

48

#

& realne mogućnosti za nove poremećaje, što bi bilo, sigurno, ( dalje žarište nepovoljnije političke situacije . Iako će Predsjedništvo u posebnoj sjednici da razmatra probleme ekonomske situacije, politiku i zadatke Saveza ko munista na tom planu , htio bih i ovdje posebno da podvučem nešto što je, po našoj ocjeni , u političkom smislu veoma osjet ljivo. To je čitav kompleks pitanja vezanih za uslove privre đivanja, pri čemu oblast cijena, deviznog i spoljnotrgovinskog režima ――― i sve ono što se u tom pogledu događa - zaslužuje sada najveću pažnju . U tom pogledu ima prilično ozbiljnih upozorenja. Naime, političko raspoloženje radnih kolektiva i radničke klase najviše iritira upravo činjenica da se vrlo spo ro mijenjaju stvari, a da to bitno utiče na sticanje dohotka, na materijalnu bazu samoupravljanja i materijalni položaj radnika u cjelini. Po našim ocjenama, često postoji potpuno pogrešna slika o naporima pojedinih radnih kolektiva, o njihovom odnosu prema reformi, perspektivama itd, jer se pri tome ne polazi od datih uslova privređivanja, u stvari, od svega onoga što utiče na sticanje dohotka tih kolektiva. Hoću da istaknem politički akcenat koji je vrlo prisutan u svim reagovanjima u radnim kolektivima i među radni cima. Naime, potpuno je oformljeno političko opredjeljenje da je neodrživo da materijalni položaj jednog, nemalog dijela radničke klase uprkos napora koji se ulažu i čine za pove ćanje dohotka ― drastično zaostaje za ekonomskim položa jem, dohotkom i životnim standardom uposlenih u drugim radnim kolektivima, koji su, u postojećim uslovima privređi vanja i sa manjim naporima, došli do većeg dohotka i veće osnove za raspodjelu . Zato smatram da je jedno od glavnih političkih pitanja ――― brza i efikasna realizacija načelne poli tike Devetog kongresa SKJ u tom pogledu. Za ocjenu političke situacije jedno pitanje zaslužuje po sebnu pažnju . Ono je većim dijelom vezano za kompleks ne zaposlenosti. Ja o njemu neću detaljnije govoriti, jer to je poznato. Ali, taj problem postaje sve složeniji, oštriji i ozbilj niji zbog toga što se u sadašnjim uslovima još više limitira upis studenata i učenika srednjih stručnih škola, tako da se nalazimo pred, možda, nešto povećanim, pooštrenim proble mima omladine, u prvom redu pred problemima generacija koje sada stasavaju. Tu su uzroci sigurno višestruki, ali naj važniji je nesklad između potreba privrede, koje dugo vre

49

mena uopšte ne poznajemo, jer nemamo ni dugoročnu kon cepciju razvoja. Znači, nesklad je između potreba privrede, i onoga što sadašnja mreža obrazovnih institucija daje. Među političkim pitanjima vezanim za ekonomsku situa ciju mislim da je od posebnog značaja ocjena sadašnje eko nomske situacije . O tome je, takođe, bilo riječi u uvodnom referatu. Tu najviše dominiraju dva - po mom mišljenju jednostrana gledišta. Prvo hipertrofira ulogu kreditno-mo netarnih mjera, a drugo unutarnje kvalitativne promjene u privređivanju . Mišljenja sam da se mora odlučno insistirati na što eg zaktnijoj analizi i ocjeni svih tendencija i pojava u sadaš njim ekonomskim zbivanjima, jer je teško prihvatiti i jedno i drugo, samo za sebe formulisano, gledište i ocjenu. Ta ocjena i utvrđivanje stvarnih pozitivnih tendencija i stvarnih uzro ka, koji su doveli do pozitivnih rezultata ima krupan politički značaj za dalju mobilizaciju svih društvenih faktora radi re šavanja otvorenih društvenih i privrednih pitanja, a posebno, na sprovođenju zadataka Devetog kongresa . To, po našoj ocje ni, ima - i treba da ima pozitivan odraz sa stanovišta dalje perspektive i stabilizacije stanja u radničkoj klasi, u radnim kolektivima. polazeći upravo od takve ocjene po U ovom trenutku jedno od glavnih političkih pitanja jeste litičke situacije odnos prema odlukama Devetog kongresa, odnosno praktični odnos u vezi sa sprovođenjem stavova i politike Devetog kon gresa. Čini nam se da je politički odnos prema sprovođenju u smislu efikasnosti, u smislu dosljednosti i u tih odluka bitan uslov da smislu razvoja sistema samoupravljanja

se na trajnijoj osnovi uspostavi povjerenje radnih ljudi u Sa vez komunista i njegovu sposobnost da u ovim novim uslovi ma ostvaruje idejno- političku funkciju. Drugo, da može bitno doprinijeti stvaranju idejne kohezije u Savezu komunista i preovlađivanju idejne heterogenosti. Konačno, ono što je od posebnog značaja : doprinijeće jačanju međusobnog povjerenja u jugoslovenskim razmjerama , jer je platforma Devetog kon gresa u tom pogledu od izuzetnog političkog značaja. Razu mije se da će to imati posebne pozitivne posljedice na ja čanje naše uloge na međunarodnom i spoljnopolitičkom planu u cjelini . Mi smatramo da će taj odnos prema odlukama Devetog kongresa, prema Devetom kongresu u cjelini, presudno uti 50

cati, i može presudno da utiče, na opšte političke prilike i dalju konsolidaciju situacije. Otuda smatramo da i politički zaključak ove naše sjednice mora u tom pogledu da bude sasvim jasan i određen, mora da izrazi zahtjev koji će značiti efikasno rešavanje otvorenih i veoma aktuelnih pitanja dru štveno-ekonomske reforme i reforme Saveza komunista. Kad se govori o glavnom pravcu akcije u sadašnjem tre a to je centralno pitanje . Sadašnja politička situacija i konso upravnih društvenih odnosa i dalji razvoj samoupravljanja, to je centralno pitanje. Sadašnja politička situacija i konso lidacija samoupravnih socijalističkih snaga, u situaciji poslije Devetog kongresa, traže novi intenzitet u razvoju samouprav nih odnosa na čitavom planu. Mišljenja sam da se radi o na porima i u razvoju sistema a i u praktičnoj , svakodnevnoj , stalnoj borbi za razvoj samoupravljanja na svim nivoima. Želim da istaknem taj momenat i radi toga što su ocjene političkog razvoja poslednjih mjeseci i poslednjih godina po kazale da je bilo određenih faktora koji su nepovoljno uticali na intenzitet razvoja samoupravnih društvenih odnosa, na ročito u privredi, a i izvan nje. Da pomenem samo da su te dvije-tri godine privredne depresije prilično razorno djelo vale na razvoj samoupravnih odnosa u radnim kolektivima, da je to imalo uticaja i da ima i danas posljedica na stanje tih odnosa u radnim kolektivima, i da zbog toga, čini mi se, glavni pravac akcije a to znači i glavna okosnica u težnji za daljom konsolidacijom političke situacije - jeste borba za razvoj samoupravnih društvenih odnosa. Čini mi se da su događaji oko izbora u tom pogledu po sebna potvrda. Pokazalo se da su sve konfrontacije, svi su kobi i nesporazumi koji su se rađali i koji se rađaju, prije svega, u opštinama, najvećim dijelom posljedica nerazvijenih demokratskih samoupravnih odnosa u vrhu opštine, u opštini, u komuni. Tu se, po mom mišljenju, radi o dva krupna prob lema. Jedan je dalja demokratizacija Saveza komunista u op štini, jer se pokazalo da su vrhovi partijske organizacije u pojedinim društvenim sredinama u tim političkim zbivanjima pokušali da ostvare akciono jedinstvo na strai način. Znači, ne na demokratskoj osnovi ; znači , ne sa novim kvalitetom. Posljedice političke implikacije takvog prilaza su, očigledno, nepoželjne. To je jedno. Drugo, smatram da je za dalju demokratizaciju samo upravnih odnosa u vrhu opštine od posebnog značaja utvrditi 51

i u ovom trenutku činjenicu da je politika jačanja idejno - po litičke uloge Saveza komunista u određenim društvenim sre dinama dovela do izvjesne pojave ponovnog gomilanja zada taka, poslova, obaveza u Savezu komunista, da je problem afirmacije svih punktova neposredne socijalističke demokra tije, prije svega, Socijalističkog saveza i drugih društveno -političkih organizacija, u izvjesnoj neravnoteži sa ovim kur som jačanja idejno-političke uloge Saveza komunista i da to bitno utiče na političku situaciju u pojedinim društvenim sredinama. Ja bih, na kraju, htio samo još da ukažem na dva-tri momenta, vezana za Savez komunista. U odnosu na stanje do Devetog kongresa, mi sada imamo doista jednu novu si tuaciju u pogledu idejno-političke borbe za savlađivanje idej ne heterogenosti i jačanja idejne kohezije u Savezu komuni sta. Dosadašnju idejnu situaciju je u mnogo čemu karakte risala činjenica da nije u odgovarajućoj mjeri otvoren prak tični proces idejnog razgraničavanja sa snagama konzervati vizma, birokratizma itd . Međutim, taj zahtjev za idejnim prepoznavanjem, a samim tim i za razgraničenjem, za diferencijacijom, u stvari je u društvenoj bazi, da kažem : u organizaciji Saveza komunista. On stvara ozbiljne probleme, koji dolaze najvećim dijelom radi toga što Savez komunista u pojedinim društvenim sredi nama nije u idejnom i političkom smislu još dovoljno afir misan da može u demokratskim uslovima i na demokratski način da obezbjeđuje uslove za logičan proces diferencijacije u Savezu komunista. Naime, to je potvrđeno u sadašnjoj izbornoj situaciji. Ali ovdje se postavlja za praktičnu političku borbu komunista jedno posebno pitanje. Ono se svodi na sljedeće : Koja je to stvarna demarkasiona linija koja treba da posluži kao osnova za idejno-političku diferencijaciju Saveza komunista? U bazi ima najviše nejasnoća oko toga, naime, da idejna pozicija Saveza komunista nije jasno definisana i da ona ne može da ima u mnogim društvenim sredinama demarkasionu liniju . Iz toga se ne može jasno izvući politički i idejni zaključak i odrediti koje su to snage u Savezu komunista koje se uda ljavaju, idejno udaljavaju od platforme Devetog kongresa, od platforme društvene reforme? Očigledno da se tu mora ići na konkretniju političku poziciju . Ja mislim da u situaciji poslije Devetog kongresa idejno udaljavanje od Saveza ko

52

munista u praktičnom smislu predstavlja svako ono društveno i idejno i političko ponašanje komúnista koji se, tako da ka žem, komotno ponašaju prema demokratski zauzetim stavo vima Saveza komunista, i na Devetom kongresu i u organi zaciji Saveza komunista u cjelini. Mislim da je tu odnos pre ma demokratski zauzetim stavovima u Savezu komunista jed no od bitnih mjerila, jedna od tih bitnih linija, na kojoj se u svakodnevnoj praktičnoj borbi mora voditi i razvijati pro ces idejne diferencijacije.

Branko BOROJEVIĆ : SPREMNOST ZA OPŠTENARODNU ODBRANU HTEO bih ukratko da spomenem uticaj faktora narodne od brane na stabilizaciju političkih prilika kod nas. Možda sada, baš posle Kongresa , sagledavamo širi društveni značaj usvo jene koncepcije postavljene na Kongresu. Jer danas ne samo u armijskim nego i u društvenim sredinama vidimo koliko je to značajno za uticaj na koheziju naših ljudi, oko koncepta čija je snaga argumenata i sadržine takva da postaje izvan redan kriterij za raspoznavanje neprijateljskih i patriotskih, socijalističkih i antisocijalističkih snaga. Mi, međutim, nismo ni bili kadri da održimo onakvo emo tivno raspoloženje koje je u onim periodima vladalo. Bilo je nužno da se ono realno postavi na jednoj svestranoj organi zaciji koja treba da obezbedi kontinuitet delatnosti. To se naročito odnosi na teritorijalnu odbranu . Pred ko misijom, koju ćemo danas ovde potvrditi, stoji poseban za datak, tj . ta druga faza rada na obuci jedinica teritorijalne odbrane i masovnoj vojno-političkoj i moralno-psihološkoj pripremi. To je i politički značajno, i u smislu vojnog obra zovanja, i u stvaranju uverenja da se zemlja može braniti, itd. Ali nije samo sebi dovoljno, jer se radi o sveukupnoj vojno političkoj pripremi stanovništva u celini . Pred Socijalističkim savezom, omladinom, sindikatima, Savezom komunista stoji zadatak da sa komisijama takvu jednu masovnu pripremu razviju.

53

Nema opasnosti od stvaranja ratne psihoze. Pripreme koje se vrše redovan su tekući rad koji se obavlja u svim zem ljama. Mi u njemu imamo izuzetno značajnu društvenu kom ponentu. Zato mislim da to može mnogo da doprinese baš razvijanju kohezije , osećanja patriotizma, povezanosti radnih ljudi, da i to može da posluži kao jedan od ključeva za ras poznavanje onoga ko je naš neprijatelj . I deo penzionisanih kadrova imaće u određenim sredina ma da vrši značajan politički uticaj . Sve pozitivno što se ovde iznelo prihvaćeno je u sredinama komunista i od svih starešina, posebno ono što je Kongres dao. Od izvesnih momenata koje mislim da je ovde značajno naglasiti rekao bih da, možda, postoji jedan deo kadrova koji je u izvesnom smislu nestrpljiv u pogledu dosta tolerantnog odnosa prema nacionalističkim ekscesima. Ovo govorim zbog toga što mi u¸Armiji imamo zadatak da jednom delu, naro čito mlađih, kadrova objašnjavamo potrebu produbljavanja ravnopravnosti naših naroda i narodnosti. Ali, evo, u zadnje vreme, kada istupamo, teže je objasniti zašto se prema nekim ponovnim oživljavanjima diskusija o jeziku, u tim maticama, ili oko pisanja pojedinih listova, postupa tolerantno i sporo u političkoj osudi, a, razume se, i primeni oštrijih zakonskih mefa. Sve ovo što se u materijalu na toj liniji kaže obave zuje Savez komunista da ofanzivnije ide u takvu jednu ak ciju . To će biti prihvaćeno. Ne razumem zašto bi u nekim sredinama i bilo potrebno da se sporo i sa oklevanjem reagu je. To govori i jedan deo pisama, istupanja i zahteva da se odlučnije postupi . Razume se, to je vezano za očekivanje i nadanje da De veti kongres, sa svim što se preduzima posle njega, treba više da učini na liniji višeg stepena integracije samoupravnog jugoslovenskog socijalizma i društva i svih njegovih ćelija. To je duži proces, ali govorim ovo zbog toga što je možda to glavni naglasak na ono što ljudi očekuju posle Devetog kongresa, možda više nego što smo u ovom materijalu i mogli da izrazimo . Otuda i oštre kritike. Razume se, govorim iz sredine koja, možda, ne vidi sve teškoće privrednog integri sanja. Postoji stanje duhova i atmosfera da se mora delovati odlučnije . U vezi s neprijateljskim delovanjem, hteo bih da uka žem da su interesantne naše analize u pogledu aktiviranja agentura, vojnoobaveštajnih i propagandnih uticaja na liniji 54

dezinformacija i defetizma. Možda će tu biti sigurno novih saznanja kad se ta analiza bude dala u sklopu analize unu trašnjih političkih prilika. Mi smo imali toga i na liniji na rodne odbrane. Moramo biti budniji i oštrije ići u akciju protiv već kvalifikovanog neprijatelja. Pred Savez komuni sta to stavlja nove obaveze. Podržavam one konstatacije o narodnoj odbrani u refe ratu, ali mislim da bi se u zaključcima, ako se prave, moglo postaviti pred društveno-političke činioce da na liniji masov nih vojno-političkih i drugih priprema rade na realizaciji koncepcije narodne odbrane. Prema tome, da imamo onda oslonca i u komisiji koja će se formirati.

Krste CRVENKOVSKI : NAUČNO ZASNOVANA I IDEOLOŠKI JASNA VIZIJA NEOPHODAN JE PUTOKAZ U POLITIČKOJ AKCIJI MISLIM da smo u pripremanju ove sednice pošli od onih kon statacija koje su bile već istaknute na poslednjim plenarnim sednicama CK pre Kongresa, pa i na samom Kongresu. Nai me, u radu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugosla vije poslednjih godina izostala je jedna dublja politička ana liza. Takva analiza koja na bazi permanentnog i, rekao bih, dosta dramatičnog restruktuiranja našeg društva pokušava da vidi šta se sve konstituiše u svesti, a zatim u političkoj kon cepciji, konačno u ideologiji masa. Ja potpuno prihvatam sva zalaganja koja idu za tim da se mnoge stvari u oblasti priv rednog sistema, naročito one utvrđene i prihvaćene ogromnom većinom na samom Kongresu, brže rešavaju. Ali moramo bi ti otvoreni i reći da se jedna od naših slabosti u prošlosti a bilo bi, po mom dubokom ubeđenju, vrlo opasno ako bismo produžili tim putem - ispoljavala u tome što smo mnoga pi tanja svodili na samo privredna kretanja, polazili od toga i završavali sa tim, a u privrednim kretanjima, u privredno! politici u mnogome ostajali smo na preraspodeli . Mislim da je to što se tiče perspektivnog razvitka našeg društva, ukoliko želimo doći do onog momenta kada će neposredni proizvođač 55

skoro u potpunosti , - u potpunosti nikada to neće biti raspolagati plodovima svoga rada . Želeo bih da upozorim i na onu parolu na kojoj su naro insistirali dru čito ―― izvinjavam se što to apostrofiram govi iz Slovenije nekoliko meseci pre Kongresa, da je krajnje vreme da u politici, u pledoajeima malo više insistirali i na povećanju produktivnosti, na većem zalaganju u tom pogle du. Ne verujem da se čitava stvar u ovom domenú automat ski razrešava samo pravilnim kursom raspodele i preraspo dele. Mislim da su tu potrebni i drugi napori, koje sva savre mena društva danas čine, i da, na kraju krajeva, u jednom najdecentralizovanijem društvu, kakvo je naše, na tome treba držati mobilnim sve agense, a ne svoditi kritiku samo na cen tar, iako u centru treba još mnogo stvari razrešiti. Jer inače se sama partija, kao jak i značajan subjektivni faktor, javlja samo u poziciju da puca u jednom pravcu, da ruši samo jedan bunker, a ja mislim da se danas konstituišu mnogi bunkeri, i to vrlo jaki, ne po onoj moći koju poseduju pojedinačno nego po sveukupnoj moći koja zajednički postoji. Čini mi se da bi, ukoliko produžimo onim putem kojim smo išli ranije , u činili veliku grešku i ne bi izvršili mobilizaciju za borbu u svim pravcima gde se ona neminovno danas nameće . Razume se da danas u tom smislu postoji široka tendencija kod mno gih kojima ne ide dobro, naročito u privredi, u privrednim organizacijama koje razloge za to traže samo izvan sebe, a razlozi su, svakako, različiti. Ima i onih kojima ne ide dobro, jer su sputani zato što su drugi privilegovani, ima i onih ko jima ne ide dobro, jer su na putu izumiranja u savremenom društvu Evrope ili doživljavaju dublje transformacije ; a ima onih koji su potisnuti snažnijim tehnološkim inovacijama itd. Međutim , svi oni rešenje svoga problema traže, manje-više, uprošćeno, nekim zahtevima „ gore" . Sada, čini mi se, mi bi smo kao Savez komunista morali tu napraviti jednu granicu. Ja je vidim, a možda i grešim, u sledećem : da se preciznije izjasnimo šta je sve to što još treba gore razrešiti, a ovo dru go da počnemo otvoreno diskutovati. Jer, inače, nepostojanje te granice svakodnevno neminovno rađa pritisak na centar, odnosno zahtev za restauracijom birokratizma i centralistič kih mera, jačanja administracije, njene uloge itd . To znači mi sami, nesvesno, često povlađujemo tim tendencijama a ne dovoljno analiziramo šta se iz njih događa, zapravo , šta se gore konstituiše, jer onda taj pritisak, opravdan ili neoprav

56

dan, dovodi ljude da moraju tražiti neka rešenja i često ih i nalaze u tom pravcu, što sebi povećavaju ingerencije, iako smo se deklarasali za to da njih u centrima što manje bude. Čini mi se da nije bila namera ni ove sednice, ni refera ta da se zaobiđu problemi privrede. Naprotiv, smatralo se da bi bilo bolje ako se to raspravlja za 10-15 dana i da se pro blemi privrede, tekuće privrede privrednog sistema itd . mno go decidnije, mnogo jasnije, mnogo preciznije postavlja. Is tina, čini im se da bi mnoga od tih borbi, od tih budućih bi taka, na osnovu jasnih koncepata Devetog kongresa SKJ, tre balo preneti u predstavničke organe i usmeriti komuniste da se tamo bore, umesto što bi ovde pritiskom i autoritetom Par tije isforsirali neke stvari. Kad govorimo o pritiscima, mislim da smo često jednostrani , mislimo samo na pritiske razulare nih kvaziliberala, ekstremista itd . (njima se treba idejno ja snim stavovima odlučnije suprotstaviti nego što smo to do sada činili), a premalo se bavimo i analiziramo one pritiske koji se rađaju u nama samima, ne samo u Savezu komunista nego u njegovom vodećem jezgru, za iznuđivanje na osnovi određenih parcijalnih interesa. Doduše, da ne budem pogrešno shvaćen, ja nisam neki iluzionista koji smatra da će ti pritisci već sutra prestati. Njih će biti mnogo, ja mislim da će se oni sa mnogo značaj nijim bitkama koje će uslediti i povećati . Ali mi se čini da moramo biti često jasni i odupreti se pritiscima. Mislim da bismo mogli dubljom analizom doći do zaključaka - možda se nećete složiti sa njima - ali ću uzeti slobodu da kažem da smo često, kao vlada, kao Savez komunista pokazivali manje hrabrosti od mnogih savremenih buržoaskih vlada u Evropi da se odupremo nekim zahtevima i da kažemo : izvinite, to ne, a ako želi neko drugi, neka izvoli, neka preuzme odgovor nost. Doduše, moram reći da je Savezno izvršno veće posled nju godinu dana uspelo negde da se odupre, čak i u uslovima kada nije dovoljno nalazilo podršku sa drugih strana. Drugo pitanje o kome sam hteo da kažem nekoliko reči, to je pitanje nekompletnosti naše politike, našeg koncepta, zaostajanja u odgovoru na neka goruća pitanja našeg unu trašnjeg razvitka i , još više, međunarodnih gibanja. Da smo mi u razradi naše ideologije, da tako kažem, koja je morala da doživi razne preobražaje s razvitkom samoupravnog dru štva, još smo u nekom zaostajanju . U poslednju godinu, go dinu i po dana određene praznine smo popunili, ali mislim da

57

su te popune nedovoljne. Danas ni jedno društvo, pogotovo u razvijenoj Evropi, ne može više dobijati mase samo na pro gramima ekonomskog razvitka i nekim programima pobolj šanja društvenog standarda. Mnoga su druga pitanja, pozici je čoveka uopšte, pitanja njegove svesti, problemi ideologije itd. , došla na dnevni red i danas se time podjednako bave radničke i buržoaske partije. A mi smo na neki način reduci rali sve samo na određena privredna kretanja i privredne probleme. Iz toga se rodio jedan vrlo opasan, ako ne za danas a ono sigurno za sutra, pragmatizam. A mi znamo da su sve partije radničke klase onog momenta kad su spale na po zicije pragmatičkih postupaka, nemajući jednu viziju zasno vanu na naučnoj i jasnoj ideološkoj osnovi, počele da gube u masama, da ne budu atraktivne, privlačne, a naročito su iz dana u dan permanentno gubile uticaj najsvesnijeg, mi slećeg dela društva. Setite se kakav je entuzijazam i polet bio kod mnogih slojeva našeg društva baš u ovim domenima kada smo mi razrađivali određene koncepte koji su se poka zali stvarno prihvatljivim i za kretanja čovečanstva danas. I zato mi izgleda da bi morali u sebi da savladamo neke jednostranosti i da počnemo malo više razmišljati o drugim problemima. Recimo, ja sebi uzimam slobodu da pitam šta to znači stalno otkidanje od privrede? Ja se, inače, slažem sa onom dnevnom parolom o tome da se privreda preopterećuje i bezobzirno. Ali, da li mi možemo više tako jednostrano pri laziti problemima zdravstva, obrazovanja, ekspanzije u škol stvu i slično kao da je to otkidanje od njih, ili se radi o novim zahtevima kao ljudi i društva, o sve značajnijim potre bama za njegovo dalje kretanje? I da li ćemo onda, na bazi toga, gradi čitav jedan budući razvitak? Svakako da se to ozbiljno nameće, jer se sada nalazimo pred izradom perspek tivnog plana našeg budućeg razvitka. Ako ćemo čitave pri preme, stručne analize, naučna produbljavanja, svesti samo na to da pravilno postavimo sav odnos između privrede i gra na, onda ćemo u tom planiranju, u tom prilazu našoj sop stvenoj budućnosti, verujte, biti degradirani ispod mnogih buržoaskih ili socijaldemokratskih koncepata, koji danas ne minovno uzimaju u obzir sve ono što se u društvu dešava. Treće, hteo bih da govorim o nama kao o otvorenom dru štvu. Na nas se vrše pritisci i unutra, u jednom drugom vidu, i spolja da se zatvorimo. U poslednje vreme su lansirane i te 58

orije da otvorenost dovodi do takvih tendencija koje koro zivno razaraju socijalizam i socijalistički koncept. Ja mislim da nema nikoga među onima koji će se složiti s tim da turi zam, recimo, rašireni i razvijeni turizam, za koji se svi sva kodnevno borimo, može postati takva opasnost da će sve mo guće što je socijalističko kod nas dovesti u pitanje. Mislim da socijalizam nije u takvoj poziciji danas, pogotovo ne u Evro pi, da bi morao stalno da se brani . On ima mnogo toga čime bi ofanzivno mogao da nastupa. Doduše, da nije bilo nekih nesrećnih slučajeva mogao je toga imati i mnogo više. Uzmite samo otvorenost naše granice. Danas nema otvo renijeg društva, nema većih mogućnosti za cirkulaciju ljudi itd. Mi moramo biti svesni da će tim kanalima dolaziti i dru gi uticaji. Ono što kod nas verovatno nedostaje, po mojim sa znanjima, to su dve stvari . Prvo, da su kod nas često obeshrabljeni, u određenoj me ri dezorganizovani i u većoj meri dezorijentisani organi pro gona. Ja mislim da je tu zavladao sveopšti liberalizam koji se prosto javlja kao velika brana u tome da se i eklatantnom ne prijatelju najotvorenije suprotstavljamo, odnosno da predu zmemo mere. Mislim na sve moguće uticaje o kojima je ovde i drug Borojević govorio. Drugo, i verovatno značajnije od prvog, to je da smo če sto imali dezorijentaciju i u samom Savezu komunista. Ona je, ja mislim, prirodni produkat svega što se kod nas dešava. Mi smo morali u rušenju stare birokratske strukture biti je dnostrani, ali zato i duboki inače ne bismo imali ove uspehe koje sada imamo. Jednostrani, to znači da smo se postavili samo prema tome, ne vodeći računa o drugim stvarima koje će se desiti. Ali, iz te jednostranosti rodila se mala idejna konfuzija i, na kraju krajeva, stvorio se jedan mentalitet u nutar Saveza komunista i kod njegovih vodećih organa da je svako suprotstavljanje rušilačkoj stihlji, da je svaki jasni stav o neprijateljskim akcijama, a još više i o neprijateljskim platformama, sputavanje demokratije. Ja ne kažem da Savez komunista ne izlazi iz te faze, ali mislim da ga treba još vi še ohrabriti da bi na otvorenom političkom terenu mogao da dobije još neke bitke.

