Pravci u lingvistici 2 [2] 8675620020

277 57 5MB

Serbian Pages [298]

Report DMCA / Copyright

DOWNLOAD FILE

Polecaj historie

Pravci u lingvistici 2 [2]
 8675620020

Table of contents :
Treći deo - JEZIČKA ISPITIVANJA U
XX VEKU (NASTAVAK)
GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU
MATEMATIČKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG (= NEALGEBARSKOG) KARAKTERA
Uvodne napomene
Kvantitativna (statistička) lingvistika
Teorija informacije
Mašinsko prevođenje
ALGEBARSKA LINGVISTIKA
NELINEARNOG (ANALITIČKOG) TIPA
Uvodne napomene
Kategorijalna gramatika
identifikacionog tipa
Kategorijalna gramatika zasnovana na principima matematičke
teorije skupova
Gramatika zavisnosti i projektivnosti
Sgallov generativni pristup jeziku
Šaumjanov aplikativno-generativni
model
STRATIFIKACIONA GRAMATIKA
NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA REPREZENTOVANA "GRAMATIKOM SKALA I KATEGORIJA"
"GRAMATIKA KOJA SE TIČE SADRŽINE"
SOCIOLINGVISTIKA
TEKSTUALNA GRAMATIKA
POGOVOR
LINGVISTIKA U DEVEDESETIM
GODINAMA
REGISTAR IMENA
PREDMETNI REGISTAR
SKRAĆENICE
CITIRANI RADOVI
SADRŽAJ DRUGE KNJIGE

Citation preview

BIBLIOTEKA XX: VEK

73/2*

Urednik Ivan Čolović

Milka Ivić

PRAVCI u LINGVISTICI II Deveto izdanje, dopunjeno poglavljem "Lingvistika u devedesetim godinama"

Beograd 2001

Treći deo

JEZIČKA ISPITIVANJA U XX VEKU

(NASTAVAK)

GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU

458. Pred 1960. sintaksa ulazi u svoj najznačajniji razvoj­ ::i period: tada se zasniva generatiuna gramatika. Tenninom :�

generatiuna

naglašava se činjenica da je cilj

gramatike utvrđivanje pravila po kojima se generiraju

= stvaraju) rečenice. Generativnu gramatiku koja se za­ snn-a

na posebnom metodu analize, čiji je tvorac Noam

Chomsky (rođ.

�amatikom

1928),

nazivaju mnogi

transfonnacionom transfonnaci­

(Chomskv je upotrebio termin

}Q da bi identiftkovao onu vrstu pravila koja stupaju u dej­ Sl\U tek pošto su uspostavljene "dubinske frazne struktu­ re·

na osnovu kojih se produkuju rečenice - v.

§ 463).

Jednim od najvećih događaja u lingvistici našeg vremena

s.matra se objavljivanje njegove knjige: "Syntactic Structu­ res" \40

(1957.

godine) kojom je transfonnacionalizam zasno­

i razglašen širom lingvističkog sveta.

459.

Generativna gramatika je već nagoveštena u radovi­

ma eminentnog predstavnika jelske škole, Zelliga Harrisa (rođ.

1909;

v.

§ 356).

Razrađujući svoju teoriju distribucije,

Harris je došao do uverenja da bi se efikasna analiza mode­ ma mogla izvršiti tek sukcesivnim uključivanjem simbola u metodološku proceduru (simbol N bi se, na primer, upotre­ bio za oznaku imenice, pa bi se zatim njime operisalo kao sa predstavnikom bilo koje konkretne imenice). Ta bi se pro­ cedura odlikovala postupnošću poniranja u suštinu struk-

jezička ispitivanja u XX veku

8

ture iskaza: prvo identiflkovati svaku modemsku jedinicu, pa odnose koji će dati sliku o neposrednim konstituentima (v. §

355),

i, najzad, utvrditi osnovnu shemu strukture ce­

lokupnog iskaza. Poći, dakle, od manjih jezičkih jedinica ka većim. Svoje prve ideje o tome Harris izlaže još studiji "From Morpheme to Utterance" (v.§

1946.

u

479).

Harris se služio transformacijom pri svojoj analizi. To je za njega postupak na osnovu kojeg se uspostavlja od­ nos između dveju postojećih rečenica (na primer aktivne i odgovarajuće pasivne u engleskom jeziku). Za Chomskog

je, međutim, transformacija samo jedno u nizu raznih pravi­

la, a primenjuje se na jednu apstraktnu strukturu da bi se umesto nje dobila druga, manje apstraktna struktura. Tran­ sformacionalizam Noama Chomskog nije, dakle, identičan s transformacionalizmom Zelliga Harrisa.

460. I Chomsky se opredelio za postupnost analize i sim­

bolično prikazivanje jezičkih fakata. Ali je redosled postup­ nosti zamišljen u obrnutom smislu: poći od većih jezičkih jedinica ka manjim, tj. prvo utvrditi osnovnu strukturu iska­ za (odrediti neposredne konstituente), a opisivanje bazič­ nih morfemskih jedinica obaviti tek na kraju. Dok je, dakle, Harrisova analiza morfološka po svojoj polaznoj orijentaci­ ji, dotle Chomsky pristupa analizi sa pozicija sintaksičara. Ova se dva naučnika, uostalom, razlikuju i po rasponu teo­ rijskih ambicija. Harris je prvenstveno lingvistički (tj. kao gramatičar) zainteresovan za osvetljavanje rečeničkih struk­ tura. Chomsky, međutim, prilazi jezičkom ispitivanju sa že­ ljom da dozna što više o odnosima gramatičkog i logičkog.

461 .

Naučni horizont Chomskog bio je u osnovi odre­

đen njegovim izvrsnim poznavanjem i principa klasičnog američkog distribucionalizma (v. cepcije sintakse (v.

§ 427).

§ 352)

i logističke kon­

Osmatrajući jezik

iz perspektive iz.

takvih svojih znanja, on je počeo razmišljati o potrebi

Pravci u lingvistici II

9

�nja jedne univerzalne teorije o gramatičkim struktu­ � koja bi se u dužnoj meri koristila uvođenjem simbo­ .a u proces analize (budući da bi se samo takvim metodo­ A::61rim postupkom naučnom pristupu obezbedila željena �ost) . Iz te se zamisli rodila generativna gramatika. 162. Teorija Chomskog zasniva se, pre svega, na uvere­ � da gramatika koja na pravi način služi svome cilju treba � nam objasni principe po kojima stvaramo rečenice odno­ 'i-nD razumemo njihovo značenje. U žižu pažnje postavljaju � procesi, ovog puta ostvareni na planu sinhronije (o di­ �ciji sinhronija l dijahronija v. § 267) , do kojih dolazi :nli.kom kreiranja rečenica, odnosno njihovog poimanja. G ramatika jednog jezika definiše se kao sistem pravila � prirnenom dolazi do korišćenja jezičkog sredstva. ?'oo Chomskom, ova pravila su sređenog karaktera (engl. :rdered rules), što znači da se ne mogu prirnenjivati pro­ �ljno, već samo po određenom redosledu. Transfonna­ .:XKl.a gramatika Chomskog se odnosi, dakle, na sistem �enih pravila koja se prikazuju pomoću simbola. �asuprot distribucionalistima koji su opisivali ono što se :2bzi u korpusu (v. § 352), Chomskog zanimaju pravila po­ noću kojih se izvode "gramatičke" rečenice, tj. one koje je­ nčko osećanje nosilaca datoga jezika prima kao pravilne. Rečenice se razlikuju između sebe po tome koliko su u �tičkom pogledu uspele; neke dosežu punu meru �atičnosti, neke ne. Procenjivanje rečenica s obzirom :u njihovu gramatičnost spada obavezno u nadležnost go­ .-umih predstavnika datog jezika. Pod terminom kompe­ :encija govornog predstavnika (engl. competence of the rtative speaker) treba razumeti i sposobnost da se uoče Jevijantne (tj . gramatički nedovoljno uspele) rečenice, s � da se čak i njihovo značenje shvati, i sposobnost da se :uume potpuno nova, tj. ranije nikada registrovana reče-

