Uradi sve sam 9788679281463

Table of contents :
Naslovna
Sadržaj
1.Upoznajte svoju kuću
Temelji
Spoljašnji zidovi i spratovi
Spratovi i stepenište
Vrata i prozori
Krovovi
Unutrašnji zidovi i plafoni
Kišnica i odvođenje vode
Dimnjaci i izolacija
2.Tehnike i osnovni alat
Alat
Merenje i sečenje
Fiksiranje
Bojenje i zatvaranje rupa
Električni alat
Stolarski radovi
3.Dekorisanje
Priprema
Bojenje zidova
Tapete
Pločice
4.Podne obloge
Priprema
Parket
Pločice
Podno grejanje
Vinil
Tapisoni
5.Postavljanje elemenata nameštaja
Fiksiranje na zidu
Police
Nameštaj koji se sklapa
Garnišne
Zidne letvice i ukrasi na zidovima
Slike i ogledala
Kuhinje
6.Prozori i vrata
Vrata
Prozori
7.Zidovi, plafoni i kamini
Zidovi i plafoni
Izolacija i ventilacija
Kamini
8.Podovi i stepenice
Podovi
Stepenice
9.Struja i osvetljenje
Električni sistem
Elektroinstalacije
Osvetljenje
10.Vodovodne instalacije i grejanje
Provođenje vode
Popravke
Sanitarna oprema
Topla voda
Grejanje
11.Radovi oko kuće
Krovne konstrukcije
Odvođenje vode
Spoljašnji zidovi
Stolarija
12.Majstorisanje u bašti
Tipovi bašta
Ograda
Kapije
Staze i terase
Zidovi
Stepenice
Baštenski elementi
Bezbednost
13.Zakoni i uredbe
Kupovina kuće
Nadogradnja
Zidanje kuće

Citation preview

®

MLadinska knjiga BEOGRAD

. •

Temelj Sasvim је jasno da su temelji kuce stari koliko i kuca koja је па

njima sagradena. Njihova је

funkcija da drze konstrukciju i da јој obezbede stabllnost

Temelj niskog bastenskog zida Najёesci temelj је ёvrst sloj Ьеtопа па tucaпiku (tucaпik пiје obavezпo korisШi ako је ispod temelja dovoljпo ёvrsto). N1sk1 z1d mozete sagraditi па ravпoj i ёistoj povrsiпi dokle god ta povrsiпa ima odgovarajuci пoseci deo i рlоёе polozeпe па sloj maltera.

/ / ...

�Јо

�

./

/

i sigurnost. Masa _jedne tradicionalпe porodiёпe kuce koja ima sest prostorija, оdпоsпо tri spavace sobe, proceпjuje se па 120 tona. Zbog toga је vazпo postaviti dobar temelj koji се odgovarati kako toj kuci, tako i vrsti terena па kojem је kuca sagradeпa. Pravila песе blti ista ukoliko se kuca gradi na trusпom podruёju ili па rastresitom zemljistu. Do kraja XIX veka jediпo о ёemu se vodilo raёuna bllo је da se temelji пе postavl_ja_ju па rastresitom zemljistu. U to vreme роёе\е su da se upotrebljava_ju betoпske grede (deЬljiпe 23 cm). koje se i daпas koriste па kvalitetпom zemljistu.

Temelji/ploca Presudnu ulogu u daljem plaпiraпju ima пosivost tla. S obzirom па ёvrstocu i пosivost tla, potrebпo је postaviti samo temelje ili i temelje i пosecu ploёu. Uloga temelja је рrепоsепје opterecenja gradeviпskog objekta na podlogu i гavnomerna raspodela tog oprerec'eпja. S obzirom па to da је ёvrstoca tla mапја od ёvrstode gradeviпskih materij_ ala, kao podloga svakog objekta ispod пosecih elemeпata grade se temelje, koji zatim citavo optereceпje objekta ravпomemo raspodeljuju. Osim toga, uloga temelja је da osiguraju ёvrstocu i stabllпost kuce tokom dugog пiza godiпa i u sluёaj_ u maпjeg роmегапја tla. Gradevinsko izvodeпje temelja potrebпo је p1ilagoditi vrsti tla i u obzir нzeti mogнcu pojavu podzemпih voda.

Ploca Gradпja поsесе (temeljпe) рlоёе пеорhоdпа је kad tlo пiје dovoljпo cvrsto i пе moze da podпese optereceпje i\i је sапю ooptereceпje objekta preveliko. U tom slucaju, preko cele povrsiпe temelja postavlja se рlоёа od armiraпog betona, , koja је deo temelja i prihvata deo opterec'enja objekta. Celicпi ram garaпtuje ravnomernu podelu tereta i optereceпja koje proizvodi objekat. Uko\iko па gradeviпskom zemljistu ima i podzemпih voda, preponiёuje se postavljaпje dodatne izolacije sa straпa i s dопје straпe temelja. Pravljeпje ploce od armiraпog Ьеtопа naroёito је pogodпo ako kod objekta пiје potrebпo graditi podrum. Ovakav oЬ\ik gradnje temelja ima prednost pogotovo

gledajuci s fiпaпsijske strane. U tom sluёaju nemamo пikakvih troskova vezaпih za iskopavaпje tla, kao пi za postavljaпje oplate. Ova ёiпјепiса ёesto се prevagnuti н korist рlоёе od armiraпog Ьеtопа, ёаk i kad је rеё о dovoljпo stabllnom i cvrstom tlu.

Gradnja temelja Gradпja temelja, odnosno postavljaпje рlоёе od armiranog Ьеtопа sprovodi se u пekoliko koraka.

Кор апје

Svaki objekat mora da ima temelje koji su neotpomi па niske temperature i ostale spoljasпje нticaje. Kako niska temperatura ne Ы mogla da utice па povrsinн Lemelja, potrebno је osigurati da visiпa izmedн gomje ivice temelja i dопје ivice podloge iznosi najmaпje 80 ст. Samo tako с'еnю

Zidic podignut

па trakastom temelju Na pravilпo izgradeпom temelju lako је podici zidic, u ovom primeru пapravljeп od opeke.

blti sigurni da se nece pojaviti nikakva ostecenja.

Postavljanje instalacija u temelje Vec se u пeobradenu iskopaпu rupu za temelje postavljaju osnovne iпstalacije (keramiёke, metalne ili od tvrde plastike) za odvodпt1 vodu i fekalije, kao i za odvodeпje kisпice. Pri postavljanjн tih instalac�ja potrebno је obratiti pazпju па ispravaп pad instalacija (od l do l, 5 %). Kod tih instalacija vazna је i ugradnja kontrolnog otvora i kontrolnog veпtila. Kad se postave potrebne instalacije, izmedu okolпog zemljista i temelja nasipa se sljtшak. Sljunak spreёava prodiraпje podzemnih voda u zid gradevine. Preko toga se postavlja zastitni sloj Ьеtопа, ёiја је нloga da potpuпo razdvoje temelje i р\оён od okolnog zemljista.

Zastita od vlage

OSTECEN TEMELJ

u zastitni sloj betona postavlja se cvrsta

Гolija ili Ьitumenski elementi, cija је uloga da stite od vlage. Kod postavljanja ove

Budш':i da se ne vidi, temelj niko

zastite treЬa paziti da ne dode do pucanja

ne pominje sve dok se ne pojave

Ш ostecenja Гolije ili Ьiшmenskih

napгsline na zidovima. Nije lako

elemenata.

odгediti L1zгok te pojave zato sto

S oЬzirom na vгstu i pгodiranje

гazlozi mogu biti mnogobrojni. lpak,

podzemnil1 voda, ugraduje se i сшi zastitni

svi oni imaju istu posledicu. Nајрге

sloj (bltumenska zastita) ili Ьеlо zastitni sloj

su to male napгsline, а zatim

(folija). Вitumenska zastita нoblcajena је

pukotine koje se siгe ро zidovima,

zastitna mera od vlage, а folija se koristi

nadvгatnicima, nadpгozoгnici i na

samo kao zastita od pгitiska podzemnih

sastavcima. Najopasnije su pukotine

voda, odnosno cla podzemne vode ne Ьi

i гuре koje se pojavljuju ргi vгhu

dospele na povrsinн.

gгadevine јег опе ukazuju na to da се se гazdvojiti noseca konstгukcija.

Celiёna oplata ili armatura

Ovakva ostecenja obicno nastaju

Sledi postavljanje ашыtше. Ona se

ukoliko temelj nije pгilagoden tipu

u principu sastoji od celicne mreze

zemljista.

postavljene н betonskн masu. Pojedini

Ukoliko se drvo ne poseee, njegove zile pгouzrokuju podizanje teгena

Parcijano sleganje

delovi mreze fiksiгaju se i medusobno роvеzнјн zicom.

U slucaju pгosiгenja stambenog

Na betonskll plocu cesto se postavlja

ргоstога i dodavanja pгostorija na

serklaz koji podпu betonskн рlосн dodatno

vec postojecu gradevinu tгеЬа biti

podizanje betonskih greda i pucanje

stiti od пiskih temperatшa. Тај serklaz

vгlo obazгiv. Мога se pгedvideti

zidova.

Opterecenje

obraduje se па pocetku jer sadrzi armatllшe

pгosiгenje, tj. pucanje izmedu dva

elemente (celicnн mгеzн) povezaпe s

objekta. Ukoliko nadogгadeni objekat

podnom anniraпom plocom. U nekim

nije dobro postavljen u odnosu na vec

Betonske grede cije dimenzije nisu

slucajevima koristi se i Ьеtоп s celicпim

postojeci, u odгedenim slucajevima to

prilagodene terenu prouzrokuju

vlaknima, ра tada nije пеорhоdпа doclatna

moze da ima za posledicll obгusavanje

opterecenje temelja. lsto tako, rusenje

armatшa. Na mesta koja su predvidena za

gгanicnog zida. Temelj koji nije

noseceg zida ili Ыlо kakve promene na

ugradnju vrata postavlja se нzduzna

pгilagoden teгenu na kome је kuca

njemu predstavljaju opterecenje za

annatшa.

izgгadena moze za vгlo kгatko vгeme

temelj koji је postavljen u skladu sa

da izazove ogromnu stetu.

strukturom kuce. Svaka izmena na kuci treba Ыti dobro razmotrena. lzbor greda mora Ыti odgovarajuci u odnosu na opterecenje noseceg zida. U tom slucaju, najbolje је da potrэZite savet majstora.

/ Кlizanje i nestabllnost terena

'

Ako temelj nije postavljen pod pгavim uglom u odnosu na tlo, on onda lose podnosi sile koje na njega deluju. То onda prouzrokuje klizanje temelja.

Sta ciniti ukoliko se pojave naprsline па kuci

Tereni kao sto su ilovaca, krecnjak,

Cim se pojave pнkotiпe па fasadi, pregradпim zidovima ili na betonskoj ploci, obratite se odmah nadleznoj tehnickoj sluzbl u

vasoJ opstini (katastar...). Опi се va111 dati

tehnicke iпforшacije kao StO

Sl\

прr., vrsta

zemljista i povezace vas s firmama koje se bave popravkom takvih osteceпja.

·

Sleganje Sleganje se javlja kao posledica

pesak ili nizbrdice okarakteгisani su

obrusavanja prirodnih ili vestackih

kao nestabilno zemljiste. Pгilagodeni

podzemnih supljina. Na kartama

temelji (pobijanje sipova, platforme)

su ucrtani majdani kamena. Majdani

osigurace dugotrajnost gradevini.

su najcesce osigurani ozidanim

Priroda terena ne mora biti jedini uzrok

stubovima. Sto se tice pгirodnih

klizanja. Voda i mгaz takode mogu

supljina, neophodno је dobro prouciti

prouzrokovati ispupcenje ili sleganje

tlo. Те supljine treba osigurati ili se

tla, sto opet za posledicu moze imati

opredeliti za kopanje duЫjih temelja.

Spoljasпji zid ----+od opeke

Spoljasnji zidovi

Unutrasпji zid od Ыokova

+--=--оЈ---+�

---

Konstrukcija zidova zavisi od materijala od kojih su oni sagra­ deni. Spoljasnji izgled kuce koji је u skladu s okruzenjem u kojem је kuca napravljena nema samo estetski znacaj. Оп osigurava za­ stitu fasade od spoljnih klimatskih faktora. lzgled i priroda fasade pokazuju koliko је kuca stara.

Puпi zidovi U Francuskoj su svojevreтeno zgrade gradene od suvog kaтena (tesani kaтen, pescar, gradevinski kaтen) bez тaltera. Катеn se Ьirao na osnovu regionalne arhitekture. Zbog таlе deЬljine kaтena (od 20 ст do 30 ст) cesto sн stavljani dvostruki zidovi. Ovo dнpliranje bilo је neophodno kod gradenja visokih zidova. Medнtim, zbog nepostojanja dнzпjaka (kaтena sa dнzот stranoт ро siriпi zida), ovi zidovi oЬicno sн se odvajali pri vrhн. Puna opeka koja se oЬicno Ьira zbog svoje dugovecпosti, таnје se koristi nego u nordijskiт zетlјата Suplji zidovi Pocetkoт ХХ veka sнр\ја (perforirana) opeka polako је pocela da zатеnјнје punн opeku zbog Ьо\је teпnicke izolacije. Zahvaljнjuci svojoj тasi i diтenzijaтa, cigla pruza vесн otpornost na obrusavanje, sto takode отоgнсаvа podizanje viSe spratova bez nosecih betonskih struktura. Ona је secena na razlicite deЬljine od 3 ст za pregradne zidove do 20 ст deЬljine za spoljasnje zidove. VLAGA Vlaga predstavlja opasпost za svaku gradeviпu. Zid koji пе dise upija vodu iz temelja. Voda kapilarпim putem dospeva u zidove. Voda i mraz mogu ozbiljпo da ostete kucu. Mraz traпsformise vodu u zemljistu i izaziva podizaпje tereпa. Kada dode do odmrzavaпja, slegaпje tereпa pravi pukotiпe па zidovima. Losi spojevi (str. 412), osteceпa oplata (str. 413) i slaba izolacija (str. 206) mogu da propuste vodu i da zbog toga kuca bude puna vlage.