Kao otvoreno društvo, mi ćemo se još sretati sa mnogim takvim pojavama i zato se, mislim, moramo osposobljavati, pre svega, u ova dva pravca o kojima sam govorio. Mislim da ćemo morati, možda i na jednoj sednici Predsedništva, izana 59

し

lizirati probleme nacionalizma, probleme nacionalističkih i šovinističkih tendencija, ali mnogo šire nego što smo dosad činili.

Prvo, meni izgleda da u borbi protiv tih pojava upotreb ljavamo staru aparaturu - idejnu i političku. Drugo, mislim da ne pokazujemo dovoljno sposobnosti da razlučimo ono što je danas pozitivno na planu buđenja na cija uopšte u svetu, nacionalnih grupacija u našoj zemlji, ple menitih težnji za većom emancipacijom ; ono što se javlja kao odbojni zid prema tendencijama pritisaka na A male nacionalne zajednice, što se javlja kao reakcija hegemonističkim tenden cijama vladanja nad njima , pa se zato ovi svemu tome još vi še odupiru. Moramo to na neki način malo dublje izučiti. Ja se slažem sa onim što je Borojević rekao da je bilo mnogo otpora tome što se odlučnije ne daje bitka pojedinim nacionalističkim devijacijama, ali uz jednu nadopunu: mislim da smo sada već u prilici da vidinio da se bitke, i to dosta otvorene, već daju. Mislim da je, recimo , poslednja sednica Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Hrvatske bila do sta decidna, jasna, sa veoma prihvatljivom platformom. I druge neke slične pojave, recimo u Vojvodini (poslednja sed nica Konferencije) da ne nabrajam druge, dosta su značajne. To su počeci, ali dosta snažni. To moramo podržati i dalje proširiti. No, onde gde nas nacionalizam verovatno najviše tuče i gde će nas još za izvestan period vremena tući , to je da mi nismo, barem što se same platforme tiče, izrazili jasno naš odnos prema istorijskoj baštini. I sada se nacionalisti javljaju kao jedini nosioci želje da sačuvaju u svakoj naciji njenu tra diciju. Čini mi se da bi se tog nihilizma prema nacionalnoj ba štini, nasleđenog još iz komintermovskog perioda, a mislim da njega nose u sebi skoro sve komunističke partije, trebalo osloboditi. Mi smo ga, doduše, širinom naše revolucije nekako bili savladali, ali ne do kraja. I zato mi izgleda da bi se tu morali postaviti na drugi način. Hteo bih da se izjasnim, ukratko, o još tri pitanja. To je pitanje omladine i, u vezi s tim, univerzitetske omladine. Mi smo našli u sebi dovoljno i hrabrosti i mudrosti da ono što je opravdani bunt prihvatimo, iako ga nismo dublje analizi rali Čini mi se, inače, da je to po nečem svetski fenomen, iako bi bilo pogrešno da ga u svemu prenosimo na naše us love. Jedna petina stanovništva Evrope, a i mnogih drugih 60

"

kontinenata, nalazi se u školama. To je, s pravom ističu neki drugovi iz redova naše omladine, jedan sasvim novi fenomen u strukturi društva, do rata nedovoljno prisutan i paznat. Na drugoj strani, produžuje se ljudski vek čoveka. I, ako mi ne uspemo da nađemo odgovarajući saodnos u toj novoj situaci ji i stvorimo dovoljno prostora za mlade ljude, one koji su nosioci progresivnih tendencija, da bi mogli učestvovati u po slovima društva, s jedne strane, i dovoljno tolerancije da se ne istisne i nehumano baci ono što bi neko nazvao starima, a u sebi nosi nagomilano iskustvo znanja i mudrosti, s druge strane - onda ćemo neminovno doći do oštrog i vrlo dubokog sukoba generacija. Mislim da u našoj politici često idemo te na jednu te na drugu stranu, umesto da jasno kažemo koji je naš kurs. Mi smo, bez obzira na još konfuznu situaciju, po gotovo na pojedinim univerzitetima, ipak u čitavoj ovoj go dini učinili neke prodore. Danas se teško iko može suprotsta viti zahtevu za većim učešćem studenata u samoupravi . Tu je izvojevana pobeda. Međutim, još se niko ne izjašnjava jasnije o nekim zahtevima koji su nerealni. Ukoliko ćemo ih podrža vati, oni će se okrenuti protiv nas. Mislim da bismo tu mo rali imati jasan odnos. Drugo pitanje je nezaposlenost. Tu se ne bih sasvim slo žio sa onim kako je tu stvar postavio drug Borojević. Ja ka žem da je teško reći to što je izneto u referatu Plavoga , ali mislim da je još teže obećati nešto što se ne može izvršiti . I sad je osnovno pitanje da li ćemo lavirati pa govoriti ―― u re du, pokušaćemo, a dalje ćemo padati dublje, ili ćemo stvarno formulisati ono što je danas za nas jedino moguće da formu lišemo. Pre svega, mi smo još uvek agrarno prenaseljena zem lja. Ne znam da li je iko kroz svoj sopstveni razvitak mogao da u tako kratkom periodu prebaci ogromnu masu ljudi iz ni skoproduktivnih (na primer, u poljoprivredi), u visokopro duktivne, pogotovo jedna mala zemlja koja nije negde na dru gom mestu mogla da izvlači neke ekstraprofite. Drugo je pi tanje da li ćemo uvažavati ova današnja kretanja u svetu, na ročito u Evropi i između Evrope i Amerike. Nije to nešto sa mo nama svojstveno. Seli se radna snaga i iz drugih delova dalje. Ja ne kažem da bi time trebalo da sa sebe skinemo od govornost za intenzivno rešavanje problema nezaposlenosti otvaranjem novih radnih mesta. Naprotiv, moramo biti jako pažljivi da bismo videli kako ćemo ovaj momenat ugraditi u sledeći perspektivni plan. 61

Treće je pitanje da li ćemo se odupreti pritiscima koji žele da zaustave rad na ličnim sredstvima za proizvodnju. Tu smo se dugo kolebali, dugo smo imali pritiske, često smo od stupali. Recimo, u našoj statistici, kad iskazujemo povećanje zaposlenosti, mi taj fenomen zanemarujemo do te mere da ga tretiramo kao antisocijalistički. I , četvrto, da li ćemo sada za tvoriti granice i ne dopustiti da ljudi idu, ili ćemo se prema njima postaviti na drugi način, kao što smo počeli da se po stavljamo poslednjih godina, mada sa nekim kolebanjima. I, najzad, treba podržati one akcije, poput zajma u Makedoniji, za akumuliranjem sredstava za rešavanje nezaposlenosti. To što će neki neprijatelji našeg sistema stalno mahati tim problemom mi ne možemo istupiti prema tom zahtevu demagoški, nego ga moramo otvoreno postaviti i ići za tim da se to u društvu prihvati. Ja time ne želim da pravdam sve one propuste koje smo do sada činili, niti želim da smanjim tendencije i mobilizacione napore za pozitivna rešenja. Ali, isto tako moramo voditi računa o tome da li neki maksimali stički zahtevi i pritisci mogu biti realizovani . Podržavam primedbu Borojevića da bi u oceni nekih mo menata kod opštenarodne odbrane trebalo biti pažljiviji. Mi slim da je bio sasvim u pravu kad je rekao da mi ne možemo držati onaj emotivni entuzijazam pod istim gasom, na istom nivou, sa istim tempom u svim mogućim situacijama, podjed nako u onoj kad nam preti neposredna opasnost i u drugoj kad ima nekog smirenja. Ali, to nije ni centralno pitanje u ovoj oblasti. Meni se čini da mi nismo učinili, na bazi naše jasne i prihvaćene doktrine, dovoljno praktičnih koraka da taj deo odbrane zemlje učinimo isto tako značajnim kao što je drugi. Mislim da tu postoji (da budem otvoren) osim tih koraka, i jedno finansijsko pitanje. Da li ćemo mi početi da ne razlikujemo i da li ćemo doći do saglasnosti da se prema tom delu odbrane zemlje bar približno podjednako odnosimo kao i prema drugim delovima. }

Čini mi se da je ovo što je danas ovde rečeno i ono što je uopšte do danas rečeno o izborima - nedovoljno. Mi mo ramo načiniti dublju analizu svega što se dešavalo na izbo rima. Ne možemo ne uvažiti mnoge demokratske korake koji su u tom pravcu učinjeni. Isto tako, ne možemo biti gluvi prema onim primedbama koje govore da u ovom izbornom si stemu, kakav je, ima značajnih negativnosti, koje bi trebalo ispraviti. 62

Sergej KRAJGER : NUŽNO JE JASNIJE DIFERENCIRANJE PROBLEMA

SLAŽEM se s osnovnim ocenama u vezi s konsolidacijom po litičkih prilika u Jugoslaviji, s tim da o tome govore i izbori, njihovi osnovni rezultati, a i čitava politička zbivanja u vezi s republičkim kongresima i Devetim kongresom SKJ. Hteo bih da ukažem na to da analiza izbora, kao jednog od izraza te konsolidacije, govori o nekim elementima koji u našoj po litičkoj situaciji potvrđuju da je ta konsolidacija vrlo dina mična i ne sasvim dovoljno učvršćena, A to , koliko sam vi deo iz materijala, važi gotovo za sve republike, a mislim da važi i za Sloveniju . Naime, u vezi s činjenicama koje se iznose u referatu da neposredni proizvođači nisu dovoljno zastupljeni u našim predstavničkim telima, slažem se s ocenom koja je data u referatu i tezama - -`da to ne može biti posledica nekog tre nutnog ili kampanjskog rada uoči izbora i izborne kampanje, nego da to treba da bude rezultat sistematskog rada . Ali či njenica da se u prethodnom radu nismo uspeli toliko aktivi zirati u čitavom našem društveno-političkom životu, pri reša vanju pojedinih pitanja, pa i pri isticanju konkretnih prob lema neposrednih proizvođača i radnih ljudi u proizvodnji i drugim radnim organizacijama ― govori o tome da je zna čajan deo naših materijalnih snaga nedovoljno aktivan i sves no angažiran kao nosilac našeg društvenog razvitka i ostva rivanja naših ciljeva. Prigovorio bih i tezama i materijalu da se ovoj činjenici nije poklonila dovoljna pažnja u analizi koja je trebalo da odgovori na pitanje zašto je do toga došlo, jer bi odgovor na to ipak ukazao i na one elemente o kojima treba naročito da vodimo brigu, pa i na određeni prioritet zadataka koji pred nama stoje. da Slažem se s ovim što je drug Crvenkovski govorio prob na pažnju našu ne bismo smeli suviše usredsređivati leme raspodele. Mislim da je tačno i to da smo , možda, isu više bili okrenuti ka problemima privrednog sistema. Ali za mene se postavlja pitanje zašto je to bilo tako, ako je bilo, da li je to slučajno, ili je pomanjkanje nekog našeg opšteg poznavanja stvari, ili je objektivno uslovljeno sadašnjim ste penom razvoja koji smo postigli u našim društveno-ekonom

63

!

skim odnosima i razvijanju samoupravljanja. Ipak, stoji činje nica da u našem privrednom sistemu i društveno-ekonomskim odnosima ima elemenata koji ljude još uvek više navode na probleme raspodele, a manje ka svim onim elementima od kojih zavisi produktivnost rada. Ne kažem da nije u tom pogledu učinjen veliki korak napred; reforma i njeni rezul tati u različitim granama i preduzećima govore kako se u istim uslovima, koji važe za čitavu Jugoslaviju ili za čitavu republiku , ipak daju postići vrlo razliičti rezultati. Ali , ipak, mislim da smo, kad smo pripremali Deveti kongres, u raz nim komisijama uočili neke probleme koji traže svoje rešenje i koji se do sada nisu ništa promenili. To se odnosi na pi tanja raspodele ; to je materijalna osnova kojom danas ras polažu proizvođači za donošenje svojih odluka u pogledu ras podele dohotka, a s tim u vezi i sa @ utvrđivanjem politike raz voja. Mislim da smo u pogledu osnovnih sredstava stvorili nove uslove u sistemu proširene reprodukcije. Ali , što se tiče tekućeg poslovanja, koje se odnosi na obrtna sredstva, tu vi dimo (bar koliko ja pratim te probleme u Sloveniji, pa i dru gde) da su preduzeća još u celini zavisna od banaka , i to ne samo od poslovnih nego od čitavog kreditnog sistema, u čemu odlučuju i vode poslednju reč Narodna banka i organi federacije. Slažem se s time da monetarni sistem po svojoj prirodi treba da bude element jedinstvenog određivanja. Ali mi ne ćemo moći da obezbedimo potrebnu samostalnost preduzeća i radnih kolektiva kao političkih nosilaca našeg društvenog i privrednog razvitka ako i u tom pogledu ne učinimo bitne korake napred, i to baš u reformi čitavog režima kreditnog sistema i sistema obrtnih sredstava . To sve možda izgleda kao ekonomistička diskusija, naročito posle diskusije druga Crven kovskog, ali mislim da iza ovakvog stanja u našem sistemu postoje realni društveno-ekonomski odnosi koji utiču , i to snažno, na neka osnovna kretanja u društvenom i političkom životu koja su se odrazila negativno i u izborima, a deluju još i sada. Ako te stvari bitno i u suštini ne menjamo, opet ćemo ispustiti objektivnu društveno -ekonomsku mogućnost koja je uslov za to da se jedna od osnovnih postavki u da ljem razvitku našeg samoupravljanja stvarno realizira. Zato mislim da je jedan od osnovnih, prvenstvenih zada taka da tražimo da se stvarno mobiliziraju sve snage , sva znanja, itd. i da se ti problemi , koji su inače poznati u na

64

"

šem sistemu, reše i da se sa stanovišta društveno - ekonomskih odnosa učini onaj bitni korak napred kako bismo se stvarno mogli kao politička snaga baviti pre svega političkim pita njima, pitanjima političkih odnosa, ne samo ovde, u Pred sedništvu, nego da i naše organizacije budu kadre da se s tim problemima bave u opštinama, preduzećima itd . Mislim da to isto važi i za spoljnotrgovinski i devizni režim. Druga stvar je omladina. Sve analize nam pokazuju da omladina nije dovoljno zastupljena. A to je osnovna pokre tačka, dinamična snaga i ja se slažem s tim da treba da se na jednoj od budućih sednica to pitanje posebno razmotri . Ali mislim da ima nekih pitanja koja su tu i koja bi trebalo da rešavamo, da prekinemo s praksom da uvek čekamo na sa stanke ovih partijskih foruma nego da se traži od svih or gana, svuda u Savezu, pa i u republikama, naravno, i u op štinama, da probleme rešavaju prema mogućnostima koje postoje. Pitanje poljoprivrednih proizvođača je pitanje ličnog ra da. To su sve elementi o kojima treba voditi računa . U refe ratu je rečeno da problem treba brže rešavati, ne čekati na konferenciju. Ja isto mislim -- ako nastavimo staru praksu u pogledu rešavanja ovih pitanja, ne otvorimo perspektivu poljoprivredi, nećemo stvoriti uslove da se i u tom pogledu / situacija bitno promeni, da i ona nađe povoljnijeg odraza i u čitavom društveno-političkom životu. Mislim da se na prilično star način pristupa analizi sa dašnje konjunkture. Diskutiramo o raspoloženju u jednom usponu naše privrede. Svi su strpljiviji u pogledu načina i tempa rešavanja otvorenih problema. Ipak, mislim da mere, koje su sada predlagane i koje su u toku , proizlaze iz starog načina privređivanja. I zato nema nikakve garancije ako tu prilaz ne bude drukčiji u rešavanju problema na koje se ukazuje da su otvoreni od ove konjunkture. Da li se neće po noviti ono što smo već imali priliku nekoliko puta da doži vimo, na osnovu čega neke komisije stvaraju teoriju da je to i neka zakonitost. Zato mislim da je u interesu sređivanja ovih naših dru štveno-političkih prilika i odnosa i učvršćivanja konsolidacije koju smo u dosadašnjem radu postigli da se nekim pitanjima društveno-ekonomskih odnosa i privrednog sistema daje prio

65

ritet i da se traži od svih naših organa da ih efikasnije re šavaju . Samo bih još jednu stvar rekao, i to o samom pripre manju materijala za ovakve naše sednice. Mislim da je dobro da se iskustvo stečeno prilikom pripremanja materijala, u vezi s ocenom situacije Jugoslavije, pa i iz ove diskusije, is koristi za jasnije diferenciranje problema, da bude manje op štih etiketa i označavanja koja ništa ne govore. Meni ništa ne pomaže kada čujem da negde postoje birokratske, tehno kratske snage, okoreli birokrati itd., a svima nama bi po moglo ako bi se nešto određenije reklo i videlo kako deluju te snage, u kojim formama se pojavljuju, kakve probleme stvaraju, kako se to rešava. I to zato da bismo mogli na svom terenu da objašnjavamo te stvari, te procese i bitke, i da dajemo podršku naprednim snagama u drugim republikama, i obrnuto, da sami dobijemo podršku za našu akciju. Narav no, to traži i određeno međusobno sporazumevanje i ujedna čavanje gledišta o ovakvim pojavama. Zato bih se složio s onima koji traže da u tim stvarima budemo određeniji i jasniji, sa manje anonimnosti, jer ćemo onda biti odgovorniji i u svojim vlastitim ocenama i u svojoj sopstvenoj aktivnosti.

Latinka PEROVIĆ : KONSOLIDACIJA SAVEZA KOMUNISTA NA UNIVERZITETU MOGUĆNA JE KROZ ŠIROKU POLITIČKU AKCIJU NA UNIVERZITETU

ANALIZE koje su u Savezu komunista Srbije vršene potvr dile su da politička situacija nije statična, da naše ocene njoj vrlo mnogo osciliraju od krajnjeg pesimizma, koji demo rališe ljude i utiče na apatiju, do samozadovoljstva, koje, opet, ne podstiče na političku akciju. U procenjivanju političke situacije nemamo uvek u vidu celinu i zato sam saglasna sa onim što je u referatu rečeno - da je jedno od ključnih pitanja sada , posle Devetog kongresa, sam Savez komunista. Jer te velike oscilacije u procenama 66

-

političke situacije vezane su za stanje u mnogim našim orga nizacijama, pa i za ukupne političke odnose u Savezu komu nista. Mnoge organizacije Saveza komunista još karakteriše ; grčevito političko previranje i zato se meni čini da ima van redan značaj da se na sednici Predsedništva ponovo naglasi potreba opšte usmerenosti Saveza komunista u ovoj situaciji, njegova jedinstvenost na pitanjima koja je Deveti kongres formulisao i organizovan nastup u realizaciji odluka Devetog kongresa. Ja bih htela da govorim o opštim tendencijama u Savezu komunista, ali da bih ih bliže odredila, ipak ću se zadržati na kretanjima u organizacijama SK na univerzitetu. Vama je poznato da smo u Srbiji u zadnje vreme prida vali veliki značaj ovim organizacijama, zato što je univer zitet postao poprište vrlo složenih, vrlo ozbiljnih političkih kretanja. Htela bih, naravno, koliko je to mogućno u ovak vom izlaganju , sasvim sumarno da kažem kako vidimo ta kretanja danas, šta smatramo da su njihove bitne karakte ristike, koji su izlazi iz te situacije i, pre svega, htela bih da podsetim na neke uzroke sadašnjih političkih kretanja na univerzitetu. Političke prilike na našim univerzitetima ne posredno su vezane za probleme koji su se godinama aku mulirali. Oni se koncentrišu oko sledećih pitanja : pre svega, oko položaja studenata, i to u trenutku kad istinski nara staju potrebe u društvu za angažovanjem univerziteta , za ve ćim učešćem znanja i nauke i, posebno, za angažova njem mlade inteligencije, za reformom univerziteta. Moramo imati u vidu da je politički život na univerzitetu godinama karakterisala stagnacija, izvesna apolitičnost, koja je pogo dovala stvaranju i održavanju monopola. Oni su , sa svoje strane, ozbiljno uticali ne samo na ideološko stanje u Savezu komunista već i na teorijski rad, razvoj naučne misli . Osim toga, sadašnje prilike na univerzitetu vezujemo i za krizne situacije u društvu, koje su bile karakteristične za početak prošle godine, kada je Savez komunista bio ozbiljno hendi kepiran u političkoj akciji činjenicom da su se izrazito opa zicione snage najviše hranile njegovim slabostima, njegovom neorganizovanošću i odsustvom jasnije političke orijentacije. Univerzitet je, osim toga, trpeo i vrlo različite pritiske 4 spolja. Mislim da je trpeo I pritiske, da tako kažem, progre sivno orijentisanih društvenih snaga u tom smislu da se stva ri i odnosi na univerzitetu brže menjaju. Međutim, moramo 67

priznati da je u tome činjena ne samo jedna taktička nego če sto i suštinska greška . Mi smo pokušavali da unosimo izvesne ideje na univerzitet, a nedovoljno je činjeno da se na njemu stvaraju jezgra koja bi bila nosioci preobražaja univerziteta, intenzivnije političke akcije na njemu. Međutim, univerzitet je trpeo i druge političke pritiske spolja i ja bih rekla da je lepeza tih pritisaka veoma razno vrsną, od izrazito nacionalističkih , kominformovskih, dema goških snaga do delovanja raznih agentura . Ima dosta ele menata koji nam daju za pravo da tvrdimo da univerzitet nije slučajno izabran kao prostor na kome se merila granica naše tolerancije. Iz kojih razloga? Pre svega, računalo se sa velikom osetljivošću Saveza komunista prema inteligenciji, računalo se sa prisustvom brojne mlade generacije na uni verzitetu, za čiju se orijentaciju i usmerenost Savez komuni sta morao boriti. Ta slika uzroka sadašnjih političkih prilika na univerzitetu suočila nas je sa pitanjem : šta je naša dugo ročna akcija? Jer ako ne bismo konkretne političke poteze vukli na jednom dugoročnom kursu, mi bismo bili prakti cisti, a to bi vodilo izolaciji komunista, izvesnom bespuću . Zato je osnovna briga i Saveza komunista na univerzitetu i van njega bila : doći do programa dugoročne akcije. Prvi problem tog programa je rad na reformi univerzi teta, i to veoma konkretan rad, koji bi osposobio i snage na univerzitetu da menjaju poziciju i univerziteta u celini i po jedinih fakulteta. Sve što je do sada urađeno pokazuje da takav jedan posao, bez političke snage, bez organizovanog, mobilnog i opredeljenog Saveza komunista, nije izvodljiv. Drugo, pokazalo se da je iz veoma konfuzne političke i idejne situacije neophodno izići, i to borbom koja bi vodila kristalizaciji političkih odnosa i političkih snaga. U svemu tome osnovna je konsolidacija Saveza komuni sta na univerzitetu i to kroz široku političku akciju na uni verzitetu. Bez te akcije ne možemo učiniti jasnijim stvarne političke razlike koje postoje, niti možemo da izvršimo izola ciju onih političkih grupacija koje su se ugradile i u organiza ciju Saveza komunista, koje su , očigledno, drugačije politi čki motivisane , koje su čak i protivnički motivisane. Dugo godina, koristeći se apolitičnošću i pasivizacijom Saveza ko munista, te grupe su koristile Savez komunista kao okvir svoga delovanja i pokušavale iznutra da ga parališu. Sada one dolaze direktno u sukob sa Savezom komunista, jer se 68

situacija politički izoštrila i iskristalisala. One su u svim kon kretnim akcijama u direktnom sukobu sa Savezom komunista, i to je linija diferencijacije koja danas studetskoj omladini pokazuje gde su pravci angažovanja i koje su prave snage za koje se mora vezati mlada generacija na univerzitetu. Čini mi se da je u tom pogledu učinjeno vrlo mnogo na univerzitetu. I, ukoliko je tamo akcija komunista bila odre đenija, ofanzivnija, ukoliko se Savez komunista na univer zitetu konsolidovao i sređivao, utoliko su te grupe dolazile u otvoreniji sukob, u direktniju konfrontaciju sa Savezom komunista. Mi smo i u junu i pre juna imali , praktično, dve linije. Imali smo liniju Saveza komunista, koja je zaista vršila pritisak da se iziđe iz stagnantne privredne, društvene i po litičke situacije, koja se posle Smernica nastavila angažova ,njem na ustavnim promenama, na pripremama republičkog i Devetog kongresa, koja se nastavila angažovanjem proble mima reforme univerziteta. Ali, delovale su i političke gru pacije koje su bile drugačije politički motivisane, koje su posle juna želele da zadrže prividno jedinstvo na univerzi tetu, da izazovu veštačku pasivizaciju na univerzitetu , da bi mogle da vrše udare i pritiske, koje su , sem ostalog, išle na to da se konfrontira Savez komunista sa Savezom studenata. Nikako ne smemo ispustiti iz vida da su između te dve linije bile utisnute studentske mase i da je osnovna orijen tacija Saveza komunista bila široka politička akcija, koja bi politički i društveno angažovala studentsku omladinu i tako izolovala ona jezgra koja imaju svoje političke račune i in terese. Poslednjih nedelja ta jezgra u još doslednijem vidu nude samo destrukciju , insistiraju na veštačkom konfrontiranju univerziteta i društva, nastoje da ignorišu i kompromituju ukupno samoupravno kretanje, politiku i akcije Saveza ko munista, posebno rezultate republičkog i IX kongresa SKJ. Ona pokušavaju da poglede okrenu unazad , da stvaraju mi tologiju juna, a vršenjem direktnih političkih provokacija že le da nametnu okršaje i da utru put primeni sile . Ta jezgra nastoje da veštački izazovu nerede, ekscese , da bi se lovilo u mutnom. Sasvim je jasno da društvo neće tolerisati takvo političko nasilje. Tu je granica tolerancije. Politička akcija Saveza komunista na univerzitetu u znat noj meri je obelodanila njihove namere, političke pozicije i upravo ih ovih dana isteruje na čistinu.