lO

jezička ispitivanja u XX veku

nica. Pošto Chomsky i njegovi sledbenici postavljaju sebi u zadatak iznalaženje principa na osnovu kojeg se generi­ raju samo one rečenice koje govorni predstavnik prihvati kao gramatički pravilne, a isključuju one koje govorni predstavnik odbacuje kao "negramatičke", jasno je da poj­ movi lingvističke intuicije i lingvističke procene ulaze u krug njihovog neposrednog interesovanja. Chomsky čak naglašava da bi želeo da iznađe takvu teoriju koja bi obja­ snila i pojavu lingvističke intuicije. On se, dakle, eksplicit­ no opredeljuje za ispitivanje fenomena koji su u vezi s lin­ gvističkom kompetencijom, zapostavljajući pri tom svesno sve ono što se neposredno tiče samog čina jezičkog ispo­ ljavanja (engl. termin: perfonnance). Jedna od funda­ mentalnih diskusija koju uvodi teorija Chomskog odnosi se na razlikovanje dvaju apstraktnih nivoa jezika: površin­ ske i dubinske strukture (engl. surface structure l deep structure). Površinska struktura jeste direktna apstrakcija odnosa koji se uočavaju u ostvarenim rečenicama jednog datog jezika: dubinski nivo, budući apstraktniji (i u tom smislu "dublji") podrazumeva, naprotiv, one odnose koji se ne uočavaju neposredno posmatranjem ostvarenog jezič­ kog fenomena, već se moraju rekonstruisati na osnovu izve­ snih principa koje postavlja teorija (više o tome u § 463) . Pošto se opredelio u načelu za domen jezičke kompeten­ cije, Chomsky svoju naučnu pažnju koncentriše na pro­ blem dubinske strukture; njegova gramatika, dakle, ima u suštini "dubinski" karakter1 • 1 Terminima dubinska gramatika i površinska gramatika služio se pre Chomskog američki lingvista Charles Hockett. Ove termine su popularizovali filozofi (poznato je npr. da je L. Wit­ tgenstein- v. § 418n. - još 1953. god. upotrebljavao izraze Tie­ fengrammatik i Oberjliicbengrammatik).

Pravci u lingvistici II

ll

463. Od 1957. do danas Chomsky je znatno evoluirao u shvatanjima. Definitivna verzija teorije, koja je objavljena 1965 . u reprezentativnom delu "Aspects of the Theory of Syntax", sadrži mnoge korekcije prvobitnih postavki. Srž te novije verzije bi se mogla u najkraćim crtama rezimirati na sledeći način: Osnovni nivo analize jezika naziva se bazičnom kom­ ponentom gramatike. Bazična komponenta gramatike se sastoji iz sintaksičkog dela, čiji je karakter generativan, i ta­ kozvanog leksikona. Sintaksički deo obuhvata sistem sređe­ nih sintaksičkih pravila. Njihovom primenom generiraju se sintaksičke jedinice. Ukupnost tih jedinica ispoljava se u vi­ du "fraznih" struktura (o terminu "fraza" v. § 363n.) . S obzi­ rom na karakterističan način prikazivanja, "frazna" struktura se najčešće naziva "drvetom" ; up. npr. "drvo" nastalo u pro­ cesu generiranja rečenice (S) koja je sačinjena od subjekat­ ske "fraze" (NP), reprezentovane imenicom (N) u konstruk­ dji s pridevom (Adj) , i od predikatske "fraze" (VP) čiji su konstituenti glagol (V) i njegova priloška odredba (Adv) : 2

s

l

NP

n

Adj N

VP

n AdvV

2 Takve rečenice bi mogle biti ilustrovane konkretnim prime­ rima kao �to su : dobro dete mimo spava, uvredena žena glasno raegoduje, jesenje sunce blago sija i sl.

12

jezička ispitivanja u XX veku

Pravila kojima se generiraju "frazne" strukture prime­ njuju se bez kontekstualnih ograničenja (engl. termin: context=free rules) i nazivaju se pravilima prepisivanja (engl. rewriting rules). Prepisivanje se odnosi na činjeni­ cu da prilikom procesa generiranja "drveta• dolazi do po­ stu pnog zamenjivanja simbola (NP se npr. u gore prikaza­ nom "drvetu" zamenjuje sekvencom Adj + N) . Ovakvo za­ menjivanje ( = "prepisivanje") ima, u stvari, za cilj da pre­ ciznije osvetli prirodu sintaksičke jedinice o kojoj se radi (u pomenutom slučaju uvedena sekvenca Adj + N daje podatke o konstituentima "fraze" NP) . �eđu sintaksička pravila koja dejstvuju u bazičnoj kom­ ponenti svrstavaju se i pravila za uspostavljanje komplek­ m ih simbola (uvođenje ovih pravila u fond teorijskih poj­ mova dolazi kao jedna od krupnih novina u poređenju s ·onim što sadrži prvobitna verzija teorije) . Kompleksni simboli jesu oni simboli koji se uključuju u �drvo" neposredno pre nego što će se izvršiti leksičko razrešenje rečenice, s tim da se pomoću njih ukaže na sve one momente koji će biti odlučujući za njeno značenje. :\pr. kompleksni simbol će dati informaciju o tome da li će dati prelazni glagol u poziciji objekatske dopune zahte­ \-ati ili isključivati prisustvo imenice koja označava živo bi­ će: registrovanje takvog podatka ograničiće u odgovaraju­ ćem smislu izbor imeničkih leksema koje bi došle u obzir kao kandidati za leksičko razrešavanje objekatskog konsti­ tuenta (reprezentovanog u "drvetu" simbolom N) . Jedinice generirane u bazičkoj komponenti prime nom sintaksičkih pravila sačinjavaju takozvanu dubinsku struk­

turu jezika. Leksikon je onaj deo bazične komponente koji je za­ mišljen kao skup specifičnih kompleksa leksičkih pojedi­ nosti. Te (hijerarhijski inače nesređene) pojedinosti obu-

Pravci u lingvistici ll

13

hvataju relevantne podatke semantičkog, sintaksičkog i fo­ nološkog karaktera. Ovi se podaci priključuju fraznoj strukturi primenom naročitih pravila. Pod njihovim se dej­ stvom odabiraju odgovarajuće jedinice (reči odnosno morfeme) iz leksikona i ubacuju na određena mesta u "dr­ vo" (po jedna jedinica ispod svakog kompleksnog simbo­ la). Tek prisustvo ovih pojedinosti konačno osmišljava do­ tle vrlo apstraktnu sintaksičku konstrukciju. Pošto su sve faze konstrukcionih postupaka i postupa­ ka leksičkog osmišljavanja u bazičnoj komponenti obavlje­ ne, u dejstvo stupaju tzv. transfonnaciona pravila. Trans­ formaciona pravila služe povezivanju nivoa dubinske s ni­ voom površinske strukture; drugim rečima, njihova se pri­ mena sastoji prvenstveno u prenošenju podataka s tog po­ četnog nivoa jezičke apstrakcije na završni. Pri tom preno­ šenju može doći do različitih preobražaja "drveta" (bilo ostvarivanjem izvesnih permutacija, bilo ispuštanjem od­ nosno dodavanjem određenih pojedinosti), sve u zavisno­ sti od konkretnog jezika čije se rečenice realizuju. Pravila transformacije su, naime, specifična za svaki jezik i sačinja­ \CLju deo njegovog individualnog strukturalnog proftla. 464. Tokom šezdesetih godina generativna gramatika je postala jedna od centralnih disciplina savremene lingvisti­ ke. Mnogi lingvisti, uprkos činjenici da ne dele sva teorijska uverenja njenog tvorca, ipak najčešće usvajaju njen metod analize, prvenstveno u sintaksi. Taj se metod inače već uveli­ ko primenjuje u semantici, u ispitivanjima tvorbe reči, pa i u osvetljavanju jezičkog razvoja i dijalekatske diferencijacije3. 3 Samuel Jay Keyser je prvi pristupio svestranijem generativ­ nom osvedjavanju dijalekatskih fenomena u svome prikazu rada američkih dijalektologa Hansa Kuratha i Ravena McDavida: 'The Pronounciation of English in the Atlantic States" (prikaz je obja-

14

jezička ispitivanja u XX veku

I u fonologiji su se već poodavno počela primenjivati me­ todološka iskustva stečena u radu na području sintakse. 465. Američki lingvista Morris Halle je prvi uveo gene­ rativni pristup u fonološki opis jezika. I on operiše poj­ mom sređenih pravila, primenjujući ih na jedinice "leksi­ kona" date u svom morfofonološki osnovnom vidu, s tim da su glasovni elementi u njima razloženi na distinktivne osobine. Tako bi se, na primer, srpskohrvatska reč radoš­ ću kod Hallea pojavila ne kao skup fonema /rl, /a/, !dl, /olr Iš!, Ići. /ul već kao kombinacija elemenata radost -iju, ali tako da je svaki glas u tim elementima, dakle r, a itd., predstavljen ne kao glas, već kao "skup distinktivnih obe­ ležja". Prime nom svojih pravila na obeležja u takvom nizu, Halle bi izveo oblik radošću, tačnije onaj skup distinktiv-· nib osobina koje određuju ovaj glasovni niz. Na taj način su jedinice koje razmatra Halle vrlo apstraktnog karaktera u poređenju s onim što je tipično za fonološki opis jezika u predgenerativnoj" eposi (kao što su i sintaksičke jedini­ ce Chomskoga mnogo apstraktnije nego lingvistička real­ nost kojom su se bavili distribucionalisti) . Pri tom je fone­ ma potpuno zaobiđena kao relevantna lingvistička stvar­ nost (čime se generativna fonologija bitno razlikuje od dotadašnje) . Generativna fonologija mnogim detaljima svog metodološkog postupka navodi na opasku da se ono što je za Pražane bilo morfofonološki nivo (v. § 3 2 1) ovde •

vljen u Lg 39, N 2, 1963, 303-316). V. i zanimljiv rad Sol Saporte: "Ordered Rules, Dialect Differences, and Historical Processes", Lg 41. N° 2, 1965, 218-224. Od jugoslovenskih lingvista prvi je primenio generativne kriterije u dijalektologiji Pavle Ivić, u svo­ joj studiji "Phonemic Di.fferences and Rewrite Rules", Verhandlun­ gen des zweiten intemationalen Dialektologenkongresses Il ( Zeitschrift· fii r Mundartforschung, neue Folge Nr. 4, izd. Ludwig Erich Schmitt. Wiesbaden 1968, 407-412 ). =

