Deveta sednica CK Centralnog komiteta SKJ

Table of contents :
Front Cover
Mijalko Todorović
DISKUSIJA
Edvard Kardelj
Milojko Drulović
Srećko Bijelić
Marijan Cvetković
REZOLUCIJA O NAJVAŽNIJIM ZADACIMA SAVEZA KOMU-
OBRAZLOŽENJE REZOLUCIJE O NAJVAŽNIJIM ZADACIMA
Iko Mirković
BUDUĆA STRUKTURA I ORGANIZACIJA RUKOVODEĆIH
OBRAZLOŽENJE ODLUKE O BUDUĆOJ STRUKTURI I
KRITERIJUMI, NAČIN PREDLAGANJA I UTVRĐIVANJA
OBRAZLOŽENJE ODLUKE O IZBORU DELEGATA ZA
ODBOR ZA PROSLAVU 50-GODIŠNJICE SKJ
OBRAZLOŽENJE ODLUKE O VISINI I RASPODELI ČLANA-

Citation preview

JN 9679 .A5 S27 A5

A

770,926

Y T I S R E V F

I RS

E

O F

THE

OSCIENTIAVERITAS

N

1817

LIBRARIE

S

A

TH

E

AN

CH

IV

UN

MI

O

TY

N U

HIG MIC

I

DEVETA

SEDNICA

CK

SKJ

KOMUNIST,

1968.

P : 470

Savez

komunista Jugoslavije.

Centralni

komitet .

DEVETA SEDNICA CENTRALNOG KOMITETA SKJ

KOMUNIST, 1968.

DEVETA SEDNICA CK SKJ

JN 9679 .A5 527 A5

Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće ,,Komunist" , Beograd, Trg Marksa i Engelsa 11 . Štampa: Beogradski grafički zavod, Beograd, Bulevar vojvode Mišića 17.

U BEOGRADU je 16. jula, pod predsedništvom Josipa Broza Tita, održana Deveta sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije sa sledećim dnevnim redom : 1. Izveštaj o radu Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ i program aktivnosti CK; 2. Rezolucija o najvažnijim zadacima Saveza komunista u oblasti kadrovske politike ; 3. Predlog buduće strukture i organizacije rukovodećih organa SKJ, kriterijumi i način izbora; 4. Predlog odluke o izboru delegata za Deveti kongres Saveza komunista Jugoslavije; 5. Predlog koncepcije proslave 50-godišnjice SKJ i izbor delegata za proslavu; 6. Predlog odluke o visini raspodeli članarine Saveza komunista Jugoslavije; 7. Predlog odluke o raspodeli sredstava za rad centralnih komiteta Saveza komunista Jugoslavije za 1968. godinu; 8. Razno. Uvodno izlaganje uz izveštaj o radu Predsedništva i Izvršnog komiteta Centralnog komiteta SKJ. odnosno referat o aktuelnim zadacima Saveza komunista podneo je sekretar IK Mijalko Todorović, a o zadacima SK u oblasti kadrovske politike o budućoj strukturi i organizaciji rukovodećih organa SKJ kriterijumu i način izbora članovi IK Marjan Cvetković i Mitja Ribičić.

U diskusiji na ovoj sednici Centralnog komiteta SKJ učestvovali su: Dragiša Maksimović, Mirko Čanadanović, Stevan Doronjski, Edvard Kardelj, Pavle Davkov, Milojko Drulović, Oskar Davičo Srećko Bijelić, Iko Mirković. Centralni komitet je, sa malim izmenama, usvojio sve dokumente koji su mu bili predloženi. Na kraju su usvojeni zaključci o neposrednim zadacima Saveza komunista Jugoslavije.

NAPOMENA REDAKCIJE:

Tekstovi izlaganja učesnika u diskusiji nisu autorizovani. Pojedine tekstove redakcija je neznatno skratila. Naslove i međunaslove u tekstovima dala je redakcija.