69

Smatram da je univerzitet dobar primer za to da uvek kada govorimo o političkoj situaciji moramo imati u vidu celinu i da našu borbu ne možemo iscrpsti samo u odbrani od protivničke akcije. Stvarnog protivnika najviše pogađa inicijativa, angažovanost i politička opredeljenost Saveza ko munista. Organizacije i rukovodstva Saveza komunista na univerzitetu razvili su široku političku akciju. Njima je po trebna puna podrška, jer su pokazali sposobnost da na nov način vode političku borbu, značajnu ne samo za odnos poli tičkih snaga na univerzitetu, jer imaju svest o sopstvenoj odgovornosti za politička kretanja na univerzitetu.

IO

121 to

za po

Janez KOCIJANČIČ : TREBA PRAVITI RAZLIKU IZMEĐU OTVORENIH NEPRIJATELJA I ONIH KOJI POŠTENO TRAŽE REŠENJA

MISLIM da je tačna ocena da se kod nas radi o stabilizaciji političkog položaja u zemlji . Ali, istovremeno, mislim da bi bilo potrebno svu pažnju Saveza komunista usmeriti na sve ono što zovemo elementima nestabilnosti u sistemu. Pre sve

no

ga, zbog toga što mislim da bi mnogi od tih elemenata ne stabilnosti u budućnosti mogli postati elementi stabilnosti, i to delimične, u kretanju. Omladina je društvena kategorija, koja sigurno može biti i jedno i drugo . Može biti element stabilnosti u dina mičkom smislu, a i element nestabilnosti u društvu. Zavisi od toga u kakvom je ona društvenom položaju i da li je njen prirodni bunt i nemir usmeren protiv datih društvenih od nosa - izvan ili čak protiv sistema ――― ili je sastavni deo sistema i društvenih kretanja. Kod nas ima nemira i nezadovoljstva omladine. Izgleda da je to uopšte zakonitost savremenog sveta i savremene omladine. Ali , istovremeno, kod nas postoji, po mom miš ljenju, sve izrazitija, vrlo jasna, samoupravna orijentacija velikog, najvećeg dela omladine. Čak i onaj kritički stav na- . ših odnosa proizilazi iz toga da mladi ljudi ocenjuju društvo sa pozicija samoupravljanja. 70

p

00

P nd Va

Problem je kod nas, po mom mišljenju, u tome da omla dina nema odgovarajuće mesto u društvenom odlučivanju, na ročito ne na svim mestima društvenog odlučivanja . Zato se u mnogo čemu taj bunt i nezadovoljstvo omladine i kod nas izražava kao bunt izvan sistema, kao bunt neuključenih . Zbog toga je, mislim, omladina kod nas često i faktor koga se po malo i bojimo. Situacija, na žalost, nije mnogo poboljšana na ovogodiš njim izborima. Mislim da bi trebalo da se Savez komunista založi za menjanje društvenog položaja omladine i da u tom pogledu treba iskoristiti prodor mladih u sam Savez komu nista. Savez je, u stvari, jedina društvena kategorija u kojoj je omladina proporcionalno zastupljena. Koliko, na primer, mladih ima u radničkoj klasi - oko 24 posto - toliko ih je i u Savezu komunista. (Takav slučaj nije u organima samo

· upravljanja, ni u skupštinama). Mislim da su to jako pozi tivna kretanja i da ih treba iskoristiti i uopšte više aktivi zirati, osobito radničku omladinu. Dalje, problem savremenog sveta je da su ogromni po tencijali znanja izvan konkretnih društveno -ekonomskih od nosa. U Jugoslaviji, na primer, u školama ima više mladih ljudi nego što je svih zaposlenih u društvenom sektoru . A u školskom sistemu, po mom mišljenju, nude se suviše kla sična rešenja, koja ne zadiru u autonomnost odnosa u toj društvenoj sferi . Samoupravljanje dobija čak i oblik nekakve participacije svih zainteresovanih. Mislim da je tu i Savez komunista suviše neagresivan i u pogledu koncepcije i u pogledu menjanja odnosa . A uveren sam da bi to trebalo biti jedno od osnovnih područja bitke za socijalističke društvene odnose. Tvrdim da se problemi ne otklanjaju rešavanjem sitni jih ili krupnijih materijalnih zahteva učenika i studenata i borbom protiv neprijatelja. Savez komunista bi morao svoju akciju usmeriti prvenstveno protiv uzroka problema, a ne protiv posledica. Za mene je uzrok problema u neuključe nosti, u otuđenosti školske omladine od društvenog odluči vanja. A ubeđen sam da bi većim uključivanjem školske om • ladine, i opšte omladine, u društveno odlučivanje postigli njeno veće osećanje odgovornosti prema društvenim zbiva njima kod nas. 71

Taj proces uključivanja omladine u društveno odluči vanje i u samoupravljanje, po mom mišljenju, trebalo bi vo diti nezavisno od raznih datuma, kao što je 3. jun. Mnogo je govora i o idejnom pluralizmu, o kritikama sleva i organizovanoj opoziciji u Savezu komunista. Sigurno je da su u sadašnjoj situaciji ti problemi vrlo izraziti. Prob lem je i u tome što su se te snage relativno osnažile, a prob lem je i u akciji Saveza komunista i ostalih društvenih sna ga. Ni u omladinskoj organizaciji, ni u Savezu komunista nismo dovoljno osposobljeni da priđemo tim pojavama. Mi slim da je osnovni problem u tome što se ne pravi dovoljno jasna razlika između otvorenih neprijatelja i neprijateljskih snaga i onih snaga koje imaju kritički odnos prema našoj stvarnosti, ali, ipak, pošteno traže, diskutuju, razmišljaju itd . Što se tiče otvorenih neprijatelja, mislim da bi trebalo zauzeti jasan kurs - da se prema njima preduzmu sve za konske mere. Razloga za to ima dovoljno. Ali, što se tiče ovog traženja, pa i mnogih kritika, tzv. kritika sleva, mislim da bi se Savez komunista morao opredeliti za kulturu pera, za idejnu borbu, za borbu mišljenja. Naravno, ako bi orijenta cija Saveza komunista bila jasna, mislim da ne bi moglo do laziti do nekih akcija koje zbunjuju . Naime, da sa istim sna gama pojedini delovi Saveza komunista koketiraju, a da se drugi zalažu za sudske zabrane. Zalažem se tu za jasniju politiku , koju bi , verovatno, tre balo razraditi posebnom prilikom, pre svega, zbog toga što smatram da u jednom takvom, pomalo fluidnom, stanju može da dođe čak do paradoksalne situacije : da se obračuni Saveza komunista, pa i vlasti, sa neprijateljem socijalizma uzimaju s druge strane kao politička rezerva i obračuni sa mladom inteligencijom. Smatram da je razrada politike na tom području jako značajna. Pre svega, zbog toga jer mislim da određene kri tike, određena, ako hoćete, intelektualna nedisciplina, pro izlaze ne samo iz neprijateljske akcije, već, mnogo više, iz naših sopstvenih uslova. Sa tim treba i ubuduće računati kao sa delom naše društvene realnosti. A iz toga bi, verovatno, trebalo izvući pouku da se mora normalizovati odnos društva, pa i Saveza komunista, prema tim pojavama. Jer, one su, verujem, često predimenzionirane baš zbog naše sopstvene nervoze.

72

·

Hamdija POZDERAC : BEZ KOLEBANJA IMENOVATI I IZOLOVATI ANTISAMOUPRAVNE SNAGE JA ĆU govoriti o nekim karakteristikama političke situacije u visokoškolskim ustanovama. Ukoliko ponovim nešto što je već rečeno u izlaganju druga Todorovića, ili u diskusijama drugarice Latinke Perović i druga Kocijančiča, mislim da ne će biti na odmet. Odmah želim da naglasim da je u poslednje vreme u Bo sni i Hercegovini izvršeno temeljitije razmatranje aktuelnih idejno-političkih pitanja i zadataka Saveza komunista na fa kultetima i višim školama. Na Osmoj sednici našeg Central nog komiteta, koja je održana pre dva dana, sumirana je de setomesečna akcija Saveza komunista i pobliže su utemeljeni pravci delovanja Saveza komunista u oblasti visokog škol stva u duhu stavova Petog kongresa SK BiH i Devetog kon gresa SKJ. U ovom periodu su dati i odgovori na mnoga strateška i otvorena pitanja za vođenje politike u ovoj oblasti, na pri mer, inaugurisanje novih društveno-ekonomskih odnosa i si stema finansiranja visokog školstva, čvršće povezivanje sa privredom i bazama društvenog rada, dohodak, ekonomska cena obrazovanja, položaj visokog školstva, ne kao društvene potrošnje već visokoproizvodne snage našeg društva, izgrad nja fakulteta kao samoupravnih radnih organizacija nastav nika, studenata i radnih ljudi, konstituisanje univerziteta kao dobrovoljne zajednice fakulteta, visokih i viših škola, uklju čivanje Saveza komunista sa fakulteta u opštinske organiza cije Saveza komunista itd. U tom pogledu postignuti su i prvi rezultati. Došlo je, iz među ostalih pozitivnih dostignuća, do vrlo uske saradnje i povezivanja Elektrotehničkog fakulteta u Sarajevu sa Ener goinvestom, Ekonomskog fakulteta, Privredne komore i dru gih radnih organizacija, Metalurškog fakulteta u Zenici sa Željezarom, Mašinskog fakulteta u Sarajevu i preduzeća udru žene metalne industrije „, Unis“ i sl. Ono, međutim, o čemu sam ovde hteo reći reč-dve vezano " je više za političku stranu prisutnih procesa na univerzitetu. 蔬 Izvesno je, i to možda ne bi trebalo više ponavljati, da sve širi razmah samoupravnih odnosa dovodi u pitanje sve oblike

73

zastarelih i preživelih birokratsko-etatističkih odnosa koji se veoma grčevito opiru. U onim strukturama ili institucijama koje je razvoj samoupravnih društvenih odnosa uspeo razdr mati došle su do izražaja , i to vidljivo, one snage koje se, u ime vešto plasiranih razloga, odupiru kako reformi visokog školstva na samoupravnim osnovama, koja podrazumeva nje govu maksimalnu funkcionalnost i mogućnost da udovolji po trebama modernizacije faze našeg društvenog razvoja, tako i njegovom prirodnom uklapanju u integralne društvene toko ve. Još više, sama činjenica da se samoupravno društvo, opet posredstvom razmaha samoupravnih odnosa, sve više otva rastoji kao pokazatelj onih struktura koje, zgrčene u sebe i zatvorene prema globalnim tokovima društvenog razvoja, pokušavaju da odole tom progresivnom i neumitnom toku. Svakako, kada je reč o visokom školstvu, to opiranje koje se prvenstveno pokazuje u odugovlačenju i odlaganju objektivno reformisanja i prilagođavanja novim uslovi:na je antisamoupravni čin i antisamoupravna pozicija, bez ob zira na to iz kojih se razloga čini. Odatle se, dakle, sa tog osnovnog polazišta, po mom mi šljenju, može pristupiti i političkoj kvalifikaciji situacije na visokoškolskim institucijama. Jer, koncipiran na stereotipan način, rad na univerzitetima u mnogim aspektima je čisto građanskog tipa, pa se sukobljava sa sve širim otvaranjem društva na globalnom planu. Na univerzitetu je došlo do ve oma osetne i, reklo bi se, imperativne politizacije i diferen cijacije u shvatanjima i praktičnim istupima studenata i na stavnika, koja nije ništa drugo, jednim delom, do rezultat te i takve krize samog visokog školstva. Politizacija, kao neos porni kvalitet koji će doprineti bržem i efikasnijem uklapa nju univerziteta u šire društvene tokove, kao i njegovo otva ranje i integrisanje u te tokove, krije u sebi , i to objektivno, opasnost, odnosno prostor za intenzivnije delovanje konzer vativnih i antisamoupravnih snaga. Drugim rečima ona krije u sebi ideologiju koja je strana našem konceptu razvoja sa moupravljačkog socijalizma. Politizacija na univerzitetu, koja je podstaknuta i ubrza na društvenom i privrednom reformom, Smernicama i kon gresima, nije, dakle, prouzrokovana nekim slučajnim i ne bitnim faktorima . Ona je rezultat kako šireg društvenog prestrojavanja i njegovog refleksa na univerzitetu, tako i sta nja na samom univerzitetu . Međutim, svaka politizacija, pa

74

i ova koja je prisutna na univerzitetu, u isto vreme predstav lja i konfrontaciju i diferencijaciju političkih stavova, te je to izvanredna prilika da se vidi i sagleda ko je ko i na kakvim političkim i ideološkim pozicijama stoji. Svakako, neke pre živele norme, odnosi i koncepti, koji se u novom ruhu nude, kamuflirani su veoma često etiketama i parolama koje polaze, tobože, sa samoupravnih pozicija a imaju za cilj, u stvari, nešto sasvim drugo.

·

Otpori koji se javljaju u reformisanju univerziteta ne proističu iz jednog jedinstvenog izvora, niti se mogu svesti pod jedan zajednički imenitelj . Zbog toga je, sa gledišta po litičke akcije, potrebno najpre identifikovati te otpore, kako sa stanovišta njihove geneze, tako i nosilaca, da bi se moglo politički kvalifikovanije govoriti o idejno-političkoj diferen cijaciji koja je prisutna. Neki otpori reformi univerziteta re zultat su objektivnih teškoća. Prenebregavajući te teškoće u ime jedne utopijske vizije položają samog univerziteta, mnogi se opiru, baš zbog toga, realnim mogućnostima njego vog reformisanja. Drugi otpori se javljaju zbog toga što nije svugde sazrela misao o potrebi i suštini reforme, ili su, pak, posledice zatvaranja u uži krug vlastitog interesovanja, ko munista pre svega, na visokim školama i fakultetima. Oni izviru i zbog toga što nisu sagledane sve komponente i celina već danas prihvatljivih rešenja. Razlike u otporima i nakon ovakvog šturog njihovog na brajanja su evidentne . One su veoma često i plod neobavešte nosti, nepoznavanja suštine našeg društvenog razvitka, kao i reforme koja se na univerzitetu i u društvu uopšte odigrava. Takve i slične otpore ne možemo uvek kvalifikovati kao an tisamoupravne i antisocijalističke u pravom smislu te reči. No, ipak ne treba gubiti iz vida činjenicu da, zbog postoja nja tih i drugih otpora, na mnogim fakultetima nije moglo doći, u pogledu praktične realizacije reforme i njenih ideja, do nužnog stepena jedinstva čak i samih komunista, koji bi bio garancija uspeha.

4

Zbog toga smatramo da je nužna još intenzivcnija idejno -politička aktivnost, pre svega, komunista, konfrontiranje ra zličitih mišljenja, da bi se došlo do najcelishodnijih rešenja. Međutim, kada se u takvoj idejno-političkoj borbi zauzmu od ređeni stavovi, kada se, dakle, dođe do određenih rešenja, svako odugovlačenje ili onemogućavanje njihove realizacije 75

predstavlja, po mom dubokom uverenju, svojevrsnu politič ku opstrukciju .

Ovakva situacija pružila je šansu pojedincima i grupica ma, koji se uobičajeno nazivaju ekstremistima, da se u ovaj prostor otvaranja društva uopšte, i samim tim otvaranja i u niverziteta, ubace i razviju svoju političku aktivnost suprot nu poziciji Saveza komunista i interesima našeg samouprav nog društva. Jasno je da će se taj prostor za ubacivanje an tisamoupravnih snaga sve više sužavati realizacijom privred ne i društvene reforme i afirmacijom samoupravnih odnosa. Ali, to ni u kom slučaju ne znači da treba zapostaviti najsve straniju idejno-političku borbu, kako na visokoškolskim ustanovama tako i u celom društvu, u svakoj njegovoj ćeliji, da bi se onemogućilo njihovo destruktivno i antisocijalističko delovanje. Ta borba mora biti teorijski osmišljavana i fun dirana, u osnovi jedinstvena u svim našim republikama. U tome vidim potrebu stalnog i veoma čestog dogovaranja i ra zmene mišljenja društveno-političkih organa i organizacija iz republika. A da bi idejno-politička borba protiv takvih snaga mogla biti i delotvorna i efikasna, potrebno je preći sa uop štenog i apstraktnog razgovora o tim snagama na njihovu stvarnu identifikaciju, na njihovo konkretno imenovanje, jer se jedino na taj način može izvršiti stvarno idejno- politička diferencijacija, i njihova izolacija . Kada su u pitanju direktne akcije protiv našeg sistema, ne bi smelo biti nikakvih kole banja. Kada smo prišli konkretnoj realizaciji borbe protiv ekstremista, u stvari protiv onih koji deluju sa antisamou pravnih, pa i antisocijalističkih, pozicija, kada smo preduzeli njihovo isključivanje iz Saveza komunista, ja vam mogu re ći da je to dovelo do diferencijacije i u Savezu komunista i u Savezu studenata. U imenovanju otpora koji se javljaju otvaranju univer➡ ziteta društvu i društva univerzitetu, ja sam se samo dotakao nekih problema, odakle reakcionarno-ekstremističke snage crpe hranu za svoje delovanje, koje je neprihvatljivo za Sa vez komunista. U idejno-političkoj borbi moramo biti pažlji vi, i energični, kada se radi o identifikaciji inspiratora i pro tagonista određenih ideja koje se proturaju u naše društvo spolja, a koje niču i u glavama kvazinaučnika i teoretičara u našem društvu, i koje se prenose na stranicama nekih listova i časopisa . 76

Na kraju, smatram da treba pojačati idejno- političku bor bu Saveza komunista i drugih društvenih organizacija protiv svih snaga koje stoje na antisamoupravnim i antisocijalistič kim pozicijama. Prvo, zbog toga što je ranije umnogome po tcenjivana idejno-politička borba, što je omogućavalo agre sivniju akciju birokratskih i reakcionarnih snaga i u visoko školskim ustanovama. I drugo, što nije bilo stalne brige da se ocenjuje politička situacija i da se usmerava Savez komuni sta u svojoj idejnoj i političkoj borbi. U političkoj akciji mi ne bismo smeli suprotstavljati jed ne probleme drugima. Jer problemi dalje borbe za sistem i e konomsku politiku, politički problemi koji su danas na dnev nom redu i u visokoškolskim ustanovama --- postoje bez sum nje, i prema njima mi treba da se odredimo. Iz tih razloga predlažem da bi Predsedništvo trebalo da donese zaključke o intenzivnoj političkoj akciji Saveza komunista, koja traži i na ovom mestu adekvatno tretiranje i uopštavanje stečenog is kustva radi uspešne dalje akcije i jedinstva Saveza komunista u njoj.

Pavle GAŽI : INTEGRACIJU TREBA RAZVIJATI I PREKO REPUBLIČKIH GRANICA DRUGOVI, ja bih se samo sa nekoliko riječi uključio u da našnju raspravu. Pokušaću da govorim jezikom neposredne prakse, sa izvorišta društveno-političkih problema u privred noj organizaciji od oko dvije hiljade zaposlenih, u komuni sa 60 hiljada stanovnika, koji je ispod prosjeka razvijenosti re publike.

Htio bih da kažem da se privreda veoma dobro razvija i postiže dobre rezultate u reformi, a naročito u mijenjanju svoje strukture. Posebno želim da istaknem da se odigrava kolosalan preobražaj u društveno-političkim odnosima u sre dini u kojoj živimo i djelujemo. Imam osjećaj da treba da se predstavim, ne zbog toga što sam novi član ovog visokog partijskog foruma, nego zbog toga što mnogi privredni ru 77

kovodioci i radnici kada govore, kada kritikuju i kada su nezadovoljni određenim stanjem stvari, onda dobijaju razno razne etikete, ponekad čak i do antireformskih, dobivamo lekcije. Ja ću pokušati da ne dijelim lekcije i etikete. Kongres je jasno i decidirano nazvao pravim imenom sve one koji koče brži razvoj društvene i privredne reforme. Ja ću radije govoriti o nekim afirmativnim procesima u jednoj užoj sredini i zajednici, iako ne želim da to sugeriram kao model po kome se može raditi i na širim osnovama. Prije svega bih htio da kažem da u javnosti ima mnogo kritike upućene privredi, posebno proizvodnoj privredi, onoj koja nosi teret reforme, i to privredi koja se nije razvijala iz raznih saveznih fondova i koja ne gleda u svom razvoju od danas do sutra. Međutim, ta privreda je još bez značajnijeg utjecaja, prezadužena je i mogli bismo je okarakterizirati - potčinjena raznim društveno-političkim zajednicama. Često se govori o produktivnosti u privredi. Mi se tu ponašamo ekonomski prirodno. Sa sredstvima kojima raspo lažemo, ako uspijemo da uključimo i neka bankovna sred stva, sve to ide za modernizaciju, za prestrukturiranje, i trend osobnih dohodaka upravo je manji u radnim organizacijama koje se prvenstveno okreću tržištu, posebno svjetskom trži štu. Ako ne dostižemo evropsku produktivnost, mi to veoma skupo plaćamo. To plaća radnik. Jer on se postavi u takovu poziciju da mu nema drugog izlaza nego da ide na niže osob ne dohotke, odnosno da sam sebi onemogući brži razvoj stan darda. Moram da kažem, i to sa zadovoljstvom, da su radnici veoma zadovoljni ovim poletom od zadnjih godinu dana, da sa mnogo više optimizma gledaju na razvoj , perspektivu i uspeh reforme. Posebno moram da istaknem da se u raspra vama govori Titovim jezikom, da se i na taj način razmišlja i, ovdje ću reći , da drugovi dolje u proizvodnji poručuju dru gu Titu da što više govori. Jer on svodi velike istine i odluke kongresa na jedan razumljivi jezik, jezik koji radnička klasa razumije i spremna je da ide upravo tim putem. Govoreći o jednoj maloj društveno-političkoj zajednici, kao što sam već napomenuo, hoću da istaknem da nam je strano ovo što čitamo u štampi o afirmaciji tzv . predsjednič kog sistema. Postavlja se pitanje na koji način privreda, ma kar i s nedovoljnim sredstvima, može utjecati na razvoj svoje sredine, na društveno-političke odnose u kraju koji je veći

78

•

nom poljoprivredni, sa prehrambenom, drvnom, metalnom i tekstilnom industrijom, koje su u krizi u našoj zemlji. Ni jed-. no poduzeće nema gubitak. Ni jedna akcija u toj komuni se ne izvrši bez privrede. Svaka priprema općinske skupštine ide najprije kroz radne organizacije. Budžet, to je tek pokrivanje onih određenih najminimalnijih zadataka. Ne mogu škole da se grade tamo gdje privrednici nisu kazali svoju riječ, ne kao stručnjaci, nego zbog toga što stoje iza te izgradnje. Ni jedan odio bolnice nije rekonstruiran i moderniziran bez uče šća privrede. Ni jedan kilometar ceste nije asfaltiran bez te privrede. Drugim riječima, mi možemo da više dajemo toj ma loj društvenoj zajednici i bez ikakove centralizacije, bez po sebnih specijalnih fondova. Naglašavam da je i solidarnost zastupljena, da ljudi nisu na ulici, da čak i ugljenokop radi, dio radne snage se prekvalificira i uvođenjem plina u jedno ovakvo malo mjesto riješićemo i taj problem da ljudi ne os tanu na ulici. Drugim riječima, motorna snaga preobražaja te komune je upravo privreda i radni ljudi u toj privredi. Međutim, ima nekih stvari kojima nismo zadovoljni, i to su više društveno -političke zajednice. Sasvim drugi je rezon kada su privred nici okupljeni u nekoj banci, ponekad i u komori . Stvari su se i tamo počele mijenjati. Diskutiraju o privrednim proble mima, teškoćama koje bi radna organizacija drugačije rje šavala nego što se to čini kada je to u izvršnim tijelima re publike ili saveznih organa. Mislim da su za razvoj privrede, za kooperaciju, integraciju bolja ona rješenja koja daje sama privreda. Jer, u ime neke solidarnosti ili saniranja više po litičke nego ekonomske situacije, prave se kompromisi i ne liječi se ono što bi se mnogo radikalnije i brže moglo izli ječiti, a pojedine privredne grane ili poduzeća uvrstiti u spo sobnija, akumulativnija poduzeća. Nas nešto brine budućnost i mislim da bi trebalo da se više okrećemo njoj . Pred nama je razrada srednjoročnog pla na i mislim da bi to trebalo da je sinteza, finiš sprovođenja privredne i društvene reforme. Tu bi trebalo da dođu do iz ražaja sve one pozitivne kvalitete koje je reforma dala, ne samo na stabilizaciji privrede, nego u njezinoj dinamici, u nje zinoj transformaciji. Međutim, mi smo upravo sada pred ma lim ratovima. Zapravo, oni su već započeli, oni se vode. To su ratovi u naftnoj industriji, to su ratovi u industriji fri židera, automobila, traktora itd. Ne bih se mogao složiti s 79

konstatacijom da su ljudi u tim radnim organizacijama krivi za to stanje. Nemoguće je da se mi ponašamo izolirano od či tavog našeg društvenog sistema, od reformskih postulata, da je subjektivni faktor tu predominantan. Mislim da bi trebalo neka pitanja proučiti i veoma brzo, jasno i otvoreno reći šta želimo postići u idućem razdoblju. Nije dovoljno samo željeti hiljadu dolara , da se razumijemo, u 1975. godini . Mi, ipak, moramo imati razrađene više eko nomske instrumentarije, više sinhronizovano politički djelo vati, a i aktivnost Saveza komunista Jugoslavije mora biti nešto određenija i veća baš na ovim pitanjima. Prije svega, mi nemamo uopće studija tržišta. Tu su mnoge dileme, čak i oko metodologije planiranja . Privreda je prezadužena, bez vlastitih sredstava . Koliko god sam govorio da moje poduze će, i neka druga poduzeća koja dobro stoje, i zbog toga dobi jaju etiketu monopolističkih organizacija i kartela itd. , una toč svega toga neto-produkt u zadnje tri godine se smanjuje. I unatoč toga, sva samoupravna privreda se ponaša sa svim drugačije nego što se često govori . Ona je veoma zain teresirana za nadgradnju, za društvene službe i slično. Ali proces modernizacije ―――― to bih htio naglasiti ovdje, jer nije u materijalu istaknuto ― i uključivanje u svjetsku proizvod nju teku suviše sporo. Mi ćemo teško uhvatiti korak s novim procesima u Evropi. Što se u tom smislu u našoj zemlji događa ? Dok se dio velikih privrednih sistema ――― samo ne znam po čemu se tako zovu -- još oslanja na stara izvorišta sredstava, drugi dio živi od danas do sutra u ime tržne privrede, ide za lakim bo gaćenjem i ne stvara siguran oslonac za razvoj , ne stvara mogućnost partnerstva s razvijenom svjetskom privredom. Mi razvijamo trgovinu, mi zapravo dopuštamo, možda malo oštro rečeno, jednu novu vrstu kolonijalizma u našim odnosi ma's tom privredom . To su licencni odnosi, to su razni drugi odnosi. Govorim o tome zbog toga što imam dodira sa svijetom, jer poduzeće izvozi u deset zemalja, evropskih i afričkih, ima ugovore s najvećim evropskim firmama iz šest zemalja, raz vijamo tu saradnju, ali šta tu svega ima -- bilo bi vrijedno pažnje da se pogleda. Bilo bi vrijedno pažnje da se pogleda u Saveznom sekretarijatu za privredu kakovi su sve ugovori registrirani. To je ponižavajuće kako to izgleda. Mnoga po duzeća, ne nalazeći mogućnosti, ponekad zbog vlastitih slabo