Sta raditi u toj situaciji?

1 ј

Temeljпa рlоёа

__,

__ _

!.�--�·-·----·-------·-·---·-·

Ipak, iz ekonoтskih razloga, vecina novijih kuca sagradena је od Ыokova. То su pravougaoni Ыokovi koji se prave od ceтentnog тaltera, sнse se i ne реkн, а koriste se za sve tipove zidova, поsесе ili pregradne. Monolitne ploce od pecene gline ili od spar-betona iтaju dobru terтicku i akusticnu izolaciju. Da Ьi se zid od Ыokova ucinio sto staЬilnijim, deЬljiпa spojnice krece se od 1 тт do 10 тт i tiтe se obezbeduje dugotrajnost gradevine. Stavise, ovi тaterijali preporucljivi sн s ekoloskog aspekta.

Drvo Danasnje kuce пisu napravljeпe iskljucivo od opeke ili od Ыokova. Sve је Yise kuca sa drvenoт nosecoт koпstrukcijoт. Konstrukcija se sastoji od debelih talpi. Kod ovog tipa kuca vrsi se оЫаgапје koje отоgнсаУа protok vazduha. Spolja se па stubove staYlja hidroizolaciona oplata koja sluzi kao kisobraп. Spoljпa oplata fiksirana је па letvaтa. Uпutra se teпnoizolacioпi тaterijal postavlja izтedu stubova. Da Ьi se izbegla koпdenzacija, нgraduje se aspirator. Citava konstrukcija prekrivena је gipsaпiт р\осата koje se fiksirajн па Yodicaтa.

Dok vecinu ostecenja moze da popravi dobar "uradi sam" majstor, preventivпu zastitu kuce od vlage ipak bi trebalo paZljivo razmotriti. Navedeni indikatori uputice vas па stranice ovog prirucnika koji pojedinacno tretiraju svaki proЫem s vlagom.

Zavrsni radovi

па

zidovima

Zavrsпi radovi па spoljasпim zidovima Na fasadaтa od SUYog kaтena vidi se tip тaterijala koji је koriscen prilikoт izgradnje. Zidovi od kaтena postavljeпi su

ро sisteтu ukrstenih spojeva, сiте se obezbeduje тaksiтalna povezanost izтedн Ыokova. Duzпjaci (kaтenje s duzoт straпoт u pravcu sirine zida) i vezace (kaтenje s duzoт straпom н pravcu deЬljine zida) postavljaju se naizтeпicпo. Malter PraYi se od сетепtа i kreca. On spoljasnje zidove stiti od atтosferskih padavina i povecava njihovu toplotno­ -izolacionu тос. Кисе s drveпoт поsесот koпstrukcijom mogн se ojacati теsаviпот zemlje i Ьiljпih vlakaпa (оdпоsпо cerpicem, koji је mesaviпa gline i slaтe). Drvo treba cla bude zastieeno odgovarajuCiт sredstvoт (glazнroт, lakom itd.), cime se obezbeduje njegova dugotrajпost (rizik od vremenskih nepogoda i od iпsekata koji пapadaju drvo). Mozaik se sastoji iz kaтeпih koтadica koji se utiskuju u malter i cesto su prekreceni radi poboljsanja пepropustljivosti.

Zavrsпi radovi па uпutrasпjim zidovima u starim kucaтa krec је sluzio za prekrivanje zidova. jos ос\ sredпjeg veka gips se koristi za pregradпe zidoYe. Kod starih gradevina, zidovi su Ьili оЫаgапi paneloт, а zatiт gipsoт. Ako pokucate na ove zidove, опi eтituju tup zvuk. Ukoliko zelite da okacite neki predтet па ove zidoYe, koristite fiksacije za sнplje zidove. Gips postoji u obliku plocica (za pгegradпe zidove) ili н listoviтa (dнpliгanje) razlicite deЬljiпe.

PROBLEMI S PODOM KOJI SE NALAZI NA ZEMLJANOM NASIPU Ukoliko se kod ploca postavljeпih па zemljaпom пasipu javi пeki proЫem, uzrok tome је оЬiспо los izolacioпi

��

entilacioni ent

materijal. Saпiraпje osteceпja mozete obaviti tako sto cete папеti tecпi izolator,

�

а zatim uglacati pod (str. 249). Za razliku od vazdusпih supljiпa, u ovom slucaju kaпalizacija је ugradeпa u plocu. Ako пеkа cev pukпe, опdа se javlja vlaga. Ni u ovom slucaju пе treba odugovlaciti s popravkom.

Sta raditi u toj situaciji?

�

Najpre је potrebпo da tаспо utvrdite

Betonska рlоёа

.·� . � . ·

.

-.

.

mesto gde је kaпalizacija osteceпa. U ovom slucaju budite oprezпi i pozovite profesioпalпog majstora zato sto је mozda doslo do рuсапја cevi za grejaпje, vodu ili gas koje prolaze kroz zemlju. Neporavпat Ьеtоп moze se popraviti

Prizemlje Podovi ili niski podovi prave se iznad vazdusnog prostora ili па zemljanom nasipu. lako је prvo resenje mnogo pogodnije za vecinu terena, drugo је jeftinije. lzlivanje ploca па zemljanim nasipima Ove ploce postavljaju se direktno na zemlju. Danas se ovo resenje cesto primenjuje zbog svoje ekonomicnosti. Princip pociva na sledecoj semi: teren mora da bude pripremljen (saЬijen) kako Ьi se obezbedila nepropustljivost, ра tek onda sledi izlivanje. Ovaj tip poplocavanja zabranjen је kada su u pitanju rastrestite vrste tla. Kod prizemnih kuca poplocavanje se vrsi vezivanjem s teme�jom koji ima kuca (puna ploca). Ova ploca drzi sopstveni teret, ali i nosece zidove. Za nosenje ovog teskog tereta ploca mora Ьiti armirana. Kod konstrukcija na dva ili viSe nivoa ova ploca ne drzi nosece zidove i ne uskladuje se sa temeljom (plivajuci pod). U ovom slucaju izbegava se ojacavanje ploca spoljasnjom armaturom. Za izlivanje ploca neophodno је pripremiti teren. U tu svrhu nanosi se sloj sljunka ili kamencica deЬljine 20 ст Qez). А onda se na "jez" nanosi sloj peska kako Ьi se obezbedila nepropustljivost. Ukoliko izlijete plocu direktno na ovaj sloj, voda се iz zemlje, kapilamim putem, dospeti do ploce i unistiCe је. Da Ьi se spreeila ova pojava, izmedu tzv. jeza i ploce postavlja se hermeticki sloj.

lzlivanje ploce iznad vazdusnog prostora Ovaj nacin gradenja mnogo је skuplji nego prethodni, ali se vazdusni prostor primenjuje kod svake vrste terena i realizacija ne iziskuje veliki trud. Vazdusni prostor visiпe 20 ст mora da ima resetkaste otvore kako Ьi se omogueila veпtilacija u пjemu.

PROBLEMI S PODOM KOJI SE NALAZI IZNAD VAZDUSNOG PROSTORA Ukoliko је cirkulacija vazduha ispod poda slaba, u tom slucaju moze doci do truljenja poda zbog vlage koja se zadr:Zava unutar vazdusnog prostora.

папоsепјеm materijala za glacaпje cija dеЫјiпа izпosi 1 cm.

Kuce ciji је pod od drveta mogu Ьiti sagradeпe па ozidanom vazdusпom prostoru.

lzolacija niskih podova Pre nego sto se izlije ploca па zemljaпom пasipu, postavi se ram (otprilike 1 m) od polistireпa. Ovakvo resenje najcesce se primeпjuje u slucaju stavljaпja izolacije s uпutrasпje straпe. Izolacija poda koji se nalazi izпad vazdusnog prostora obavlja se pomocu ploca polistireпa koje se postavljaju izmedu armiraпih betonskih greda. Ovaj spoj kasnije se prekriva kompresivnom plocom.

S druge strane, suvise velika cirkulacija vazduha mogla bi da izazove nezeljeпe efekte ро koпstrukciju, kao sto је slegaпje kuce. Vazdusпi prostor u kom resetke пisu dobro postavljeпe losa је zastita od glodara i ostalih stetociпa.

Sta raditi u toj situaciji? Redovпo proveravajte da li ventilacija pravilпo fuпkcioпise. Ukoliko osetite miris budi, zпajte da је uzrok tome losa veпtilacija. Ako taj miris пе пestaje, obratite se profesioпalnom majstoru koji се uradititi dreпa:Zu. Ne odla:Zite radove. U takvim slucajevima пеорhоdпо је pre svega zameпiti drveni pod i tavaпjace. Za izuzetпo ozbiljпe iпterveпcije treba pozvati profesioпalпe majstore. Medutim, i "uradi sam" majstor је i te kako u staпju da izvrsi mапје popravke (str. 127-128)

Cementna kosuljica

LOMLJIVOST MEDUSPRATNIH KONSTRUKCIJA Tavanica neke kuce moze vrlo brzo da se osteti. Plafon moze da popusti ukoliko se postavi greda (prilikom rusenja noseceg zida) koja uopste пе odgovara konstrukciji. Postavljanje

Prostor izmedu potp atosn i ca

podnih ploca па tavanjace malog poprecnog preseka takode moze da izazove lomljivost plafona. Ostecenje ovih greda prilikom postavljanja kaЫova, u odredenim slucajevima, moze da ima katastrofalne posledice.

Betonske tavanice ргаvе se kod vecih gradevina i kuca koje se nalaze па stmюш tereпu. One se sastoje iz betonskih gгeda i betonskih ploca. Betonske ploce nalaze se izшedu betonskih greda. lznad toga se izliva aпniгana betonska ploca deЬljine 8 сш.

Sta raditi u toj situaciji? Ako plafon popusta, dupliranje tavanjaca moze da ојаса postojecu konstrukciju. Takode moze da se postavi jedna ili vise

Spratovi

spojnicaшa (gvozdeniш pijavicaшa). Оа Ьi se cela ova konstrukcija ojacala,

Kod visespratnih konstrukcija

One шogu Ьiti postavljene unakrsno. Na kraju Ы se роdпе ploce fiksirale za tavaпjace. Kod starih gradeviпa,

tavanica razdvaja pojedine nivoe konstrukcije. Опа moze da bude od drveta ili od betona.

poprecnih greda. Ove radove treba da izvode profesionalni majstori.

izшedu potpatosnica se postavljaju precke.

polpatosnice sн Ьile prekrivane шetalniш trakaшa. Betonske tavanice prave se na dva naciпa. Betonske gredice se pricvrscuju za betoпske gгede. Izшedн betoпskih gredica nalaze se polistireпske ploce

kosuljica koja је pogodna za sve vгste podnih оЫоgа.

Otvori

Otvori u tavnicaшa prave se zbog

stepenista, izlaza н potkrovlje ili podruш, kao i zbog diшnjaka. Prostoг rezeгvisaп za

koje osigшavaju toplotnu izolaciju. Na kraju se izliva aгшirana ploca. Kod ovog nacina izgradnje tavanice ne

otvor је ogranicen gredaшa i raspinjacoш koja је postavljena na gredн pod praviш

sше se пapraviti greska. Drнgi пacin jeste da se Ыokovi od perforiraпog (spar) betona postave izшedu greda. Na kгaju

zleboш Ьile fiksirane za гaspinjace. Danas se gгede шetalniш spojnicaшa pricvrscujн

ugloш. Kod starih gradeviпa grede su

se izlije aгшirana betoпska ploca, deЬljine 8 сш, а preko nje se stavi ceшentna

za raspinjacu. lzшedu greda treba ostaviti prostoг od 2 ш cla se ne Ы ostetila konstrukcija.

lako iшaju istн ulogu, ova dva tipa tavanica ne sastoje se od istih eleшenata. Tavanica шога da ispuni odгedene, јаsпо definisane kгiterijuшe (kao sto su пosivost, izolacija, , estetika, itd.) koji odreduju izboг шaterijala od kojih се опа Ьiti sagradena. Sеш toga, pod шоrа da ispunjava staпdaгde koji su predvideni zakonoш. lako ste dobar "шadi sаш" шajstor, pre пеgо sto роспеtе ovako оЬiшпе radove, obavezпo se in[orшisite.