MIJALKO TODOROVIĆ

AFIRMACIJA SAVEZA

AVANGARDNE

ULOGE

KOMUNISTA

UVODNO IZLAGANJE Drugarice i drugovi, Izveštaj o radu Predsedništva i Izvršnog komiteta CKSKJ osnova je za razmatranje aktivnosti ovih organa od Sedme do ove sednice Centralnog komiteta. U tome, svakako, najvažniji predmet rasprave jesu aktuelna društveno-politička kretanja o kojima govore Smernice i glavni pravci akcije koji su u njima naznačeni . Diskusija na ovoj sednici treba da doprinese daljem uobličavanju i konkretnijoj razradi programa aktivnosti Saveza komunista u narednom periodu. Dozvolite mi da, s tim u vezi, kažem nekoliko reči o aktuelnoj društveno-političkoj situaciji.

Prelomni trenutak bitke za reformu Tokom prošle i ove godine, a naročito poslednjih meseci, za naše društvo je karakteristično veoma dinamično političko kretanje. Svedoci smo sve veće društveno-političke aktivizacije najvećeg dela društva radnika, seljaka, a omladine , intelektualnih radnika . To je nesumnjivo rezultat dubljeg dejstva reforme, njenih tokova i protivrečnosti, novih prodora u razvoju samoupravnih odnosa i sazrevanja društvene svesti radnih ljudi u uslovima intenzivnog preobražavanja našeg društva na samoupravnoj demokratskoj osnovi. Nalazimo se u prelomnom momentu odlučne bitke za ostvarivanje suštinskih ciljeva reforme, a to znači za ekspanziju i definitivnu prevagu snaga samoupravljanja. Zbog prirode i dubine društvenih preobražaja neminovno je došlo do zaoštravanja svih problema i političkih odnosa u našem društvu.

5

Kada smo krenuli u reformu uglavnom smo bili svesni složenosti , obima i težine revolucionarne bitke u koju ulazimo. Zahvaljujući naporima i pregalaštvu naše radničke klase i ostalih radnih ljudi ostvarili smo u ovom trogodišnjem periodu veoma značajne rezultate, koji su solidna osnova za dalje preobražavanje i samoupravno integrisanje svih oblasti društvenog rada i dublje revolucionisanje društvenih odnosa u celini. Ne bi bilo ni istinito ni ispravno da potcenjujemo ova ostvarenja bez obzira na razne promašaje, propuštene šanse, povremena kolebanja i pojedine neuspehe do kojih je dolazilo u procesu reforme. Uskoro će Skupština svestrano analizirati dosadašnje tokove, rezultate i slabe strane u ostvarivanju reforme. Ovde bih samo naznačio nekoliko evidentnih činjenica. U odnosu na stanje pre reforme, izvršena je bitna preraspodela dohotka u korist privrede, mada je u 1967. godini došlo do nepovoljnih oscilacija u tom pogledu. Značajno je smanjena posrednička uloga države u raspolaganju viškom rada. U većoj meri su usklađeni odnosi u cenama i u primarnoj raspodeli stvoreni ujednačeniji uslovi za sticanje dohotka u skladu sa rezultatima rada. Više nego ikada do sada, radne organizacije mobilisale su sopstvene snage i ulažu pojačane napore u traženju ekonomski racionalnijih rešenja u svojoj razvojnoj politici, u menjanju načina i strukture proizvodnje, u samoupravnom integrisanju. Razvija se i sve više i šire ispoljava nova, samoupravljačka socijalistička svest neposrednih proizvođača. Sve je očiglednije da se kao glavni nosioci progresa u privredi sada javljaju najsposobnije radne organizacije i njihove šire asocijacije, a ne državni aparat. Povećan je stepen stabilizacije, podignuta je produktivnost rada, postignuti su viši nivoi i svestranija struktura uključenosti u međunarodno tržište i međunarodnu podelu rada. Sve je to već dalo rezultate i u povećanju životnog standarda, mada poboljšanje životnih uslova nije teklo ravnomerno. Radnička klasa , neposredni proizvođači i stvaraoci već su u toku trogodišnje dramatične borbe za reformu zauzeli i učvrstili takvu poziciju u odnosima proizvodnje i raspodele sa kojih je mogućan i neophodan radikalan , odlučan korak za direktno i potpuno preuzimanje u svoje ruke svih osnovnih poluga proširene reprodukcije, čime će zauzeti dominantan položaj u društveno-ekonomskim i političkim odnosima u celini. Smernice Predsedništva i Izvršnog komiteta CKSKJ čine idejnopolitičku platformu i orijentacioni program takve samoupravne socijalističke ofanzive. Upravo zbog takvog narastanja i novih prodora snaga samoupravljanja, sve antisamoupravne i antidemokratske snage - od