80

sti, a ponekad stjecajem okolnosti, nemaju potporu banaka da se samostalno razvijaju. Jednostavno se, mogao bih reći, prodaju raznim inostranim firmama. Na taj način, ulaskom stranog kapitala i ulaskom tog razvijenog svijeta u zemlju, možemo razoriti esencijalnu supstanciju društvenog kapitala koji smo stvarali godinama . Mislim da bi trebalo obratiti tom pitanju veliku pažnju u narednom periodu, posebno sada , ka da smo pred razradom srednjoročnog plana razvoja. Što se tiče naših slabosti u privredi, gledano u prvom re du kroz slabi proces integracije, o tome je drug Tito ne samo govorio nego je i pokrenuo, ustalasao mnoge privredne grane da i politički dadu pristup tom pitanju. Međutim, šta se do gada? Događaju se regionalne integracije, i općinske i repu bličke. Šta mi na taj način stvaramo? Stvaramo ponovno au tarhičnu privredu, stvaramo takove odnose u zemlji da je ovim našim nacionalnim delegacijama koje sjede u držav nim organima - to su razni podsekretari, načelnici, referen ti teško da se ispravno odnose prema jednoj industrijskoj grani, jer se tu onda pojavljuju sukobi na nacionalnom i me đurepubličkom planu. Mislim da bi trebalo mnogo više po držati i podstaći integraciju koja je na nivou nekoliko repu blika, koja prelazi republičke granice. Žalosno je što u samoupravnom dogovaranju nismo oti šli daleko, nismo razvili taj mehanizam. To bi bila dužnost naših komora. Ali moram reći da tamo gdje se krenulo, ima otpora, ima kritike, ima nevjerovanja u to dogovaranje, i zbog toga imamo stihijsku poslovnu politiku državnih organa, ko ji od danas do sutra rješavaju stvari, ne kao što je rekao drug Srećko Bijelić da uopće ne odgovaraju na zahtjeve pri vrede, nego, ponekad preko noći , donesu odluku za koju pri vreda uopće ne zna. Prema tome, ne zna se šta je lošije od ovo dvoje . S time bih završio. Mislim da sam nabacao samo neka pi tanja, mislim da uz mnoštvo popratnih negativnih pojava ima mo mnogo procesa koji ohrabruju radnike, koji vide da se u tim procesima otišlo znatno dalje od onoga što je bilo pri je reforme. Kongres je dao sigurnost, ohrabrenje, i mislim da mi neće biti teško reći kada me ljudi budu pitali kako ra di Predsjedništvo. Mislim da ću moći da odgovorim da smɔ i principijelni i dosljedni, da smo nepokolebljivo na pozici jama Devetog kongresa, samo ne bih želio da nam praksa za pravo potvrđuje staro. 81

Milorad STOJANOVIĆ : NA PRAGU SMO NOVE I POTPUNIJE DRUŠTVENE I EKONOMSKO- TEHNOLOŠKE INTEGRACIJE

\ UVODNO izlaganje druga Todorovića i teze date za diskusiju na dosta jasan način su ukazale na svu složenost idejno -poli tičke aktivnosti Saveza komunista i svih društvenih snaga, or ganizacija i politike Devetog kongresa . Čitav sklop bitnih pro blema i činjenica takođe govori da će biti potrebno i u nared nom periodu održati, razviti visok stepen praktične, akcione operativnosti Saveza komunista. Kako na daljoj konzistenciji društvenog sistema i političke operativnosti, tako i na efika snom uklanjanju uzroka koji predstavljaju žarišta određenog političkog nezadovoljstva, koje se, po mom mišljenju, koncen trisalo najvećim delom oko poznatih, ali nerešenih ili polo vično rešenih problema u oblasti raspodele dohotka, u oblasti proširene reprodukcije i na području usklađivanja tržišta, eko nomije i društvenog planiranja. Stoga mislim da bi trebalo preformulisati stav u tezama za diskusiju u kome se kaže da je zadatak komunista da sop stvenim naporima, u okviru postojećih rešenja u sistemu, do prinesu jačanju kvalitetnih promena u poslovanju radnih or ganizacija itd . Naglašavam - u okviru postojećih rešenja. Naprotiv, mislim da se mi sada , na liniji realiazcije politike Devetog kongresa, nalazimo na pragu jedne nove etape raz vitka samoupravnog socijalizma, koja će, u svojoj osnovi , no siti sve karakteristike potpunije društvene i ekonomsko-teh nološke integracije, sa novim sadržajima, koji će još više afir misati vodeću ulogu radničke klase i opštu udruženost rada na jednom širem planu. Potrebno je da obezbedimo visoku ak tivnost na afirmaciji i realizaciji ciljeva, utvrđenih našim programskim dokumentima, prevazilazeći sva postojeća ne adekvatna, i gradeći nova rešenja, kao sredstvo komunista u borbi za ostvarivanje razvijenijih društveno-ekonomskih odno sa u svim delovima naše društvene zajednice. Koncept razvoja našeg samoupravnog sistema mora se u narednom periodu sve više potvrđivati i afirmisati preko po većane efikasnosti privređivanja, stalno rastuće produktivno sti i u sve većoj afirmaciji samoupravljanja kao novog pro dukcionog odnosa . A to znači da nas očekuje konkretni posao, brže rešavanje konkretnih aktuelnih problema, koje samo 82

1 upravna praksa izbacuje na površinu. Ovaj zadatak je logičan i nije nov, jer upravo zahvaljujući konstituisanim samouprav nim odnosima u radnim kolektivima , kao faktoru razvoja ma terijalne osnove i ciljeva ekonomije preduzeća, uspeli smo da 1 postignemo velike rezultate. Sa tog stanovišta i najveći kritičari našeg samoupravnog sistema ne stavljaju primedbe. Ali se istovremeno ističe da napretka nema bez krupnih sistema, a da smo sada na putu i na takvoj tački razvoja kada tehnološki progres i samo upravni sistem idu zajedno. Celokupna jugoslovenska samo upravna praksa govori obratno. Da samoupravljanje kao novi produkcioni odnos sve više postaje integralni i kompleksni sistem ukoliko se razvija u razvijenoj privredi i visokorazvi jenom društvu. Što se tiče zadataka Saveza komunista, dileme nema, ali postoji velika potreba i političko raspoloženje radničke klase da se brže savlađuje svuda i na svakom mestu autarhičan koncept privređivanja. Pa ipak, još nemamo dovoljno razvi jen odnos i aktivnost, niti dovoljno razrađenu tekuću eko nomsku politiku koja taj proces tretira, pre svega, kao proces modernizacije i rekonstrukcije privrede na komplementarnim osnovama. Kroz politiku primarne i sekundarne raspodele, u postojećim ekonomskim rešenjima, nismo obezbedili adekvatne podsticaje da najpropulzivniji subjekti, koji postaju kataliza tori ekonomsko -tehnološke transformacije udruženih radnih organizacija, još u samom početku budu sa stanovišta dohotka dovoljno motivisani za takva kretanja. Integracija, koja ne sadrži u isto vreme ekonomsko-teh nološku rekonstrukciju udruženih preduzeća, na jedinstvenom razvojnom programu, i konstituisanje socijalističkih proizvod nih odnosa, kao faktora bržeg razvoja tehnološkog progresa, neće odgovoriti osnovnom zadatku , više će značiti samo prosti zbir sitnih autarhija, udruženih u heterogenu celinu, koja neće moći ispoljiti sve prednosti što proizlaze iz takvog procesa koncentracije proizvodnih snaga i sredstava. U sve razvijenijoj tržišnoj ekonomiji i daljem razvoju so cijalističke robne proizvodnje postaje sve teže į složenije utvr diti koncept razvoja radne organizacije. Ono što se do juče nije postavljalo kao glavni problem, jer je nestašica sredstava bila, mahom, glavni problem. Sada, u sve razvijenijim robnim kre tanjima, red veličina potpuno se menja. Na prvo mesto dolazi program razvoja. Na drugom kadrovi, a tek na trećem sred 83

stva. To su sigurno novi pozitivni kvaliteti koji traže još brže osposobljavanje Saveza komunista i svih društvenih činilaca u realizaciji politike Devetog kongresa. U našoj , još veoma usitnjenoj privredi teško je bez jed nog šireg pokreta društvene integrisanosti otkloniti određene probleme i pojave koje opredeljujući utiču na političko ras položenje radničke klase, kao što su : različiti položaji u sti canju dohotka radnih organizacija i, na toj osnovi, pojave ras podele prema tome gde radiš, a manje prema tome kako radiš i uopšte raspodele prema radu , zavisno od ostvarene produk tivnosti rada. Neopravdano velike razlike u primanjima lič nih dohodaka i drugih privilegija u preduzećima koja se na laze u privilegovanom položaju, bilo po osnovi zaštite, mono polske rente, položaja u sistemu i drugo . Probleme visoke za duženosti i izdvajanja iz neto-produkta, naročito kod novo izgrađenih kapaciteta, što destimulira radne kolektive da se modernizuju i uvode novu tehnologiju . Jer, u principu, po sa dašnjim kreditnim uslovima, nova tehnologija je na mnogim mestima rentabilnija sa stanovišta individualnog rentabiliteta od starih, ali nezaduženih proizvodnih kapaciteta. Zatim, oz biljni problemi se sreću kod svođenja nominalnih na realnu vrednost sredstava u radnim organizacijama, pa je potrebno već data rešenja efikasno realizovati. Pojava teritorijalizacije integracionih kretanja prema domicilnom području, svojoj opštini, svojoj republici, a manje u pravcu stvaranja komple mentarnih ekonomija, nezavisno od toga gde se nalazi opštin ska i republička granica, što za sobom, opet, vuče na stvara nje regionalnih tržišta, predstavlja, takođe, veoma aktuelan problem našeg društveno-ekonomskog života. Ovi i drugi nerešeni problemi u društveno-ekonomskoj praksi znatno otežavaju acionu sposobnost Saveza komunista u svestranijem razvijanju socijalističkih proizvodnih odnosa. Naša borba za svođenje svih oblika potrošnje, u okviru do hotka, mora biti integralna i ne može biti privilegija samo radnih organizacija. U oblasti raspodele dohotka potrebna je daleko organizovanija i smišljenija aktivnost, kako u pogledu raspodele na akumulaciju i potrošnju, tako i u pogledu racio nalnijeg ponašanja svih subjekata u procesu društvene repro dukcije. Na kraju, zalažući se za širu i dublju društvenu integra ciju, mislim da ćemo sve više savlađivati takve situacije u ko jima nam određeni aktuelni problemi ekonomske politike isto

84

vremeno postaju politički problemi ove ili one nacionalnosti. U karakteru tržišne proizvodnje neravnomernost je zakonita pojava i neophodno je sve više zakonomernosti prenositi u oblast udruženih grupacija proizvođača , ostavljajući im širok prostor za kretanje i unutrašnje regulisanje interesa i socija lističkih proizvodnih odnosa, nezavisno od toga da li se udru žen proizvođači nalaze na razvijenom ili na nerazvijenom području. Brži razvoj nerazvijenih područja, daljom razradom sistemskih rešenja, mora sve više postajati motiv i prirodni interes udruženih proizvođača čitave jugoslovenske zajednice. Sa idejno -političkog stanovišta, Savez komunista u ovim kre tanjima i novim putevima borbe za razvoj socijalističkih pro izvodnih snaga i produkcionih odnosa, mora se dosledno boriti da sve složenije strukture udruženog rada polaze, zasnivaju i utvrđuju svoju politiku na bazi interesa i uticaja neposred nih proizvođača, kao osnovne pokretačke snage daljeg razvoja samoupravnog socijalizma, i u uslovima potpunije društvene, ekonomske i tehnološke integrisanosti čitave jugoslovenske za jednice. Završavajući, želim da rezimiram : zalažem se i smatram da je potrebno, pre svega, odmah tražiti praktična rešenja za već poznate probleme na platformi Devetog kongresa, i da se praktičnim, ekonomskim i političkim merama usmeri i ubrza proces društvene, ekonomske i tehnološke integracije na osno vama samoupravljanja i u pravcu komplementarnih ekono mija.

Mika TRIPALO : POD PAROLOM INTEGRACIJE PONEKAD SE KRIJU TENDENCIJE NEOCENTRALIZMA

·

MATERIJAL koji je ovde prezentiran u stvari je plod dis kusije vođene u Komisiji koju je ovo Predsedništvo formi ralo, iako se možda može opravdano reći da je, osobito što se teza tiče, malo preopćenito formulirala diskusiju koja je vođena. Međutim, s obzirom na to da se radilo o prvom poku šaju markiranja osnovnih problema u vezi sa političkom si

85

tuacijom, to je, čini mi se, pozitivan rezultat . Založio bih se da u zaključcima istaknemo da to ukazuje na potrebu stal nog razmatranja političke situacije u partijskim organizaci jama, a i u ovom forumu, jer, čini mi se, i današnja diskusi ja pokazuje izvjesné nijanse što se tiče pogleda na neke os nove probleme i da bi, vjerojatno, trebalo ulagati dalji napor, diskusijom i argumentima, da neke stavove uspješnije lujednačimo. S tim u vezi, također bih podržao zaključke da se kao sastavni dio ovoga smatra i predstojeća, konkretnija, diskusija na Predsjedništvu o međunarodnom položaju Jugo slavije, o osnovnim privrednim kretanjima i, eventualno, o problemima partije, i to što se tiče njenog sastava i osnovnih idejnih problema u njoj . Iznio bih svoje mišljenje o nekim problemima koji se is tiču u ovom materijalu. Bilo je dosta riječi o karakteru sa dašnje stabilizacije. Ja bih se pridružio mišljenjima onih koji smatraju da je ta stabilizacija, doduše, rezultat utjecaja koji je imao Kongres, ali da tu stabilizaciju moramo smatrati uvjetnom i privremenom, Ja to govorim zbog toga što smo proživjeli burnu 1968. godinu , u kojoj su konflikti u našem društvu došli do prilično velikog stupnja i sad se postavlja pitanje zašto je Kongres unio stabilizaciju u naše društvene odnose. Po mom mišljenju, baš zbog toga što je uspio da od govori na neka otvorena pitanja koja je postavljao život, a samim tim mislim da su glavne teškoće u prošloj godini bile rezultat nedovoljne efikasnosti Saveza komunista i njegovog rukovodstva da na vrijeme daje odgovore na probleme koje život postavlja, da na vrijeme izgrađuje platformu za savla davanje objektivno postojećih proturječnosti u našem druš tvu. To se ističe sasvim opravdano , ne zbog vraćanja na ono što je bilo u prošloj godini nego zbog toga da bi u predsto jećem periodu to rukovodilo našu akciju, jer nam se može desiti, ako bi ponovo Savez komunista i njegovo rukovodstvo izgubili dah u praćenju svega što se u društvu događa, da ponovo upadnemo u slične konfliktne situacije. Drugi problem o kojem sam htio reći nekoliko riječi jeste da demokratizacija društvenog života zbilja traži temeljitiju raspravu o dosadašnjim iskustvima na reorganizaciji Saveza komunista. Naime, demokratizacija društvenog života donije la je, kao veoma pozitivno, da su široke radne mase ušle u politički život. One su, naravno, sa sobom donijele mnogo osvježenja. Donijele su, mogao bih reći, jedan antibirokratski

86

impuls, jedan antidogmatski impuls u naš društveni živo Prisilile su Savez komunista na drugačiji - argumentovani ji i javniji način rada i borbu za svoje stavove. Ali mislim da ne bi trebalo laskati ulasku tih masa, kao ni omladine, u po litički život, nego bi trebalo otvoreno reći o izvjesnim zablu dama koje one unose u naš pokret. Na primjer, zablude koje su vrlo evidentne, kao formalno demokratske , o kojima je ovdje bilo govora, idealiziranje jedne formalističke demokra tije, koja ne uviđa da suština socijalističke demokratije je ste društveni i materijalni položaj radničke klase u našem društvu i, s druge strane, recimo, egalitarističke tendencije itd. Kad to uzmemo u obzir, čini mi se da moramo konstato vati priličnu idejnu heterogenost u Savezu komunista, koja u dobroj mjeri paralizira njegove akcione sposobnosti. Naime, mi smo, boreći se za reorganizaciju Saveza komunista, izba cili parolu (opravdanu) - član Saveza komunista treba da bude društveno-politički radnik koji samostalno glasa, kri tikuje, iznosi prijedloge u raznim organima samoupravljanja i društvenim organizacijama, samostalno usaglašavajući svoj glas, svoju kritiku, svoje prijedloge sa generalnom partij skom linijom. Međutim, čini mi se da su baš izbori pokazali da toj promjeni treba dodati i potrebu organizovanja djelat nosti u Savezu komunista na formuliranju osnovnih stavova sa kojima Savez ide u velike političke kampanje i velike po litičke bitke. Naravno, ne mislim da je to prvenstveno disci plinsko, nego prvenstveno idejno i političko pitanje, koje će tražiti potpuno drugačiji rad na nečemu što je drug Todoro vić uvjetno, opravdano nazvao idejnom homogenizacijom u Savezu komunista.

•

Morao bih iznijeti izvjesne rezerve na pojedine dijelove diskusije druga Crvenkovskog. Možda se može reći da je 3a vez komunista u prošlosti posvećivao preveliku pažnju pri vrednim problemima. Ali, preveliku pažnju možda u tom smislu što je zapostavljao neke druge, čisto političke proble me, o kojima je ovoga puta svestranije diskutovano. Ali, ocje njujući političku situaciju, mislim da danas moramo konsta tovati da osnovna nezadovoljstva i osnovne teškoće u politič koj situaciji i političkom raspoloženju ljudi proizilaze baš iz određenih problema u dijelovima privrede. Bilo bi pogrešno to izgubiti iz vida.

87

ruge strane, mislim da je bavljenje Saveza komunista olemima ekonomske politike i privrednog sistema bilo motivirano željom da i ta ekonomska politika i taj privredni sistem maksimalno doprinose stvaranju novih društvenih i proizvodnih odnosa o kojima govorimo. U tom smislu je re forma bila sretan spoj djelatnosti Saveza komunista na inten ziviranju privrednog razvoja u našoj zemlji i izgradnje tih novih društvenih i proizvodnih odnosa. Vidite, ako bismo mi danas htjeli da analiziramo šta je to, onda bismo, ostavljajući detaljnije analize za slijedeći sasta nak, morali konstatirati, slobodno mogu da kažem , da je polo žaj radne organizacije i radnih kolektiva izvor mnogih dilema i opravdanih nezadovoljstava dijelova radničke klase. Jer činjenica je to što su neki drugovi ovdje govorili da opada učešće radnih organizacija u neto produktu. Mi, doduše, sad to možemo ovdje proglasiti nevažnim. Ali, ja ne mislim da bi to bilo opravdano. Jer jedno je pitanje, u stvari, pitanje je za sebe oduzimanje neto produkta na bazi administrativnih mjera, na bazi ugovornih obaveza sa bankama itd ., gdje se stvara vještačka oskudica obrtnih sredstava da bi se poduzećima, putem teških kredita, i u pogledu kamata i u pogledu rokova, ta sredstva oduzela i učinila ih još siromašnijim . Dakle, to je jedno pitanje. Drugo je pitanje izgrađivanja takvog samoup ravnog organizma u komuni i u okvirima privrednih udruženja gdje će se stvarno, na bazi samoupravnog dogovora svih zapos lenih radnih ljudi, odlučivati šta će se davati, recimo, za obra zovanje, kulturu, zdravstvo itd. To su, za moj račun, dva pitanja koja mi moramo jasno razgraničiti, jer ne smatram opterećenjem privrede ako raš čistim puteve za istinsko, demokratsko i samoupravno dogo varanje u vezi sa doprinosima za obrazovanje, zdravstvo i ostale djelatnosti, koje sve više postaju proizvodni faktor. S druge strane, ne bi trebalo izgubiti iz vida ono što je u refe ratu rečeno o značajnim pojavama nelikvidnosti u privredi, da niko nikome ne plaća, da direktori obilaze banke i jedino misle na to kako će isplatiti lične dohotke svakog prvog u mjesecu, iako poduzeće knjigovodstveno sredstava ima, ali usljed ovog uzajamnog neplaćanja, kad bi se sad primijenio zakon koji je Savezna skupština donijela, stotine hiljada rad nika ostale bi bez ličnog dohotka. Treće, a u tijesnoj je vezi s prethodnim, jeste i položaj određenih grana u našem društvu . Ovdje, drugovi, nije riječ o 88

tome da se neke grane i poduzeća spasavaju antireformski, nego o pomanjkanju jedne društvene akcije kad se kaže kud mi idemo. Mi možemo zaključiti da ćemo smanjiti obim teks tilne industrije, da moramo imati jedinstvenu koncepciju mo dernizacije koja će ukloniti niz sada nerentabilnih poduzeća, itd., ali, isto tako, moramo imati program, program postepe nog prevođenja tekstilne industrije na moderni kolosek i onda prekvalifikaciju radnika koji će ostati bez posla, otvaranja novih radnih mesta itd. Jer, ne treba izgubiti iz vida, po mom mišljenju, da egalitarističke tendencije, pored ostalog, nisu , samo rezultat nekih idejnih zabluda, nego su rezultat, po mom mišljenju, društvenog položaja u kojem se skoro milion radnika zaposlenih u našoj privredi danas nalazi, čiji su lični dohoci jako niski. Ja ne kažem da ih mi možemo povećati, ali možemo stvoriti šansu da ih oni većom produktivnošću povećaju. Pita nje je da li cjelokupni sistem u tom pravcu djeluje. Razgova rajući s ljudima, a u posljednjih mjesec dana svi smo, manje -više, bili na terenu, čini mi se da su to neka od pitanja koja izazivaju određene nedoumice, nezadovoljstva. To se isto od nosi na pitanje koje se ovdje naziva planiranjem i integraci jom. Postoji, drugovi, nedoumica u vezi sa dupliranjem kapa citeta, sa sukobima oko razvitka pojedinih grana. Sukoba će biti i ubuduće, mi ih ne možemo spriječiti . Mislim da je to očigledno. Samo, radi se o tome da li je izgrađen jedan mehani zam da se ti sukobi razrješavaju, ili oni ovako tinjaju ras paljujući pojedine dijelove radničke klase ovim polemičkim člancima koji se pišu i govorima koji se drže. S druge strane, nije teško dati izjavu da je neko za jugo slovensku ekonomsku integraciju, samo ja imam rezerve prema onome što je drug Borojević o tome govorio. To može biti površna parola. Postavlja se pitanje kakva integracija. Evo, na primjer, ja sam čitao argumente drugova u Sloveniji o elek troprivredi i moram reći da razumijem njihove stavove. Malo je ljudi koji bi bili protiv integracije i velikih sistema itd., ali je veliko pitanje kakvi će odnosi biti u tako integrisanim cent rima. Pod parolom integracije ponekad se krije tendencija neocentralizma, koji treba ponovo da na nesamoupravni način vodi centralizaciji sredstava, umjesto ranijih doprinosa, po reza itd.

Naravno, ja podržavam i one koji se zalažu za integraciju u elektroprivredi , ali nije svejedno kakvi će biti odnosi u tim integriranim cjelinama, da li će dolaziti do prelivanja dohotka , 89

do skrivanja promašenih investicija , do jednog sistema u kome će biti svejedno kakvi su ekonomski kriteriji, gdje će, recimo, jedna velika tvornica biti locirana, ili ne. Jer, ako stvorimo takav jedan sistem koji treba da poništi kurs na ekonomsku rentabilnost i opravdanost lociranja određenih objekata, onda nam principi rentabilnosti, više produktivnosti itd. nisu po trebni . Određeni problemi niču i na bazi današnjeg deviznog i vanjsko-trgovinskog režima, tendenciji stvaranja finansijskog kapitala i izvjesnih neopravdanih razlika u ličnim dohocima u pojedinim djelatnostima koje se nalaze na periferiji privrede, u tzv. neprivrednim djelatnostima, kao što su banke, vanjska trgovina, itd. Mi smo u pretkongresnoj diskusiji u tom pogledu bili predvidjeli neke mjere, međutim, one se veoma sporo ostvaruju. Isto tako, ja mislim da problem zapošljavanja, o kome je ovdje bilo riječi, mora i dalje da bude razjašnjavan. Drug Todorović je u svom referatu to dosta uspješno učinio, jer, znate, kod nas ima dosta onih koji kažu : ugledajmo se na istočne zemlje u vezi s njihovom punom zaposlenošću. Oni misle da mi iz drugih socijalističkih zemalja možemo uzeti samo punu zaposlenost i ostaviti tamo ono što nam se ne sviđa. Međutim, taj sistem ima neku svoju logiku. Ako ćemo uzeti punu zaposlenost, onda treba da uzmemo ekstenzivnu priv redu, niske lične dohotke i prodavaonice robe bez dovoljno robe ili s robom, ili, pak, slabog kvaliteta, to sve zajedno. Prema tome, lako je izbacivati parole koje izgledaju jako pri vlačne, na prvi pogled , ali mislim svaka od tih parola mora biti pridodata onoj drugoj , da bi predstavljala jednu logičnu cjelinu.