Drvene tavanice

Kod staгih kuca

tavaпice su drzale tavaпjace postavljene u seгklaze spoljasnjih zidova. U пеkiш slucajeviшa te grede Ьile su podupгte konzolaшa za nalegaпje. lznacl tavanjaca, рос! praviш ugloш пalaze se potpatosnice, koje шogu Ьiti ili aпkerisane u zid ili pricvrscene za tavanjace шetalniш

Povezivanje raspinjace i grede pomoc':u metalne spojnice

Stepeniste Stepeniste treba da se uklopi u unutrasnji prostor. Опо pre svega treba da odgovara propisanim normama u pogledu sigurnosti, komfora i cvrstine . . "'"

Izgled i konstrukcija stepenista treba, pre svega, da ispune kriterijume koji se ticu sigumosti. Starije osobe i deca su najcesce zrtve nesigurnog stepenista. Svi elementi koji cine Slepeniste (stepenice, ograda, rukohvati) jasno su utvrdeni. Medutim, vecina no1mi је utvrdena u sko1ije vreme, sto znaci da stepeniste kod starih gradevina ne ispunjava mnoge od tih ktiterijuma.

Dvokrake stepenice s podestom Prvi tip dvokrakih stepenica ima kvadratni podest. Ugao izmedll dva stepenisna kraka

Stepenisni prostor

iznosi 90°. Kod dгugog tipa dvokrakih stepenica, podest је pravougaonog oЬlika i ugao izmedu stepenisnih krakova iznosi 180°. Na podestnoj ploci stepenisni

Stepenisni prosror је paralelopiped u kome se nalaze stepenice. Zapremina ovog prostora odreduje kolika се Ьiti visina, sirina i duzina stepenista. u vecini slucajeva stepeniste је s jedne stгane naslonjeno na noseci zid, dok ga s dгuge strane drze glavni

krakovi mogu da budu sastavljeni jedan moze da ima jedan ili dva podesla, tj. odmorista. Sve vrste stepenica moraju da budu prave, гavnomeme i udobпe.

uz dгugi ili razdvojeni zavisno od toga kolika је sirina stepenisnog otvora. Ukoliko nema stepeпisnog podesta, krivina moze da se izvede i pomocu

drzaci i nosiva sipka. Stepeniste moze da se

Dimenzije elemeпata jednog stepenika

nade i izmedu dva pregradna zida.

(siriпa, duzina i visina) menjaju se zavisno od nagiЬa. Najcesci tip stepenica u danasnjim kucama је stepeniste nonnalnog nagiЬa od 30° do 36° Stepenisni krak ne sme da ima vise od dvadeset stepeпica а da nema stepenisni

takozvanih balansnih stepenika (zaokretno stepeniste). Ovaj tip stepenista је svakako manje opasan od jednokrakog stepenista

dvokrake stepenice s podestom i spiralne

podest. Stepeniste uglavnom ima trinaest stepenika, pri cemu taj broj ukljucuje

stepenice. Prvi tip dvokrakih stepenica

i podest.

sastoje od trouglastih stepenika koji su zrakasto rasporedeni oko nosive sipke.

Tipovi stepenista i norme Posroje cetiri tipa stepenica: jednokrake stepenice, dvokrake s polupodestom,

s mnogo stepenika. Mnogo manje rasprostranjen tip stepenica н starim kucama su spiralne stepenice. Опе se

PROBLEMI SA STEPENISTEM Kako vreme prolazi, stepenice pocinju da skripe. Cela konstrukcija pocinje da "radi", stepenici se taru jedan о drugi. Lose ucvrscene stepenice mogu da izazovu ostecenja i drugih elemenata stepenista. Osteceni baluster koji se klima predstavlja veliku opasnost za sve koji idu tim stepenistem.

U nekim krajevima, crvotocina napada drvene stepenice (kao sto napada i kostur

se s unutrasnje strane bocnog nosaca. Kod starijih gradevina veza se postize zlebom i perom. u zleb ulazi pero koje se Ыokira drvenim klinom. Prave stepenice, bez cela, nazivaju se populamo mlinarske merdevine. Ovakve stepenice ne preporucuju se zato sto mogu da budu veoma opasne, narocito za decu.

gradevine). Ovi insekti buse rupe u drvetu i iz njih izlazi strugotina.

Bezbednost па svim nivoima

lntervencije Sve manje popravke koje se ticu stepenista ili balustra moze da izvede "uradi sam" majstor (str. 260-261). Kada su u pitanju popravke obraznih nosaca stepenista ili neke druge, slozenije intervencije, njih treba prepustiti profesionalcima. Prisustvo insekata iziskuje tretman odgovarajucim sredstvima za zastitu. Najbolje је pozvati strucnjaka koji се konstatovati u kakvom је stanju stepeniste.

Konstruisanje stepenista Nacin gradnje stepenista nije se mnogo menjao kroz vekove. Masovna gradnja nametnula је standardizaciju (u pogledu velicine, proporcija), а stepenice se uvek moraju praviti ро meri и odnosu na stepenisni otvor koji је za njih predviden i pod uslovom da su postovana pravila konstruisanja i bezbednosti.

nalazi iznad njega i iznad gazista stepenika koji se nalazi ispod njega. Ispod gazista se pravi zasek od otprilike 35 mm i na taj nacin se stvara prepust koji se naziva "nos" stepenika. Stepenice se za bocne nosace vezuju uzljeЬljenjem. Gazista i cela postavljaju

Stepeniste koje se nalazi izmedu dva zida ne mora da ima zastitnu ogradu, ali zbog bezbednosti korisnika, pre svega dece i starijih osoba, ono mora obavezno da ima rukohvat. Medutim, ako imate dete mladeg uzrasta, postavljanjem rukohvata na visini koja odgovara detetu, izbeci cete nezgode. Rukohvati koji se oЬicno postavljaju na takvoj visini da sluze odrasloj osoЬi и tom slucaju nece nicemu sluziti. Stepeniste је najcesce oprem�eno ogradom koja је fiksirana izmedu gomje i donje nosece letve. Stepenisna ograda se sastoji od pomocnih drzaca, vertikalnih elemenata и odnosu na obrazne nosace ili od elemenata paralelnih s obraznim nosacima i rukohvata. Rukol1vat Ьi trebalo postaviti na visini od 90 ст. Ograda moze Ьiti puna ili resetkasta.

Bocni nosaci Кlasicno stepeniste sastoji se od dva bocna nosaca. То su bocne stranice koje dгZe stepenice. Donja strana svakog bocnog nosaca pricvrscena је (zlebom i perom) za glavni stub, dok је gomja strana pricvrscena za stepeniSte gomjim glavnim stubom. jedan bocni nosac vrlo cesto је naslonjen na zid, dok је na drugi montirana zastitna ograda stepenista.

Zidni Ьос

osac

Baluster

l

r

Celo Ukrasna -­ letvica

ZI Ь za baluste

Rukohvat ------r----:.,.,ш Me talna

....,..._,

____

Dekorativna kugla

Montiranje stepenika

oseca ___,.. letva

Leziste glavnog stuba �---

Prva stepenica

по:

Gaziste

Bocni nosac

spojnica

·

Ugaonik

Stepenice Svaki stepenik se sastoji iz gazista (horizontalni deo) i cela (vertikalni deo). Celo је ugradeno ispod gazista stepenika koji se

·

r= Lazni zidni Ьос

Montiranje rukohvata

Kod resetkaste ograde razmak izmedu precki iznosi najmanje 11 cm (ako је rec о balustrima), а najvise 18 cm (ako su postavljene letve). Povezivanje ovih elemenata vrsi se pomocu zlebova i рега, а i sama ograda fiksirana је za glavne drzace.

•

Kako izabrati ulazna vrata? Ako u]azпa vгata Ьiгашо tako da опа budu

L1

skladu s regioпalпiш sti]oш, пе treba

zaboraviili da опа pre svega treЬa da bнdu bezbedпa. U пеkiш opstiпaшa postavljaпje РУС vrata је zаЬrапјепо, ра је zЬog toga пеорhоdпо da se пајрrе iпГorшisete u opstiпskiш sluZЬaшa. Treba iшati u vidu da ako se staпdardпa vrata орrеше kvalitetпoш bravoш i dupliш stakliшa опа се Ьiti шпоgо skuplja.

Puna i presvucena vrata

Balkonska i klizna vrata

Uпutrasпja vrata sL1 debe]a svega 35 шш, za raz1iku od staпdaгdпih ulazпih vrata, cija је deЬljiпa

Balkoпska i klizпa vrata uglavnoш se пalaze u glavпoj prostoriji u kнci (dпevnoj soЪi)

44 шш. UпL1trasпja vrata шogu blti kao

koja gleda па dvoriste. Sva balkoпska vrata

klasicпa ili presvнceпa. Prave se od

imaju dupla stakla i нkoliko stakla пешајu

шekog iJi tvrdog clrveta, sa dva, cetiri ili

zastitпi sloj, опdа se stavljaju zaluziпe

sest рапеlа, koji su oblcпi i1i prelakiraпi.

ili roletпe. Ba1koпska vrata su оЬlспо

Koпstгнkcija је slicпa опој kao kod

dvokrilпa, ali postoje i шodeli sa јеdпiш,

н]azпih vrata.

tri iJi cetiri kгila.

Stakla

(рuпа ili presVl\ceпa)

Кlizпa v1-ata imajll dva pokretпa krila koja klize ро sinaшa. Кlizпa vrata takode mogu Ьiti i cetvorokrilпa.

Unutrasnja vrata

LI

vratima Staklo

se zimi

kojiшa se пalazi

оЬlспо staklo је los teгmicki izolator.

sloj polistireпa. Koeficijeпt izolacije kod ovog tipa vrata izпosi 1,5 W/ш2 0С.

Da Ьi staklo iшalo izolacioпe kvalitete,

Yrata koja obezbedнju ZVl\cпu izolacijll

s1oj vazduha ili gasa (argoпa i]i kriptoпa).

опо шоrа da bude dupliraпo i da sadrzi

пaprav]jena sн od ciliпdricпog polistireпa.

Ovakvo staklo s ојасапоm toplotпom

Koeficijeпt redukcije akнstike krece se

izolacijom је pet puta bolji izolator od oblcпog stakla i опо garaпtuje smanjeпje

izmedu 26,7 i 28 dB. Zavisпo od vasih potreba, postoje

па

zaledi, а leti нgreje. Zbog ovih osoblпa

Mnogo skup1ja sн te1111icka vrata

гazlicite vrste vгata. Bilo da su pravljeпa

Кlizna i harmonika vrata Kada u

ili gotova, uпutrasпja vrata treba рге

пеша dovo]jпo prostora, postavljaju

Ьuke za 40 dB. kuci

Svi kvaliteti koje treba da iшaju stakla јаsпо sн utvrdeпi. Prozor i svaka stakleпa

svega da obezbede zVl\cпu i toplotпн

se i1i harшoпika ili klizпa vrata. Опа mogu

povrsiпa treba da ima оdгеdепе ateste.

izolaciju. Paпeli mogu da Ьнdн ispuпjeпi

Ьiti ос! drveta ili РУС-а. Кlizпa vrata se

Atesti se odпose na: bezbedпost od

i]i zastakljeпi, пjihove staпdardпe

postavljajt1 па sinu ро kojoj klize i ulaze

povгedivanja н slucajн lomljeпja stakla,

dimenzije sн 2,04 ш

u pregradпi zid. Harmoпika vrata se

bezbednost u slнcaju pada osobe i

postavljaju па dve sine.

sigнmost od pгovala.

х

0,73 ш,

а dеЬ\јiпа im је 4 сш.

Vertikalпa

Zleb

greda

i pero

/

1·1

Popreёna 1

/

Gornja рорrеёпа greda

greda

."

\ ""

\

Dovratnik

. �

Ј

z1еь

Рего

w.

1 �

·-

Klinovi

Utor

,Centralna popreёna

/

greda

Sarka

3

:а ""

'i

Sarka

1

'Ј

,.....

Donja Ekser za uёvrscivanje i vijak

Vertikalna greda

Cepovi

popreёna greda

Elementi panelnih vrata

Panelna vrata

Vrata

PROBLEMI S VRATIMA

Svaka vrata, Ьilo da su spoljasпja ili uпutrasпja, imaju istu fuпkciju, ali kvaliteti koje опа treba da ispuпjavaju su razliciti. Spoljasпja vrata moraju da budu otporпa па vremeпske uslove i da stite od

Drveпa vrata koja se пе odГZavaju redovпo na kraju propadпu. Ukoliko se vodootporпa spojпica osteti, vlaga pocne da prodire i unistava stolariju. Metalna vrata takode moraju redovпo da se odГZavaju, sem ako ne zelite da se na пjih пahvata rda. ZЬog stalnih temperaturпih oscilacija ili pomeranja nosece konstrukcije kuce, stolarija se izvija, sto moze da Ыokira vrata. Svaki "uradi sam" majstor moze da odГZava vrata i da obavlja mапје popravke па njima (str.190-193). S druge straпe, pomeranje vrata i vratпog dovratka zahteva dobro poznavanje gradevinskih radova (str. 194-197). S obirom na to da se za ovu vrstu gradeviп­ skih radova placa poseban PDV, vise vam se isplati da aпgal.ujete profesionalпog majstora.

provala. Uпutar kuce vrata treba da se uklope u eпterijer i da pregraduju zivotпi prostor. Sto se tice izbora spoljasпih i uпutrasпjih vrata, оп

је sirok, kako u

pogledu

veliciпe, tako i u pogledu obrade.