6

otvorenih kontrarevolucionarnih, nacionalističkih, pseudoliberalnih, konzervativno-birokratskih do neostaljinističkih pritešnjene na uskom prostoru, ujedinjuju se da bi dale odlučan otpor kursu reforme i progresu samoupravljanja. Istorija ima svoj red stvari. Kako pokazuju sva naša iskustva i saznanja, kad god je u prelomnim situacijama trebalo učiniti novi kvalitetan prodor ka jačanju socijalističkih društvenih odnosa, okupljale su se i zajednički dejstvovale sve one snage koje su nastojale da zaustave točak istorije ili bar da uspore njegov hod. I danas imamo pokušaje takve vrste. U nastojanju da zaustave dalji razvoj samoupravljanja, birokratsko-etatističke i druge antisamoupravne snage čine sve da bi u svoje svrhe iskoristile slabosti i neuralgične tačke u našem društvenom razvoju. U tom cilju one smišljeno obezvređuju sve rezultate koje je naše društvo ostvarilo, veštački stvaraju političku napetost, seju nevericu u politiku Saveza komunista, svim sredstvima nastoje da diskvalifikuju demokratske institucije i političke forume i vrše opšti napad na temelje i generalni kurs razvoja našeg samoupravnog sistema. Revolucionarno preobražavanje privrede i društva neminovno sobom nosi duboka i oštra protivrečja i mnoge probleme sa kojima smo se suočili. To je sastavni deo toka i suštine reforme. Protivrečja i problemi u ostvarivanju reforme stoje u osnovi aktuelnih političkih i idejnih kretanja u nas. Reforma je učinila neizbežnim jače ekonomsko diferenciranje na bazi rezultata rada u uslovima snažnijeg delovanja zakonitosti robnonovčane privrede. Na sadašnjem stepenu razvoja, takvo diferenciranje je još više naglašeno, zbog toga što su velike i razlike u strukturi faktora proizvodnje (živog i opredmećenog rada) u pojedinim granama, grupacijama i preduzećima . U skladu sa promenama ostvarenim u sferi sticanja i raspodele ukupnog dohotka došlo je i do jačanja učešća, uloge i afirmacije ličnog dohotka. Istovremeno, došlo je do znatnih razlika u ličnim dohocima zaposlenih u različitim granama, grupacijama i preduzećima kao posledica rečene diferencijacije. Povećanju razlika u ličnim dohocima doprinela je i šira primena ličnog rada privatnim sredstvima. Reformom su poboljšani društveni i ekonomski uslovi za razvijanje raznih delatnosti u sferi ličnog rada. Uz opšti porast kupovne snage stanovništva, a zbog dugogodišnjeg ozbiljnog zaostajanja ponude u ovoj oblasti, došlo je do visoke konjunkture, ubrzanog razvoja i veće inicijative u oblasti ličnog rada, što je vrlo pozitivno i društveno korisno.

7

Proces intenzivnog diferenciranja otvorio se, takođe, i na selu. Ovako pojačano diferenciranje u radu i rezultatima rada dovelo je do znatnih razlika u materijalnom položaju među radnim ljudima. Ukoliko se temelji na rezultatima rada, takvo kretanje je imanentno reformi i samoupravnim odnosima. Na ovom stepenu razvitka proizvodnih snaga, to je uslov brzog ekonomskog i društvenog razvoja, put ka porastu životnog standarda za sve i postepenog smanjivanja razlika na jednom višem opštem nivou. To je neizbežno i zakonito. S tim smo računali.