I, na kraju, ja bih podržao da u zaključcima na današ njem sastanku jasno kažemo da treba pojačati borbu protiv neprijateljskih elemenata. Naime, daleko sam od toga, i držim da niko od nas ne misli da može preuzeti tezu, često upotreb ljavanu u istočnoevropskim zemljama, o takozvanoj ideološ koja agresiji imperijalizma kao osnovnom izvoru svih naših teškoća. Naši problemi prvenstveno nastaju, vjerojatno, na našoj materijalnoj osnovi, ali određeni uticaji sa strane daju injekcije i podsticaj za jačanje takvih snaga. Prema tome, mi moramo otvoriti oči i prema kominformovsko-birokratskim tendencijama i prema izvjesnim shvatanjima državnog socija lizma koja se sreću dosta često. Doduše, niko neće reći da je 90

pristalica državnog socijalizma . Reći će on 1 ja sam za samo upravljanje, ali uspostavite iste plaće svim inženjerima u zem lji, odredite isti dohodak svim školama u zemlji, smanjite raz like i nemojte stimulirati stručnjake itd. itd . Prema tome, državno-socijalističkih tendencija i shvatanja kod nas ima i mi ćemo morati da o tome vodimo računa. Varaju se oni koji misle da je to samo kod starijih. Ne, toga ima i kod omladine, i kod novoprimljenih članova Saveza komunista. Predratnih i ratnih komunista u Savezu komunista danas nema ni 6 posto, a 51 posto svih članova Saveza komunista primljeno je poslije 1958. godine. Prema tome, društveni položaj , društveni uslovi iz kojih i sadašnje generacije dolaze u izvjesnom smislu stimu liraju te državno-socijalističke tendencije kod nas, i Savez ko munista u svojoj idejnoj djelatnosti mora toga biti svjestan. Ja takođe mislim da moramo otvoreno da se suprotstavimo izvjesnim antikomunističkim i desničarskim tendencijama u Jugoslaviji. One dolaze do izražaja na različite načine, bilo kroz neke tendencije, na primjer, u kulturi i umjetnosti, o čemu je bilo ovdje govora, bilo kroz pokušaj diskreditiranja revolucije, naročito, recimo, u filmskoj proizvodnji, i jedne crne serije u dokumentarnom filmu, prilično preovladavajuće u posljednje vrijeme. Prema tome, ja bih se zalagao za zaklju čak da ćemo voditi idejnu i političku borbu protiv svih antiso cijalističkih, birokratskih, neprijateljskih tendencija, ali da će državni organi, takođe, odigrati svoju ulogu u borbi za pri mjenu i poštivanje zakona. Naravno, ne bih htio da se shvati da u ovoj zemlji postoji samo Savez komunista i neprijatelj , jer postavlja se pitanje zašto izvjesne parole. nama strane u idejnom i političkom pogledu, nailaze na podršku određenih dobronamernih građana u zemlji?

•

Ja mislim da i problem nacionalizma u tom okviru treba gledati. Mi ne vodimo dovoljno borbu proiv nacionalizma u Jugoslaviji, al, s druge strane, on se u pojedinim slučajevima predimenzionira. Nema izgleda da nacionalističkih tendencija ima više nego što ih je bilo. Međutim, danas je došlo do de mokratizacije našeg društvenog života i svi ti idejni i drugi problem izbili su na površinu. Ono što ranije čovjek nije smio da govori, danas smije, i to nam pruža mogućnost da se na otvorenoj političkoj sceni suprotstavimo određenim naciona lističkim gledanjima. Ali, meni u borbi protiv nacionalizma njegovo predimenzioniranje, davanje velikih akcenata, udara nje prevelikih zvona povodom stvari koje to po svojim dimen 91

zijama ne zaslužuju , također može negativno da utiče na stva ranje nepovjerenja u odnosima među narodima i narodnostima Jugoslavije. Osim toga mi moramo posvetiti naročitu pažnju čupanju onih izvora nacionalizma kojih još uvijek ima u našern ekonomskom i političkom sistemu, i koji često daju, i u našoj ekonomskoj politici naročito, izvjesnu hrana nacionalističkim elementima da zavode jedan dio dobronamjernih radnika i drugih radnih ljudi.

1

Pri tome, čini mi se, naročito je važno da ne poistovetimo mladu inteligenciju s neprijateljskim elementima. Mi ne mo žemo, uvjeren sam, protiv mlade inteligencije voditi borbu, već s njom moramo diskutirati i s njima se objašnjavati . Jer najlakše bi bilo, opet ponavljam, egalitarizam proglasiti ne prijateljstvom, a u isto vrijeme ne vidjeti da postoje značajni društveni korijeni i položaj određenih slojeva našeg društva koji je takav da faktički to manifestira u svijesti mladih ljudi.

Mirko ČANADANOVIĆ : SAVEZ KOMUNISTA NE PRISTAJE NA MONOPOLE POJEDINACA I GRUPA U KULTURI UNAPRED se izvinjavam ako ovo što ću reći više doprinese da u diskusiji kažemo o svemu pomalo, a o relativno malom broju pitanja dovoljno iscrpno i dovoljno instruktivno, kako imam utisak da se u javnosti očekuje. Pošto mislim da nas u to iskušenje dovodi i sama ši rina teme koja je na dnevnom redu. pridružio bih se onim mišljenjima koja preporučuju da se ova sednica Predsedni štva - osim referatom i diskusijom - završi i zaključcima. Smatram da u našoj političkoj situaciji, i za članstvo Saveza komunista, u ovome političkom trenutku nisu toliko neop hodne dodatne ideje koliko je neophodno da se jasnim za ključcima, na dobar način, urede tekuće idejne i političke akcije. Onako kako smo na Devetom kongresu utvrdili na čelo društvenog razvitka i principe političke aktivnosti Sa

92

veza komunista. Mislim, dakle, i ponavljam to, sigurno za jedno sa mnogima drugim, da je u ovom političkom trenutku za nas osnovno pitanje kako ćemo što pre i što doslednije od načela koja smo utvrdili preći u određene političke akcije. Učinio bih još jednu napomenu. Danas smo se prihvatili zadatka da damo ocenu naše . aktuelne političke situacije, da učinimo, kako bi se lingvistički reklo, sinhronični presek. To je uvek teško ako se u isto vreme ne uzme u obzir i di jahronija, tj . istorijska dimenzija. Ali još je jedna druga stvar tu otežavajuća. Kad god se pristupa stvarima u preseku, preti opasnost i od proseka. Ja lično mislim da i referat u nekim svojim tvrdnjama nije izbegao tom uprosečavanju i zato bi bilo potrebno da se to koliko je moguće ukloni kroz utvrđivanje zaključaka ove sednice. Prihvatam, naravno, kao i ostali drugovi pozitivne ocene o našem opštem kretanju. Mislim čak da je neophodno da se te ocene u nekim slučajevima ponove, a negde, s dodat nom argumentacijom, i na nov način utvrde. Moram, me đutim, reći da je za našu političku svakidašnjicu , i za naše članstvo i za naše forume očigledno sve potrebnije da ra čunamo i sa specijalnim i specifičnim političkim situacijama. Rekao bih samo da na neki način od ovih pozitivnih konstatacija o opštem privrednom napretku odudara, na pri mer, situacija u Vojvodini. I kada je reč o zapošljavanju, i kada je reč o proizvodnji, i kada je reč o dohotku , tu su po kazatelji nešto drukčiji, i po tome se moraju izvesti i druk čije ocene da bi se na pravi način utvrdile predstojeće po litičke obaveze. Sigurno da je i na drugim terenima situa cija specifična, kao što i u različitim područjima društvenog života stvari nisu na istom nivou (privreda, kultura, unu tarpartijski život, politički sistem itd.). Pošto sam već rekao da se slažem s ocenom o pozitiv nom opštem napretku, dopustite mi da svesno kažem reč-dve pre svega o našim političkim rezultatima, koji su , sigurno, neuporedivo veći i važniji, nego baš o našem političkom manjku . U mnogim prethodnim godinama nekako smo se navikli, a bilo je, zacelo , i neizbežno u nekim situacijama, da po dručje teorijskog rada ideološke borbe ne stavljamo u prvi plan naših analiza, pa ni u prvi plan naše praktične poli tičke akcije. Zbog toga, mislim, u poslednje vreme i izazi

93

vaju toliko iznenađenja i čuđenja pojave koje nazivamo eks cesima, negativnim pojavama, neprijateljima raznih boja, po litičkim slučajevima i slično. Dakle, prvo mislim da nas te pojave nešto većma izne nađuju pre svega zbog toga što smo, kao što je i u referatu rečeno, teoretskom radu i ideološkoj borbi pridavali nedo voljnu pažnju. Druga stvar o kojoj želim da kažem reč-dve i na neki način uđem u diskusiju sa tvrdnjama koje su i ovde uči njene jeste pitanje koliko je normalno što je do tzv. negativ nih pojava u našem društvu došlo baš danas, kada smo ušli u fazu veće demokratizacije društvenog života. I ja, naravno, mislim da je proces demokratizacije odnosa u društvu i od nosa u Savezu komunista prirodno povukao na površinu na šeg svakodnevnog života i razne vidove razmišljanja i poli tičkog ponašanja što odudaraju od koncepcija koje smo mi utvrdili i nedavno na Devetom kongrosu i koje su u našoj programskoj orijentaciji. Ja, međutim, strahujem od nečeg drugog - da ta » normalizacija« ove situacije nekim člano vima Saveza komunista počinje da služi, u stvari, kao neka vrsta opravdanja za sopstveno političko neangažovanje. Tako se na razne pojave u našem političkom životu , čija je odu darnost od naših principa tako velika da mi i ne možemo pristajati na dugu diskusiju sa njima, nude burove obloge umesto da se uzima hirurški nož. Ima mnogo primera koji pokazuju da smo mi u poslednje vreme radili tako. Neke od tih pojava, razume se, žive i na području kul ture. Podsetio bih na ovo što je i drug Plavi rekao u refe ratu. Tačno je da smo se mi odrekli vlastitog subjektivistič kog arbitriranja u kulturi. Svojevremeno to je bio jedan od prvih vesnika našeg oslobađanja od dogmatizma. Tačno je, međutim, ovo što mi sada kažemo i već nekoliko godina po navljamo - da to što se Savez komunista odrekao od te ar bitraže ne znači da Savez komunista pristaje na monopole pojedinaca i grupa u kulturi. Međutim, ima jedna treća stvar na koju nije odgovorio ni naš Deveti kongres. Mi se odri čemo subjektivističkog arbitriranja u kulturi, a čega se pri hvatamo, na čemu insitiramo i čega se ne odričemo? Na to pitanje nemamo odgovor koji nas obavezuje na dovoljno jedinstveno političko ponašanje . Zbog toga je i moguće da se mi , tako često , razljućujemo u našim političkim forumima, u ideološkim komisijama, na neke pojave u našem filmu,

94

u štampi, periodici, a da u isto vreme sve te tzv. negativne pojave imaju potpis komunista koji sede u filmskim ku ćama (scenaristi su, reditelji, glumci) ili u novinskim ku ćama (novinari, odgovorni urednici). Mislim, dakle, da tu ima dosta nejasnoća. Sigurno je da mi moramo - za to smo se, uostalom, sami i svesno oprede lili ――― ostati na principu da ne vršimo arbitražu u oblasti estetike, ali mislim da mi u isto vreme moramo biti nešto jasniji kada se u oblandi estetike prodaju (konačno uvek na društveni račun) vrlo gorke ideološke i političke pilule. Zbog toga što se takve stvari u našem društvu doga đaju, ja lično primećujem, a mislim da nikome od ovde pri sutnih to nije promaklo, da i vrlo dobronamerni ljudi, oni o kojima govorimo kao o običnom čoveku, počinju sve češće da upotrebljavaju formulaciju kako je svemu tome kriva preterana sloboda u našem društvu. Razume se, tu frazu upo trebljavaju i druge snage, oni kod kojih nije reč o neupu 1 ćenosti, o nepreciznosti, već kod kojih je reč o opozicionom političkom ubeđenju i koji jesu i ostaju naš glavni protiv nik. Međutim, mislim da našim obavezama i našem osećanju odgovornosti pripada da tu neke stvari prečistimo kako se ne bi ostavio nepotreban prostor da se i kod običnog čoveka stvaraju nedoumice gde je krivnja, gde su uzroci i kakve su sve mogućne posledice u poslednje vreme primetne uče stalosti i agresivnosti raznih pojava i tendencija.

1

·

Mada bih mogao navesti nekoliko konkretnih ilustra cija o ovoj temi, hoću otvoreno da kažem da to neću činiti dobrim delom zbog jednog stanja, koje mislim da treba što pre prevazići u našem Savezu komunista, a to je da kad pojedinac napravi jednu ili dve ilustracije, rizikuje da na rednih šest meseci mora da demonstrira dokazni materijal, piše članke, tekstove, utuk na utuk, da diskutuje najčešće ne sa pojedincem već sa celom školom. Mislim da je aktuelno i pitanje koliko smo se mi organizovali da u demokratskoj borbi nastupamo udruženo, jedinstveno, odlučno i dogo vorno, jer naši ideološki neprijatelji nastupaju i dogovorno i organizovano. S naše strane, još uvek (ne kažem da tu nema napretka, da mnoge stvari nisu poboljšane, naročito u poslednje vreme) u tu bitku pretežno ulaze za sada samo pojedinci, zaduženi, tzv . ideolozi , ljudi koji se u većoj meri razumeju čas u lingvističke probleme, čas u estetiku, u ovaj ili onaj ideološki fenomen. Svi, verovatno, pogađate da mi 95

slim i na ove poslednje diskusije koje su povedene sa shva tanjima nekih od filozofa ili nekim filozofima i s nekim političkim tezama koje se u poslednje vreme žele šire da nametnu, na primer, našoj studentskoj omladini . Mi tu ne možemo dopustiti da u naše ime u političku arenu uleće po jedinac, a mi ostali čekamo spremni da mu damo aplauz ako pobedi . Ima, razume se, u ovom trenutku važnijih tema za ana lizu sa stanovišta naše doslednosti i organizovanosti. Na vešću samo nekoliko primera. Mnogo smo deklaracija dali i mnogo obaveza utvrdili, recimo, u vezi sa zapošljavanjem mladih stručnih kadrova. U isto vreme, svi znamo , štampa gotovo iz dana u dan referiše da su mnoge od naših radnih organizacija čekale poslednji zakonski dan da prime pone kog pripravnika, a sad već razmišljaju kako će ih se što pre osloboditi . A na čelu tih radnih organizacija su , skoro uvek, komunisti. Nisu rešenja zadržavali radnički zborovi, kolektivi, neposredni proizvođači , nego baš komunisti na ru kovodećim mestima. Mi smo dosta političkih naloga dali i u vezi s integracijom. Međutim, temeljnija analiza na mno gim područjima našeg ekonomskog života pokazuje, prvo, da drugovi koji rade u organima i forumima koji valja da ela boriraju te naše političke stavove nedopustivo kasne s tim ; a drugo, da u znatnom delu radnih organizacija i sitnijih, bogme i većih, rukovodeći ljudi nikako da dođu ni do onog minimalnog sporazuma kako bi se celo pitanje moglo po staviti pred sve radne ljude da o tome odlučuju . Ili , recimo, mi smo, ulazeći u reformu, utvrdili da naša

privreda neće ići brže napred u neizbežnoj utakmici na svet skom tržištu . Međutim, mnogi su podaci pokazali da smo usred reforme na reizbornostima, na reimenovanjima, ostva rili mnogo manje od onoga što je bilo realno moguće ostva riti. Prigovori koji se u tom pogledu upućuju, najžešće od mladih i kvalifikovanih ljudi , koji završavaju fakultete, ne maju posla , očigledno nisu i ne mogu biti prigovori samo upravljanju i neposrednim proizvođačima, nego našoj nedo slednosti . Da se opet vratim na pitanja iz užeg ideološkog područja. U poslednje vreme kod nas se naročito mnogo govori o na cionalizmu. Nije novo ako se kaže da u našem društvu po stoje još mnogi uzroci zbog kojih će se ne samo zadržavati iskrivljena nacionalna svest nego zbog kojih i ubuduće treba 96

.računati i sa izrazito nacionalističkim i šovinističkim poja vama. Međutim, mislim da ne možemo izbeći jednom vrlo jasnom pitanju - šta je to što je omogućilo da se u po slednje vreme nacionalizam tako učestalo i agresivno javlja i ponavlja. Mi smo, doduše, i sami, naročito u poslednje vreme, počeli odlučnije da govorimo o nacionalizmu, s po datkom, uz upotrebu imena i prezimena. To je, sigurno, vrlo podsticajno i to će već doprineti da o tome progovori širi krug naših ljudi, i radnika i intelektualaca. Mislim da je za to što je nacionalizam počeo u posled njih nekoliko godina da hvata nešto šire maha, pri tom na ročito na našem srpskohrvatskom prostoru, krivo pomalo i naše nekritičko pristajanje na formulu da je normalno da u demokratiji dolazi i do ispoljavanja nacionalizma. U našem Savezu komunista mora biti češće oglašavan stav da naša demokratija mora biti jasno i javno ograničena za političke ambicije koje odudaraju od socijalizma. Meni se čini da se to nekako u poslednje vreme kod nas najređe ponavlja. Drug Plavi je rekao da moramo povući jasnu demarkacionu li niju u ideologiji i politici. Ali tu i nastaje problem . Problem je, naime, pre svega u tome da tu liniju povučemo unutar Saveza komunista. Jer koliko god u svim pozitivnim rezul tatima našega društva Savez komunista ima svoj veliki udeo, toliko i razne negativne pojave imaju ponekad izvo rište u delu članstva SK. Po nekim pojavama, izvinjavam se ako to liči na dra matizaciju, izgleda da mi, maltene, možemo doživeti da se kod nas otvori diskusija i o tome da li je 1941. trebalo poći u revoluciju, odnosno da li nismo mogli jeftinije doći do so cijalizma, a u poslednje vreme već se postavljalo pitanje humanizma 1948. godine. Mislim da tu neke tačke treba ja sno da obeležimo. Tačno je da imamo još mnoštvo problema u vezi s je zičkom ravnopravnošću, ali zbog toga ne možemo da pri mimo u diskusiju i one stvari koje, očigledno, nikakve veze sa jezikom i lingvistikom nemaju , već treba da budu raz matrane kao jezik opozicione politike, tj . kao jezik naciona lizma. U poslednje vreme kod nas je pod vidom diskusije o jeziku došlo u mnogim napisima, naročito na srpskoj i hrvat • skoj strani, do manifestacije jednog jezika i mišljenja koji su otvoreno izražavali nacionalističku politiku. To smo po slednjih dana dobro sagledali i počeli smo o tome da govo 97

rimo, s konkretnim podatkom . I mislim da je odsad najvaž nije da u tome istrajemo, da ne bude straha da će neko u tome suviše isprednjačiti . Držim, naravno, da je veoma važno da u toj akciji nastupamo dogovorno i zajednički . Sa tim u vezi , mislim da je potrebno izvesno precizi ranje u referatu . Rečeno je : neki problemi jezika. Ima, si gurno, u vezi s jezikom kod nas prilično problema . Ali ovde se očigledno misli pre svega na pitanja koja su nastala oko srpskohrvatskog jezika, jednog jezika , koji je i srpski, i hrvat ski, i crnogorski, i muslimanski.

Jovan PEČENOVIĆ : BUDIMO JASNI KAO TITO

NE MOGU srcu odoleti a da i ja ne ponovim ono što je ma ločas rečeno, a to je da jedan od uslova dalje stabilizacije naše političke situacije, naših političkih prilika i odnosa je ste i veći stepen akcione sposobnosti, idejne i političke borbe Saveza komunista, tj . borbenosti našeg pokreta, naravno, uz sva druga pitanja koja moramo rešavati, sporna i nesporna u ekonomskoj i drugoj oblasti. Zato je i po mom mišljenju na Devetom kongresu stvorena solidna platforma i obez beđen veći stepen i idejnog i političkog jedinstva i ruko vodstava i partije u celini . Mislim, isto tako, da je upravo trenutak ―― a to je akcija rukovodstava i komunista u ne kim našim republikama i krajevima pokazala, kao nedavno u Hrvatskoj i Vojvodini -- da se pred nas kao akutan i 1 osnovni politički problem postavlja pitanje prelaska u oštru, energičnu i kategoričnu političku ofanzivu. Komunisti i radni ljudi upravo to posle Devetog kongresa očekuju, i od Partije i od njenih rukovodstava, a u prvom redu i od našeg pred sedništva ―― da precizno kvalifikuje, identifikuje one po jave i probleme koji stoje pred ovim društvom i.kroz po litičku borbu se energično obračuna sa njima. Doći ćemo ponovo u situaciju , kako to zovemo, političke nestabilnosti ako Savez komunista ne pređe u oštriju i , rekao bih, orga nizovaniju političku ofanzivu. U svemu tome i te kako je 98

značajno ne samo to koliko ćemo biti dosledni onome što smo na Kongresu zaključili nego i koliko ćemo uspeti da i sami nešto promenimo za sebe. Mi smo dobili ove teze, one · su, svakako, solidno politički napravljene, ali mislim da se u njima još uvek dovoljno ne govori o tome da je ovo zemlja sa šest republika i dve pokrajine, sa svim svojim proble mima, da imamo i beogradski i druge univerzitete, da imamo Student kao list, da imamo napise u Književnim novinama i Hrvatskom književnom listu, da je to ono što je - uzimam samo ovu oblast čiste politike naš aktuelni politički tre nutak. Naše široko članstvo očekuje i od Predsedništva da kaže nešto o tome, kao i od ostalih naših političkih foruma, upravo onako kako je početo da se kod nas radi. Nisam protiv rutine, ali sam protiv rutinerstva u pri laženju našim političkim i aktuelnim pitanjima. A ono se, imam utisak, još uvek i posle svih naših nagoveštaja i za okreta u političkoj borbi oseća . Između ostalog, kao da se oseći i u ovim tezama. Nije slučajno ono, što je jedan drug ovde rekao, da naši građani traže da drug Tito često govori, jer kad on govori o političkim problemima u kulturi, na pri ' mer, ne govori kao što mi pišemo u našim elaboratima i te zama da imamo pojavu neprijateljskog delovanja, već po minje »trutove« i »matice « i slične pojave. Dakle, jedan pre cizan, konkretan obračun s onim što u našu političku situa ciju unosi elemente nestabilnosti. Dakako, tu su i pitanja si stema. Slažem se otprilike sa onim što je drug Miko Tripalo rekao, ali se, isto tako, slažem i sa onim zaključcima koje su drugovi iz svojih diskusija izveli. A rekli su da je jedan od razloga, da tako kažem, skleroza koja je zahvatila deo naših organizacija, a tu i tamo i rukovodstva, a svakako i činje nica da suviše rutinerski i intelektualistički prilazimo sud bonosnim pitanjima, često i našim međunacionalnim i dru gim odnosima. Od Predsedništva i cele partije se sada , posle Kongresa, očekuje življa, odlučnija i energičnija politička borba, da zaista našem pokretu posle osveženja koje smo dobili ula skom u Savez novih generacija damo nove impulse. Treba više temperamenta, pre svega u obračunu s onim koji nas pritiskuju. Stvara se ponekad utisak da se međusobno više pritiskujemo nego što pritiskujemo stvarne uzroke mnogih problema koje u ovom društvu imamo. Sve ovo govorim zbog toga što svesrdno podržavam ono što drug Todorović

99

kaže u svom referatu - da je za nas centralno pitanje ak cija Saveza komunista, njegova sposobnost i spremnost za idejnu i političku borbu. Ni sam ne mislim da su pitanja i jezika samo jezička, već je to zloupotreba jednog nereše nog problema. Sve to iznosim kao ilustraciju potrebe da Sa vez komunista zaista učini napor da se u tim pitanjima, ma koliko ona ponekad izgledala sitna, energičnije i uspešnije bori . Ovo je utoliko potrebnije što i u tim kulturnim i dru gim krugovima zaista imamo ljudi i snaga spremnih da se bore, ali još uvek, kako to narod kaže, ne pucaju iz stojećeg stava, a često ostaju usamljeni i nemaju dovoljnu podršku našeg pokreta. Izloženi su vrlo veštim maherima i mahi nacijama, političkom i drugom javnom šikaniranju u raz nim publikacijama i sličnim tribinama. Uzmite, recimo, ovo : imamo čitavu poplavu kiča. Dobro je što se mi idejno borimo protiv kiča i šunda ; dobro je što pravimo ankete, kako to čini Politika, ali mislim da od svega toga praktičnih rezultata vrlo malo ima. Osnovno je da se u tim debatama i anketama razgraničimo šta jeste kič, a šta nije. Posle toga, kao organizovano društvo, treba da se i ra cionalno ponašamo. Lično imam utisak da posle svih naših · debata i kritika raste tiraž one literiture koju napadamo i protiv koje se borimo. Pogledajte kako izgledaju kiosci i sve druge stvari. Narod kaže: Uzmete im uže a ostavite im tele. Nastav ljaju svoj posao, a mi vodimo polemike, načelne debate i ankete. Rekao bih nešto i o situaciji na Kosovu. Očigledno je da stabilizacija političkih prilika na Kosovu, do koje je, po mom mišljenju, došlo zadnjih meseci, predstavlja, ako ne faktor, a ono bar činjenicu veće političke stabilnosti u Srbiji i, šire, u zemlji, a u prvom redu uslov bržeg i stabilnijeg razvoja čitave Pokrajine. Stabilizacija političkih prilika i od nosa kod nas, naravno, posledica je izvesnih opštih kretanja koje smo imali i na Kosovu i u čitavoj zemlji. Tu bih želeo da istaknem ono što je značio Deveti kongres za tu stabili zaciju, za jasniju političku orijentaciju svih snaga, šta su značile odluke i zaključci koje je ranije Centralni komitet coneo neposredno pred Kongres. Zatim, činjenica je da je došlo do izvesnih povoljnijih kretanja u oblasti privrede . Imamo porast proizvodnje u industriji . Izvoz je za prvih šest meseci porastao do 60 odsto. Prvi put posle dve-tri go 100

dine imali smo povećano zapošljavanje na području Kosova. Ma koliko ono bilo simbolično , ipak je značajno. I, najzad , to je rezultat teške i odlučne borbe koju je i Savez komunista vodio na Kosovu i još je vodi . Ipak, hteo bih naglasiti da je reč o nečemu što bi se moglo nazvati većim stepenom političke stabilizacije, a ne potpunim saniranjem političkih prilika i odnosa koje još imamo na Kosovu. Jer stvarne izvore političke nestabilnosti i socijalnih konflikata koje imamo nismo uklonili. Sada se u vrlo teškoj situaciji nalazi naša poljoprivreda, pre svega selo, koje je prošle godine imalo tešku i sušnu godinu i ko joj je gotovo 40 odsto prinosa bilo smanjeno na mnogim područjima. To se, izgleda, može dogoditi i u ovoj godini, kako bar vremenske prilike obećavaju . Zatim, neprijateljske snage, iako su se trenutno povukle i više javno ne nastu paju, menjaju svoju taktiku da bi i dalje ostale prisutne u našem političkom životu. Koriste se raznim oblicima politič kog intrigiranja i šikaniranja, izazivaju provokacije, sukobe i sl. Osnovna parola svih tih snaga bila je da se radi o ve · likosrpskim nacionalistima , šovinistima ―――――― kada je reč o ne prijateljima iz redova albanske narodnosti . S druge strane, opet, javio se zahtev za revizijom odluka i našeg general nog kursa koji smo usvojili na Četvrtom plenumu, posebno u oblasti međunacionalnih odnosa. Naša politika koju smo usvojili na Brionskom plenumu bila je osnovni predmet na pada. U takvim sredinama deluju i ostali neprijateljski ele menti - razne iredentističke, separatističke, nacionalisti čke i druge snage, koje svoja uporišta traže u intelektual nim krugovima i među omladinom. Konsolidacija snaga Saveza komunista u nekim sredi nama ide znatno sporije i teže nego što smo pretpostavljali. Mislim, pre svega, na organizacije u višim školama i na fa kultetima. Dakle, na one komuniste i one snage koje naj neposrednije rade s omladinom. Tamo još nema dovoljno energične, konkretne političke borbe, nema identifikovanja stvarnih neprijateljskih pojava. I, najzad, udarac koji je nanet međunacionalnim odno sima u našoj Pokrajini, poznatim događajima iz prošle go a • dine izazvao je u mnogim sredinama na Kosovu i šire teške reperkusije, pa je potreban duži period energične političke borbe, dug proces rešavanja stvarnih problema koje imamo

101

i u međunacionalnim odnosima i u tim sredinama da bi se stanje politički dovelo u jedan drugačiji red. Ova ekonomska i druga kretanja koje sad imamo na Ko sovu i sve veća orijentacija Saveza komunista i ostalih sub jektivnih snaga na stvarne i najkrupnije društvene probleme - a to je samoupravljanje, proizvodnja, razvoj sistema doprineće daljoj stabilizaciji naše političke situacije, jer je nama više meseci nametnuta čisto politička bitka s neprija teljem. Kako je i drug Tito rekao na Kongresu, kod nas još uvek zbog takvih uslova često dominira nacionalno pitanje u svom čistom vidu, dok osnovni problemi koji će faktički dovesti i do rešavanja međunacionalnih i drugih problema često ostaju po strani naših akcija. Osnovna garancija naše stabilnije političke situacije je Savez komunista, jer mi na našem području nemamo razvijenije radničke klase ( 100 hi ljada zaposlenih). Pre svega jedinstvo Saveza komunista i, rekao bih, njegova sve veća borbenost i spremnost jedan su od bitnih elemenata naše stabilizacije. Naše snage su uglav nom usmerene u pravcu energičnijeg rešavanja krupnih dru štvenih problema pred kojima stoji Kosovo, a to je, pre svega, njegov ekonomski razvoj .