Spoljasnja vrata Оапаs se ulazпa vrata prave od drveta, РУС-а ili metala. Ulazпa vrata оЬiспо imaju ceпtralпi dekorativni рапе!, dok vrata па sluZЬeпim pгostorijama imaju samo јеdап рапе!. Mec1utim, bez obzira od kog su materijala пapravljeпa, svaka vrata moгaju da ispuпjavaju iste kriterijume koji se ticu estetike, izolacije, bezbedпosti, smera otvaraпja i climenzija. Угаtа su пeodvojiva od okvira i metalпog praga. Оа Ьi vгata besprekomo dihtovala, па krila se postavlja perifema spojпica koja sprecava guЬ!јепје toplote.

Postavljanje vrata Ulazпa vгata, od drveta ili metala, mogн cla se postave па tri пасiпа. Kod dva пасiпа vrata se postavljaju s uпutrasпje straпe zida: polusuvo ugradivanje (stolarski dovratnik postavlja se u ostavljeп otvor l! zidu i UCVГSCUje U dгvene umetke) i SHVO

ugradivanje (postavljanje ramovskih ili kutijastih dovratпika u zidпe otvore posle gп.iЪog i fiпog malterisaпja) s izolacijom. Pre пеgо sto se pocne sa postavljaпjem vгata, пајрrе se proveti u kakvom је stanju otvor za vrata. Treci, нjeclno i poslednji naciп, da se postave vгata је postavljaпje "u tunelu". U tom slнcaju dimenzije kulije za vrata su jeclпake dimenzijama otvora za vrata. Postavljanje vrata u otvore primenjuje se kod kompletnog геnоviгапја postojece stolarije. 1 za Sltvo нgrac\ivanje v1-ata ljщli se oЬicno odlucuju kacl је vec postavljeпa dvostruka izolacija. Tada se s оЬе straпe oplate postavlja masa koja pokriva vec postojeci izolator. Postavljanje vrata "н шnelu" praktikuje se kada se gradi kuca.

Drvena vrata Kod drvenih vrata kutija za vгata ili clovratak se sastoji iz dve vertikalne grede i gomje роргесnе grede, koje su povezane zleЬom i perom. Оа Ьi vrata imala osloпac, па dovratku se naprave utori. Yrata koja imajн samo dovratak i krilo prave se od гazlicitih vrsta drveta hrastovine, Ьorovine i ос! egzoticпih vrsta drveta i zastieena su od iпsekata, Ьudi i vlage, Le im se na taj пасiп osigurava trajпost. Umesto centralпog panela od drveta, пeki modeli imaju dupla stakla.

PVC vrata ili vrata od staklenih vlakana Ova vrata su oЬicno bele ЬоЈе. Опа ne iziskuju poseЬno oclrzavanje. Krilo se uglavnom sastoji od dva sloja РУС-а i jedпog sloja izolacione репе. Na krilu ovih vrata takode se moze postaviti duplo staklo.

Metalna vrata Metalni mocleli pruzaju bolju otpomost па atmoslerske prilike пеgо mocleli od drveta. То su oЬicno standarclni modeli vrata, а sto se tiee пjihovog oЬ!ika i Ьоја, izЬor је vгlo mali. Као i kod РУС modela, i metalna vrata imaju sloj репе koji oЬezbeduje toplotпu izolaciju. Опа mogu Ьiti zastakljena i duplim staklom.

Svetlarnici i fiksni prozori Кlasicna нlazna vrata нopste пе propнstajн svetlost ili је pгopustaju u veoma maloj koliciпi. ZЬog toga је razumпo iznad vrata postaviti prozor koji ргорнstа dnevnн svetlost. Prilikom renoviranja, desava se da visina otvo1-a Ьude veca od visiпe samil1 vгata. U tom slucaju postavUanje svetlamika izпad vrata moze da Ьнdе zanim�jivo resenje. Као sto se postavlja svetlamik izпad vrata, isto tako se u dovratak pored vrata нgraduje vertikalni svetlamik.

Drveпi пadvratпik

Рорrеспа greda Vertikalna spojпica Dovratak Usek па dovratkL1 koji oinogucava slivaпje kisпic,e

Vertikalпa greda

Vertikalпa greda

i sprecava nјепо zadrzavaпje izinedu dovratka i

1�

vertikalne grede

Lepljiva izolacioпa

Aluininijuinski

traka, п1iпiп1аlпе deЬljine

10

Пllll

Prag

Кар vode

\__ Рuпа vrata

prag sprecava ulazenje vode.

�P L

u пa

vrata

Prozori

PROZORI U DOBROM STANJU

Prozori mogu Ьiti razlicitih oЫika - pravougaoni, okrugli, kvadratni ili trougaoni - i prave se od razlicitih materijala. Prozori se otvaraju oko vertikalne ili horizontalne osovine.

Оа bi vasa stolarija bila u dobrom staпju, пеорhоdпо је da је redovпo odГZavate, пaroёito delove koji se lako ostete. Okrzaпa оЫоgа (lak, Ьоја itd.) пеmа vise пikakvu zastitпu fuпkciju i ako se пista пе preduzme, stolarija brzo propada. Zameпa prozora пiје posao koji moze svako da obavi, пiti posao koji covek moze sam da uradi: пе oklevajte da potraZite pomoc. Postavljaпje prozora, takode, mozete prepustiti profesioпalcu.

drveta sa zaluzinama ili vгatima koji su od

opremili termiCkim mostovima. Cak i kad

Danas se prozoli prave na isti nacin kao

nekog egzoticnog drveta. lsto tako, ni vrata

ispunjavaju sve norme, aluminijumski

i balkonska vrata. Oni se prave od istih

od РУС-а ne slaiu se s drvenim pгozorima.

prozoli imaju losiju izolaciju od njihoYih

matelijala kao i vrata, ра nikako ne treba

Zavisno od toga gde se nalazi vas stambeni

clrvenih i РУС "konkurenata". U to111

komЬinovati prozore od svetlog hrastovog

ргоstог (deo grada koji ј е pod zastitom

pogledu РУС prozoli mnogo su eГikasniji.

drzave, lamela), neki modeli ili neki

matelijali nюgu Ьiti zabranjeni ili propisani

NATPROZORNICI 1 POTPORE

Razliciti nacini ugradivanja prozora

zakonom. U danasnje vreme, drvo i РУС su

najzastupljeniji u privatnim, porodicnim kш:ama. Кlizni prozoli (aluminijumski ili

Za гazliku od wata, prozori mogLt

drveni) mogu da se ugrade

da se ugrade na cetiri razlicita nacina.

u

pregrade od

opeke: kacla se otvori, pгozorsko kгilo ulazi

Prilikom renoviranja stare kuce,

u zid i na taj nacin se oslobada prostor koji

postaYljanje prozorskog rama u olvor

ј е nekada zauzimalo klasiCno prozorsko

pruzice vam vecu zastakljenu powsinu.

krilo. Aluminijumske konstrukcije imaju

Kod novih gradevina preporucuje se

odredenu manu u odnosu na ostale

takozvano suvo ugradivanje s izolacijom,

matelijale: aluminijum provoclnik i zato ј е

ј е toplotni

О\'е

prozore potrebno

ali ј е u tom slucaju neophodna dobra

izolacija i adekvatno fiksiranje.

Gornja fiksna poprecna greda Fiksna vertikalna greda

Pokretna vertikalna greda

Gornja pokretna poprecna greda

Prorez za staklo

---1-..LJ..1

Dvostruko staklo

Sarka

Vazdusni jastuk

Kakav god da је пасiп otvaraпja prozora, пatprozorпik је пеорhоdап elemeпt. Njegova prva fuпkcija jeste da izdГZi sile пoseceg zida. Bez obzira

Plasticna spojnica

da li је od Ьеtопа, metala ili drveta,

пatprozorпik treba da bude ugradeп u zid, пајmапје ро 20

ст

sa svih

Donja pokretna poprecna greda

straпa. Ukoliko пiste sigurпi u izboru пatprozorпika ili sumпjate da оп moze da podпese teret prozora, obratite se profesioпalпom majstoru.

Donja fiksna poprecna greda

Potpore su kljuёпe za oticaпje vode kod spoljasпje stolarije. МопtаZпе ili пе, potpore imaju pad od 20 mm/m i Ыаgо su podvuёeпe pod uпutrasпju рорrеёпu gredu пatprozorпika. Nјеп spoljasпji deo za 5 cm је istureпiji od fasade, а па

Капаl za sakupljaпje vode

Кар vode

Odbijac vode

/

Natkapnica Prozorska daska

Betonska podloga

uпutrasпjem delu ima polukruzпi prorez koji se пaziva slivпik i zahvaljujuci пjemu spreёava se slivaпje vode ро fasadi.

Prozor (s unutrasnje strane)

Prozor (sa spoljasnje strane)

DVOSTRUKO ZASTAKLJIVANJE Pre dvadesetak godiпa dvostruko zastakljivaпje smatralo se luksuzom. Daпas је опо siroko zastupljeпo i

Krilno-nagnuti prozori Ovaj tip prozora narocito је pogodan za

krila. Dve sarke, montirane na unutrasnjн

kuhinje i kupatila јег omogucava prove­ travanje bez potpunog otvaranja prozorskog

poprecnu gredu, omogllcavaju da se prozorsko krilo poVllce prema prostoriji.

predstavlja sastavпi deo јеdпе komforпe kuce. Dvostrukim zastakljivaпjem postize se dobra termicka i zvucпa izolacija, prijem toplote iz spoljasпje srediпe i zadгZavaпje toplote, sto је vaZпo za ustedu eпergije.

Kod renoviranja kuca od kamena ili drveta treba primeniti takozvano tunel postavljanje prozora. Ukoliko treba samo promeniti prozorska krila, montiranje prozora na vec postojeci okvir је dobro resenje. lpak, ovaj nacin montiranja zahteva da se prozorska krila izrade ро meri.

Prozori

s

krilima

Ovaj tip prozora је najzastupljeniji. Fiksni deo prozora najcesce је pravougaonog oЬ!ika i ima dva krila koji su sa dve sarke (s tri kod balkonskih vrata) fiksirsani sa strane i Ьlokirani mehanizmom za zatvaranje prozora - zasunom. Odskora, zasun se ugraduje u samo prozorsko krilo, kroz vertikalni zleb u vertikalnoj gredi, ра se na taj nacin vidi samo kvaka. Prozorsko krilo se sastoji od okvira (vertikalne i poprecne grede) u koji se ugra­ duje jedno ili dva stakla. Nekada је jedan prozor Ьiо podeljen na vise stakala, koja su Ьila odvojena preckama i fiksirana gitom. Ako је prozor pravougaonog oЬlika, on moze iznad sebe da ima zasvodenu poprecnu gredu. Postoje i trouglasti, kao i okrugli prozori. Kod okruglih prozora, u zidu ili u vratima, postoji manji otvor u oЬliku kruga, pri cemu se krilo otvara kao leptir-prozor. Na jednom od krila nalazi se otvor na gomjoj poprecnoj gredi kako Ьi se poboljsalo provetravanje prostorije.

ZASTITNA FOLIJA ZA VASU BEZBEDNOST Balkoпska vrata koja se zalupe, metak koji udari u prozor". lomljeпje stakla moze da prouzrokuje veliki broj пezgoda. Postavljaпje zastitпe folije па staklo zпасајпо се smaпjiti broj povreda i zadace muke provalпicima. Ovaj tip zastitпe folije ima samolepljivu povrsiпu koja se stavlja па uпutrasпju straпu prozora i па taj пасiп se ojacava staklo i sprecava пjegovo lomljeпje. Zahvaljujuci ovom zastitпom sloju izbeci cete postavljaпje skupog stakla, ра се samim tim i vasi troskovi biti maпji. Zastita od UV-zraceпja u proseku traje 1 О godiпa i moze da se kupi u svim "uradi sam" prodavпicama. Za папоsепје zastitпe folije potrebпo је samo malo sapuпice, strugac i skalpel. То је posao koji moze da obavi svaki "uradi sam" majstor.

Kosi krovovi

novijih gradevina razтak izтedu kosih greda imosi 50 ст. Tri tipa horizontalnih greda povezuju krovni nosac. Ho1izontalne

Krovna konstrukcija drzi krovni

poduzne grede - vencanice leze na

pokrivac. Zajedno, oni cine krov.

spoljasnjiт zidoviтa. Sredisnje

Krovovi se, uglavnom, sastoje od

podupiraca i postavljene su na jednakoj

dve nagnute ravni ciji nagib zavisi

udaljenosti od vencaпica i sleтenjace.

od klimatskih faktora, materijala

ojacane dгveniт роdтеtасет u oЬliku

kojim је krov pokriven i duzinom

trougla. Na kraju, па vrhu krova nalazi

pada.

prikovane za grebene.

horizontalne grede nalaze se ispod kosih

Sredisnje horizontalпe grede тogu blti

se sleтenjaca. Horizontalne grede su

PRAКТICAN SAVET U vecini slucajeva, opstina odreduje koji tip krovnog pokrivaca је dozvoljen. Ukoliko se vas stambeni objekat nalazi па

manje od 500 m od neke va.Zne

gradevine (npr., crkve), neophodno је misljenje arhitekte iz Zavoda za urbanizam. Ako se Vasa kuca nalazi

u

delu koji kao kulturno dobro potpada pod zastitu drzave, takode се vam biti potrebna dozvola.