• Neophodna je samoupravna integractja svih oblasti rada Uporedo sa ovim glavnim tokom diferenciranja, nastale su i izvesne očevidne negativne, nedozvoljene i štetne pojave. Prvo, došlo je do razlika u ličnim dohocima preko dozvoljenih okvira, odnosno nesrazmerno sa stvarnim radnim doprinosom. Drugo, razvili su se određeni oblici prisvajanja tuđeg rada na osnovu privilegovanog, monopolskog položaja, a isto tako i razni vidovi profiterstva, špekulacija, korupcije i drugih zloupotreba. Time su se stvarale neopravdane socijalne razlike i razni oblici narušavanja zakonskih propisa i socijalističkih društvenih normi, što je izazivalo opravdan revolt i kritiku od strane radnih ljudi i omladine. Njihovo nezadovoljstvo je pojačano time što se ove pojave javljaju u vreme privrednih teškoća i veće nezaposlenosti. Širi prostor delovanja ekonomskih zakonitosti i proces diferenciranja zaoštrili su potrebu za potpunijim i efikasnijim samoupravnodruštvenim planskim usmeravanjem tokova reprodukcije, da bi se uspešno preovladavale i svodile na minimum pojave stihijnosti, poremećaji i ekscesi u raznim oblastima. To je povezano i sa intenziviranjem napora u pravcu samoupravne integracije cele privrede i svih oblasti društvenog rada. Zato su ova pitanja dobila istaknuto mesto u Smernicama. U toku je rad na iznalaženju efikasnijih rešenja koja odgovaraju prirodi i pravcu razvoja našeg sistema. Neka od tih pitanja povezana su sa dugoročnijim intenzivnijim teorijskim istraživanjima. Nije teško utvrditi da preterane i neopravdane nejednakosti u dohocima, pritisci ka uravnilovci i stihijno delovanje tržišta stvaraju podlogu za jačanje posredničke uloge države u preraspodeli dohotka putem njegovog otuđivanja od udruženih proizvođača, dakle za jačanje etatizma. Upravo zbog toga je u Smernicama naglašena potreba da se što pre razradi i u praksi realizuje sistem samoupravnog društvenog 8

dogovaranja u oblasti raspodele dohotka. Takvo samoupravno dogovaranje je pretpostavka za uspešno rešavanje i raznih socijalnih pitanja i onih oblika društvenog standarda koji se moraju najvećim delom zasnivati na principu solidarnosti i uzajamnosti (obrazovanje, zdravstvena zaštita, dečja zaštita kao i ekonomska i socijalna pitanja privremeno nezaposlenih, minimalni lični dohoci i sl.), što umnogome smanjuje razlike u realnom materijalnom položaju porodica. Sadašnju fazu karakteriše i protivrečnost koju uslovljavaju izmenjeni odnosi u raspodeli između radnih organizacija i društveno-političkih zajednica i preterane administrativno regulativne kompetencije društvenopolitičkih zajednica, naročito federacije. Snažna i živa inicijativa radnih organizacija, koja raste sa proširivanjem materijalne osnove samoupravljanja i pojačanim delovanjem ekonomske nužde, oštro se sukobljava sa preteranim administrativnim ograničenjima i uplitanjima od strane federacije. Promene u tome su nužne i neodložne. Isto tako, potrebno je odlučnije ostvarivati usvojeni kurs ka daljoj deetatizaciji viška rada i preraspodeli dohotka u korist radnih organizacija. Za ovakva sve složenija i protivrečna kretanja i za njihovo usmeravanje na samoupravnim osnovama nije blagovremeno i u dovoljnoj meri osposobljen i pripremljen ni državni ni samoupravni mehanizam. U ovakvim uslovima on mora delovati dinamično, odlučno i efikasno u podržavanju svega što je progresivno i što vuče napred , svega što se bazira na radnim rezultatima, a u suprotstavljanju svemu što znači odstupanje od tog principa, što znači monopol, zloupotrebe, špekulacije i druge oblike kršenja propisa. Sa svoje strane, ni Savez komunista ne odgovara u potpunosti potrebama sadašnjeg momenta, jer u procesu svog reorganizovanja još nije dovoljno razvio one kvalitete i idejno-političku praksu koja odgovara njegovoj izmenjenoj ulozi u novim zahtevima vremena. Savez komunista i ostale socijalističke snage moraju razvijati sposobnost da u analizi složenih društveno-političkih i idejnih previranja razlučuju različite vrste nezadovoljstva, kritika i zahteva. Radnička klasa, osobito njeni najrazvijeniji delovi, najveći deo inteligencije, progresivnih stvaralaca i omladine usmeravaju svoju kritiku u pravcu daljeg i bržeg razvoja društveno-ekonomskog i političkog sistema i odlučnijeg savlađivanja svih otpora kursu reforme. Oni traže doslednije i uspešnije ostvarivanje realnih ciljeva društva u skladu sa već utvrđenom samoupravnom orijentacijom. Tu su izvori razumljivog revolucionarnog nestrpljenja na osnovu saznanja i uverenja da se brže može ići napred. Savez komunista mora energično podržati