Marko NIKEZIĆ : NAŠ METOD OSTAJE MASOVNA DEMOKRATSKA POLITIČKA AKCIJA

MI SMO prošle godine izdržali kombinovane efekte pri vredne i političke stagnacije unutra i spoljnog pritiska. Sama kriza nam je nametnula zahvate kojima je jedino mogla da bude savladana. Tako smo odoleli pritiscima da razvodnimo reformu, potpunije smo u mnogo čemu formulisali kurs u društvenim odnosima i pokazali smo rešenost da se od spoljne opasnosti branimo u svim uslovima. Na toj programatskoj i akcionoj platformi učvršćeno je jedinstvo SK i obnovljena su rukovodstva SK i predstavnički organi . Zato je i Kongres mogao da napravi povoljan bilans i zaokret. 102

Danas je u referatu rečeno, po oblastima, o zadacima koji su pred nama, o faktorima koji su se na tom putu ispre " čili i o slabostima koje kod sebe treba da savlađujemo . Mi slim da su naši izgledi da rešimo naredne zadatke povoljni upravo zato što smo očuvali kurs u teškoćama, što se nala zimo na početku jednog talasa akcije koji je dobro krenuo s izborima i što imamo uslove da još doslednije nego do sada vodimo široku dugoročnu akciju za angažovanje najširih rad nih slojeva . Sadašnji rast privrede, koji je, sigurno, dobrim delom rezultat istrajnosti u reformi, omogućava nam da lakše re šimo i neka ekonomska i sistemska pitanja, pri čemu ne bi trebalo zaboraviti pouke iz perioda stabilizacije, u stvari, ne bi trebalo zaboraviti principe reforme. Jer već ima želja da se, kako se to kaže, zaokrugljuju kapaciteti i preduzimaju drugi slični potezi upravo tamo gde se inače teško drži ko . rak usled ekstenzivnog poslovanja. Mislim da taj privredni polet olakšava da se raščiste i neka stanja u političkim odnosima. Oni koji su lane stag naciju videli kao saveznika očito moraju da se pomire s gubitkom tog saveznika i još sa ponečim. Razume se, te ten dencije opozicione nisu nikle samo na osnovi ekonomskih te škoća. Ima dosta primedaba da im je prostor dat našom de mokratskom orijentacijom. Tehnički to može izgledati tačno, politički je reč pre o tome da su im nedostatak naše akcije i mnoštvo naših sporova ostavili taj prostor. I bliže još re čeno, o tome gde se to razvija, mislim da se upravo zbog toga što je naš sistem srastao s masama i što je SK dovoljno širok pokret, borba, u stvari, vodi uglavnom u okviru Sa veza komunista i institucijama samoupravnog sistema. To je i razumljivo, jer pokušaj vođenja akcije spolja ne bi imao mnogo izgleda na uspeh - da se stvori zabuna i usvoje iz vesne pozicije, da se bar neke organizacije učine sopstve nim oruđem. I zato se, zapravo, i protivnici samoupravnog socijalizma bore iznutra. Dok smo se mi sami sporili oko linije, sigurno je da je bilo teško ma čije ponašanje označiti kao strano ili kao ne prijateljsko. Danas je mislim moguće sve struje nazvati pra vim imenom u svakoj sredini, bez obzira na to da li je reć • o povampirenim ibeovcima ili o faktičkim antikomunistima koji u Savezu žele da ostvaruju višepartijski sistem koji ne mogu dobiti napolju, o nacionalistima koji bi komadali Ju

103

goslaviju ako već ne mogu njom da vladaju ili o potisnu tim konzervativcima koji pokušavaju , makar u lokalnim ok virima, skromnije, da obnove svoj feud. Oni svi redom od samoupravljanja i od SK traže onu slobodu akcije koju sami, ako su bili u prilici, nisu nikad dali i ne bi nikom dali. Jedni se koriste stvarnom slobodom koju imaju da bi propovedali politiku čvrste ruke, domaće, a već sve smelije i strane. A drugi propovedaju spontanost i nestanak svake organizacije, a sami praktikuju krajnju organizovanost i centralizaciju autoriteta. Mi smo već konstatovali da se konstituišu , kako je re čeno u referatu , grupni, u stvari, privatni centri moći u kul turi, ali moramo reći ponegde i u politici, lokalnoj posebno, u institucijama i mestima. Odatle se u ime autonomnosti odu piru svim procesima ujedinjavanja ――― to je, tobože, otpor vrhu, a u ime institucija naniže se, lokalno, diktira. I tako su se mestimično izgradile dosta divlje, nesamoupravne i ni kom odgovorne autonomije i određeni poseban status za neke članove Saveza komunista u njima. Verovatno da to nije novo. Sigurno je da su se zbog različitih gledišta i struja u nas ranije i bavljenja sobom oni tada bili našli u nekoj vrsti mrtvog ugla, bili su nedostižni. Sada mi izgleda da je sve to anahronizam i da su i ti ušančani pojedinci i centri moći, i u SK i van njega, u našim institucijama i javnom životu, još tu zato što ih nismo uklonili, Oni su nikli u pre laznom periodu, kad stari metodi više nisu delovali, a novi još nisu bili zaživeli. U tom vremenu je kod dela članova SK moglo biti iluzija o tome da demokratska atmosfera sama po sebi može eliminisati organizovane napade na socijalizam. Verovatno da je i protivnik smatrao da novi demokratizovani Savez komunista neće imati ni političke snage da se okrene protiv njih. Jer oni, prirodno, političku snagu drukčije nisu ni videli nego kao administrativnu. Možda smo mi u toj ak ciji bili i spori, ali bih rekao da su poslovi koje je izvršio kongres, mislim na izbore i neke druge poslove u samom Savezu komunista, od dugoročnog značaja.

Mi, u stvari, nikog ne guramo u opoziciju. Ali moramo pretpostaviti da će , svesno ili nesvesno, a po neizbežnim za konima društvene borbe, neki još ratovati protiv samouprav nog društva. Razume se, oni biraju teren i oruđa i ne mogu da se žale na ishod.

104

Posle svega što je rečeno , moram ponoviti da masovna demokratska politička akcija ostaje naš metod i da je u funk ciji toga i kvalifikovanje i paralisanje akcije protivnika . Mi slim da samo aktivnost najvećeg broja može eliminisati i bi rokrate koji žele da zadrže ostatke svog monopola, i pre tenzije novih grupa koje žele da ga se dočepaju . I koncep cija Saveza komunista i potrebe masovnog pokreta govore u prilog najveće širine u utvrđivanju okvira demokratske ak cije o kojima je danas bilo reči. Ali mi smo na svakoj etapi jugoslovenske revolucije na svaki korak u demokratizaciji odnosa gledali kao na najbolji put jačanja socijalističkih snaga upravo zato smo se opredeljivali za njih - a ne kao na ko rigovanje revolucije, menjanje njenih ciljeva ili odustajanje od njih. Naš demokratizam proizilazi iz uverenja da je osnovni motor socijalističke revolucije saznanje masa o sopstvenom interesu. Zato je težište naše akcije bilo i ostaje na buđenju radnih masa, na njihovom organizovanju za odbranu i po boljšanje sopstvenog interesa. Od oružane borbe do samo upravljanja naša akcija je prošla kroz niz različitih vi dova. I tu treba reći da nismo bili, niti mislimo postati za * robljenici ma kakvih formula ili tehnike ― izborne ili kakve druge, niti etiketa liberalnih ili kakvih drugih koje bi že leli da nam prilepe. Već smo rekli i ponavljamo da mi ko munisti nismo liberali, već revolucionarni demokrati. Prema tome, mi smo i angažovani i, ako hoćete, pristrasni i isključivi kad je u pitanju socijalistički karakter naših ciljeva i tome podređujemo sve. Pre kratkog vremena drug Tito je spomenuo na jednom mestu da nema izgradnje socijalizma bez Saveza komunista. To je zaista aksiom i moglo bi se reći da to niko nije ospo rio, niti je nameravao da ospori. Zaista još niko nije pred ložio samoupravljanje bez komunista, na primer. Iako , uz gred budi rečeno, u beogradskim Književnim novinama po kušavaju da nas pouče nekim poukama iz kronštatskog us tanka. Očevidno da nije interesantno to što se dešavalo pre 50 godina, nego je, verovatno, interesantnije šta iz pera jed nog anarhiste ima da se kaže o jednopartijskom sistemu, o potrebi likvidacije rukovodeće partije da bi se ostvarila rad nička demokratija itd. No, to uzgred. Ali u našoj praksi ne bi trebalo da promaknu našoj pa žnji svesni pokušaji da se kretanja tako protumače, a možda i da se usmere, da se opštinske skupštine suprotstavljaju

105

UMORANDO

S

0"

CH

M

komitetima, organizacijama i liniji SK, da se odbori Saveza studenata suprotstavljaju organizacijama SK, tj . da se po kušaju tako orijentisati. Zaista, ako ne može iznutra da se osvoji pojedina organizacija Saveza komunista, dobro bi bilo, za njih, ukotviti se u nekim organizacijama ili u nekim og rancima samoupravnih, kulturnih i drugih naših organiza cija i institucija. Ne mora se, razume se, govoriti protiv Sa veza komunista i njegove linije, dovoljno je seći njegove žile u tlu. Ne želim s ovim da preterujem, ali mislim da je vreme, pored oživljavanja akcije osnovnih organizacija, što je, ko liko znam, svuda u toku, da se članovi Saveza komunista svuda gde rade, tj . i tamo gde nema tih organizacija, okupe i angažuju da bi sproveli u život ciljeve SK, koji su, u stvari, istovetni sa socijalističkom perspektivom naše socijalističke zajednice. Jer upravo demokratičnost odnosa i autonomnost položaja svake ćelije našeg društva traže da Savez komu nista doslednije ostvaruje svoju ulogu faktora jedinstva, je dinstva cilja i akcije. On i jeste jedna u nizu naših politič kih organizacija, ali ima i određenih posebnih ne samo tra dicija nego i zadataka i od te istorijske odgovornosti on ne može uteći. Mi smo već naišli u toku izborne kampanje, a i van nje, na pitanje o oportunitetu tako velikog neposrednog angažo vanja Saveza komunista u političkoj akciji . Zacelo da ima raznih motiva za postavljanje tog pitanja, ali nas u ovom času to manje interesuje. Mislim da je osnovno da konsta tujemo da je ukoliko više ostavljamo za sobom jedno vreme komandovanja u jednom sistemu transmisija, utoliko potreb nije da jasno, javno i organizovano bude postavljen rad Sa veza komunista i svakog njegovogčlana. Jer Komunistička partija, čini mi se, mogla je biti manje vidljiva u situaciji kad je držala sve konce, sa mogućnošću da odlučuje bez pogovora, prepuštajući drugome da to pretresa u javnosti. Mi ćemo u narednom periodu nastaviti da učvršćujemo samoupravne odnose i sistem socijalističkih institucija. Mi slim da nedavni izbori predstavničkih organa, čija se ocena, data ovde u referatu, odnosi i na stanje u Socijalističkoj Republici Srbiji, stvaraju mogućnosti da se u jednoj od naj važnijih oblasti pođe korak dalje da se u radu skupština obezbedi novi intenzitet saradnje ili, bolje reći, zajedničkog • rada sa svim samoupravnim telima, s predstavnicima rad 106

nih kolektiva i lokalnih zajednica. A u radu egzekutive stvaranjem efikasnije uprave. Ako Savez komunista stvarno treba da ima usmeravajuću ulogu , onda uprava mora biti kadra da u svim situacijama na osnovu zakona vrši svoj posao samostalno i odgovorno. Trebalo bi da ona na svim nivoima oseća sigurnost u svom delovanju. Razume se, u vreme naših sopstvenih dilema u Savezu komunista, ona očito nije mogla osećati ni pravu sigurnost. U celini mi se čini da slabost Saveza ne treba tražiti u ovoj oblasti, u neovlašćenom mešanju, o čemu čujemo. To je zato što se bavi pitanjima izgradnje socijalističke vlasti. Pre bih ih video u tome što on nije do sada svuda i u do voljnoj meri uspeo da obezbedi takav rad i razvoj pred stavničkih organa i uprave koji bi Savezu komunista i po litičkim organizacijama omogućili da se svedu na ono što je njihova uloga. Zato mislim da će rad i sudbina institu cija morati da budu utoliko više briga Saveza komunista uko • liko manje stvari on neposredno rešava. U tom kontekstu, dve reči o izbornom sistemu. Sa tog gledišta - koliko stvarno služi stalnom oslobađanju i akti vizaciji radnih masa - mislim da moramo ocenjivati i svako organizaciono-političko pitanje, pa i izborni sistem, i opre deliti se za njegovo dovođenje do kraja, do krajnjih konsek venci dovesti i one principe na kojima je zasnovan. Čini mi se da će samo tako biti moguće u današnjim uslovima obez bediti u političkom životu dalji porast uloge ekonomski i po litički najnaprednijih delova društva, u prvom redu rad ničke klase. Kako sad stoji sa sistemom, taj put jeste otvoren, ali još postoji prostor, kako smo sad postavljeni, za politički ma nevar i u suprotnom pravcu, koji hrani mnoge naše slabost, hrani određene parlamentarne iluzije, rekao bih, i posebno hrani lokalnu začaurenost - privrednu, društvenu, sa tzv. predsedničkim sistemom i svom onom autoritarnom tradi cijom koju on za sobom nosi. Na kraju, mislim da je težište našeg rada, kako radi akti viranja organizacija Saveza komunista, tako i radi učvršćenja samoupravnih odnosa i obezbeđenja privrednog rasta, više nego ikad u radnim organizacijama. I da pažnja koja je po svećena izborima za predstavnička tela ne bi smela da to • zamagli. Ti predstavnički organi će , svakako, i dalje nositi odgovornost, ali u prvom redu za oslobađanje radnih orga

107

) CRUYUCH Da

nizacija od mnogih elemenata koji im smetaju, počev od ma terijalnih opterećenja do drugih stega . A same organizacije sigurno će se morati u prvom redu okrenuti sebi. Niz uspeš nih akcija je sproveden, ili je u toku na planu ekonomskom i društvenom , upravo od strane tih organizacija, iako to još nema onaj odjek koji zaslužuje . Jer činjenica je da u sred stvima informacija tek počinje da se razvija interes za ono što nije, da tako kažem, partijsko-parlamentarni deo poli tičkog života, već je na jednom bazičnom nivou u stvari samo biće društva. A tu su , čini mi se, zbivanja koja imaju zna čaj prave promene i primeri koji mogu pomoći da se mnoge druge organizacije prevedu na novi kolosek. Najzad, to je ono mesto gde se milionski broj članova SK i drugih aktivista našeg pokreta neposredno bori.

Rato DUGONJIĆ : ŠTO SU POKAZALI IZBORI

PASE ...

***

POKUŠAĆU da se vratim na ono od čega smo i počeli,7 tj . na teze i Referat koji je ovdje podnesen. Smatram da bi dobro bilo da se dođe do zaključaka, mada bi još bolje bilo da smo već imali predlog zaključaka . Razumijem sve teškoće oko ovog vrlo složenog pitanja koje je na dnevnom redu i mislim da je dobro što raspravljamo o ovoj političkoj situaciji, ne samo zato što će i iz referata i iz cijele diskusije proizaći veoma dobri zaključci za orijentaciju Saveza komunista nego i zato što će to biti znak da će u čitavom Savezu komunista početi analiza političkih odnosa i kretanja, od čega smo se inače malo odvikli. Ako, čak uporedimo vrijeme prije rata i vrijeme ratno, mnogo više smo diskutovali o političkim kretanjima nego što smo to činili u našim organizacijama posljednjih godina. Veoma je teško dati opštu ocjenu političke situacije za čitavu Jugoslaviju, ali mislim da su drugovi iz Komisije veoma uspješno zabelježili izvjesna osnovna pitanja i dali osnovne ocjene. Imao bih jednu sugestiju - da mi, isto kao i svi drugi politički pokreti, imamo jedan egzaktan pokazatelj danas, a to 108

2 su izbori, koji uglavnom mogu da kažu kakva je osnovna poli tička situacija kod nas. To je vrlo dobro bez ikakvog ali, jer je na izbore izašlo 89 odsto građana, a nikakav zakon ih nije obavezivao da izađu ; učinili su to bez moralnog ili bilo kakvog drugog pritiska, bez ikakve kontrole ma od kakve organiza cije, sem obaveze građanina prema samom sebi . To je velika - da stvar, bez obzira o onoj strani o kojoj su drugovi govorili li je izborna tehnika bila u redu, kakve su slabosti bile, jer ih je bilo mnogo. Osnovno je da su u ove izbore, u izbornu plat formu ugrađeni svi naši stavovi u posljednje vrijeme. I za njih se danas opredeljivao radni čovjek u Jugoslaviji. Ugra đena je čitava naša politika prema nezavisnosti zemlje. To su isti ti ljudi koji su bili mobilisani do kraja da brane nezavis nost, ako bi bilo potrebno - to su ti glasači . Oni su se opre djeljivali za našu politiku. Izborna platforma je bila, u stvari, sve ono što smo uradili u privredi. Ona je sadržala stavove republičkih kongresa, dis • kusiju na Devetom kongresu i njegove zaključke. Birači u izborima - bez obzira na lokalne slabosti i ocjene, koje su , sigurno, različite u raznim krajevima - u osnovi su prihvatili . politiku Saveza komunista . Zato mislim da ove ocjene koje govore o stabilizaciji političkih odnosa u potpunosti od govaraju . Na jednom mjestu pomenuta je riječ koja se odavno ne javlja. To je optimizam. Teško bismo je mogli prošle ili pret prošle godine pomenuti u ovakvom jednom dokumentu . Opti mizam kao da je malo postala diskriminisana riječ. A mislim da revolucionarnog pokreta bez revolucionarnog optimizma za rješavanje izvjesnih pitanja nema. Danas s punim pravom možemo govoriti optimistički o osnovnim pravcima našeg kretanja. Za mene je rješenje ne u nabrajanju i markiranju svih problema i teškoća koje stoje pred našim društvom , nego, čini mi se, u markiranju onih pitanja gdje smo uspjeli, koja su nas dovela do stabilne političke situacije. Nadmašili smo izvjesne, najkrupnije, dileme koje su po stojale u Savezu komunista , pa i u vrhovima Saveza, uspostavili metod i uvjerenje da smo za razna sporna pitanja , kojih će biti i ubuduće, našli način kako da ih efikasnije nego što smo to ranije činili rješavamo. Savez komunista je stvarno postao aktivna politička snaga u cjelini, koja više ne pati od iluzija ili fikcija da njeni stavovi automatski postaju društvene norme, već da se za te stavove 109

treba izboriti u političkoj praksi . Mislim da je to nov momenat koji se danas osjeća na čitavom planu svih političkih i društ venih odnosa u Jugoslaviji. Slušam drugove koji govore o pojavama nacionalizma. Mi slim da je bolje reći da je danas ofanziva protiv nacionalizma u porastu, da su razni nacionalizmi danas već u defanzivi u ko joj nisu bili prije nekoliko mjeseci. Ako pažljivo analiziramo svako područje našeg društvenog i političkog života, vidjećemo da je Savez komunista, prešao u političku ofanzivu . Jednu stvar, možda , u zaključcima treba jasnije naglasiti kao jednostavnu istinu. Kao komunisti stavove donosimo zajed nički, a za njih se moramo boriti tamo gdje živimo i radimo. I, ako se lišimo iluzije da se možemo izboriti samo rezolucijama i zaključcima a ne i individualnom borbom svakog pojedinca na onom mjestu gdje živi i gdje djeluje, ostaćemo i dalje u zabludi da izvjesne stvari možemo uspješno riješiti. Naoružani stavovima , koje sve uspješnije donosimo, ostaje nam zadatak kac poslanicima. članovima vlade, književnicima,. kao glumcima --- da te stavove zastupamo . Inače će uvijek biti potrebno da neko umjesto nas rješava stvari. Na primjer kad je riječ o filmu „ Delije“, ne može ga niko unaprijed zabraniti, ali može glumac komunista da taj sce narij ne prihvati. Može i savjet da odbije scenario u kome se jasno degradira naša revolucionarna prošlost. Ovdje se kaže : mi jasno treba da imamo na umu podelu i nosioce odgovornosti, tako da se u svakom trenutku i o sva kom pitanju zna koje obaveze ima Savez komunista, šta pri pada drugim društveno-političkim organizacijama, a koje pos love dobijaju i rješavaju samoupravni organizmi i državni organi. Misao je, koliko je ja razumijem, sadržana u tome da treba jačati naše samoupravno društvo i sve njegove političke i druge organizme, a da se komunisti u njima treba da bore za socijalističke ciljeve. Međutim, ovdje to više može da izgleda kao podjela kompetencija nadležnosti i neki paralelizam u na šem političkom životu. Čini mi se da ne odgovara ni referatu koji je napisan u drugom duhu, u duhu onoga o čemu smo na Kongresu razgovarali. Na strani 14. se kaže : „ Savez komunista bi trebalo da se izbori za dalje širenje materijalne osnove samoupravljanja, što je značajan uslov brže rekonstrukcije, modernizacije, faktor privredne stabilizacije“ ... itd . Potpuno se slažem s tim i mis- · lim da sa svim ovim idejama, koje su ovdje izražene, treba

110

brže ići . Ali, takođe, mislim da treba i drugu stranu tog pro S cesa istaći ― da se Predsjedništvo Saveza komunista zalaže za bržu, efikasniju, bolju koncentraciju sredstava ne na državnim , ni etatističkim osnovama, nego na samoupravnim. To pitanje 4 je vrlo aktuelno u javnosti. Drugovi su već govorili da se ima osjećaj kako suviše insistiramo na automatizaciji društva. Isto tako se slažem s drugovima da moramo odgovoriti na izvjesna pitanja koja su u javnosti sasvim prisutna. U javnosti se govori o integraciji elektroprivrede. Postoji mišljenje da se takvoj integraciji pružaju razni otpori koji su van trajnih ekonomskih interesa i svih učesnika i zajednice u cjelini. Ne mislim da ta pitanja treba sjeći negdje na nekom partijskom forumu, ali je jedan od metoda — javno iznošenje i rasprava o tim pitanjima. Slična pitanja se postavljaju i oko integracije nafte, i drug Tito je o tome govorio. Većina je gleda kao ekonomsku neminovnost, pa se postavlja pitanje gdje su i u čemu su ti otpori. Mi smo mala privreda, i najkrupnije in tegracije u Jugoslaviji će biti na nivou nekih srednjih predu zeća u svijetu. A ne možemo se uključiti u međunarodnu po ' djelu rada bez snažnih i udruženih privrednih organizacija. Zato mislim da bi dobro bilo u zaključcima i ovu stranu pot ortati, a to je pitanje koncentracije finansijskih sredstava, organizacije, tehnologije, saradnje nauke i privrede. Rekao bih još da se nekako stidimo da upotrebimo zakone koje smo sami donijeli. Ako zakoni ne valjaju, onda da ih mijenjamo, ali kada već postoje, politički faktori nemaju ni potrebe ni opravdanja da se miješaju u ta pitanja. Daleko sam od toga da mislim da pitanja treba rješavati administrativnim zabranama. Ali bih volio da se ono što je studentski list u Sarajevu napisao objavi u svim novinama. To bi bio najjači argumenat kakve se sve snage i kakve grupe pokušavaju da uvuku u naš život. Savjetovali smo komunis tima da ni jedan sastanak na univerzitetima ne prođe a da se taj tekst ne pročita . I to je više djelovalo nego sva druga raz jašnjavanja koja su dolazila prije i poslije. Ne smijemo upli tanjem paralisati našu upravu . Stavljaćemo izvjesne grupe ili ljude u privilegovan položaj prema drugim građanima kada je riječ o izvršavanju zakona.