Zbog ojacavanja krovnog nosaca, kod nekih krovnih konstrukcija vertikalпi podupirac Otvor za dirлпjak Opsivka din1пjaka

--�

povezuje

а sa njiтa i krovni pokrivac (сгер,

hoгizontalnu

krovni sknUac).

gгedu i kose

Krovпa uvala

Kakva се Ьiti izolacija krovnog pokrivaca

grede. Okoтito

zavisi pre svega od toga da li se potkrovlje

postavljene u

koristi. Ukoliko se tavanski prostor ne

odnosu na kose

koristi za stanovanje, izolacija se stavlja

grede, vezne

iznad tavanice. Ako se potkrovUe koristi

grede su s njiтa

kao staтbeni prostoг, izolacija se postavlja

spojene

ispocl kгovnog pok1ivaca (staklena ili

vertikalniт

тineralna vuna itd.).

podu рiгасiта. Vertikalni podupiraci

Visevodni krovovi

spojnicaтa su pricvrsceni

Krovпa straпa

Krovпa koпstrLrkci1a RogalJ

Kuca ne тога blti obavezno prava.

za sleтenjacu.

Ona тоzе da iта oЬlik latiпicnih

Izтedu krovnih

slova "L" ili "Т'. Zbog toga krovna

nosaca i iznad

konstrukcija kod ovakvih kuca postaje

horizontalnih

koтplikovanija. lvica gde se spajaju

greda fiksirani

krovne ravni zove se kгovna uvala.

su kosnici.

Takode, ni vгh krova ne тога da bude

Oni nose

potpuno prav i on тоzе da bude pod

гesetkaste

ugloт koji se naziva zasek. Zasek

nosace krovova

forтiraju dve ivicne kose grede i jedna

Pre nego sto su se pojavili industrijski krovovi, tesari su sekli i slagali svaki deo krovne konstrukcije. Zavisno od tipa krovne konstrukcije,

Slemeп1aca

-.,,. -=:?--"��=....

industrijski krovovi ne zahtevaju nuzno

UnLrtr·asпji

unutrasnje nosece

."L--�-- пoseci zrd

zidove.

Dvovodni krovovi Кrovna konstrukcija se tokoт vekova nije drasticno menjala. Кrovni nosac

u

oЬliku trougla dгZi teret konstrukcije. Krovni nosac se sastoji od jedne horizontalne grede i dva kosa podupiraca (kose grede). Kod

Sredisn1a l1orizoпtalna gr·eda

gгeda poluzaseka. Svi oni povezani su kosnicima. Slabo zastupljeni, jednovodni kгovovi najcesce se p1imenjuju kod gaгaza. Slemnjaca је Гiksirana za zid i drze је laZ:ni kosnici. Ostali deo krovne konstrukcije cine isti elemeпti kao i kod dvovodnih krovova: vencanice, kosnici i гesetkasti krovni nosaci.

Montazni krovovi Novije kuce sve cesce imaju montazne krovne konstгl1kcije. Krovni пosaci su ojacani spojnim gгedama pomocu metalпih spojnica. Kod potkгovlja koja se ne koriste za stanovanje vezne grede sl\ rasporedene

l1

obliku 1atinicnog slova "W". О\'ај tip krovnih konstrнkcija пе zahteva nosece zidove. Medutim, ako kasnije potkгovlje treba preuгediti u stambeni prostoг,

Vezna greda

kгovna konstгukcija mo1-a Ъiti izmenjena. Vezne grecle

L______L___

Ьiсе

Podvlaka

zameпjene pajantama. Uz to Ьi i podne grede treba1o cluplirati.

Vodite гacuna, ove izmene moze da radi samo proГesiona1ni majstoг.

Nepropustljivi plasticni sloj ili

Dimnjacka cev

bituп1eпske trake za kr·ovove

Oluk

Krovni pokrivac od talasastih PVC ploca

Sle111e

Rog

Falcovaпi crep Prelazni crep Metalпa krovna uvala

�-IB,,.,F+-n-Н....,Н-t-

'llllJ __....-J"�81111iiiilli•

Skriljac zakovan za resetkastu koпstrukcijLr Krovпa uvala od ресепе opeke Drveпi krov sLrpe pokriveп Crep za sleme

Zavrsпi (zabatпi) crep

Ravan crep

bituп1enskin1 tгakar11a

Krovni pokrivac Materijale za krovni pok1ivac treba Ьiгali zavisno od klimatskih uslova. Za kucu koja se nalazi na jugu nece vaziti ista pravila kao za onu na severu zemlje. Ranije se pгilikom izgradnje kuce materijal za krovni

ili ukгsteпiш spajaпjem. Оп se fiksira kaceпjem ili pгikucavaпje111. Касепје је postupak koji se sastoji iz postavljaпja сгера pomoct1 kuka koje se zovt1 пosevi. Ovaj naciп

Teгmiti se hгапе celulozom

postavljaпja crepa (Lгi crepa na l 1112)

i пapadaju рге svega drvo koje је

se koristi u slucaju kada је krovni

vlaZпo, ali i suvo drvo. Mesta koja

pokrivac izlozen jakim vetгoviшa.

su topla i vlaZпa pospesuju гazvoj teгmita. Buduci da је kгајпје

pokrivac uzimao iz neposredne okoline. Postoje Lri vrste krovnЊ pokrivaca - pokrivaci Ьiljnog poгekla, od kamena i od pecene gline. PosLavUaпje kгovnog pokrivaca zahteva tak\•o роzпаvапје posla da Ы trebalo celu kпjigu posvetiti samo tome i opet пе Ыsmo mogli sve da objasnimo. Zbog Loga је bolje da se za ovaj posao raspitate kod majstora koji pokrivaju krovove.

пергimеtап, ovaj iпsekt је u staпju

Opsivke

da uпisti gгadu ili drveпu пosecu koпstгukciju, а da паs ргi tom

Opsivke su cementпi spoje\ci

пi па koji пасiп pгethodпo

(stг. 395-396) koji se foпniraju па

пе upozoгi.

mestu gde se spajaju dve stm1e ravni kго\Ћ, а takode i na mestl1 gde se

U paгiskoj гegiji postoje tгi velike

kгov graпici sa dimnjakom ili s

porodice teгmita. Јеdпа od пjih

krovnim prozorom. Danas se opsivke

(Kaloteremes flavicollis)

ргаvе, па ргi111ег, od pociпkovaпog

suvo drvo. Medutim, ova vгsta

lima, C:ime se osigurava пepгopustljivost

koja se sporo гazmпozava пiје

Krovni pokrivaci Ьiljnog porekla

izmedu zida i kгovпog pokrivaca.

Nekada korisceпi u planiпskiш

Sleme i greben

predelima, drveпi pokrivaci sastoje se od stгuganil1 dasaka. lako гetki, drveпi pokrivaci se i clanas srecLt u пеkiш e\Topskim zemljama. Medшim, veliko iпteresovaпje za gradпju dn·eпih kuca ропоvо vraca u modu ovu vrstl1 kгovпog pokrivaca. Nekada od slame ili trske, za kroviпjaгe se claпas koгisti ili гogoz ili trska. Ova stara vгsta kгovnog pokгivaca, daпas је privilegija

cokotima viпove loze. dгuge dve, пjima slicпe vrste

i Reticulitermes santonensis)

cementnim malterom ili da se prikiva

pгilicпo su evoluiгale. Vrsta

za slemeпjacu. Na krajevima sle111ena

lucifigus,

postavljaju se gгanicпi crepovi sa

obuhvata mпogo podvгsta.

zlebom. Ova vrsta crepa ko1isti

Опа је pгisutпa sirom juzпe

se i па meslu gde se krovпa i-avaп

Evrope.

kisпica. Ista \1гsta сгера ko1isti se

Borba protiv najezde

za pokrivaпje grebeпa.

Veoma је vaZпo da se dоЬго роzпаје vгsta koja је параlа stambeпi objekat јег samo tako moze da se pгeduzme adekvatпa zastita protiv teгmita јег se svaka vгsta dгugacije ропаsа.

ili skгiljcem.

5

veci111 паgiЬ0111 pokrivaju se skriljce111

(stг. 376). DeЬljiпa skгiljca se vre111eпom smaпjila (2,7 mm), ali ako se klasicaп skrЩac (deЬljine 3,8 111111) s nosem postavi kako Lreba, оп 111oze da Lraje i do l 50 godiпa. Ako је krovni skriljac prikovaп, on Lraje od 100 ·

do 200 godiпa.

Krovni pokrivaci od ресепе gline Materijal koji se пајсеsсе ko1isti za proizvodnju crepa - pecena glina је mesa\ciпa ilovace koja se oЬlikuje i ресе. O\ci crepo\ci dele se па tri vгste - crep sa glatkiш povгsiпa111a, zleЬljeni сгер i koritasti crep. jasno propisaпe norme odreduju upolгebu ovog crepa. Daпas se sнpalj crep moze postaviti па letvama. Postavljaпje crepa veoma је Ыtпо, пarocito u kraJevima gde cluvaju jaki . vetrovi (severac, bura). Ovaj crep fiksira se prikucavanjeш, сепtгiгапјеm ili kaceпjem. Zavisпo od пюd�lа, zleЬljeпi crep poslavlja se па dva nacina - pravi111

zavisпo od геgiопа,

spaja s uvalom kako Ы se odlivala

krova koji је pokriveп crepom

krovova s maпjim пagiЬom i iziskuju

(Reticulitermes /ucifigus

Сгер koji se ko1isti za pokrivaпje . slemena moze da se pгicvгscuje

odrzavaпja slaшпatog krovnog

vecu krovпu koпstrukciju. Kгovo\ci

пагосitо agгesivпa i пajlepse јој

Za гazliku od ovih teгmita,

pokrivaca daleko veci od odгzavaпja

Ravпe kameпe ploce koriste se kod

параdа

је kad se smesti u staгim

imucпijih ljudi zato sto su troskovi

Krovni pokrivaci od kamena

TERMITI

PROBLEMI S KROVNIM POKRIVACEM

Svako tгеtiгапје drveta, bez obziгa da li је u pitaпju ргеvепсiја ili lесепје vec obolelog drveta, mога da odobгi

Ako је krov dobro uradeп i pokriveп,

пadlezпa sluzba i da obavi ovlasceпo

оп moze da traje vise deceпija. lpak,

lice.

prilikom oluje crep moze da se pomeri Ukoliko se malteгski spoj istrosi,

Ostali insekti koji unistavaju drvo

сгер пе moze pгavilпo da stoji

Termiti пisu jediпi iпsekti koji

i da kisa osteti krovпu koпstгukciju.

i moze da раdпе. Ako је u pitaпju

uпistavaju kuce. Potkoгпjaci,

репа, пјu takode tгеЬа пadgledati

stгizibube i drvotoci takode

i proveгavati јег опа ostecuje

пapadaju drvo. Potkoгпjaci пapadaju vlaZпo drvo. Опi buse

povгsiпu сгера.

sitпe kaпale ispuпjeпe crvotociпom.

Resenja

Stгizibube ili kozoгozi пapadaju

Za svaku iпterveпciju па krovu пеорhоdпа је odgovaгajuca оргеmа (kaisevi za vezivaпje) (stг.

391).

crnogoгicпo drvece, а dugacki kaпalici ро povгsiпi drveta vidljiv su zпak da је ovaj iпsekt

Ukoliko se пе bojite da гadite па

парао drvo. Duziпa tih kaпala

kгovu, mogli biste da se pozabavite

izпosi od 8 mm do

10

mm.

popгavkom kгovпog malteгa (stг.

393-396)

ili zameпom

Drvotoc је iпsekt koji polaZe

osteceпog сгера. Ali, ako пiste

larve i uпistava paгket, drveпe

пavikli da гadite па visiпi ili patite

oplate i пamestaj. Tesko је utvгditi

od vrtoglavice, te poslove poveгite

пjegovo pгisustvo. Kada se iz larve

majstoгu. Мапјi гadovi па

izlegu iпsekti, опdа se u drvetu

пadstгesпicama mogu da se

pojavljuju гuре.

obave i bez репјапја па kгov.

Ravni krovovi ili krovovi-terase

PRAКТICAN SAVET

ОЬiспо prosireпja (garaze ili роmоспе prostorije) imaju ovaj tip krova.

Pravljenje terasastih krovova u odnosu

Na ovaj krov mozete lako da se рорпеtе, mozete па пjemu da пapravite

па celokupnu konstrukciju vrlo је

lepu terasu ili da ga pretvorite u bastu puпu zeleпila. Le Korblzije је

da ga obavi firma koja је za to

1927. rekao: "Umesto da izgublmo tereп time sto cemo па пjemu

specijalizovana.

delikatan posao. Zato је neophodno

izgraditi kucu, ovakvim krovovima mi cemo ga udvostruciti." Posto ova vrsta krova ima veoma ma1i pacl

Terase se takode razlikнjн ро padll krova.

raspored, kao i precnik okapnica i slivnika

(manji od

Krov kod koga је nagiЬ do l

za odvodenje kisnice. Ova procena treba

8 %),

оп nema resetkasti krovni

%,

smatra se

nosac. Ovaj nacin gradenja najcesce se

krovom bez pada. Kod ravniћ terasa nagiЬ

da uzme н obzir sva optereceпja i

sгесе u mediteranskim zemljama, premda

se krece

preopterecenja па krovnн konstrнkcijн

1-5 %

i konacno, kod stepenastih

Ыagi krovni nagiЬ nije dobro resenje za

terasa nagiЬ krova је

podrucja s kisnom klinюm.

imajн nagiЬ veci od

5-15 %. Kгovovi koji 15 % smatraju se kosim.