9

takvu kritiku i zahteve i boriti se da oni prerastu u stvaralačku samoupravnu društvenu akciju koja obezbeđuje brži hod samoupravljanja. Po svojoj suštini bitno je drukčija kritika i reagovanje koje dolazi iz najzaostalijih delova društva i to iz onih sredina gde su reformom ugroženi stari odnosi i monopoli gde klimaju temelji starih struktura, pa i kompletnih institucija. Glavna uporišta takvih otpora reformi nalaze se u onim niskoproduktivnim radnim organizacijama, u privredi i društvenim delatnostima, koje ne pokazuju sposobnost i spremnost da uhvate korak sa kretanjima reforme i nisu u stanju da izdrže sve oštriju utakmicu u društvenom radu. Zato one traže oslonac u državi da bi njenim posredovanjem, tuđim viškom rada, pokrivale svoj neproduktivan i neorganizovan rad. Ovde je posebno reč o primitivnom delu administracije, kako u državnoj upravi, tako i u drugim oblastima društvenog rada, koja se zbog svoje nekvalifikovanosti i nesposobnosti oseća ugroženom od novih, sposobnijih i obrazovanijih kadrova. Ukoliko izostane intenzivno idejno-političko delovanje Saveza komunista i drugih svesnih socijalističkih snaga, ovi zaostaliji delovi društva mogu postati plen akcije antisamoupravnih snaga.

Metodi pritiska ne odgovaraju samoupravnom društvu

---Poslednji događaji na univerzitetima, koji su početkom juna — naročito u Beogradu, dobili eksplozivan vid, mogu se sagledavati i razumeti jedino u kontekstu sveukupnih društveno-ekonomskih kretanja, idejno-političkih previranja, protivrečnosti, teškoća i problema sa kojima se naše društvo suočilo u procesu reforme. Ocena ovih događaja data je u govorima druga Tita i u zaključcima foruma Saveza komunista gradskih i republičkih, kao i u Smernicama Predsedništva i Izvršnog komiteta SKSKJ. Prirodno, Savez komunista je podržao sve one zahteve i predloge koji teže bržem razvoju našeg društva i jačanju samoupravljanja i izraz su opravdanih težnji i spremnosti studenata i mlade generacije da preuzmu svoj udeo u odgovornosti za samoupravno rešavanje društvenih poslova. Savez komunista, saglasno interesu klase u samoupravnom društvu, ne prihvata primenu metoda pritiska jer one ne odgovaraju prirodi našeg samoupravljačkog društva i koji nisu i ne mogu biti put za rešavanje društvenih protivrečja i problema. Metodi pritisaka, ma sa koje strane i od ma kojih socijalnih i profesionalnih grupacija dolazili, ne mogu biti prihvaćeni kao sredstvo borbe za određene interese u društvu koje se razvija kao samoupravo.