111

Veljko VLAHOVIĆ : j NEPRIJATELJSKI RAD NIJE SAMO ILEGALNA AKTIVNOST I DIVERZIJA

IAKO JE vrijeme poodmaklo, ipak bih želio da nekoliko stvari kažem o opozicionim kretanjima i akcijama. Dobro je što u referatu i diskusiji ta kretanja nijesu ni potcijenjena ni precijenjena, i, drugo, što je težište stavljeno na potrebu puni jeg idejnog i političkog sagledavanja uloge Saveza komunista u svemu onome što naša stvarnost ispoljava, jer se Savez ko munista danas nalazi u situaciji da se može ravnomjernije okrenuti prema bogatstvu kretanja na svim područjima dru štveno-političkog života . Rekao bih nekoliko riječi u vezi sa konstatacijom koju duže vremena ponavljamo - da našu idejno-političku borbu karakteriše neodlučnost, zakašnjavanje Saveza komunista u akciji i jednostranost akcije. Mislim da je danas, u diskusiji, a i u referatu druga Plavog, dat djeli- . mični odgovor na pitanje zbog čega je to zakašnjenje i otkuda neodlučnost. To je doprinos diskusiji. Složio bih se sa stavom druga Nikezića i u jednoj drugoj varijanti, ponovio bih misao da je sposobnost Saveza komunista za borbu bila umanjena duže vremena a to je širilo prostor za djelovanje opo zicionih snaga ---- i nije slučajno što danas o tim pitanjima diskutujemo sadržajnije i potpunije, jer je i sposobnost Saveza komunista za jaču idejnu borbu danas potpunija, jer je i nje govo jedinstvo cjelovitije. Dalje, mislim da su jednim dijelom posrijedi nov kvalitet unutrašnjih kretanja i potreba da se na odgovarajući način idejno i politički suočimo sa tim kretanjima. Posrijedi je po treba razgraničavanja trajnijih kretanja od privremenih, po vremenih ili sporadičnih. Treba biti spreman na to da će se za duže vrijeme u raznim oblicima ispoljavati opoziciona kre tanja. Radi se i o specifičnostima političkih kretanja u pojedi nim krajevima i sredinama. U narednom periodu moraćemo i tim specifičnostima da poklonimo posebnu pažnju. Napome nuo bih još i to da je jedan od uzroka zaostajanja idejno-poli tičkog angažovanja, pɔ mom osjećanju, činjenica što Savez komunista nije navikao da antisocijalističke snage istupaju sa legalnih, javnih pozicija i da komunisti danas, takođe, moraju voditi javnu idejno-političku borbu. Još uvijek jedan dio Sa veza komunista misli da je neprijateljski rad samo ilegalna

112

€

aktivnost i diverzija . U narednom periodu moraćemo se zala gati da u političkoj i idejnoj borbi radnička klasa bude više prisutna, jer njena odsutnost povlači niz slabosti. Pomenuo sam novi kvalitet unutrašnjih kretanja. Želio bih samo da preciziram šta pod tim mislim. Prvo, mislim da postoje očigledni pokušaji stvaranja platforme suprotne plat formi Saveza komunista . Ti pokušaji su još u granicama unut rašnjih kretanja . Želio bih samo da preciziram šta pod tim mislim. Prvo, mislim da postoje očigledni pokušaji stvaranja platforme suprotne platformi Saveza komunista. Ti pokušaji su još u granicama unutrašnjih kretanja, samo ne treba isklju čiti mogućnost da se u narednom periodu mogu roditi i sup rotne platforme na spoljnopolitičkom planu. Za sada to još nije vidljivo , ali nije isključeno da se i na tom području javno ispolje suprotne tendencije. Karakteristika je nosilaca opozici onih strujanja da ne istupaju direktno protiv samoupravljanja, ali ga dezavuišu raznim ocjenama, kao što su poznate tvrdnje da je samoupravno društvo nesposobno da rešava otvorene probleme zemlje i našeg društva, da treba zavesti red, da je suviše demokratije itd . S druge strane, iznose se stavovi da je naš socijalizam samo popravljanje buržoaskog društva, da je naš socijalizam , istina, liberalniji, ali je, ipak varijanta stalji nizma, da samoupravno društvo treba da odbaci svaku ideo logiju kao „ izopačenu svijest" i da proklamuje kao podlogu ,,sistem vrijednosti" , da je svaka vlast loša, pa i vlast radničke klase. Iz takvih stavova rađa se ravnodušnost prema sistemu vlasti. Izjednačavaju se borba za samoupravljanje, staljinizam , buržoaska demokratija i krajnje desničarski režimi. Dalje, pri sutna je teza da je odgovornost > izdaja. Odriče se ma kakva odgovornost i prema revoluciji, i prema Savezu komunista, i prema samoupravljanju. Umjesto programa i platforme Saveza komunista, istupa se za teoriju spontanog formiranja političkog programa i za teoriju slobodne igre političkih snaga. Želio bih da ukažem na to da se ono što nazivamo opozi cijom nalazi u komešanju , vrši se pregrupisavanje, poveziva nje, uz orijentaciju ne samo na konsolidaciju izvjesnih osvo jenih pozicija nego i na zauzimanje novih. Mislim da je opo zicija doživljavala poraze na opštem planu, ali manje na kon kretnom, naročito na konkretnoj borbi za samoupravljanje, u radnim organizacijama, raznim institucijama i u komunama. Danas je bilo govora i o univerzitetu . Želio bih tim povo dom samo da napomenem da je jedna od naših slabosti što 113

često akcije opozicije određuju našu kontraakciju, što mi nedo voljno sistematski vodimo svoju akciju . Mislim da se i Savez komunista neravnomjerno okreće raznim opozicionim struja njima. Opasnost za socijalizam nije samo u konzervativnim i anarholiberalističkim strujanjima. Opasnost je i u našoj ne sposobnosti, u nesposobnosti progresivnih snaga da budu od lučnije da se bore sa raznim antisocijalističkim grupama i strujama. Kad sam pomenuo univerzitet, mislim da je, u vezi sa prošlogodišnjim događajima, kao i u ranijim studentskim po kretima, došla do izražaja čitava lepeza kretanja, od najpro gresivnijih do najreakcionarnijih . Ono što je bilo progresivno u tim kretanjima Savez komunista je prihvatio . Može se posta viti pitanje : da li smo dovoljno prihvatili i podržali pozitivna raspoloženja mladh i da li smo dovoljno uočili sve što je prog resivno? Međutim , manje smo bili odlučni u jasnijem ocrtava nju šta je to reakcionarno u tim kretanjima. I tu smo došli do pola puta . Otuda i sada u kretanjima koja se zapažaju posljednjih dana na Beogradskom univerzitetu dolaze do izra žaja izvjesna kolebanja kod jednog dijela omladine i studena ta . Ipak je za ovu godinu dana došlo do određene diferencija cije. I ta godina nije izgubljena, jer je vođena borba -- i idej no-politička i za reformu. Danas je vidljivija suština namjere pojedinaca za političkim grupisanjem i za jačom političkom o bojenošću. One snage koje su nezadovoljne političkom i priv rednom stabilizacijom i većim jedinstvom Saveza komunista i društva postaju nervoznije, tako da i to utiče na veći stepen njihove nervoze . Jedan od ciljeva prošlogodišnjih akcija bila je namjera da se Savez komunista kompromituje kod mlade generacije. Sama činjenica da je primljeno u Savez 150.000 mladih, bez obzira na to što i kod mladih komunista ima hete rogenih kretanja, pokazuje potpuni neuspjeh kursa kojim se htio kompromitovati Savez komunista. U situaciji gubljenja tla pod nogama, opozicione snage će se sve više povezivati među sobom i sa onim krugovima u inostranstvu koji su zainteresovani za kompromitaciju samo upravljanja . Kod analize izbora nijesmo dovoljno ukazali na to da su grupe koje su danas aktivne oko stvaranja mita od 3. juna izbacile parolu apstinencije na izborima. A tu istu parolu iz bacili su iz emigracije i ostaci ustaša i četnika. Ne mora se u

114

tome vidjeti neposredno povezivanje, ali takva zajednička parola, koja je krahirala, uostalom, ipak nešto pokazuje. Želio bih da ukažem na to da nedovoljno analiziramo u našem idejnom i teorijskom radu poplavu sitnoburžoaske, ma lograđanske stihije. Na toj podlozi izrastaju nacionalistička i anarholiberalistička kretanja. Određene sredine danas karak teriše pokušaj spajanja anarholiberalističke i malograđanske ideologije sa revolucionarnom mišlju. I mi sami treba da priz namo da su postojali pokušaji i u Savezu komunista da se stvori neka vrsta lojalnosti, trpeljivosti između Saveza komu nista i anarholiberalističkih i nacionalističkih struja i grupa. Život, praksa i razvoj samoupravljanja i dinamizam u društ venom razvoju raspršili su te pokušaje, jer su te struje morale da se legitimišu kao antisamoupravne i antisocijalističke . I nije slučajno što je došlo do veće konfrontacije sa njima. Mis lim da je i praksa do sada stalno potvrđivala da malograđanin i revolucionar nikada ne mogu da nađu jedan u drugom ono što traže, jer traže različite stvari. Malograđanin poistovećuje humanizam sa vanklasnim pozicijama. On smatra svoju neod govornost prema revoluciji vrlinom. Ne vidi da je to, u stvari njegova tragedija. Kada izgubi svoje iluzije, on pada u pot puno očajanje i razočaranje. Revolucionarnu energiju zamje njuje cinizmom, a licemjernost predstavlja kao kritiku revo lucije. Takav malograđanin često ispoljava želju da sve što je njemu nedostižno uprlja blatom . Revolucionarnu borbu zamje njuje nihilizmom. Sitnoburžoaska i malograđanska reakcija kod nas je veoma prisutna, jer i u samom društvu još postoje jaki korijeni iz kojih izrasta. To napominjem zbog toga što ćemo se duže vremena sukobljavati sa takvom aktivnošću, jer postoje i izvori i podloga za nju. Tu sredinu karakteriše filozo fija očajanja, ironije, sekticizma, prezira rezultata dosadašnje borbe. A u toj sredini niču borci za revolucionarnu demobili zaciju. U ime kritike stvarnosti razvija se ideologija bjekstva od stvarnosti. Malograđanin sebe voli da predstavlja kao borca za istinu, a u njegovim pogledima istina je dosta mračna, kao što se i budućnost crta mračnim bojama. Sitnoburžoaska reakcija vrši pritisak sa pozicija zaostale svijesti. Postala je agresivnija i borbenija. Mi nedovoljno ana liziramo karakter agresivnosti i borbenosti koja izvire iz za ostale svijesti, uzroke i posljedice te agresivnosti. U ime slo bode duha često se stvara idejna podloga, na kojoj može da

115

izrasta i totalitaristički duh i način mišljenja, kao i krajnja desnica. I kod naše ultraljevice već zapažamo takve manifes tacije koje mogu poslužiti za postepeno stvaranje podloge za krajnje desničarska strujanja i kretanja . Napomenuo bih da je slično situacija, iako istorijska analogija ovdje nije sasvim srećna, bila i poslije prvog svjetskog rata, kada su izvjesne ultraradikalističke teorije i strujanja bila komponenta iz koje je nikao fašizam . Ne tvrdim da je danas mogućno da nikne fašizam. u klasičnom smislu, ali su mogućna i određena stru janja koja imaju ultradesničarske, krajnje reakcionarne sa držaje po svom efektu i karakteru. Osim toga, nedovoljno objašnjavamo šta znači danas vra ćanje Furijeu i utopiji, jer pojedinci stavljaju naglašeni akce nat na utopijskom socijalizmu. Htio bih se osvrnuti i na ono što je drug Mirko Čanadanović nazvao „, ideološkim pilulama". On je, istina, napomenuo da ne želi da ulazi u navođenje konkretnih primjera zbog toga što bi trebalo prikupiti i dokumentaciju koju zahtijeva njihovo navođenje. Čini mi se da ima primjera za koje nije naročito potrebna dokumentacija. Ja ću uzeti samo tri takva. Diskusija koja je vođena nedavno oko Dučićevih djela, odnosno oko predgovora i komentara tih djela, podstakla me je da pogledam o čemu se radi . Prelistavajući tekstove, zapa zio sam da je diskusija zaobišla nekoliko bitnih pitanja koja su sadržana u predgovoru Stojkovića. Autor, u stvari, razvija tezu da je u toku prošlog rata bilo dvije vrste patriotizma. Jedan je bio patriotizam četnika, a drugi partizana. On kaže sljedeće : „ A da patriotizam, kao i svaka velika privrženost, može biti i nesrećna, protivrečna , zaludna, da nisu svi patri otizmi u jednom narodu bivali u pravu , pogotovu ne u narodu tako opake, naletne istorije kakva je ovdašnja, da potpuna istorija jednog naroda jeste istorija njegovih zabluda - pri mera ima dosta u poslednjem ratu, tom vremenu velikih ras kidanja u nas i u nama. Dučić, do smrti, aprila 1943, niti je video, niti je prizna vao snage koje su sudbinu zemlje mogle rešiti drugačije nego što je to bilo urađeno u Versalju i Vidovdanskom ustavu". I nastavlja dalje :

99 Vladimir Nazor nije bio idejno bliži tim snagama od Du čića, ali je bio u zemlji, i bio je u ulozi da, kao pesnik, spa sava čast svog naroda ." 116

U diskusiji koja je vođena javno , o tome niko ne kaže ni riječi. Radi se ne samo o kleveti sa šovinističkih pozicija i Na zora i hrvatskog naroda, već i o pokušaju opravdavanja Du čićeve podrške četništvu. Opravdavajući Dučićev politički stav, autor navodi da je bio u inostranstvu, u Americi. Protiv Dučića vodili su borbu naši radnici, iseljenici u Americi. U istoj toj Americi u isto vrijeme je živio i Nikola Teksa, koji je uputio jedan od naj ljepših pozdrava Narodnooslobodilačkoj vojsci . Tesla je od po četka shvatio suštinu narodnooslobodilačke borbe. Ovo napominjem ne zbog toga što su izdata Dučićeva dje la, jer treba da izdajemo i Dučićeva i druga dela, to je kul turna potreba naših naroda. Ali, ne možemo ravnodušno po smatrati izopačenu interpretaciju pred mladim generacijama onih zbivanja koja su tako bliska, kao što je poslednji rat. Drugi primjer. Danas je bilo govora o tzv. crnom talasu u filmu. Riječ je o nekoliko dokumentarnih filmova. Pojavio se film „ Delije" o kome je Ratko govorio. Pojavio se film ,,Biće skoro propast sveta". Mene je interesovala kritika fil mova, naša kritika. Mislim da sam pročitao skoro sve kritike filma „ Biće skoro propast sveta“. Kakva se filozofija u tim kritikama zastupa ? Ne ulazim u estetske vrijednosti, jer za to nijesam pozvan. Rezime stavova većine kritičara nalazi se u sljedećoj konstataciji : „Petrović u svom filmu „,Biće skoro propast sveta“ kaže u stvari´samo jedno ― svijet propasti neće, ali propast pojedinaca, tih zanesenjaka i nesrećnika koji se upinju da taj svijet promijene, neminovna je, na ovaj ili onoj način." Komunisti to i štampaju i čitaju ravnodušno. Svaki od nas se borio i bori se da mijenja svijet onako kako zna i kako umije. To je bio cilj života svakog borca pojedinca. U tome je i smisao stvaranja Saveza komunista. Međutim , sta vovi izraženi u takvoj filmskoj kritici potpuno su suprotni pro gramu i ideologiji Saveza komunista . Pa ipak, nije se našao niko od komunista koji bi dao kvalitetan odgovor takvoj filo zofiji, takvom stavu, takvom načinu mišljenja. Drug Nikezić je pomenuo malo prije primer sa Kronšta tom . Ja sam danas u pauzi pročitao u „ Komunistu" bilješku povodom objavljenog materijala u „Književnim novinama“. Dobro je što „ Komunist" tretira to pitanje. Autor prikaza je dobro dao onu stranu koju tretira. Ali, on se zadržao samo na istorijskoj ocjeni Kronštata. Međutim (Nikezić je to dobro uočio), ne radi se u objavljenom materijalu na dvije stranice

117

LO M & oHAN ble Mar

DAR AN FUN

u „ Književnim novinama" o istoriji . To je objavljeno u vezi sa našim diskusijama i našim problemima. „ Književne novine" to same kažu . U svojoj bilješci redakcija ističe da povezuje objavljivanje dokumenata sa „ sadašnjim istorijskim trenutkom dalje demokratizacije našeg društva i učvršćavanjem samo upravnih odnosa". Cilj je, očigledno, višestruk. Ja bih napomenuo da je idu će godine stogodišnjica rođenja Lenjina, da je ta proslava već počela u nizu zemalja, na razne načine. Kod nas su je počele ,,Književne novine na svoj način. Cilj je da se pokaže da je Lenjin udario temelje birokratizmu i staljinizmu. Veličinu Lenjina neće umanjiti takav stav redakcije „ Književnih novi na", ali taj slučaj govori o sadašnjem političkom stavu poje dinih komunista ili članova redakcije. „ Književne novine", na kraju, nijesu morale ni da prevode njemačku publikaciju ,,Kurcbuh", iz koje su uzeli te materijale ; mogle su da pre listaju komplete belogardejskih novina koje su 1921. godine izlazile kod nas, u Beogradu . Našli bi slične i druge stavove o Kronštatu, podršku parole „ za sovjetsku vlast bez Lenjina“, bez boljševika itd .; našle bi gledišta Miljukova, vođe reakcije, koji je i sam davao slične ocjene. To napominjem zbog toga što je Lenjin u nizu napisa i govora pokazao kakva bi ta vlast bila u uslovima kada je Rusijom harala glad 1921. godine, u uslovima blokade i intervencije 14 država. Lenjin je plastično razotkrio suštinu sitnoburžoaske kon trarevolucije. Kronštat je, u stvari, eksplozija malograđansko -anarhističko sitnoburžoaskog mentaliteta i stihije. Ukazujući da je Kronštat stepenica koja se podmeće belogardejcima i intervenciji za vlast buržoazije, Lenjin je ukazivao na ulogu anarhističke stihije, koja je bila, lišena svakog osjećanja odgo vornosti . Kronštat je, pored ostalog, pokazao i sposobnost kontra revolucije da se pretvara u razne kvazikomunističke struje, naročito u lijeve komuniste. Istorija revolucionarnih borbi od ancuske buržoaske revolucije do danas pokazuje na nizu pri mjera da je reakcija uvijek potpomagala one struje koje su se predstavljale da su bliske revolucionarnom pokretu, ali se sa njime ne slažu. Ako bi trebalo izvlačiti iskustvo iz diskusije o Kronštatu za ,,sadašnji istorijski trenutak" dalje demokratizacije našeg društva i učvršćenja samoupravnih odnosa, kao što kažu ,,Književne novine" onda bi valjalo podsjetiti na dvije Lenji

118

nove konstatacije povodom Kronštata. Prvo, da su se ekonom ske teškoće u proljeće 1921. godine pretvorile u politiku. To napominjem zbog toga što su se i naše ekonomske teškoće ovih poslednjih nekoliko godina takođe pretvorile u politiku. I drugo, kada se pojave nezdrave političke grupe i ne zdravi politički tokovi, na njih treba obratiti stostruku pažnju, ukazuje Lenjin povodom Kronštata. Ja bih, na kraju samo, dodao da je malograđanska sitno buržoaska stihija uvijek odražavala nemoć prema radničkoj klasi, prema buržoaziji, prema revolucionarnim kretanjima. Ta nemoć je prisutna i u našim kretanjima.

Jakov BLAŽEVIĆ :

NEDOSTAJU ANALIZE NEKIH BITNIH DRUŠTVENIH PROBLEMA OSVRNUO bih se na nekoliko teza ovog dokumenta koje go vore da se svjesne socijalističke snage moraju uhvatiti u koš tac sa ozbiljnim smetnjama koje koče dalju konsolidaciju i sta bilizaciju političkih odnosa ; dalje, o teškoćama privrednog razvoja i o agresivnijem nastupu antisamoupravnih snaga, na cionalističkih elemenata itd. Rezultati privredne aktivnosti iz 1968. i ovih nekoliko mje seci 1969. godine u dokumentu se gledaju sa optimizmom; nabrajaju se elementi tog optimizma pa se zaključuje : „Da je time u osnovi prevaziđena stagnacija privrednih kretanja u 1967. i početkom 1968. godine, uz istovremeno dublje struk turno prilagođavanje privrede zahtevima reforme." Kaže se, također, da se ingerencije savezne države u ekonomici sma njuju, a u bazi da jača utjecaj proizvođača na raspodjelu viška rada. Za mene se postavlja pitanje : da li možemʊ bezuslovno prihvatiti tako formuliranu tezu o prevaziđenosti stagnacije privrednih kretanja? To je teško reći. Bar za mene. Jer u sa mom ovom dokumentu se već, nakon par stranica, govori o teškoćama koje prate oživljavanje privrede i nabrajaju se dosta teške stvari, kao : povećanje svih oblika potrošnje iznad pred

119

viđenih realnih okvira, porast deficita u robnoj razmjeni sa inostranstvom, povećanje likvidnosti u privredi itd. Mislim da je tačna konstatacija u tezama da nedostaju suptilnije analize nekih bitnih društvenih problema . Zato se i postavlja pitanje : iz čega i kako ove teze gradimo i kako su napravljene, a da ne posjedujemo suptilnije analize tih prob lema? Analiza cifara o raspodjeli dohotka govori da se udaljuje mo od reformskih proporcija, da se učešće privrede u raspo djeli neto-proizvoda smanjuje, kako u financiranju investicija, tako i u drugim stvarima, što je, svakako, osnovni faktor ne stabilnosti naše ekonomike i politike. Prema 1964. godini ta izdvajanja iz privrede se dupliraju. Prema tim podacima, iz dvajanja za fondove poduzeća još uvijek su manja za 15 posto od onih iz 1966. godine, a sam poslovni fond u 1968. godini je za 30 posto manji nego 1966. godine. Ako su ovi í niz drugih pokazatelja i približno tačni, nekako ne bi bilo mjesta za eu foriju povodom početka ovoga našega privrednog buma. Na protiv, sve nas to tjera na opreznost, pravovremenost dijag noza i preduzimanje mjera koje će u osnovi mijenjati odnose u raspodjeli. Ako se ekonomska ingeneracija savezne države smanjila, ipak nije u tolikoj mjeri ojačala ingerencija radnih ljudi, već se kako vidimo iz podataka, iz naših diskusija javlja i jača ingerencija nekih trećih faktora. Iz ovoga se postavlja pitanje : ko se kome strukturno pri lagođava? Jer reforma i privreda, najopćenitije rečeno, podu daraju se od trećih faktora koji nisu samo ova ili ona država, već, neke vrste, novi monopolizmi. Odnose između njih, tj . između tih monopolista i države, morali bi se, takođe, vrlo suptilno proanalizirati. Kada treba da se svjesne socija lističke snage uhvate u koštac sa ozbiljnim smetnjama i anti samoupravnim snagama, onda moramo znati gdje su teškoće. I promjenama u raspodjeli dohotka mogu se razvezati široke društvene snage da se svjesno i zainteresovano bore. Mi ne raspolažemo suptilnijim analizama da bismo se, na osnovu njih, mogli odlučno i stvaralački suočiti sa novim problemima, koji baš i nisu tako novi. To citiram iz doku menta, odnosno iz ovih teza. Ako je tačan generalni zaklju čak da su izdvajanja za fondove od poduzeća premalena, a da je u tri mjeseca ove godine naplata budžetskih prihoda naglo skočila, kao i druge isplate i naplate - uz sve ono što sam ranije naveo o stanju deviznih rezervi i vanjskotrgovinskog

120

"

bilansa -onda moramo misliti i o jednom kursu koji prijeti potresima, naravno, ako ih pravovremeno ne preveniramo. Izgleda danas iz,,,generatora reforme", kako kažu, ne raste naša privreda onim tempom kako bi trebalo i kako smo se nadali, već se oživljava i jača injekcijama kreditno-monetar nih mjera, koje, uz ostale nove elemente, petrificiraju stari sistem i koče brži razvitak reforme u onome smislu i odno sima kako smo se nadali i kako smo svojevremeno decidirano u izvjesnim odnosima i određivali itd. Reforma nije svođenje naših problema samo na puka pi tanja privrede, jer se kod nas privreda već davno ne tretira izolirano, već kao osnovni društveno-politički odnos , kroz koji se jedino mogu, egzaktno i marksistički, u svojim osnovama i perspektivama, sagledati sva pitanja socijalizma. Mi smo baš kroz reformu i proširili svestrane horizonte i radijuse našeg političkog života. Kidati tu životnu vrpcu, bilo bi u ovome momentu vrlo opasno i ne bi koristilo savlađivanju stagnacije. Baš iz razloga što smo reformu učinili širokom akcijom ne samo za pitanja uskoprivredne i proste raspodjele nego i os novnih političkih društvenih odnosa, u kojoj su dobile razmah i snagu nove ideje i program socijalizma, mi danas možemo na širem borbenom prostoru da povedemo bitku sa šovinistima i raznim radikalnim, desnim i lijevim frazerima. Taj prostor je reforma razvila. Prema tome, kao što sam rekao, nemoguće je dijeliti pitanja na čisto politička i čisto privredna, jer mi smo već od prvog dana privredne reforme uočili da idemo u jedan dalji, širi i progresivniji stepen socijalističke revolucije u svim aspektima. Od prvoga dana smo uočili da su cjelokupni društveno-ekonomski odnosi preduslov borbe na svim poljima socijalističkog života i razvitka društva.