(stalna opteгecenja, vremenski нslovi, kao i optereceпje нsled koriscenja).

Noseca konstrнkcija је drvena ili betoпska

Sve do pojave elastomeгnog Ьitшnena sedamdesetih godina 20. veka, hidroizolacija

tavanica. lpak, postavljanje terastastog krova

је predstavljala veliki proЬ!em za ravne

mora se najpre dobro razmotriti i obavezno

krovove. Posto vlasnici kнса nisн vise mogli

нcrtati

da se bore s ovim pгoЬ!emima, od!L1civali su

ostalog, da Ьнdн: veza s nosecim zidom,

Realizacija krovova-terasa

se za postavljanje kosih krovova. Medutim,

dilatacione spojnice i razdelnice, njihov

celokupnн konstrukcijн \rrlo је delikataп

1.1

Krovovi-terase za koriscenje

plan krova. U пјеnш treba, izmedн LI

ocinosн na

posao. Zato је neophoclno cia ga obavi

ravni krovovi i dalje opstajн u gradevinar­

finna koja је za to specijalizovana i koja се

stvн, te zato zasluzнjн da im se posvetimo.

taj krov tako napraviti da ljudi mogн ро

PRAКТICAN SAVET Noseca konstrukcija

njemu с\а se krecн i с\а sede za Ьastenskim stolom.

Korenje biljaka koje se razvija moze

NagiЬ kod ovih krovova se krece

da unisti asfalt. Оа se to spreci,

%

5 %.

Опа treba da Ьнdе н skladн s konacnom

preporucuje se da koristite dvoslojnu

izmedн О

паmепоm ravnog krova: da li се оп Ьiti

hidroizolaciju. Опа sadГZi neprobojni

sloj sljнnka preko koga se naпose: zastita

basta, terasa ili пesto d rнgo.

sloj kojim se sprecava probijanje

od pare, tennicki izolator (staklena

korena.

wпа, plнta, poliшetanska репа),

Od toga zavisi kakva се Ьiti izolacija

i

Za nagiЬ se koristi

l1idroizolacioni pokrivac (Ьiшmen, asГalt),

(izolator, hiclroizolacija, prekrivanje). Drugi hidroizolacioпi sav

Folija za pokrivaп1e

Prvi hidroizolacioni sav

Drugi sloj filca Trouglasta letvica

Prvi hidroizolacioni sav

Prvi sloj filca

Unutrasnja ivica

ivica Spoljasпja ivica Folija za TroL1glasta letvica

pokrivanje OILik Drugi sloj filca

Spoljasп1a daska

Tavaпica Spoljasпja daska Greda

Daska

za5tita hidroizolacionog pokrivaca (sloj sljunka) i na kraju se stavlja hidroizolacioni 5av koji sluzi za odvod kisnice. Ponekad, da Ьi se izbegli odredeni mehanicki proЫemi ili nezeljene hemijske reakcije, neophodno је razdvojiti hidroizolacioni pokrivac i njegovu zastitu. U tom slucaju se izmedu ova dva sloja

ubacuje jos jedan sloj za odv�janje. Sljunak se nanosi kao pokrivac cija deЬ\jina iznosi 3-4 cm i on је, na svakЉ 6 m razmaka, isprekidan spojnicama sirine 2

ст.

Terasa се Ьiti gotova kada se poploca

keramiёkim plocama ili kada se na nju stavi drveni pod.

Baste па krovovima-terasama Princip i naёin postavljanja ove vтste krovova potpuno је ideпtiёaп kao i kod pristupпih terasastih krovova. Kod krovova-terasa asfalt se ёesto koristi kao hidroizolaciona оЫоgа i оп se postavlja na izolacijи od perlita. Ро obodu terase nalazi se zidie ili sokl visiпe 50 ст i оп opasuje terasu. Njegova nepropustljivost osigurana је slojem o d siпtetiёkog kauёuka. Sloj sljunka, deЬ\jine 10 cm, omogucava dreпaiu kisпice. Preko ovog sloja stavlja se siпtetiёki filc, а preko пјеgа zemlja. U zemlju koja se nanese kao sloj visine 50 cm mozete posaditi travu ili nisko rastinje, ali ukoliko zelite cla posadite visoko гastinje, visina zemljisпog sloja mora Ьiti l m.

Nepropusni sloj Prilikom izlivanja asfalta treba voditi raёuna о sastavcima koji nastaju kao posledica izlivaпja asfalta iz delova. Asfalt se ne moze postavljati ро kisnom i hladnom vremenu. Od pre dvadesetak godiпa роёеlо је korisceпje Ьitumenskih membrana koje se zagrevaju pomocu Ьitumenskog gorionika, ali pri tome treba voditi racuna da пе izgore. Prilikom zagrevanja Ьitumen se topi i meшbrana prianja za povrsinu terase. Da Ьi se osiguгala veza sa podlogom, membraпa se zalepi.

Termicka izolacija Ovaj tip krovnog pokrivaёa izlozen је brojnim atmosferskiш uticajima (mraz, vrucine, kiSa) sto proнzrokuje dilatacione razdelnice i promene na koriscenom materijalu. Ni н jednom sluёajн krovna izolacija ne sme se uraditi tako sto се se izolator postaviti na krovnu povrsiпu. Sнnceva svetlost, koja pri tom пе Ьi mogla da se odЬije od povrsine, pouzrokovala Ьi termiёke proЫeme, ра Ьi samim tim pojavile naprsline i pukotine.

se

Dakle, na krovovima-terasama takode se mora uraditi izolacija. Pametno је resenje da prilikom postavljanja hidroizolacije uradite i termickн izolaciju.

PROBLEMI S KROVOVIMA-TERASAMA Nepropustljivost је пajveci proЬlem kod ovog tipa krova. Bitumeпske оЫоgе koje se postavljaju u slojevima vremeпom pocnu da pucaju. Kada se па plafoпu pojave vlaiпe mrlje, оЬiспо је suvise kasпo za bilo kakvu iпtervenciju i tesko је utvrditi odakle tаспо curi voda. Ako se nista пе ucini da se spreci steta, takav plafon moze da раdпе.

sta ciniti u toj situaciji? Da bi se uocila i пајmапја pukotiпa i sprecila steta, krovove-terase treba redovпo i ozbiljпo koпtrolisati. Mozete sami da obavite manje popravke nastale usled pojavljivanja izbociпa ili пaprsliпa (str. 379) i sanirate manju stetu (str. 381). Ozbiljпiji proЬlemi zahtevaju popravke па izolaciji (str. 385).

Pregradni zidovi Pregradni zidovi sluze za to da se stambeni prostor dobro organizuje. Neki zidovi drze tavanicu (noseci zidovi). Na taj nacin sile koje su rezultat tezine tavanice i krovne konstrukcije bolje su rasporeaene.

Suplji pregradni zid

Tip materijala koji se koristi za izgradnju zidova zavisi od toga koliko је kuca stara. Dobro poznavanje sastava zidova pomoci се vam prilikom uredenja. Ukoliko zelite da utvrdite о kom је tipu zida гее, pokucajte u njega. Tup zvtik ukaztije da је rec о ptinom zidti. Dovoljno је da samo malo probusite zid, ра cla saznate od kog materijala је napravljen. Воја i prasina dovoljni sti da se titvгdi koji је materijal koriscen. Crvena Ьоја upuctije na opeku, siva ili cma na Ыokove, а bela na gips.

Zidovi Od opeke

Pocetkom Х!Х veka

pregгadni zidovi sti oЬicno pravljeni od suplje opeke. DeЬljina cigle iznosila је od 3,5

ст

do I 1 cm tikoliko se ne ractina

finalna оЬгаdа. Pгilikom izgradnje pregradnog zida ocl suplje opeke prepoructije se ugгadnja oslonac grede. Ova greda podnosi sile pregгadnog zida. U slucaju renoviranja, ova greda nije

neophodna јег se pгegradni zid smatra staЬilnim. Noseci zid koji se nalazi u prizemlju nastavlja se i na spratu. Ali, za razlikн od nosecih zidova koji stoje jedni iznad drugih, pregradni zidovi mogu da bшlti razlicito гasporedeni ро spratovima.

Zidovi od Ыokova

materijal za unutrasnjti gradnju. Cinjenica

tako neki noseci zidovi mogu Ьiti sagradeni

da postoje u razlicitim dimenzijama pгu.Za

od Ыokova. Bitno је samo da taj zid moze

Malo-pomalo, prvenstveno iz ekonomskih

veliki izboг prilikom uredenja zivotnog

da dr.Zi tavanicne grede. ОЫоgе mogu Ьiti

razloga, Ыokovi

prostoгa. Као sto se prave od opeke, isto

od gipsanog maltera.

Sl1

se nametntili kao

Pregradni zidovi od drveta ovaj PROBLEMI S PREGRADNIM ZIDOVIMA

tip

pregradnЉ zidova srece se i kod starijih i kod novijih zgrada. Princip postavljanja је

Pregradni zidovi od gispa vrlo se lako oStete. Ako u kuci ima dece, ogrebotine i mrlje

isti. Na jednakim rastojanjima, stubovi su

na zidovima su neizbezne. lpak, ova ostecenja su zanemarljiva u odnosu na ona koja nastaju prikom renoviranja i preuredenja stambenog prostora. Kada se u nosecem zidu

fiksirani za debele talpe. Da Ьi se ојасао

pravi otvor, onda је to neophodno ozbiljno razmotriti pre nego sto se pocne sa radovima. S druge strane, potrebno је imati gredu koja moze da podnese taj teret da ne bi doslo do popustanja plafona. Drveni kostur na koji se postavlja pregradni zid takode se vremenom deformise. Ako temelj nije prilagoden terenu na kom је kuca sagradena, na nosecim

se izmedu stubova. Кос] starih ktica

zidovima se javljaju naprsline. lzmene na krovnoj konstrukciji takode mogu da izazovu velike proЫeme. U stanu se pregradni zidovi od drveta "pomeraju". Ovo se obicno

plocama koje se montiraju na metalne sine. Prilikom renoviгanja ovaj tip pregradnih

desava kada su napravljeni od drveta slabijeg kvaliteta.

zidova lako se uocava zato sto su suplji.

Popravke

Suplji pregradni zidovi

"Uradi sam" majstor moze da popravi pregradпi zid tako sto се па пјеgа папеti odgovarajuci premaz (str. 222). lsto tako moze da popravi i drveпi i supljikavi pregradni

pregradnih zidova vгlo је rasprostranjen

zid. Medutim, ako ovi zidovi роспu da pucaju zbog pomeraпja tla ili zbog izmena па

u gradevinarstvti. Ovi zidovi se sastoje od

koпstrukciji, onda је to veoma komplikovaп posao i treba ga poveriti profesioпalпom majstoru.

ploca, debljine l cm. Ovaj tip pгegradnih

pregradni zid, poprecne grede postavljajti oЬlaganje se sastoji od letvi i gipsanog maltera. Kod novijih gradevina, noseca konstrukcija moze Ьiti oЬlozena gipsanim

Od pre dvadesetak godina ovaj tip

specijalnog supljikavog kartona i gipsanih zidova lako se postavlja, ali izisktije clodatпi

Gipsana ploca na Ыokovirтia

plafona znak da је osteceпa пjegova struktura.

Letve, pruce i trska Рге nego sto su se па trzistu pojavile gipsane ploce, plafoni su se pravili od gipsanog malteгa koji је паnоsеп па razlicite osnove. Letve (od smrce, boгovine ili smreke), sirine 5 cm postavljene su na гazmaku od l cm. Drvo se najpre premazLije sredstvima za zastitu od iпsekata i budi. Letvice, to jest stapiei (dimeпzija 15 х 5 mm) povezani sн pociпkovanom

materijal (kao sto su grede, sine itd.). Gipsaпe ploce, deЬ!jine 5 ст, fiksiгajн se u drvene ramove - kostur.

Otvori u pregradnim zidovima Kod uпutrasпjih zidova u starijim gradeviпama, debela drvena greda sluzila је kao пadvratnik. Ukoliko se otvor pravi н zidu koji је sagraden od Ыokova, onda i nadvratnik mora Ьiti od istog materijala. O�i betonski Ыokovi, u oЬliku latinicnog slova U, ojacani su gvoZdem. U nekim sluёajevima koгisti se metalna greda, tip IPN. Ova metalna greda pokriva se gipsom. Kod drvenih pгegradnih zidova otvori se prave izmedu dva stuba, pri ёemu se dodaje horizoпtalпa greda koja opsiva stolarijl1.

Plafoni Kod svakog gradeviпskog objekta, plafoпi se tretiraju kao пajosetljivije povrsiпe. S druge straпe, пiko пе tolerise osteceп plafoп. Starost kuce ukazuje па koji је пасiп паргаvlјеп plafoп. U poredenju s ostalim delovima stambenog prostora, plafoni'iziskнju najmanje uredeпje. U stvюi, za пjih se zaiпteresнjemo onda kad se pojavi neki pгoblem koji se tiCe njihove grade ili izgleda. Na neki nacin, plafoni sн najbolji pokazatelj u kakvom је stanju kuca. Mrlja na plafonu ukazuje na postojanje vlage, dok su naprsline i popustanje

Plafon od letvi i gipsa

zicom. Ove letve postavljaju se ispod drvenih plafona. Gipsani malter se nanosi рос\ Liglom od 45° u odnosu па letve. Kod nekih starijih gradevina plafoni Sl1 se pravili od preradene trske. 1 u ovom slucaju gips se naпosi па isti пacin kao i kad је plafon od drvenih letvi.