10

Na osnovu analize poslednjih zbivanja na univerzitetima, Savez komunista treba da izvuče potrebna iskustva i pouke. Pre svega, probuđena aktivnost najvećeg dela studenata i njihov masovniji ulazak u društveni i politički život, otvaraju široke mogućnosti da i studentska omladina postane stvaralački i aktivan subjekt samoupravljanja, faktor društvenog saodlučivanja. Zalažući se za to, organizacije Saveza komunista na univerzitetima treba brže i odlučnije da se reformišu i osposobe za veoma složene zadatke koji su pred njima. Da bi sve stvaralačke snage na univerzitetima - studenti i profesri mogle da znatno povećaju svoje neposredno učešće i uticaj na društvena i politička kretanja od šireg značaja, neophodno je da što pre otpočnu široku i intenzivnu akciju na integrisanju fakulteta i drugih visokih škola u šira društvena kretanja i na razvijanju samoupravnih odnosa unutar univerziteta. U tom pogledu poseban značaj imaju nastojanja i akcije koje vode razvoju fakulteta kao samoupravnih radnih zajednica nastavnika i studenata i njihovom slobodnom povezivanju sa svim zainteresovanim radnim organizacijama i drugim institucijama društva, i to bez ikakvih patronata, pa i patronata univerziteta. Organsko povezivanje fakulteta sa drugim radnim organizacijama u privredi i društvenim delatnostima jeste put za stvaranje širokih, samostalnih radnih zajednica, odnosno većih integracionih celina u kojima bi studenti imali sva samoupravna prava i odgovornosti i u kojima bi mogli da zasnivaju i svoj radni odnos. Poznato je, drugarice i drugovi, da već godinama, po broju veoma mala, grupa intelektualaca na univerzitetima i oko pojedinih časopisa uobličava i razrađuje svoju teorijsku idejnu platformu koja je direktno suprotna platformi Saveza komunista . Već od samog početka studentskih akcija, ta grupa je pokušala da se nametne kao idejno i političko vođstvo, da ove akcije istrgne iz okvira postojeće društveno-političke i samoupravne strukture, da ih prevede na svoj opozicioni kolosek i da studente i profesore pretvori u objekt svog manipulisanja. Ovu idejnu i političku struju ne interesuje suština odnosa u proizvodnji i raspodeli , pa se stoga stanovišta nije ni bavila pitanjima etatizma i birokratizma. Ona se orijentisala na to da ignoriše ulogu i rezultate Saveza komunista i drugih organizovanih socijalističkih — borbi protiv birokratizma. teoretskoj i praktičnoj -snaga u stvarnoj Ona je za svoju glavnu metu napada uzela tzv . političku birokratiju, a pod tim pojmom obuhvata sve političke strukture, demokratske političke institucije, političke forume i nosioce političkih funkcija. Odapi-

-

11

njući svoje strele na tako shvaćenu političku birokratiju, ova struja pokušava da vrši destrukciju svih samoupravnih i političkih struktura našeg društva i, posebno , da diskvalifikuje Savez komunista. Ova mala grupa godinama uporno nastoji da se nametne i prikaže kao predstavnik čitave humanističke inteligencije i to u ulozi njenih idejnih i političkih lidera. Prema njihovim tezama, radnička klasa je prestala da igra ulogu vitalnog istorijskog subjekta, a njena avangarda je postala sastavni deo birokratske političke strukture. Iz takvih nebuloznih teza izvukli su politički zaključak da humanistička inteligencija treba da preuzme vodeću ulogu u društvu, da svojom »radikalnom kritikom svega postojećeg« otvara oči i popuje društvu , da »prosvećuje