SAVKA DABČEVIĆ-KUČAR : POTREBNA JE UPORNA SISTEMATSKA IDEJNA I POLITIČKA AKTIVNOST NE SAMO NA TEORETSKOM PLANU NEGO I U KONKRETNOJ DRUŠTVENOJ AKCIJI MI SMO od kongresa na ovamo u Hrvatskoj imali čitav niz političkih sastanaka - od sastanka Izvršnog komiteta, osnov 121

nih organizacija, do regionalnih savjetovanja o političkoj situaciji — i niz razgovora sa rukovodiocima Saveza komuni sta krupnih industrijskih centara, sa predstavnicima Saveza komunista, odnosno sekretarima konferencija najvećih i naj progresivnijih radnih organizacija. Mislim , da se može tvrditi da su gotovo sva politička pitanja koja su danas ovdje domi nirala u diskusiji bila i tamo u većoj ili manjoj mjeri pri sutna. Ja bih htjela da reknem svoj utisak i svoje zapažanje povodom današnje diskusije. Meni se čini da je svima vama vanredno korisna ovakva analiza i raščlanjavanje političke situacije, pa i razotkrivanje različitih vrsta, da tako kažem, nesocijalističkih i antisocijalističkih stavova, koji idu nekada i do sasvim antikomunističkih stavova, - kako bi preciznije mogli da se orijentiramo u našoj vlastitoj aktivnosti. Međutim, mislim da bi u formuliranju naših zaključaka trebalo prven stveno poći od one ocjene koja je data u izlaganju druga Pravog i u mnogim diskusijama koje su ovdje iznošene , tj . od ocjene da je nesumnjivo političko opredjeljivanje masa u Jugoslaviji za ovaj program SKJ, program samoupravnog, demokratskog i nezavisnog socijalističkog kursa u našoj ze mlji, da je to opredjeljenje vrlo jasno došlo do izražaja u samo prilikom događaja u Čehoslovačkoj , nego, također, sada u izborima i da je ta privrženost našem osnovnom kursu u prvom redu izvanredna obaveza za nas. Mislim da kažem da ma kako glasni bili ti pojedini neprijateljski elementi, o koji ma smo danas uglavnom govorili, ma kako bili nametljivi, ma kako oni ispunjavali djelove naše publicistike, našeg filma itd., meni se čini da bi mi pogriješili ako bi u formuliranju političkih zadataka glavni pravac naše političke aktivnosti okrenuli prema njima. Ne bih htjela da budem krivo shvaćena kao da smatram da se ne treba ragzraničavati od neprija teljskih elemenata. Naprotiv, po mome mišljenju, mi se mo ramo vrlo jasno, vrlo odlučno razgraničiti od njih i konkret nom akcijom pratiti to ragzraničenje . Ali mislim da ih mora mo i već u tretiranju isto onako izoliratį kao što oni praktički kao neprijateljski elementi jesu izolirani u našem političkom životu, tj . da mi ne smijemo našom političkom akcijom ili načinom prilaženja pojedinim problemima grupisati u ne prijatelje one koji zaista u našem društvu nisu neprijatelji, ia ko ponekad istupaju neprihvatljivo. Inače ne bi stajala naša ocjena - koja mislim da je potpuno tačna i potvrđena činje

122

nicama, uostalom, izbori su to pokazali - ogromnog faktičkog prisustva masa naših građana, naših radnih ljudi na našem političkom programu. Da budem sasvim jasna : ja jesam za političku ofanzivu, jesam za vrlo dinamičnu političku akciju , o kojoj je ovdje bilo govora ; jesam za naše puno prisustvo kao članova Saveza komunista u javnom i političkom životu na svakom mjestu, pri čemu mislim i na političku aktivnost članova Saveza komunista kroz druge političke organizacije, koje imaju vrio veliku ulogu u političkom životu naše zemlje — kroz Socijalistički savez, Sindikat i druge, a o čemu danas ovde nije bilo govora ali, mislim da mi tu moramo u prvom redu poći od našeg pozitivnog programa i od toga da se na tom političkom i društvenom programu borimo da angažiramo što je moguće šire sve progresivne snage našeg društva i to ne samo na podršci tom programu, nego i na sasvim konkretnoj društvenoj akciji socijalističkog preobražaja naše zemlje , a onda, u sklopu toga, da se , naravno, razgraničimo od svih neprijateljskih elemenata i neprijateljskih pojava kojih tako đer ima. Neki su drugovi govorili o tome da postoje izvjesna shva ćanja, izvjesne pojave koje mi možemo nazvati nesocijalisti čkim i nesamoupravnim , koje se javljaju u dosta širokom vidu, pa i u našim vlastitim redovima, koje bilo da predstavljaju izvjesno još neprevladano dogmatsko gledanje ili idejnu zbu njenost, bilo da su odraz nekih problema i težih uvjeta života i rada u kojem žive pojedini ljudi koji ne vide dovoljno jasnu perspektivu izlaza iz te situacije. Plediram za to da se prema tim segmentima, da tako kažem, u našim vlastitim redovima ne opredeljujemo kao prema neprijateljima, nego da tu idemo u idejnu akciju , u idejno raščišćavanje stvari. Mi možemo, ako malo analiziramo naše sastanke, konsta tirati da se vrlo često javljaju teze koje su u nekim svojim djelovima sasvim prihvatljive, na liniji samoupravljanja, na liniji socijalističkog razvitka, a u nekim dijelovima znače u stvari neshvaćanje dubokih idejnih i političkih društvenih osnova onog što se danas sprovodi u procesu društvene i privredne reforme. Moglo bi se naći više takovih teza , kao , na primer, kada se prihvaća raspodjela prema radu, dakako sa određenim potrebnim korekturama, ali se sve posljedica primjene tog načela odbacuju ili, na primer, kada se zbog po manjkanja određene jasnije perspektive o daljnjim kretanji na unutar pojedinih oblasti ili grana privrede, javlja ten 123

dencija da nas se vrati natrag na prijedloge koji ne jačaju samoupravno povezivanje proizvođača , nego jačaju etatističku i administrativnu intervenciju ; ili, na primjer, kada se traži nekakav » čisti « socijalizam i apsolutna jednakost, ili kada se umanjuje značenje već ostvarene solidarnosti i , na bazi izvje snih postojećih grešaka į nedostataka u pogledu otklanjanja nekih nedostataka koje bi već trebalo otkloniti u našem dru štvu, govori o tome kako je proces reforme i demokratizacije praktički doveo do pooštravanja socijalnih i drugih protivu rječnosti u našem društvu itd . Takvih bi se pitanja moglo navesti veliik broj ; ona se javljaju u našim vlastitim redovima i mislim da je tu potrebna uporna, sistematska, trajna idejna i politička akcija ne samo na teoretskom planu ili u disku sijama posvećenim raščišćavanju tih pitanja nego u angažira nju članova SK u takvoj konkretnoj društvenoj akciji koja će davati prave odgovore i na stvorena pitanja i na ona koja nisu dovoljno jasna. Drug Nikezić je govorio, i ja se sa time sasvim slažem , da je nama potrebna najveća širina demokratske akcije, jer upravo to proširuje okvire za djelatnost socijalističkih snaga. Ono što program Saveza komunista nudi to i jeste ono što izražava trajni interes socijalističkih snaga. Ali potrebna nam je ne takva demokratska akcija u kojoj bi demokratizam bio nekakav cilj sam sebi, nego takva demokratska akcija u kojoj je taj cilj stvarno građenje socijalističkih odnosa. A tu je onda potrebna naša bolja organiziranost, naše veće idejno jedinstvo, naše veće idejno i političko prisustvo, naša snažnija društveno-politička aktivnost. Ako to uzmemo kao osnovni pristup, mislim da ćemo videjti da će te takozvane neprija teljske snage, brzo - neću reći nestati -- jer ne treba tu da imamo nikakvih iluzija niti da ih potcjenjujemo - ali brzo će se pokazati da pred našom jedinstvenom i jasnom politič kom akcijom, pred programom na kojem se vrši mobilizacija širokih masa, mnogo od toga što smo smatrali nekim ozbilj nijim društvenim problemom zapravo ne postoji. Treba, dakle, da počnemo od sebe.

1

Meni se čini da danas u ovoj politizaciji masa, koja je očigledno, postoji povećano interesovanje za politiku i dru štvena zbivanja, povećana kritičnost, povećani zahtev za ak cijom , povećana srpemnost za faktičko učešće u procesima mijenjanja i razvoja našeg društva. Iako smo mi sami često 124

nosioci toga da potcjenjujemo ostvarene rezultate, što je sva kako loše jer bi stvarne rezultate morali više da iznosimo, mi moramo biti i kritični prema sebi . Rekla bih da nam danas mase vrlo često ne opraštaju, ako smo nešto mogli uraditi brže, bolje i efikasnije nego što smo uradili . Ne zadovoljavaju se radni ljudi samo time da im kažemo da imamo rezultate, nego se postavlja pitanje da li smo mogli napraviti više ; meni se čini da postoji sve manje spremnosti da nam se tolerira zao stajanje u rešavanju onih pitanja za koje je društvo već zrelo i moglo bi da ih riješi. Po mome mišljenju to je vrlo pozitivno . To nije samo izraz demokratizacije zahvaljujući kojoj radni ljudi kažu što pri mjećuju, javno kritikuju ili iznose što očekuju od nas, nego je to u prvom redu izraz podrške osnovnom kursu ovog Saveza komunista i zahteva da se na tome kursu ide brže i dosljednije . Zato je točno da u političkom raspoloženju ima izvjesnog očekivanja prema gore, ali ja bih rekla da ima i vanrednih akcija, naročito u našim najrazvijenijim, najprogresivnijim radnim kolektivima u privredi i izvan nje. A to očekivanje koje je opravdano i traži od nas da mu udovoljimo, tj . ono traži da mi danas o problemima više ne raspravljamo kao prije Devetog kongresa SKJ. Mi smo na kraju na Devetom kongresu donijeli Rezolu ciju. U toj Rezoluciji smo fiksirali ono na čemu smo se tada složili, to jest fiksirali smo ono za što - kako je neko od drugova danas rekao - više nema dilema. Na tome na čemu nema dilema ne može , po mome mišljenju , biti ni oklijevanja, niti zaostajanja. To moramo sprovesti. Pogotovo taj kriterij morao bi važiti za nas u forumima, tj . biti što oštriji što je forum viši. Za ona pitanja koja smo na Kongresu rekli da su ostala otvorena, da o njima treba još raspravljati, da postoje različita mišljenja, mi ih po mome mišljenju, moramo siste matski stavljati na dnevni red. Jer, meni se čini da mi ne mo žemo gajiti iluzije da smo društvo bez konflikata . Ti konflikti, bilo stvarni, bilo prividni, bilo tekući, bilo dugoročni postoje objektivno u životu . Postoje i određene razlike u mišljenjima. I u našoj težnji da izgrađujemo jednu jedinstvenu akciju ko munista jedinstveni program akcije mi moramo, po mom mi šljenju, u prvom redu otvoreno ovde konfrontirati te razlike , konfrontirati te suprotne interese, bez obzira da li su oni stvarni ili nam se tako čini. Jer, jedino tako ćemo moći naći i odgovarajuća rešenja. Po mom mišljenju niti smijemo dra

125

matizirati neke razlike ili konflikte, a niti ih smijemo zata škavati, nego moramo u tome biti do kraja otvoreni da bi mogli da odgovorimo na probleme života. Jer, mislim da izve sne krize kroz koje je prolazio naš Savez komunista prošle godine nisu bile posledice objektivnih teškoća nego su bile posledica toga (kao što se i u materijalu i izlaganju Plavog kaže) što nismo dovoljno brzo davali prave odgovore na postojeće probleme, ili što smo kod odgovora koje smo davali zapostavljali da ih brzo provedemo u život. Neće u našem društvenom životu doći do većih problema zbog toga što će se javljati teškoće , jer je potpuno prirodno da takve radikalne promene u kojima se nalazi danas naše društvo u svim sfe rama - od ekonomske do političke ― moraju rađati izvesne porođajne muke ; društvo u svom usponu mora prolaziti i kroz izvjesne teškoće . Nije u tome ključni problem. Srž je u tome da mi moramo otvarati jasnu perspektivu kako će se ti po stojeći problemi razrješavati. I zato se meni čini da je ključno pitanje za analizu političkog raspoloženja upravo to da li smo mi na najbitnijim pitanjima kretanja ovog društva danas učinili korak dalje od onog što smo rekli na Devetom kon gresu ili još nismo. Tu leže i bitni zadaci. Ja mislim da tu apsolutno prioritetno dolaze pitanja koja su vezana uz društvenu i privrednu reformu. Ne bih samo sve la na privredu, nego na društvenu i privrednu reformu. Mi slim da su ona bitna za političko stanje i političko raspolo ženje i političku analizu . Mogu da kažem da je na sastanku koji sam imala s najvećim radnim kolektivima to bila domi nantna tema, da je to bilo ono što determinira političko raspo loženje ogromnog dela naše radničke klase. Mi o tome, bez obzira da li je to dovoljno glasno danas u društvu , moramo kao politička partija u prvom redu voditi računa. Ja ovde ne bih govorila o privrednim problemima prosto zbog toga što je to pitanje ostavljeno da se o njemu raspravi detaljno drugi put. Ja sam, kad smo učestvovali u radu za pripremu ove sednice, insistirala na tome (kao i mnogi drugi drugovi) da ipak u ovom materijalu budu naglašena određena ekonomska pitanja . I to sam insistirala zbog toga što je moje duboko ubjeđenje da ta pitanja privredne i društvene reforme predstavljaju značajno i možda najvažnije idejno-političko pitanje. Spominjano je pitanje raspodjele. Ja mislim da mi problemu raspodjele na ovom forumu nećemo prilaziti kao problemu ko će više zagrabiti u neki kolač Dakle, kao jednom

126

samo kvantitativnom problemu koji može biti interesantan sa čisto ekonomskog stanovišta , nego problemu raspodele moramo prilaziti prvenstveno sa stanovišta da li smo u našem konkret nom životu, u našoj praksi oživotvorili onu poziciju proizvo đača u raspodjeli koja ilustrira njegovu novu društvenu pozi ciju, koja ilustrira humaniziranje njegovog položaja onu pozi ciju koju smo zacrtali našim programskim dokumentima. Da kle, sa tog stanovišta . A mislim da se sa tog stanovišta danas još mogu staviti određeni prigovori o čemu je već bilo riječi. Zato to jeste naša tema. Kad je Krste Crvenkovski govorio o jednostranosti ori jentacije i tačno je da mi ne smijemo biti jednostrano ori jentirani. Ali, postavlja se pitanje da li je naglašavanje pitanja pozicije proizvođača i njegovog preopterećivanja danas pri sutno zbog toga što, i pored toga što se to ostvaruje, mi to uporno i neprekidno ponavljamo, ili to ponavljamo upravo zbog toga što na tom planu još uvijek ne ostvarujemo ono što smo zacrtali . Pravilan odgovor na ovo pitanje čini mi se da daje i vrednost njegovog postavljanja na dnevni red . A tu zacrtano još nismo ostvarili . Tačno je , međutim (usput da kažem ) da neki traže sva rešenja od sistema. Tačno je da tu imamo čitav niz organizacija koje sakrivaju svoju nereform sku poziciju tražeći nešto od drugoga. Ali, to što oni traže promenu samo zbog svoje pozicije, odnosno ponekad sa je dnog antireformskog kursa, nikako ne znači da je traženje realizacije onoga što smo na Kongresu ostvarili nešto što ne bi spadalo u prvi plan naše političke akcije. Naprotiv ! Latinka je govorila da mi moramo konkretne političke odgovore vući na dugoročnijem pravcu, sa jednom dužom per spektivom , inače da smo prakticisti i ja se sa tim slažem. Ali , dodala bih tome i ovu drugu dimenziju da bi trebalo da našim dugoročnim zadacima, dugoročno zacrtanim pravcima sve više prilagođavamo konkretne realizacije, konkretnu poli tiku, konkretne društvene akcije. Inače imamo onaj nesklad između programa i života, riječi i djela koji je bio prisutan u našem pokretu, koji će sigurno biti i ubuduće ponekad pri sutan, ali za koji mi moramo biti zainteresirani da ga bude što je moguće manje, da ga svedemo na minimum. Ne bih sada govorila o nekim pozitivnim rezultatima • reforme koje ja vidim na nešto drugom mestu nego što se to negde ističe . Mislim da ćemo imati prilike da o tome de taljnije raspravljamo. Samo bih rekla da mi moramo više

127

učiniti da počnemo jednostavno sprovoditi ono što smo u rezo luciji napisali i time ćemo skinuti jedan deo tih problema sa dnevnog reda. Miko je govorio o problemima položaja proizvođača, raz nih grana , minimalnih dohodaka, duplih kapaciteta. Rato je govorio o koncentraciji sredstava ne državnim, administra tivnim putevima, nego na logici samoupravljanja i ekonom skog povezivanja. Ostali drugovi su govorili o problemu nekih neopravdano visokih dohodaka, o opterećenosti privre de, o otvorenim sistemskim pitanjima itd . Meni se čini da za sva ta pitanja ne možemo samo reći ― zadatak je društveno -političkih organizacija i izvršnih organa da to reše. Sva ta pitanja tako duboko zadiru ne samo u praktičnu ekonomsku poziciju nego tako duboko zadiru u društvenu poziciju proiz vođača (bilo da se radi o privredi ili o društvenim delatnosti ma) i tako se reflektuju na političke odnose, na raspoloženje masa da mi se čini da jedan društveno-politički pristup tim pitanjima mora biti prisutan i na ovom našem forumu. Rekla bih nešto vrlo kratko oko nacionalizma, jer je Izvršni komitet nedavno o tome raspravljao. To je sve publicirano u štampi sa vrlo konkretnim naznakama, tako da je bitka protiv nacionalističkih pojava započela odlučnije u njenom najkon kretnijem vidu. Meni se čini da je zaista važno da iskorenju jemo nacionalističke pojave , ali da i taj problem ne predimen zioniramo načinom na koji mu pristupamo. Jer, ovo se ipak javlja u jednom relativno uskom segmentu. Također mi se čini da je veoma važno ono o čemu je govorio Krste, tj . da Savez komunista bude predstavnik stvar nih nacionalnih interesa koje naše nacije i ne mogu imati drugdje nego u okviru jednog socijalističkog samoupravnog društva. Dakle , da i na pitanjima onog što je zaista afirmativ no u našoj kulturnoj nacionalnoj baštini, onog što je afir mativno u nacionalnim stremljenjima pojedinih naroda, da se upravo kroz to ostvaruje internacionalizam i povezanost svih naroda Jugoslavije. Mi često puta to zanemarujemo. Mi slimo da je to samo po sebi jasno . I onda nam se ponekad dešava da nam nacionalistički i neprijateljski elementi uzimaju u ruke tobožnju zastavu odbrane nacionalnih interesa. Tako đer mislim da je veoma važno da upornije gradimo ovo dru štvo na osnovama samoupravljanja a ne na osnovama biro kratskog administrativnog i etatističkog sistema u kojem se višak rada dijeli iz jednog kazana. Jer, to je upravo glavno 128

objektivno izvorište raznih nesuglasica u vezi sa odnosima između republika i postaje također podloga zbog koje ekstrem ni nacionalistički istupi mogu da ponekad nađu odjeka i kod ljudi koji inače nisu nikakvi ekstremni šovinisti ili naciona listi. Prema tome, da dalje izgrađujemo cio naš sistem na tim osnovama samoupravljanja i pune ravnopravnosti. Čini mi se da bi bilo vrlo važno (neki drugovi su o tome govorili, ja se sa tim slažem, to je i Plavi rekao u svom izlaganju a istaknuto je i u materijalu) da ne možemo poći od konstatacije da zato što se Savez komunista pokazao kao avangardna snaga kroz dosadašnji proces razvitka, što on svo jim programom odražava i realizira istorijski interes radničke da je samim tim već dat i neposredni uticaj te rad klase ničke klase na sva konkretna društvena i politička zbivanja na svim nivoima. Meni se čini da mi još uvijek imamo tu što raspravljati i što mijenjati. Jer su diskusije, koje sam vodila u radnim kolektivima i u raznim sredinama, pokazale ' da vrlo često upravo najsnažnije organizacije, gde nam je jaka radnička klasa, gde je jaka organizacija Saveza komu nista, ipak u praktičnim tekućim političkim odlukama na opštine ili republike i federacije - ne ' bilo kojem nivou maju dovoljno uticaja. A za nas je vrlo važno , naročito da u onim najkrupnijim centrima, koji predstavljaju one faktore koji na neki način predstavljaju sliku onoga što će drugi tek postići, dakle najviše mogu da povuku napred, da tu bude dominantan uticaj upravo radnog čoveka i radničke klase. Mislim da je Savez komunista odgovoran da to realizuje. Takođe mislim da bi bilo veoma važno da u toj našoj političkoj aktivnosti tražimo zaista aktivnost svakog člana Sa veza komunista. Potpuno je jasno da svaki član Saveza komu nista ne može da u toj borbi da isti doprinos. Ali, naš politički pristup mora biti da svaki član Saveza komunista mora biti prisutan u aktivnoj idejnoj i političkoj akciji prema svojim sposobnostima. Kod toga bi htjela da kažem da bi mi morali više da budemo prisutni na javnoj političkoj sceni. Ne toliko na za tvorenim sastancima komiteta (interno i među sobom), nego da stvarno na svakom mjestu gdje je to potrebno istupamo javno, a pogotovo da koristimo one centre ogromnog političkog uti 'caja, kao što su razne javne tribine, kao što su radio-televizija, štampa, kao što su različita narodna sveučilišta, kao što su

129

ilustrovani časopisi itd. Dakle, svi oni moderni oblici koji utiču na formiranje političkog raspoloženja i mišljenja. A naše prisustvo tamo ipak nije dovoljno.

ZAKLJUČUJUĆI diskusiju, drug Tito je rekao da je veoma zadovoljan izlaganjima na današnjoj sednici Predsedništva. On je posebno istakao zadovoljstvo što se u diskusiji ispoljlo jedinstvo pogleda na postojeće probleme i način njihovog re šavanja . Napominjući da je uvodno izlaganje dalo dobru osnovu za diskusiju, drug Tito je rekao da bi sada trebalo uzeti, i iz referata i iz diskusije, ono što je najbitnije i posebno ono što je konkretno, i napraviti zaključke koji će poslužiti kao jasan putokaz i snažno oružje komunista u njihovoj aktivnosti . Na kraju, drug Tito je predložio da se u najskorije vreme održi sednica Predsedništva SKJ na kojoj će se usvojiti ovi zaključ cí, a s tim da se predlog zaključaka podeli članovima Pred sedništva dva-tri dana ranije kako bi mogli dati primedbe i predloge.

130

1 Komisije

Predsedništva i

ostale treće

odluke sednice

Predsedništva Saveza

komunista

Jugoslavije

i

KOMISIJE PREDSEDNIŠTVA SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE

PREDSEDNIŠTVO SKJ je na drugoj sednici od 10. aprila 1969. godine imenovalo predsednike deset stalnih i dve pri vremena komisije. Ono je istovremeno ovlastilo Izvršni biro da do naredne sednice pripremi predlog za imenovanje predsed nika četiri preostale komisije i da u saradnji sa CK SK repub lika i imenovanim predsednicima predloži sastav svih komisija. Izvršni biro je na svojim sednicama od 15. aprila, 13, 20. i 27. maja, na osnovu prethodnih konsultacija i predloga CK SK republika i predsednika komisija , došao do ovog predloga koji je dao Predsedništvu SKJ. U vezi sa potrebom za nešto većim brojem članova poje dinih komisija, Izvršni biro je predložio Predsedništvu da u Poslovniku promeni stav 1. tačke 38. dodavanjem reči » po pravilu« tako da taj stav sada u celini glasi » Stalne komisije imaju, po pravilu, najviše 15 članova«.

KOMISIJA PREDSEDNIŠTVA SKJ ZA UNUTRAŠNJA POLITIČKA PITANJA I RAZVOJ DRUŠTVENIH ODNOSA Predsednik

. KRSTE CRVENKOVSKI, član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ

133

Članovi: IVAN DOLNIČAR, član Predsedništva SKJ, RATO DUGONJIĆ, član Predsedništva SKJ i predsednik 1 SK SSRNJ, PERA DOKOVIĆ, član Sekretarijata CK SKS Beograd, dr ALEKSANDAR FIRA, profesor Univerziteta u Novom Sa du i član PK SK Vojvodine, BOGO GORJAN, član RK SSRN Slovenije i član Izvršnog odbora SK SSRNJ, FADILJ HODŽA, član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ, NEDA KRMPOTIĆ, član stalnog dela Konferencije SKJ, TODO KURTOVIĆ, poslanik Skupštine SR BiH, ANDREJ MARINC, sekretar Sekretarijata CK SK Slovenije, DUŠAN PETROVIĆ, predsednik VSSJ, dr RADOSLAV RATKOVIĆ, dekan Fakulteta političkih nauka ― Beograd, PETAR STAMBOLIČ, član Predsedništva SKJ i član Saveta · federacije, BOŠKO STANKOVSKI, predsednik Republičke konferencije SSRN Makedonije, MIKA ŠPILJAK, predsednik Veća naroda, JANEZ VIPOTNIK, predsednik Republičke konferencije SSRN Slovenije, JOVAN VUJADINOVIĆ, član CK SK Crne Gore i MILE VUKAŠINOVIĆ, sekretar Predsedništva SOJ.

KOMISIJA PREDSEDNIŠTVA SKJ ZA EKONOMSKU POLITIKU Predsednik

KIRO GLIGOROV, član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ,

Članovi: dr MARA BESTER, Ljubljani,

profesor na Ekonomskom fakultetu u

134

T

•⚫ MILENKO BOJANIC, predsednik Izvršnog veća Skupštine SR Srbije, dr DUŠAN ČALIĆ, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, ANGEL ČEMERSKI, predsednik CK SK Makedonije, dr DUŠAN DRAGOSAVAC, zamenik sekretara Izvršnog ko miteta CK SK Hrvatske, dr VASIL GRIVČEV, predsednik Privrednog veća Savezne skupštine, RUDI KOLAR, predložen za predsednika Savezne privredne komore,

SERGEJ KRAJGER, predsednik Skupštine SR Slovenije, BRANKO MIKULIĆ , predsednik CK SK BiH, dr IVO PERIŠIN potpredsednik Izvršnog veća Sabora PERIŠIN,, Hrvatske, 2 dr ŽIVOJIN RAKOČEVIĆ, profesor Fakulteta političkih na uka u Beogradu i urednik časopisa » Socijalizam >Borbe«< , MIRKO OSTOJIĆ, sekretar Sekretarijata za informacije Sa veznog izvršnog veća, MOMIR PUDAR, glavni urednik »Tanjuga« , ing. LOJZE SKOK, pomoćnik sekretara Sekretarijata za in formacije Saveznog izvršnog veća, FRANC ŠETINC, odgovorni urednik slovenačkog izdanja » Ko munist Komunist« i izdanja za inostranstvo. S tim u vezi Izvršni biro je , na osnovu prethodnih dogo vora sa CKSK republika, pripremio predlog o imenovanju predsednika i članova Izdavačkog saveta Novinsko-izdavačkog preduzeća » Komunist « i uređivačkih odbora lista >> Komunist « i časopisa » > Socijalizam. Taj predlog je Predsedništvo SKJ usvojilo. Novoizabrani Izdavački savet je imenovao uređivačke od bore >>Komunista« za izdavačku delatnost i izdanja za ino stranstvo .

171

IZDAVAČKI SAVET NOVINSKO-IZDAVAČKO( PREDUZEĆA » KOMUNIST «

Predsednik VELJKO VLAHOVIĆ, Članovi: dr MIROSLAV PEČUJLIĆ , KIRO HADŽI-VASILEV, BUDISLAV ŠOŠKIĆ, STANE DOLANC. Članovi Izdavačkog saveta su i glavni i odgovorni ured nici svih izdanja »Komunista « .

UREĐIVAČKI ODBOR LISTA » KOMUNIST>Komunista«, član CKSK Makedonije,

172

I 1

.MUHAMED NUHIĆ, urednik >> Komunista« , BORA PETKOVSKI , sekretar Saveza sindikata Jugoslavije, LJUBIŠA RISTOVIĆ, urednik >> KomunistaKomunist> So cijalizam« , član CKSK Srbije i član stalnog dela Konfe rencije SKJ, dr ZORAN VIDAKOVIĆ, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu .

UREĐIVAČKI ODBOR IZDANJA ZA INOSTRANSTVO

1 Predsednik

* STANE DOLANC, član Izvršnog biroa Predsedništva SKJ,

Članovi: dr LJUBIVOJE AĆIMOVIĆ, zamenik direktora Instituta za međunarodnu politiku i privredu, dr LJUBIŠA ADAMOVIĆ, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, GAVRO ALTMAN, glavni i odgovorni urednik i direktor » Ko munista Gledišta Nova Makedonija«< , DURO DURAŠKOVIĆ , odgovorni urednik beogradskog izdanja >>Komunista