Pravci u lingvistici ll

15

naziva fonološkim domenom. Fonološki opis u generativ­

noj gramatici uključuje i informacije relevantne za grama­ ačku strukturu rečenice.

466. Poslednjih godina se među fonolozima najviše vo­ je diskusije o tome kako treba postupati sa "sređenim

pravilima" (da li ih primenjivati ciklički, da li, i u kojim �čajevima, posebno određivati njihov međusobni pare­ hl). Iz redova fonologa čuju se u poslednje vreme i gla5o(:)\; u prilog svestranijem tretiranju morfoloških tema na

�erativan način (M. Halle u tome prednjači; o njego­ mm radu posvećenom tvorbi reči v. u odeljku

Bibliograf

ike napomene). 467. Najnoviji razvojni period generativne gramatike u S..\D doneo je žive diskusije o mnogim bitnim a kontroverz­ rum

teorijskim pitanjima. Doskorašnji sledbenici Chom-

5-kog počeli su predlagati svoja originalna teorijska mišlje­ !lP koja su često značila odstupanja od nekih stavova uči­

&elja. I sam Chomsky je, uostalom, unosio izvesne novine u

svoja prvobitna shvatanja. Mnoge diskusije je izazvalo,

!n a

primer, suštinsko pitanje o tome šta sve treba postaviti bazičnu komponentu sintakse. Tu su se suočila dva

upravo suprotna shvatanja: jedno, da treba što više suziti mYentar jedinica koje se pojavljuju u bazi, a povećali broj � formacionih pravila (ovo rasprostiranje "u dubinu"

predlaže na primer G. Lakoft); drugo, da bi, naprotiv, tre­

Oalo smanjiti broj transformacionih procesa, s tim što će se

povećati inventar jedinica koje se postavljaju u bazu (za

JYo

svojevrsno rasprostiranje "u širinu" opredeljuje se u

poslednje vreme sam Chomsky).

468. U drugoj polovini šezdesetih godina prezentirana .e

lingvističkoj javnosti jedna nova teorija pod nazivom ge­

'lerativne semantike.

Njeni osnivači su učenici Chomskog

�u piVom redu G. Lakoff, J. Ross i J. McCawley; najdublje

16

jezička ispitivanja u XX veku

je dosada osvetlio McCawley). Zadržavajući celokupni for­ malni aparat prikazivanja koji je svojstven generativnoj gramatici Chomskog, pristalice nove teorije zamenili su osnovni sintaksički pristup semantičkim: umesto da pret­ postave, kao što čini Chomsky, da je u obrazovanju reče­ nice primarna sintaksa, oni polaze od toga da je za jezik značenje najvažnije. Pošto je najvažnije, ono mora pretho­ diti u procesu generiranja rečenice uspostavljanju sintaksič­ kog poretka. "Dubinska struktura", dakle, u onom isključi­ vo sintaksičkom smislu u kojem je sagleda Chomsky ovde uopšte ne postoji, budući da se svi osnovni sintaksički pojmovi zamenjuju semantičkim. 469. Semantičko konstituisanje rečenice javlja se po­ četkom sedamdesetih godina kao velika teorijska tema na kojoj rade najeminentniji predstavnici generativne grama­ tike. bez obzira na to da li dokazuju primat semantičke komponente nad sintaksičkom ili obrnuto. No sada posto­ jeća razlika u gledanju na polazište generativnog procesa uslovljava i neidentičnost rešenja koja se predlažu za neke od ključnih problema u ovom teorijskom domenu. 470. Interpretativnom semantikom naziva se pristup ovoj temi koji je svojstven Chomskom i njemu vemim sled­ benicima Gackendoffu, Akmajianu i dr.). Budući da je ovim razmatranjem semantičkog konstituisanja rečenice dota­ dašnja standardna teorija u stvari proširila svoje okvire za­ hvatajući jednu novu oblast, sadašnja faza razvoja teorij­ skih stavova Chomskog naziva se proširenom standard­ nom teorijom (engl. termin: extended standard theory). 471 . Po interpretativnoj semantici, za značenje rečeni­ ce su važni i neki podaci koji se javljaju tek na nivou povr­ šinske strukture (ili bar takve strukture koja niukoliko nije dubinska, već se nalazi negde bliže površinskom nivou). Iskazivanje anaforskih odnosa, na primer, pretpostavlja i

Pravci u lingvistici II

17

uključivanje relevantnih površinskih podataka (tu je izme­ du ostalog, vrlo važan red reči koji se može razlikovati od poretka odgovarajućih elemenata na nivou dubinske struk­ rure). Predstavnici interpretativne semantike obično zastu­ paju i leksika/izam, tj. shvatanje . da bi leksikon bazične komponente trebalo da sadrži kao posebne jedinice čak i takve međusobno slične reči kao što su slika, slikati ili na­ stupiti, nastup. 472. Generativni semantičari se ne slažu sa predlože­ nim uključivanjem nivoa površinske strukture u rad .s�--..:. mantičke komponente. Njihov glavni operacioni pojam za rešavanje mnogih problema koji se tiču semantičke inter­ pretacije rečenice jesu ograničenja na moguće derivacije (engl. termin: derivational constraints; za uvođenje ovog pojma u osnove generativne teorije najzaslužniji je G. La­ kofi). Radi se o unapred datim gene racionim pravilima postavljenim na princip: "Ako je A na dubinskom nivou, mora biti (odnosno ne srne biti) B na drugom nivou" (ov­ je se "drugi nivo" često tiče površinskog nivoa). Na pri­ mer, jednom utvrđen odnos između dva kvantiflkatora na nim u dubinske strukture ne sme se· menjati; u protivnom, :ierivacija rečenice ne valja. To ograničenje je, na primer, na snazi u odnosu na transformacione mogućnosti engle­ ske rečenice one boy kissed every girl (= "jedan momak e poljubio svaku od devojaka'). Takva rečenica, zbog pri­ sustva kvantifikatora, ne može slobodno biti preobraćena ;J pasiv. Bez neophodnih derivacionih ograničenja, prirne­ :lDm transformacionih pravila dobili bismo rečenicu every 5VI was kissed by one boy gde je razvijeno distribuciono značenje ( = "svaku devojku poljubio je po jedan mo­ :nak'). Pošto takvog distribucionog značenja u aktivnoj re­ .:enici nema, pasivna rečenica o kojoj je reč se ne može smatrati odgovarajućom transformom aktivne strukture i

18

jezička ispitivanja u XX veku

njeno se generiranje u tom svojstvu mora sprečiti prime­ nom odredenih derivacionih ograničenja. Generativni semantičari odbacuju leksikalizam. Po nji­ ma, semantički srodne reči kao što su slika, slikati ili na­ stupiti, nastup trebalo bi izvoditi iz istovetnih, ili barem delimično istovetnih, kombinacija odgovarajućih seman­ tičkih obeležja. 473. Krajem šezdesetih godina je veliku pažnju izazvala teorija o "dubinskim padežima" (poznata i pod terminom padežne gramatike - engl. case grammar) koju je razra­ dio Charles Fillrnore (rod. 1929) . Radi se o osvetljavanju odnosa koji se uspostavljaju na nivou dubinske strukture između predikata i njegovih argumenata (v. § 533), zavi­ sno od njihovih leksičkih značenja. Broj tih odnosa - po Fillmoreu: dubinskih padeža - je ograničen i svodi se na sintaksička značenja kao što su "vršilac radnje" ili "objekat \TŠenja radnje" ili "posesor" i sl. Pošto se pokazalo dosta komplikovanim utvrditi šta je zaista tu osnovno, i prema tome, univerzalnog karaktera, Fillrnore je svoje prvobitne poglede na dubinske padežne jedinice morao vrlo brzo unekoliko revidirati. Teorija ni do danas nije dobila svoj definitivan vid. Medutim, istraživanja na toj strani donela su neka zapažanja o odnosu leksičkog i sintaksičkog nivoa koja su obogatila jezičku teoriju. Fillrnore je inače i danas mnogo, i vrlo uspešno, angažovan upravo u ovoj oblasti naučnog rada. . 474. Generativna gramatika je poslednjih godina veliku pažnju poklanjala razradivanju koncepta presupozicije (engl. termin: presupposition), uvodeći ga sistematski u S\'Oje teorijsko-metodološke okvire. Presupozicija se od­ nosi i na ono što se već zna, odnosno podrazumeva (pret­ postavlja) u trenutku komunikativnog čina, tako da se !-1 S\-etlu ovog specifičnog predznanja vrši semantička inter-