Gipsane ploce Ove armiгaпe ploce postavljaju se pod uglom od 90° l1 odпosl1

PROBLEMI S PLAFONIMA Plafoni od letvi i trske nisu najbolji izbor јег se gips vremenom susi i росiпје da se odvaja. Gipsaпe ploce su пeotporne па udare. Pri ugradпji spojпica i папоsепјu maltera пе sme Ьiti gresaka, u protivпom, опе се pucati i padati s plafoпa. Bez obzira па materijal od kojeg је пapravljeп, пiјеdап plafoп пе trpi prodiraпje vode i vlage. Ukoliko se па povrsiпi plafoпa pojavi mrlja, to је zпak da па spratu пegde curi voda. Vece oticaпje vode moze da ima za posledicu раdапје plafoпa.

Popravke Popravljaпje пеkе ogrebotiпe па plafoпu svrstava se u mапје popravke: dovoljпo је da polako izravпate tu povrsiпu, а zatim da папеsеtе malter koji odgovara toj osпovi. Ako reпovirate kucu i ako је plafoп od letvi dosta osteceп, kompletпo ga zameпite. Nov plafoп mozete opet da пapravite od letvi ili od gipsaпih ploca, sto је jedпostavпije (str.

230--231 ).

Plafon od gipsanih ploca na drvene grede. U ove гebraste gipsane ploce ugradena је te1micka i zvucпa izolacija. Опе se mogu pгikivati ili kaciti о plafon. Gipsane ploce se fiksiraju pomocu poprecnih spojnica. Spojпice se maskiraju pomocu раmнспЉ traka. Glave eksera dobro se zakucaju i zamaskiгaju.

Odvodenje kisnice Za vreme jedпog pljuska velika koliciпa vode раdпе па krov kuce. Tako, па primer, ako раdпе 25 1 vode ро m2, опdа to zпaci

da krov treba da izdrzi i sprovede do oluka sloj od 25 mm kisпice. Na krov povrsine 160 m2 tih 25 mm vode zauzimaju zapremiпu od 4 m3, to jest 4.000 l vode koje treba sprovesti do sistema za odvodeпje kisпice. Ovaj sistem se sastoji od cevi s vertikalпim padom. Na njih se пastavljaju cevi koje su ukopane u zemlju i one odvode kisnicu do kanalizacioпog kolektora ili u kanalizacioni buпar, odakle kisпica odlazi u zemlju.

Oluci i cevi Oluci nisu uvek ciliпdricni. Zavisпo ос\ regiona, пjihov oЬlik varira. Stanc\ardni oЫici su okrugli, oluci s rubom od 14 mm i cetvrtasti oluci. Ovi modeli se prave od cinka, bakra i РУС materijala. OЬ!ik i materijal odred11jt1 kako се se postaviti oluk. Oimenzije jedпog oluka (poluokruglog u nasem slucaju) i cevi odreduju se na osпovu povrsiпe krova. Povrsina

Oimenzija

krova

poluokruglog

cevi

(н ml)

olL1ka (н mm)

(u mm)

od 18 do 20

16

50

od 20 do 65

25

80

od 65 do 100

33

100

od 100 do 160

33

125

precпik

Cev za odvodenje kisnice

Saht

Montiranje i sastavljanje oluka

p1imecuju. Budш:i da nucli sirok izbor

Bakarni oluci Estetski gledano, ovi oluci

Prvo se metalпi nosaci postave oko krova,

Ъоја i oЬlika, ovaj tip olL1ka veoma је

su privlacni, ali su zato i prilicno skupi.

а onda se о\нсi kace na njih i na kгajL1 se

rasprostranjen. On је veoma lak za

Montiranje bakamih oluka zahteva dobro

vrsi opsivanje limom ispod ivice krovпog

moпtiranje i otporan. Postoje dve vrste

poznavanje tehnike vareпja. Preporucljivo

pokгivaca. Ukoliko је olL1k dL1zi od 12 m,

olL1ka: oluci koji se \ере i oluci koji se

је da se obratite profesionalnom majstoru

potrebno је stavili jos jedan opsivak.

spajaju. U prvom slucaju e\ementi L1iaze

koji се vam dati viseclecenijsku garancijL1.

U tom slнcaju se tacno na polovini dL1zine

jedan u drugi i Јере se, tako da osuseni

Trajanje bakamih oluka procenjuje se

oluka postavlja dilatacioni komad. Ovaj

lepak ima L1logн spojnice. Ukoliko је

izmedu 50 i 70 godina.

dilatacioni komad је povezan s kolenastim

oluk dL1zi od 12 m, odlucieemo se za

komadom cevi ili s podiznom kнkom za

oluk sa spojnicama. Nacin montiгanja

sastavljaпje. Cev koja se vertikalno spusta,

је isti kao i kod oluka koji se !ере.

preko kolena na kraju, direktno vodi

Vodite racuna, ova dva modela oluka

u slivпik. Vertikalna cev se na svaka

ne mogu se komЬiпovati.

2 m obujmicom (tj. steznim prstenom)

Saht i odvodenje kisnice Кisnica s krova i iz kапа\а, zavisno od naselja, odvodi se ili u zajednicki

pricvrscL1je za zid pri cemL1 se vodi

Pocinkovani oluci Lagani i laki za

racuna da obujmica bude postavljena

obradu, ovi oluci mogн da Lraju i do

kolektor svakog domaciпstva. Оа Ьiste

ispod mesta na kom se oluk sastavlja.

50 godiпa. Medutim, ako se пе odrzavaju

saznali koji је Lip odvodenja kisпice,

pravilno, brzo се propasti. Оа Ьi ovi oluci

obralite se nadleznim tehnickim slL1ZЬama

Oluci od PVC-a Ovaj tip oluka ranije

kanalizacioпi kolektor ili u individualni

Ьili dobro montirani, potrebпo је pravilno

L1 vasoj opstini. Ova mreza nikako ne sme

se uopste nije slagao s izgledom kuca.

uraditi lemljenje. Postoje i pocinkovaпi

Ьiti povezana s mrezom otpadnih voda.

Oanas, medutim, РУС oluci mogu da

oluci koji ne moraju da se leme. Oni su

Ukoliko kaпalizacioni kolektor ne postoji,

budL1 tako postavljeni da se uopste ne

skuplji i vidljiviji па gradevini.

onda kisnica otiCe u prirodu.

Sakupljanje kisnice Sakupljaпje kisпice н dапаsпје vreme postaje sve zпасајпiје. U пekim delovima sveta, smапјепје kisпih padaviпa dovodi с\о povremeпe restrikcije vode. Sаkнр\јапје kisпice moze da resi proЬ\em zalivaпja travnjaka. Dovoljпo је samo da se па izlazu iz sahta ili па krajн о\нспе cevi postavi rezeгvoaг. Zavisпo od toga koliki mu је kapacitet, rezeгvoar moze da se ukopa u zemlju ili da ostaпe па povгsiпi zemlje. Rezeгvoar takode moze Ьiti opremljeп pumpom za izbacivaпje vode.

Kanalizacioni kolektor za otpadne vode

Odvodenje otpadnih voda Termin otpadne vode koristi se za dve vrste vode: vodu koja se koristi u domacinstvu i koja dolazi iz kuhinje i kupatila i za vodu koja dolazi iz WC-a. Postoji vise nacina odvodenja otpadnih voda i oni se razlikuju od opstine do opstine. Postoje tri пасiпа odvodeпja otpadпih voda - zajedпicka mreza za odvodeпje, odvojeпa mreza (н kojoj se odvajaju kisпica i otpadпe vode) i iпdividualпa mгeza. Kakav се Ьiti kvalitet odvodeпja otpadпih voda zavisi od materijala koji se koristi za izradu mreze i od пјепе dнziпe. Odvodeпje vode treba da bude brzo i tiho.

Kanalizacija

Spojna cev

PROBLEMI S OLUCIMA Probuseni oluk verovatno је najcesci proЫem. Medutim, pojava rupa na olucima moze se vrlo lako izbeci. Redovnim ciscenjem (odstranjivanje mahovine, lisca) sprecicete svaki rizik od zapusivanja oluka. Predmeti kao sto su, na primer, teniske loptice moraju se odmah izvuci јег oni mogu da zapuse oluk. Zavisno od materijala od koga su

Osпovпi zadatak kaпalizacije је da obezbedi blgijeпsku zastitu, а па koji пасiп се опа Ьiti uredeпa razlikuje se od геgiопа do геgiопа. Ovaj tekst пalazi se оЬiспо u dokumeпtu pod imeпom "Saпitaгni pravilпik". Sve sto је vezaпo za odvodпu mrezu mora da ima sifoп. Sifoп sprecava sireпje mirisa i bakterija iz kaпalizacije. Kaпalizacioпe cevi, koje se пalaze izmedн kucпih aparata i vertikalпog kolektora velikog precпika, пisu horizontalпe, vec su Ь\аgо пagпute, s padom od 2 ст ро metru. Najcesce ko1isceпi sistem sadrzi veгtikalпi kolektor za vode iz-domaciпstva i vertikalпi kolektor za vode iz WC-a. Ove vode se ulivaju u zajedпicki kolektor. Postoji i drugi sistem sakupljaпja otpadпih voda kod koga su svi kucпi aparati povezaпi sa jedпom vertikalпom kaпalizacionom cevi. Kaпalizacioпa mreza treba с\а ima odusak za vazduh jer se па taj пасiп spгecava uпistavaпje sifona i sireпje пepгijatпih mirisa. Zavisпo od toga koji se sistem koristi, postavljaju se veпtili ili veпtilacioпe kape zbog cega је пeophodno probusiti kгov da Ьi mogla da se spгovede cev.

odr:Zavaju, trajanje oluka zпасајпо se smanjuje.

Sta ciniti u toj situaciji? Redovno proveravajte u kakvom su

staпju oluci i olucпe cevi. Svako

moze da popravi oluke od PVC-a (str. 378-393). Pomocu odgovarajuce opreme i alata resicete proЫeme s probuseпim olucima (str. 384-385).

Septicka jama mora biti па najmanje 35 m rastojanja od bunara s pijacom vodom. Kisпica nikako пе bi smela da se odvodi u septiёku jamu. Zbog neprijatnih gasova пeophodno је ugraditi sekundarnu veпtilaciju. Ova veпtilacija treba da bude ugradeпa u kucu i da se zavrsava iznad nje, sto dalje od prozora. Prilikom postavljanja ove ventilacije vodite racuna

о

vetrovima

koji duvaju u vasem kraju.

U пekim пaseljima, u kojima пе postoji

jediпstveпa kaпalizacioпa mreza, svaka kuca mora da ima septicku jamu. U tот slнcaju kisnica otice direktno u prirodu.

Preciscavanje otpadnih voda u okviru domacinstva Procenjuje se da 30 % doтaciпstava (u ruralпim zoпama) пiје prikljш':eпo па zajedпicku kaпalizaciju. U skorijoj budнcnosti Ьiсе verovatno 10 % domaciпstava bez prikljнcka па zajednicku kaпalizaciju. Od pre dvadesetak godina, zаЬгапјепо је kорапје septickih јата za поvе gradevinske oЬjekte. U tim septickim јатаmа otpadne vode iz WC-a odvajale sн se od voda iz domaciпstva koje su se sprovodile do rezeгvoara za masnocн. Zbog uvodeпja пovih propisa i septickih јата za оЬе vrste otpadпih voda izmeпjeп је nacin Lretiranja otpadnih voda. Sanitaгni pravilпik pгopisuje da individнalno odvodenje otpadnih voda podleze odгedeniт propisima. Јеdап od tih propisa kaze da septicku јатн тоzе da sagradi samo predнzece koje se time bavi. Septicka јата mora se cistiti svake ceti1i godiпe.

Mreza za sakupljanje otpadnih voda

Septicka jama za skupljanje svih otpadnih voda

Zavisno ос\ opstine, postoje razlicite vrste mreza za sakupljaпje otpadпih vocla: jediпstveпa mreza, odvojeпa mreza i septicke јате u okviru svakog domaCinstva. Pгvi tip mreze је kolektor koji sakнplja sve vode. Drugi tip mreze ima dva kolektora: јеdап za otpadпe vode, drugi za kisпicu.

Otpadne vode se sprovode do rezeгvoara koji zadrzava vece predmete koji plivaju ро vodi. U kanalizacionu mrezu u okviru domaciпstva moze se ugгaditi rezeгvoar za тasnoce. U tот slнcaju se voda pгeciscava kroz filter. Каdа izade iz јате, ova precisceпa, ali i dalje zagadeпa voda odlazi н zетlјн.

napravljeni oluci i oluёne cevi, oticanje vode је br:Ze ili sporije. Ukoliko se ne

PRAКТICNI SAVETI

Dimnjak Centralno grejanje danas је najcesci ------->- Gasovi i dim izlaze u spoljasnju

nacin zagrevanja domacinstava.

sredinu kroz kaпal din1пjaka.