Pravci u lingvistici Il

19

pretacija datog iskaza, čime se on konačno i ofonnljuje sa značenjske strane. Izbor odredenih leksičkih elemenata pri konstituisanju rečenice povlači sa sobom, razumljivo, i odgovarajući tip presupozicija (na primer glagol vratiti se nameće ideju o tome da je neko mesto A zamenjena me­ stom B, ali i to da je pri tom onaj koji se vraća bio u B pre nego što je bio otišao u A) . Sintaksička ispitivanja u celini dobila su znatno u kvalitetu od kada je pojam presupozi­ cije uključen u proces analize. 475 . Celokupan razvoj generativne gramatike osigurao je najtešnju povezanost semantičkih sa sintaksičkirn studi­ jama (v. § 455) tako da danas, početkom sedamdesetih godina, ta povezanost spada u najmarkantnije odlike sa­ vremene lingvistike. Najbolji kadar generativista zaintere­ sovan je za što tešnje prožimanje semantike sa sintaksom. Pojedinci nude svoja individualna viđenja, često pod ne­ posrednom inspiracijom radova logičara. 476. Krajem šezdesetih godina u SAD za kompleksan semantičko-sintaksički pristup pri generativnom opisu je­ zika zalagao se i Wallace L. Chafe, čija su shvatanja privu­ kla dosta pažnje u to vreme. Chafe je, u stvari, bio blizak generativnim semantičarima, od kojih se razlikovao najvi­ še po tome što dubinske semantičke strukture nije sređi­ vao linearno već samo hijerarhijski (pravila linearizacije, po njemu, treba primenjivati tek naknadno, onda kad stu­ pe u dejstvo sintaksička pravila). Po nekim drugim poje­ dincima, inače, Chafeova teorija podseća na Fillmoreovu padežnu gramatiku (v. § 473) . Danas je uticaj Chafeovih koncepcija manje osetan u krugovima generativista nego pre pet-šest godina. 477. Početkom sedamdesetih godina mnogi su generati­ visti prihvatili shvatanja logičara Richarda Montaguea (ona su postala pristupačna široj javnosti tek od 1970. godine).

20

jezička ispitivanja u XX veku

�ontague je pristupao analizi engleskog jezika prime­ njujući metodološki aparat formalne logike, ali je pri tom, što je novina, sistematski uzimao u obzir značenjsku stra­ nu sintaksičkih konstrukcija. On je, u stvari, imao u vidu izgrađivanje neke vrste kategorijalne gramatike engleskog jezika uz doslednu semantičku interpretaciju izdvojenih kategorija. Radovi su ostali nedovršeni, pošto ga je smrt pretekla. U ovom trenutku (početak 1974. godine) intere­ sovanje za "Montagueovu gramatiku engleskog jezika" sa­ mo dobija u intenzitetu u krugovima generativista, poseb­ no u SAD. 4 78. Generativna gramatika je prihvaćena na mnogim stranama i van SAD. Šezdesetih godina imala je jako upo­ rište u lingvističkim krugovima DR Nemačke (sa Berlinom i Leipzigom kao centrima). Među generativno orijentisanim istočno nemačkirn germanistima od najuglednijih su Man­ fred Bienvisch4 i Wolfgang Motsch5• Njihov doprinos razvi­ janju teorije nije od malog značaja. Sem gennanista u rad na pnxlubljivanju generativne gramatike uključeni su tamo i pojedini slavisti, u prvom redu istaknuti sintaksičar Rudolf RUžička, koji je, pored ostalog, izuzetno zaslužan za širenje generativnih pogleda na jezik u slovenskom lingvističkom SYetu6 . .. Gramatika nemačkog jezika je prvi put doživela generativnu obradu u Bierwischovom radu "Grammatik des deutschen Verbs" ( = Srudia grammatica Il, Berlin 1963). s još 1964. godine objavio je Motsch zapaženu studiju "Syntax des deutschen Adjektivs" (= Studia grammatica III, Berlin 1964). 6 Rllžička je poslednjih godina objavio niz studija iz oblasti sin­ takse slovenskih jezika. prvenstveno ruskog, u kojima je primenio metod generativne gramatike Chomskog. Jedan od naročito zna­ čajnih radova te vrste jeste njegova knjiga "Studien zur Theorie der russichen Syntax" (= Sitzungsberichte der Deutschen Akade-

Pravci u lingvistici ll

21

U ostalim evropskim sredinama, kao što je već naglaše­ no (v. § 141) generativni pristup se često pririlenjuje na sasvim specifičan način, bez neposredne veze s učenjem Chomskog.

Bibliografske napomene 479. Prvi uvod u transformacionalistički metod daju Harrisovi radovi: "From Morpheme to Utterance", Lg 22, 1946, 161-183; "Discourse Analysis", Lg 28, 1952, 1-30; "Discourse Analysis: a Sample Text", Lg 28, 1952, 474-494; "Transfer Grammar", IJAL 20, 1954, 259-270. Medutim, iz­ razito transformacionalistička po ideji i izlaganju je tek njegova studija: "Co-occurence and Transformation in Lin­ guistic Structure", Lg 33, 1957, 283-340. Originalan Harri­ sav pristup sintaksi dobija najpotpuniji vid u njegovom delu "String Analysis of Sentence Structure" (= Papers on Formal Linguistics N° l, The Hague 1962) . Transformacioni test u sintaksičkoj analizi ruskoga jezi­ ka primenio je još 1958. Dean Stoddard Worth: "Transform Analysis of Russian Instrumental Constructions", Word Vol. 14, N° 2-3, 1958, 247-290. Ovaj Worthov rad ostaće datum u istoriji slavistike: tada je prvi put slovenska jezič­ ka problematika obrađena transformacionalistički. Danas već klasično delo transformacionalizma jeste knjige Noama Chomskog "Syntactic Structures" (The Ha­ gue 1957; revidirano izdanje 1963; X izdanje 1972 l= ja­ nua Linguarum Series Minor, 4/.) . Koristan je prikaz ovog dela koji daje R. B. Lees u Lg 33, 1957, 375-408. Lees na pristupačan način izlaže smisao transformacionalizma u mie der Wissenschaften zu Berlin. Klasse fii r Sprachen, Literatur und Kunst, Nr. l, Berlin 1966).

22

jezička ispitivanja u XX veku

V]a X, 3, 1961, 69-77 (naslov članka: "Čto takoe transfor­ macija"). Inače, događaj u razvoju generativne gramatike značilo je objavljivanje Leesovog rada: "The Grammar of English Nominalization" ( = IJAL, Part II, Vol. 26, N° 3, 1960; II izdanje 1963) . Evoluiranje teorijskih shvatanja Chomskog najpotpuni­ je će se sagledati upoznavanjem sledećih njegovih radova: "Current Issues in Linguistic Theory", The Structure of Language. Readings in the Philosophy of Language, izd. J. A. Fodor i J. J. Katz, New Jersey 1964, 50-1 18; "Topics in the Theory of Generative Grammar", Current Trends in Linguistics III: Theoretical Foundations, izd. Th. A. Sebeok, The Hague 1966, 1-60 (preštampano u Linguarum Series Minor 56, The Hague 1966) ; "Aspects of the Theory of Syntax", Cambridge Mass. 1965; "Studies on Semantics in Generative Grammar" ( = Janua Linguarum, Series Minor 107), The Hague 1972. O Chomskom vrlo obavešteno govori J. Lyons: "Chom­ sky'', London 1970. V. i izbor tekstova koji su priredili J. P. B. Alle n i Paul Van Buren, "Chomsky: Selected Readings" ( = Language and Language Learning 3 1), Oxford Univer­ sity Press 1971 . Ideje Chomskog doživele su dalju razradu u radovima njegovih učenika. V. 11a primer: Paul Postal, "Constituent Structure. A Study of Contemporary Models of Syntactic Description", The Hague 1964; J. Katz and P. Postal, Inte­ grated Theory of Linguistic Description", Cambridge Mass. 1965; Ray S. Jackendoff, "Semantic Interpretation in Gene­ rative Grammar", The M.I.T. Press, Cambridge, Mass., 1972. Svakako se upoznati sa knjigom Danca Pietera A. M. Seu­ rena: "Operators and Nucleus", Cambridge University Press, 1969. U njoj je, u duhu shvatanja koje je zastupao Chomsky 1965, ponuđen jedan revidirani generativni pristup jeziku