U periodu od 1982. do 2002. godine, broj domacinstava koje imaju cen­ tralno grejanje na gas povecan је pet puta. Kamini se koriste samo kao Gasovi i din1 podizu

dopunsko grejanje ili su tu samo

se prema kaпalL1.

zbog komfora i ulepsavanja enterije­ ra. Zbog toga i dalje postoji veliki broj kupaca zainteresovanih za kamine. Pie nego slo se pojavilo centralno grejanje, slaшbeпi objekti su u glavnoj pгostoгiji iшali

Ploca iznad lozista koJa

kашiп i koгistili su dгvo kao ogrevni

eп1ituje toplotL1 i zag1·eva prostorijL1

шateгijal. Zbog оvЉ kaшina postavljanje diшnjackih kanala је koшpleksan posao.

Resetka omogucava vazduhL1

Glave diшпjaka, koje su povezaпe s

bogatom kiseonikom da

jedniш ili viSe diшnjackih kanala, пalaze se

raspiruje vatru odozdo.

na шestu gde se spajaju dva slana. U velikiш

Fioka za skupljanje pepela

stашЬепiш jediпicaшa postoje оЬiспо vise glava diшnjaka (оЬiспо dve). Svaka glava povezana је s najvise cetiгi kanala. Na ove kaпale шоzе se prikljuCiti vise peci.

Nekadasnja lozista Pocetkoш XIX veka kaшini su pravili шапја

1

/

ili veca udubljenja u zidu, pri сешu је Ltпutrasпjost kашiпа Ьila od opeke. Oko

Topli gasovi apsorbuju

resetke na kaшinu nalazila se vatrostalna

vazduh iz prostorije

opeka. Diшnjacki kanal nalazio se izпad kaшina. Капа! diшпjaka је gradeп od cigle

CISCENJE DIMNJAКA

i oЬlagan poluporcelanoш. Otvorena lozista шogla Sll da iшaju tako losu veпtilaciju, c.la se poпekad sav dim iz dimnjackog kaпala

Takode, glava dimnjaka poslavlja se na cleo

vracao u prostoriju.

krova manje izlozen vetrovima. Razmak

lskoriscenosl toplotne energije kod ovog tipa lozista Ьila је veoma slaЬa. Ukoliko Ьi

izmedu krovne konstп.1kcije i dimпjackog kanala tгеЬа da Ьude najmanje 16 cm.

se za ogrev koristilo drvo, sашо Ьi se 6 °/с, toplotпe energije emitovalo u Ьlizini resetke na kamiпu. U seoskim kucama ta reselka

Dimпjaci se moraju ёistiti dva puta godisпje, pri ёemu jedno ёisсепје treba da obavi dimпicar. Оп се vam izdati гасuп koji

се vam biti potrebaп u slucaju пesrece. Naime, taj racuп се biti potrvda па osпovu koje се vam osiguraпje isplatiti stetu.

Kako izabrati kamin? Dogradnjom је moguce izmenili olvoгeno

pravila se od kamene ploce. Od isюg

lozisle. То nije veliki posao, а ne morajll

mateгijala su se pravili podпozje kamiпa,

Рге nego sto pocnete da zidate kamin,

loziste i deo izпad lozista.

potreЬno је da izaЬeгete mesto gde се оп

da se vrse пikakve promene na dimnjackim

stajati - uglavnom је to dnevna sоЬа. А onda

kanalima. Ovako pгepravljen kamin poslaje

vam jos ostaje da odredite tip lozisla.

grejno telo.

Danasnji dimnjaci

ZЬog velike potrosnje drveta i ogromnog gubltka юplotne energije, kamiпi sa

Kanal i glava dimnjaka

Zidanje dimnjaka је posao koji podleze

otvorenim lozistem sve vise L1zmicu precl

jasпim propisima. lpak, koгisno је znali пеkе

svojim "koпkurentima". Оа Ъi se poЬoljsala

osпovne stvari. Loziste treЬa da ЬL1de doЬro

efikasnost lozista, na unutrasпji deo kaшina

Kanal dimпjaka sluzi za odvodenje dima.

snaЬdeveno svezim vazduhom јег se па taj

stavlja se ploca od livenog gvoZda.

Pravi se ос! opeke, od lakog Ьеtопа i

naciп pospesltje sagoievanje drva

(l

kg drva

Zatvoreпo loziste је u stvari jedna шаnја

porcelana ili od valroslalnog Ьetona koji se

za sagorevanje utrosi 3,5 m3 vazduha). Kolika

prosюrija za sagorevanje drveta oko koje se

sastoji iz supljih еlешепаtа koji se uklapaju

се Ьiti velicina kашiпа zavisi od povrsine

nalazi kamiп. Loziste је zatvoreno stakleпim

i slazu jedan preko drugog. Kanal dinшjaka је prav, ali u nekiш

prostorije L1 kojoj се se on nalazili. Оа Ьi

vratima (гее је о vatrostalпoш staklu).

cirklllacija vazduha u dimnjackoш kaпalu Ьila

S oЬzirom na lo da su ta vrata zalvoгena,

slш:ajevima on moze da Ьude Ыаgо

doЬra, njegova zapremina mora da odgovara

eшilovanje toplotпe energije је smanjeno.

zakrivljen, pri cemu ugao izmedu vertikale

zapremini lozista. Dimnjacka glava mora bar

Ukoliko otvoгite vrata na lozistll, imacete

i kanala ne sme da Ьude veci od 20 %.

za 40

isti ugodaj kao kod otvorenog lozista.

Ukoliko је kanal dimnjaka ostecen ili nije

ст

da bude visa od slemena krova.

,д;;:W�=,--

Dimnjaёka kapa

1

]

Kanal dimnjaka

�--

Glava dimnjaka Hidroizolacioni sav

1 1 1 .+----- Sporedni kanal

///

/

/

dimnjaka

MINERALNA VUNA Oprez! Dok radite sa izolatorima kakva је miпeralпa vuпa, morate obavezпo da

Od 1974. godine, odnosno prve naftne krize, izolacija kuca је obavezna. U prvo vreme blla је to

/

Рlоёа od celog /._/ /� 9 --h-- -- kamena

Kamin па prvom

spratu 1

lzolacija i venti lacija

1

1 1 \

\ \ \ \ °"',------- Kanal dimnjaka \\ \\ 1 \ Рlоёа od )�..._---- celog kamena --+--- Glavni kamin

adekvatan za kamin о kome sanjate, onda је neophodna ugradnja cevi. Та cev је od inoksa i zavisno od tipa dimnjaёkog kaпala, moze da bude ёvrsta ili savitljiva. Kanal dimnjaka prolazi kroz krov i zavrsava se iznad njega. Тај deo dimnjaёkog kanala iznad krova пaziva se glava dimпjaka. Ne postoji taёno odredeпo mesto na krovu za dimпjaёku glavн. Опа se poravnava u odnosн па zabat krova. Glava dimnjaka moze da stoji па пosecem zidu, pri dnu krovne ravni, ali је najbolje da stoji na unutrasnjem, пosecem zidu. Zapremiпa glave dirnnjaka direktno је proporcionalпa broju dimnjackih kanala. Glava dimnjaka pokriveпa је kapom koja spreёava ulazak kise i vetra u kanal dimnjaka i omogucava normalno strujaпje vazduha u njemu.

PROBLEMI S DIMNJACIMA Najveci proЫemi s dimпjacima пastaju onda kada se kanali dimnjaka пе koriste. Zbog koпdeпzacije, uпutar dimпjaёkih kaпala slezu se ёаd i smola. S druge straпe, ako kaпal dimпjaka prolazi kroz krovпu koпstrukciju, а glava dimnjaka је lose postavljena, опdа se ne moze obezbediti neophodпa hermeticпost. Glava dimпjaka i spojпice takode mogu biti osteceпe.

Sta raditi u toj situaciji? Kanali dimпjaka treba da imaju zastitпe poklopce i odgovarajucu ventilaciju. Redovпo пadgledajte dimпjake. Ako primetite bilo kakvu promeпu, пе cekajte da dode do pogorsaпja, vec odmah reagujte. Ako niste raпije radili na krovu, pozovite profesioпalпog majstora. Ukoliko nesto popravljate па zabatu krova, proverite ujedпo u kakvom su staпju glava dimпjaka i hidroizolacioпi sav.

samo toplotna izolacija,

а

onda је

usledila i zvucna. Dobro је uraditi izolaciju kuce, ali је isto tako potrebno da kuca ima odgovarajucu ventilaciju.

lzolacija krova Izolacija krova direktпo zavisi od toga da li se potkrovlje koristi za stanovanje i kakva је struktura tavanice. Ukoliko se potkrovlje пе kotisti za stanovaпje, izolator se stavlja direktпo na tavaпicu. Na betoпskн tavanicu izolator se stavlja u dva sloja. Ako је rеё о drveпoj tavaпici, izolatoг se stavlja izmedu greda. Ovo је пajlakse i najefikasnije resenje. Postavljaпjem izolacije ispod krovnih ravпi povecavate povrsinu kојн treba da izolujete, а sem toga i guЬitak toplotne епегgiје је mnogo veci. Ukoliko se potkrovlje koristi kao prostor za stanovanje, опdа se izolacija stavUa ispod krovne stolice (str. 244-246). Sloj miпeralne vuпe postavlja se izmedu svih supljiпa.

lzolacija zidova Kod kнса koje sн gradene od druge poloviпe XIX veka, bolje је raditi izolaciju zidova sa spoljasnje straпe. Za razliku od пјh, objekti koji sн sagradeпi pre tog perioda, imaju mпogo tehпiёkih proЫema. !zolacija puпih zidova s uпutrasпje straпe vrsi se zahvaljujuci termoakustiёпom elemeпtu koji se sastoji od izolacioпog sloja i gipsaпe рlоёе. Ove izolacione tаЫе postavljaju se па dva паёiпа - Јере se clirektпo па zid ili se postavljajн па siпe i u tom sluёaju postoji vazdusni medusloj. Iako iziskuju odredeп пароr, ove poslove moze da uradi svaki "uradi sam" majstor (str. 230). Kod пeravпih zidova, tehnika postavljaпja izolacije se delimiёпo razlikt*. U tom slucaju izolacioпi sloj је u "seпdviён" јег se postavlja izmedu zida i pomocnog zida. Postavljanje unutrasnje izolacije nije mnogo skupo, а pri tom se пе mепја spoljasnji izgled kuce. Spoljasпja izolacija је skнplja, ali daleko efikasпija naroёito ako је kuca lose omalte1isana. Zahvaljujuci njoj u isto vreme vrsi se i malterisaпje kuce i postavljaпje izolacije. Sirok izbor materijala пudi Ьrојпе mogucпosti. Ipak, ovaj postupak menja izgled fasade, sto u odredeпim sluёajevima

nije dopusteno.

imate zastitпu masku i rukavice. Sastav i upotreba miпeralпe vune i drugih izolacioпih materijala defiпisaпi su pravilпikom о termickoj izolaciji. Sve te odredbe se odпose па поvе i reпoviraпe gradevine.

lzolacija poda Kuce koje se posledпjih godiпa prave па zemljaпim platformama i izпad vazdusпog prostora treba takode da budu izolovaпe. Izolacija koja se postavlja izmedu рlоёе i zemljaпog пasipa (sаЬiјепе zemlje) sastoji se od sloja peska па koji se папоsi otporni izolator i polietileпski sloj. Kod starih kuca gde se pod пalazi па zemljaпom пasipu, izolacija se vrsi tako sto se izolator stavi ispod plivajuceg poda. Ako је rеё о drveпom podu koji se пalazi iznad vazdusпog prostora, опdа izolator treba staviti ispod poda. Оа Ьi se ovaj postupak uspesпo obavio, morate пајрrе da dignete pod.

lzolacija stolarije Danas i pi-ozori i balkoпska vrata imaju c!vostruko staklo. Kod starijih gradeviпa, zbog tih staklenih povrsiпa, dolazi do velikog guЬitka eпergije. U пekim slucajevima treba ih potpuno zameniti, dok је u dгugim moguce staviti jos јеdпо staklo па vec postojeci ram prozora, u tom slucaju пета velikih promeпa па izgledu stolaiije. Vodite raёuna, ugradпja duplih stakala priliёпo је skupo. Vazduh moze da struji i oko vrata i oko prozorskih krila. Svaki "uradi sam" majstor moze da promeпi spojпice.

Ventilacija Neke prostorije iziskuju mehaпiёku veпtilaciju. Ako пета veпtilacije, La kuca песе vise Ьiti zdravo mesto za zivUeпje јег vlaga ne izlazi iz пје. Svaki krov treba da ima male otvore pti ёemu се опi Ьiti rasporedeni tako da se cetiri otvora пalaze u kvadratu, а peti па srediпi krova. Ovi otvori pospesuju cirkulaciju vaz­ duha koji dopire ispod krovnih ravni. Venti­ laciju treba takode predvideti prilikom izrade tavaпice, postavUaпja tavaпjaca i potpatosпica. Prostorije koje imaju vodu, kao sto su kuhiпja i kupatilo, moraju imati ventilaciju. Postavljanjem mеЬапiёkе veпtilacije obezbe­ duje se stalпo provetravaпje tih prostorija. Na razvijaпju ove tehпike mпogo se radilo od 1982. godine zbog ustede eпergije, а i zbog higijeпe i komfora u kuci. Prostorije u kojima se пalaze peCi па mazut ili gas moraju se redovno provetravati. Za postavUaпje

ventilacije obratite se strucnjaku za taj posao.

. •

1

.,t