Pravci u lingvistici ll

23

(uz uvođenje kategorije "operatora" radi pravilnog obrazo­ vanja "površinskih struktura") . Seurenov teorijski doprinos naišao je na vrlo povoljan prijem u krugovima generativista. Nov svet pojmova uneo je u generativnu gramatiku George Lakoff svojim radom "On the Nature of Syntactic lrregularity" (Mathematical Linguistics and Automatic Translation, Report N°. NSF-16, Computation Laboratory of Harvard University, 1965) . V. i druge, za dalje razvijanje teorije takođe značajne radove koje objavljuju, pored La­ katia, i drugi učenici Chomskog u časopisima Foundati­ ons of Language i Linguistic Inquiry. Na stranicama tih ča­ sopisa razvijaju se danas žive diskusije između pristalica "interpretativne semantike", s jedne strane, i "generativne semantike", s druge. Njihove polemike beleži i edicija koju izdaje "Chicago Linguistic Society" počev od knjige izdate 1969, koja nosi naslov "Papers from the Fourth Regional �teeting of the Chicago Linguistic Society" (od. urednici C.-J. Bailey, B.- J. Darden i A. Davison) , pa nadalje. Za slovenski svet od naročitog interesa mogu biti rado­ vi Charlesa Fillmorea u kojima se postavlja problem pade­ žnih značenja u okviru generativne teorije. V. njegove stu­ dije "The Case for Case", Universals in Linguistic Theory, izd. E. Bach i R. Harms, New York 1968, 1-90. i "Some Pro­ blems for Case Grammar", 22nd Annual Round Table. Lin­ guistics: Development of the Sixties - Viewpoints for the Seventies ( = Monograph Series on Languages and Lingui­ stics N° 24, Georgetown University, 1971), izd. Richard J. O'Brien, S. J., 35-56. Ostali važniji Fillmoreovi radovi iz oblasti semantike publikovani su u reprezentativnim zbor­ nicima posvećenim semantičkoj problematici - v. § 144 i -149. O Fillmoreovim shvatanjima vrlo obavešteno govori �. D. Arutjunova u članku "Problemy sintaksisa i semanti­ Iti v rabotah Č . Fillmora", V]a No 3, 1973, 1 17-124.

24

jezička ispitivanja u XX veku

Najvažniji radovi istočnonemačkih predstavnika gene­ rativne gramatike u kojima se dopunjava i koriguje u poje­ dinim detaljima teorija Chomskog nalaze se u publi.kaciji Studia Grammatica (Berlin) . Njihov rad na generativnoj gramatici u okviru slavistike može se pratiti prvenstveno na stranicama časopisa Zeitschrift fiir Slawistik. Inače, na koje sve načine generativno tretiraju pojedine jezičke te­ me razni evropski lingvisti najbolje prikazuje zbornik "Ge­ nerative Grammar in Europe" ( = Foundations of Language, Supplementary Series, Vol. 1 3) , eds. F. Kiefer and N. Ruwet, Dordrecht 1973 (tu su među autorima Poljkinja Irena Bellert, Francuz Nicolas Ruwet, Rus l. A. Mel'čuk, Estonac H. Ratsep, Nemac E. Lang, Britanac J. M. Ander­ son, Rumun Emanuel Vasiliu, Mađar Ferenc Kiefer i mno­ gi drugi urednici naučnici iz raznih zemalja Evrope) . U poslednje vreme na metodološke koncepcije evrop­ skih generativista dosta utiče svojim radovima Poljkinja Irena Bellert. V. njen rad "On the Logico-Semantic Struc­ ture ofUtterances", Wroclaw 1972. Knjiga E. Bacha "Introduction to Transfonnational Grammar" (New York 1964) lepo uvodi početnike u metod Chomskog. Ona je bila veoma cenjena u vreme kad se poja­ vila; danas je, međutim, već zastarela u nekim detaljima, s obzirom na činjenicu da je generativna teorija za poslednjih pet godina pretrpela znatne izmene. Početnicima se, sem toga, preporučuje pristupačno pisana knjiga Owena Tho­ masa, "Transfonnational Grammar and the Teacher of En­ glish", New York 1965 . V. i Nicolas Ruwet, "Introduction a la grammaire generative", Paris 1967. Jugoslovenskom čitaocu skreće se pažnja na kompe­ tentno i lepo' (pristupačno i nestručnjaku) izlaganje Ranka Bugarskog o generativnoj gramatici: "Pojmovno-termino­ loški osvrt na generativnu gramatiku", Delo god. XV, br. 7,

Pravci u lingvistici Il

25

1969, 869-876, a posebno na knjigu: Noam Č omski, "Gra­ matika i um" (Beograd 1972) , koju je Bugarski priredio za štampu dajući izvrsne uvodne napomene i propratne ko­ mentare. V. sem toga, od istoga autora: "Transfonnaciono­ generativni pristup engleskoj sintaksi", Anali Filološkog fa­ kulteta u Beogradu, sv. 10, Beograd 1970, 3 73-386, kao i studiju Midhata Riđanovića: "Bit i značaj generativne teorije u lingvistici", Filološki pregled I-IV, Beograd 1971, 85-99. V. i prikaz transfonnacione teorije Chomskog (u njenoj prvoj verziji iz 1957. god.) koju daje Vladimir Ivir u Suvre­ menoj lingvistici (skriptima) III (Zagreb 1964, 72-82) ; o ovoj publikaciji v. § 138n.), a takođe i studiju: Claire Asselin, ·Od generativne sintakse do generativne semantike", Zbor­ nik za ftlologiju i lingvistiku XIV/2, Novi Sad 1972, 7-36. Godine 1965. William Orr Dingwall objavio je biblio­ grafiju radova predstavnika generativne gramatike: "Tran­ sfonnational Generative Grammar. A Bibliography (Wa­ shington, Center of Applied Linguistics) . V. od istog auto­ :.� članak "Recent Development in Transfonnational Gene­ :-ative Grammar", Lingua 16, 1966, 292-3 16. V. i H. Krenn .md K. Mi.illner, "Bibliographie zur Transfonnationsgram­ �tik", Heidelberg 1968; H. P. Schwake, "Korrekturen, �ngen und Nacht.riige zur Bibliographie zur Trans­ :Onnationsgrammatik", Braunschweig 1970. Korisno je .:poznati se i sa zbornikom koji je izdao D. Wunderlich: "?robleme und Fortschritte der Transfonnationsgramma­ ::k"'. Mii nchen 1970. Teorija Chomskog, pored vatrenih pristalica, ima i pro­ �, ili bar takvih koji su puni sumnji i kritičkih primed­ � V. npr. šta kaže E. M. Uhlenbeck "An Appraisal of Trans­ ixmation Theory'', Lingua 12, 1963, 1-18 i u "Some Further kmarks on Transfonnational Grammar", Lingua 17, 1967, :t)-3-3 16. Posebno strogu ocenu teorije dao je Ch. Hackett u

26

jezička ispitivanja u XX veku

"The State of the Art" ( = Janua Linguarum, Series Minor 73, The Hague 1968) . Interpretaciji značaja generativne gramatike posvećene su dosada različite studije, mahom kraćeg obima, pojedinih evropskih lingvista koji nisu neposredno deklarisani kao njeni privrženici. Korisno bi bilo upoznati se, na primer, sa sledećim radovima: Kurt Wachtler, "Strukturelle Gram­ malik und Generative Grammatik: Zwei Entwicklungspha­ sen der deskriptiven Lingvistik", Die Neueren Sprachen 15, 1966, 67-76; B. Grunig, "Les Theories Transformation­ neUes", La Linguistique N° l, 2, 1965, 1 -24 i Na 2, l, 1966, 3 1 -101; Giulio C. Lepschy, "La grammatica transformazio­ nale: Studi recenti", Studi e saggi linguistici VI, 1966, 171191; B. Pottier, "La grammaire generative et la linguisti­ que", Travaux de linguistique et de litterature publies par le Centre de philologie et de litteratures romanes de l'Universite de Strasbourg VI, l, 1968, 7-26. Vrlo obavešten, kritički prikaz najvažnijih događaja u recentnom razvoju generativne gramatike daje Janos S. Petbfi u svojoj knjizi "Transformationsgrammatiken und eine ko-textuelle Texttheorie: Grundfragen und Konzeptio­ nen" ( = Linguistische Forschungen 3) , Frankfurt 1971. Nova generativna teorija, generativna semantika, na­ goveštena je početkom 1967. godine u radu G. P. Lakoffa i J. Rossa, "Is Deep Structure Necessary?" (M. l. T. Internal �emorandum, March 27, 1967) koji nije regularno publi­ kovan već je izdat kao interni memorandum, namenjen užem krugu predstavnika generativne gramatike okuplje­ nih na M. l. T., SAD, Cambridge-Mass. Zatim su usledili za razvijanje nove teorije značajni radovi J. D. McCawleya: "The Role of Semantics in a Grammar" Universals in Lin­ guistic Theory, izd. E. Bach iR. T. Harms, New York 1968, 124-169. "Lexical Insertion in a Transformational Gram-

Pravci u lingvistici II

27

mar without Deep Structure", Papers from the Fourth Re­ CiOnal Meeting, Chicago Linguistic Society, Department of linguistics, izd. W. J. Darden, C. J. N. Bailey, Miss A. Davi­ son, University of Chicago 1969, 71-80) . Naučna aktivnost McCawleyevih istomišljenika može se pratiti, kao što je weć napomenuto, na stranicama časopisa Foundations of Language i Linguistic Inquiry. Vrlo su u ovom pogledu in­ brmativni i zbornici koji su, počev od 1969, publikovani sa ciljem da ilustruju aktuelni razvojni trenutak lingvistike -v. navedene podatke § 144. Koncept presupozicije razrađuju zajednički logičari i lin­ gvisti (Edward L. Keenan, Lauri Karttunen, Charles J. Fil­ lalOre i dr.) . Njihovi radovi objavljuju se mahom na strani­ ama ovde već pominjanih časopisa. Jedan deo studija pu­ blikovanih u zborniku "Studies in Linguistic Semantics" izd. Ch. J. Fillmore i D. T. Langendoen, New York 1971, posvećen je problemu presupozicije. Bibliografske podatke o radovima koji se tiču leksičke semantike obrađivane generativnim metodom v. u § 449. Kompetentan, a pristupačno pisan kritički prikaz savre­ menih semantičkih teorija koje zastupaju generativisti (uključujući tu i koncepcije Chafea i Montaguea) naći će se u knjizi Renate Bartsch- Theo Vennemann, "Semantic Structures. A Study in the Relation between Semantics and Syntax", Frankfurt am Main 1972. Chafeova semantička teorija objavljena je u knjizi W. L. Chafe, "Meaning and the Structure of Language", Chicago, University of Chicago Press, 1970. Godine 1970. objavljena su dva rada logičara Richarda .\fontaguea u publikacijama koje inače nisu dovoljno po­ znate širim lingvističkim krugovima: "English as a formal language" u zborniku (izd. Bruno Visentini i dr. u Milanu) pod naslovom "Linguaggi nella societa e nella tecnica" (str.

28

jezička ispitivanja u XX veku

189-224) ; "Universal grammar" u časopisu Theoria 36 (str. 3""3-398). Helmut Schnelle je 1972. objavio na nemačkom jeziku Montagueova razmatranja izložena u ovim radovima: Richard Montague-Helmut Schnelle, "Universale Gramma­ tik" (= Schriften zur Linguistik, 5) , Braunschweig, prilažu­ ći svoje veoma opširne komentare (knjiga ima, u stvari, dva dela: piVi sadrži Schnelleova objašnjenja, str. 1-33, a u dru­ gom je dat Montagueov tekst u Schnelleovom prevodu: ·vniversale Grammatik", str. 35-65) . Zbornik "Papers in \tontague Grammar ( = Occasional Papers in Linguistics, � 2. UCLA) , Los Angeles 1972 (izd. Rober Rodman) , sadrži, pored uvodne studije Barbare Partee ("Some Transformati­ onal Extensions of Montague Grammar", 1-24) , i niz dru­ gih članaka njenih saradnika - generativista u kojima se razra đuju Montagueovi teorijski stavovi. Jedan od najbo­ ljih poznavalaca Montagueo-vih radova, logičar Richmond H_ Thomason, pripremio je zbornik pod naslovom "For­ mal Philosophy: Selected Papers of Richard Montague" (Yale Univ. Press, 1974) u kojem se nalazi, pored ostalog, i njegova vanredno informativna studija "A Montague's Semiotic Program" (str. 1-69) . O tome kako se problemi dijahronične lingvistike tretira­ ju u teorijskim okvirima generativne gramatike informišu sledeće knjige: Robert D. King, Historical Linguistics and Generative Grammar", Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey 1969; "Linguistic Change and Generative Theo­ ry", eds. Robert P. Stockwell and Ronald K. S. Macaulay, Bloomington - Indiana, Indiana University Press 1972. Tipološka se problematika osvetljava iz generativnog aspekta, uz kritički osvrt na neke novije teorijske postavke generativista (pre svega na dodeljivanje značaja površinskoj strukturi u procesu semantičke interpretacije rečenica) , u knjizi slaviste Henrika Birnbauma: "Problems ofTypological

Pravci u lingvistici ll

29

and Genetic Linguistics Viewed in a Generative Framework" (= janua Linguarum, Series Minor, 106), The Hague 1971. Generativni pristup fonologiji započinje radom Morrisa Hallea, "The Sound Pattern ofRussian", The Hague 1959. V. i sledeće novije radove: Noam A. Chomsky and Morris Halle, "Some Controversial Questions in Phonological Theory'', journal of Linguistics I, 1965, 97-2 14 (ovaj rad se pojavio kao odgovor na kritiku generativne fonologije ko­ ju je u istom broju ovog časopisa, na str. 1 3-34, objavio američki lingvista F. Householder); Noam Chomsky, "So­ me General Properties of PhonologicalRules", Lg 3, 196 1 , 102-128; Paul Postal, "Aspects of Phonological Theory'', New York 1968; N. Chomsky and M. Halle, "The Sound Pattern of English", New York 1968 (u ovoj se knjizi, koja je dosada najvažnije delo posvećeno problemima genera­ tivne fonologije, nalazi priložena obimna bibliografija ne samo o najvažnijim fonološkim radovima, već i o takvima koji imaju značaja za generativnu teoriju u celini); V. i R. Botha, "Methodological Aspects of Transformational Ge­ nerative Phonology'' (= janua Linguarum, Series Minor 112), The Hague 1971, kao i sledeća tri zbornika publiko­ vana 1973. godine: "Studies in Generative Phonology'', izg. C. W. Kisseberth, Edmonton, Alberta; "Contributions to Generative Phonology", izd. M. K. Brame, University of Texas Press, Austin; "Issues in Phonological Theory. Proce­ edings of the Urban Conference on Phonology" (= janua Linguarum, Series Maior, 74), izd. Michael). Kenstowicz i Charles W. Kisseberth, Hag. Generativni prilaz morfološkim temama prikazuje rad Morrisa Halle a: "Prolegomena to a Theory of Word Forma­ tion", Linguistic Inquiry, Vol. 4, N°1 1973, 3-16. Nedavno je objavljen jubilarni zbornik posvećen Morri­ su Halleu: "A Festschrift for Morris Halle", New York 1973.

30

jezička ispitivanja u XX veku

U njemu su izložene ne samo aktuelne diskusije oko fono­ loških tema već i drugi radovi koji obaveštavaju o najnovi­ jim teorijskim preokupacijama lingvista okupljenih oko M. L T. Tu se, pored ostalog, nalazi i rad dvojice autora Amerikanca D. M. Perlmuttera i Slovenca J. Orešnika - ko­ ji se tiče slovenačkog jezika i nekih opštih principa teorij­ ske sintakse: "Language - particular rules and explanation in syntax" (rad je objavljen i na slovenačkom u publikaciji Instituta "Jožef Š tefan", Ljubljana: IJS Poročilo P-280, Maj 1973) . Postupak generativne analize koji se tiče srpskohrvat­ skog jezika prikazan je veoma jasno u radu američkog ser­ bokroatiste Waylesa Brownea: E. Wayles Browne, "Srpsko­ hrvatske enklitike i teorija transformacione gramatike", Zbornik za filologiju i lingvistiku XI, Novi Sad 1968, 25-29.

MATEMATIČKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG (= NEALGEBARSKOG) KARAKTERA1 Uvodne napomene 480. Lingvistika druge polovine XX veka odlikuje se pored ostalog i time što široko prirnenjuje metodološke procedure matematičkih nauka. Početkom XX veka statistički metod matematičara pro­ dire u sve naučne oblasti, pa i u lingvistiku. Korisnost sta­ tističkog metoda bila je, uostalom, poznata nekima od za­ interesovanih za jezik već odavno (još su stari indijski gra­ matičari - v. § 20 minuciozno prebrojavali stihove, reči i slogove Rig-Veda). Ali tek u dvadesetome veku statistika postaje zaista neophodna pomoć svima onima koji se ozbiljno bave opisom jezičkih fakata. Nije, međutim, samo statistika zaslužna za "matematič­ ki" karakter moderne lingvistike. Ceo sistem jezičkog ispi­ tivanja je u izvesnom smislu matematički orijentisan. Stro­ go logičan karakter matematičke analize provejava iz oba­ vezne težnje lingvista da u definicijama budu maksimalno tačni, jasni i kratki; da uvođenjem apstraktnih pojmova u metodološku proceduru obezbede tačnije saznanje o real­ noj strukturi jezika; da olakšaju sebi posao analize pribe­ gavajući preciznosti matematičke formule. 481 . Interesovanje lingvistike za matematiku razbukta­ lo se upravo u isto vreme kad i interesovanje matematike -

1 O suprotstavljanju pojma "algebarski" pojmu "kvantitativni" pristup v. § 530.

32

jezička ispitivanja u XX veku

za lingvistiku. Odavno je, uostalom, primećeno, i s jedne i s druge strane, da bi se ove dve naučne discipline mogle 2 naći na istovetnim područjima interesovanja. Prvi ozbiljan korak ka ovakvoj saradnji učinili su počet­ kom XX veka matematičari. Godine 1913. objavljena je ču­ vena studija ruskog naučnika A. A. Markova: "Primer stati­ stičeskogo issledovanija nad tekstom 'Evgenija Onegina" illjustrirujuščij svjaz" ispytanij v cep" (Izvestija Imper. Akademii nauk, serija VI, t. VII, N° 3, 1913) . Markov je na tekstu Puškinovog "Evgenija Onjegina" statističkim meto­ dom prišao izučavanju zakonitosti u smenjivanju ruskih vokala i konsonanata. Njegovi rezultati su pokazali da je, pod određenim uslovima, moguće predvideti, sa dovoljno verovatnoće, konkretne vidove ovakvog smenjivanja. To je označilo početak nove matematičke ere izrasle na razradi­ vanju "teorije verovatnoće". Lingvistika je u tim rezultati­ ma dobila dokaze o korisnosti primene matematičkog me­ toda za lingvističku problematiku. Stoga se ovaj Marko­ vljev rad i smatra velikim datumom kako u istoriji mate­ matike, tako i istoriji lingvistike. 482. Presađivanje metodoloških iskustava sa matema­ tičkog naučnog područja na lingvističko dostiglo je velike razmere tek posle Drugog svetskog rata, upravo onda ka­ da je velika pažnja posvećena produbljivanju tzv. "teorije informacije" (v. § 498) . Dvadeseti vek je vek sprava pomoću kojih se prenose informacije, odnosno omogućava komuniciranje. Započe2 Još 1847. npr. ruski matematičarV. Ja. Bunjakovski ukazuje na mogućnost primene matematičkog metoda u lingvistici, a 1904. Baudouin de Courtenay izlaže svoje uverenje da bi se lingvistika mogla ispomoći ne samo elementarnom nego i višom matemati­ kom.

Pravci u lingvistici Il

33

lo je telefonom i radiom, a nastavlja se još komplikovani­ tim kibernetičkim (v. § 500) uređajima kao što su radar ili

mašina za prevođenje. Ostvarenje ovih praktičnih tekovi­ na čovečanstva ne bi bilo moguće da nije istovremeno raz­ rađivana teorija informacije u celini. Da bi se prenela neka informacija potrebno je pre svega da postoji, s jedne strane, otpremnik informacije, a s druge strane - prijemnik. Bilo da su to u pitanju mašine ili ljudi, neophodno je jedno: da postoji utvrđeni sistem signala, po­ mat i prijemni.lru i otpremniku, koji će biti u stanju da pone­ se i prenese određeno značenje. Osnovni princip po kome se ostvaruje proces informisanja je, dakle, uvek isti, bez ob­ zira da li se radi o čoveku ili mašini. Ova činjenica je postala presudna za razvoj današnje lingvistike: velike naučne sna­ ge počele su se koncentrisati na jezičkoj problematici. Svi­ ma se nametalo sasvim opravdano gledište: detaljno po­ mavanje procesa komunikacije kod ljudi, u kojem jezik 1.n1a presudnu ulogu, naoružaće nauku novim iskustvom pri građenju odgovarajućih mašina. 483. U Americi i Evropi, pa i u Aziji (uglavnom u Japa­ nu, mada danas sve više i u Kini) matematička lingvistika ,e običan termin među savremenim naučnicima, označa­ vajući naučno operisanje matematičkim metodom u sfera­ ma jezičkog problema. Osnivaju se časopisi posvećeni te­ mama matematičke lingvistike, osnivaju se naučna društva ·matematičkih lingvista". Matematička lingvistika je prvih godina posle poslednjeg rata uznapredovala naročito u SAD. Danas se ona intenziv­ no neguje i na drugim stranama, posebno u SSSR� i osta­ lim zemljama istočne Evrope. 3 Matematičke distinkcije sve radikalnije prodiru u pojmovni fond i nekih od onih sovjetskih lingvista koji su se ranijih godina

34

jezička ispitivanja u XX veku Bibliografske napomene

484. Odličan pregled matematičke lingvistike (pregled oblasti koje ona obuhvata, uvođenje u metod, upoznava­ nje sa problemima, pregled glavnih dosadašnjih tekovina) daje Warren Plath u studiji "Mathematical Linguistics (Trends, 2 1-57). Plath uz to prilaže i odličnu bibliografiju iz matematičke lingvistike. Neke od studija američkih i evropskih autora (van SSSR), koje su bile naročito značaj­ ne za razvoj matematičke lingvistike krajem pedesetih go­ dina, objavljene su na ruskom jeziku u zborniku "Matema­ tičeskaja lingvistika" (red. Ju. A. Šrejder, I. I. Revzin, D. G. Lahuti i V. K. Finna; Moskva 1964). Veoma je informativna i knjiga O. S. Ahmanove, I. A. Meljčuka, E. V. Padučeve i R. M. Frumkine: "O točnih me­ todah issledovanija jazyka" (Izd. Moskovskog univerziteta 1961) gde je, u četiri posebna odeljka, pregledno izlože­ no: l) u kojem je smislu jezički fenomen podložan ispiti­ vanjima pomoću matematičkog metoda; 2) kako rad na mašinskom prevođenju obogaćuje lingvističku teoriju; 3) u čemu je vrednost statističkog metoda u lingvistici (sa eg­ zempliftkacijom toga metoda); 4) na koji se način razvija lingvistika korišćenjem tekovina teorije informacije. O to­ me u kojem se pravcu u novije vreme razvija matematička lingvistika u SSSR i drugim zemljama istočne Evrope najisticali kao predstavnici tipično ruske lingvističke tradicije. Ka­ rakterističan je u tom pogledu slučaj uglednog slaviste T. P. Lomteva koji se u drugoj polovini šezdesetih godina počeo zala­ gati za usvajanje matematičkih kriterija u oblasti sintaksičnih is­ pitivanja (v. npr. njegov rad "Struktura predloženija v slavjanskih jazykah kak vyraženie struktury predikata", Slavjanskoe jazyko­ znanie. VI. Meždunarodnyj s'ezd slavistov (Doklady sovetskoj de­ legacii), Moskva 1968, 296-3 15).

Pravci u lingvistici II

35

bolje informišu knjige: Ferenc Papp, "Mathematical Lingui­ stics in the Soviet Union" (= janua Linguarum, Series Mi­ nor 40, The Hague 1966) i Ferenc Kiefer, "Mathematical linguistics in Eastern Europe" (=Mathematical Linguistics md the Automatic Language Processing 3, Amsterdam 1968). V. i publikacionu aktivnost u časopisima pamenu­ tim na kraju § 53 1. Knjiga Gustava Herdana: "Type-Token Mathematics: A Textbook of Mathematical Linguistics" Oanua Linguarum: Series Maior, 4; 's-Gravenhage 1960) je početkom šezde­ setih godina bila popularna među lingvistima kao pogodan tn·or informacija o najznačajnijim procedurama matema­ tičkog metoda u lingvistici. Opšti pogled na značaj primene matematičkog metoda u lingvistici daju i studije: A. G. Oettinger, "Linguistics and \tathematics" (Studies Presented to Joshua Whatmough, 's-Gravenhage 1957, 179-186) i J. Whathmough, Mathe­ matical Linguistics" (8lh Proccedings, 62-73 ; diskusija po­ vodom ovog izlaganja: 74-9 1). Opštiju orijentaciju o pro­ doru matematičkog metoda u nauku XX veka daje rad E. Koschmiedera: "Die Mathematisierung der Sprachwissen­ schaft" (Forschungen und Fortschritte, vol. 30, 1956, 2102 16) . V. i literaturu navedenu u § 53 1 . Zbirka članaka pod naslovom "Strojno prevođenje i statistika u jeziku", objavljena 1959. u zagrebačkom časo­ pisu "Naše teme" (god. III, br. 6, 106. do 298) , donosi na pristupačan način niz informacija o problemima matema­ tičke lingvistike u celini, posebno o mašinskom prevođe­ nju. Priloženi su i korisni bibliografski podaci.

36

jezička ispitivanja u XX veku

Kvantitativna (statistička) lingvistika 485 . Statistički metod se počeo široko primenjivati u lingvistici tek posle II svetskog rata, iako se o njegovoj vrednosti u jezičkim studijama ozbiljno govorilo već po­ četkom ovog veka. Stenografi su bili među prvima koji su ukazali na praktičnu vrednost statistike u jezičkim ispitiva­ njima4. Tek su, međutim, napori matematičara zaista otvo­ rili put širokoj upotrebi statističkog metoda u lingvistici. Naročito je u ovom pogledu bio od odlučujućeg značaja doprinos ruskog matematičara Markova. 486. U "Primer statističeskogo issledovanija nad tekstom 'Evgenija Onegina' ... " (v. § 48 1) Markov je pokazao da se međusobna zavisnost jezičkih jedinica u govornom lancu može izmeriti ako se takvom merenju pristupi u duhu onoga što je danas u nauci poznato pod terminom Mar­ kovljevog procesa. Markovljev proces se odnosi na uoča­ vanje različitih stadijuma kroz koje prolazi iskaz od prve izgovorene (odnosno napisane) jezičke jedinice do svog ko­ načnog oformljenja. Ti stadijumi su uslovljeni nizanjem je­ zičkih jedinica po pravilima datog jezika: svaka novododata jedinica označava nov stadijum u oformljenju iskaza. Mar­ kov je pokazao da se može matematički utvrditi na osnovu statističke verovatnoće kakva je šansa da se posle konkret­ ne novododate jedinice pojavi ova ili ona dalja jedinica. 487. Š to bliže našim danima, tim su značajniji rezultati predstavnika statističke matematike i to kako za matematiku tako i za lingvistiku. Imena kao što su, recimo, Zipf, Yule, Ross ili Mandelbrot poznata su podjednako modernom lin4 Stenograf Estoup je npr. konstatovao da se raspored reči u tekstu vrii prema određenoj statističkoj shemi (u studiji "Gam­ mes su!nographiques" - N izdanje u Parizu 1916) .

Pravci u lingvistici ll

37

g\isti kao i matematičaru. Mandelbrot je šezdesetih godina postao popularan među lingvistima (naročito u SAD) zbog 5'·og shvatanja, izloženog 1957. godine, da je već sazrelo \-reme za preklasifikaciju lingvističkih studija na dve osnov­ ne grupe: makrolingvističke studije = sva jezička ispitivanja koja se vrše egzaktnim, statističkim metodom; mikrolingvi­ rtićke studije = jezička ispitivanja vršena bez primene stati­ stike (v. i § 367n). Međutim, najviše odjeka među predstav­ nicima lingvistike imali su radovi Georga Kingsleya Zipfa. 488. Zipf se s posebnom pažnjom i uspehom bavio is­ pitivanjem frekvencije jezičkih jedinica5 • On je smatrao da bi utvrđivanje zakonitosti ove frekvencije imalo vrednosti a razumevanje principa po kojima se razvija uopšte ljud­ ska govorna aktivnost. Njega je pre svega zanimala teorija psibobiologije (njegov termin) = otkrivanje onih psihološ­ ko-fiZioloških faktora koji najneposrednije određuju kon­ kretan tip angažovanosti čoveka u ostvarenju kakve akcije. Po Zipfovom mišljenju, taj tip angažovanosti izrastao je prvenstveno iz težnje ka ulaganju najmanjeg napora. Prin­ .:ip ekonomije izražajnih sredstava dominira, dakle, govor­ oom aktivnošću, a to se može, isticao je Zipf, demonstrira­ u primenom statističkog metoda. Inače, Zipf je predlagao, pored ostalog, da se u posebnu lingvističku granu bio­ lingvistiku izdvoje one jezičke studije koje bi u prvom redu obuhvatale problem jezičkog fenomena u vezi sa ko­ munikativnim ponašanjem čiji je konkretan karakter bio­ loški uslovljen (što u stvari znači da se ovim u lingvistiku uključuju i određene neurofiZiološke studije). Širu popularnost u lingvističkim krugovima zaslužio je, međutim, Zipf u p.rvom redu nizom osnovnih konstatacija -

-

l·.

5 Na pravilnost u frekvenciji reči ukazao je još 1928. fizičar E . Condon u studiji: "Statistics of vocabulary".

38

jezička ispitivanja u XX veku

o međusobnoj uslovljenosti prirode jezičke jedinice i nje­ ne frekvencije. Većina ovih konstatacija, danas već klasič­ nih u lingvistici, zaista potiče od Zipfa, mada su pojedine njegove originalne ideje tokom vremena modiftkovane ili čak odbačene. 489. Od takvih već klasičnih "statističkih" konstatacija mogli bismo npr. navesti sledeće. (A) Složenost glasova po izgovoru je u obrnutoj propor­ ciji sa njihovom frekvencijom u rečima6 (stoga su npr. be­ zvučni glasovi, prostiji po izgovoru od zvučnih, u svim jezi­ cima po pravilu češći od ovih drugih). Za ovu Zipfovu kon­ stataciju zainteresovali su se posebno fonolozi i psiholozi. (B) Ako se u kojem većem tekstu jednoga jezika izraču­ na u procentima odnos između glasova dobije se cifra ko­ ja će se, sa malim odstupanjima, ponoviti i u većini drugih tekstova istoga jezika. U odnosima rasporeda glasova ima, znači, neka stalna mera. Ova konstatacija je od najvećeg značaja kako za stenografiju tako i za kriptografiju (nauku o dešifrovanju tajnih azbuka)7 • (C) Dužina reči stoji u obmutoj srazmeri sa njenom fre­ kvencijom: najčešće su po pravilu najkraće (ovim se objaš­ njava pojava skraćivanja dugih imena i uopšte svako na­ knadno skraćivanje reči - otuda prelaz, recimo, automobila 6 Izložio Zipf u svojoj "Psychobiology of Language. An Intro­ ducion to Dynamic Philology". Boston 1935, na str. 68-81 . 7 Zahvaljujući stručnjacima z a kriptografiju, naše znanje o izu­ mrlim jezicima je znatno pro�ireno. Posle de�ifrovanja hetitskog, �to je ostvario če�ki lingvista B. Hrozny (1879-1952) jo� 1916. godi­ ne, najveći događaj u toj oblasti tiče se otkrića Britanca M. Ventrisa. Godine 1952 . Ventris je utvrdio da su poznate tablice sa ostrva Kri­ ta takozvanog "lineara B" (nastale pre naše ere u periodu od 1450. do 1200) pisane na jednom dotle nepoznatom arhaičnom dija­ lektu grčkog.

Pravci u lingvistici II

39

• auto). Najčešće reči su uz to još po pravilu i najstarije, na­ aodne, opšte. Sve su ove konstatacije od važnosti za istori­ ja jezika - pružaju nove elemente za objašnjenje pojedi­ ah promena u jeziku. Od posebne važnosti za naučnu razradu leksikoloških IIUdija bilo je utvrđivanje odnosa polisemije (v. § 401) sa ftkvencijom reči. Ovaj odnos utvrdio je Zipf 8 u vidu sle­ deće formule: broj kontekstualnih značenja jedne reči od­ aovara kvadratnom korenu njene frekvencije. 490. Prodor statističkog metoda u oblast leksikologije označio je novu epohu u praksi učenja stranih jezika. Sta­ tistika je rešila problem najčešćeg u jeziku - tj. pokazala je koje su reči zbilja neophodne za svakodnevni saobraćaj u određenoj jezičkoj sredini. Tek na osnovu statističke se­ lekcije počeli su se izrađivati takozvani bazični rečnici ­ rečnici u kojima je sakupljen fond najbitnije, standardne leksike za svakodnevno, elementarno sporazumevanje. 49 1 . Sve do "statističke epohe" u lingvistici stilistika je bila u nekom smislu maglovita jezička disciplina - prepuš­ tena subjektivnom kriteriju u definicijama stila i suštine njegove originalnosti. Egzaktni metod statističke analize doneo je međutim potrebnu meru naučnosti u ocenjiva­ nju stilističkih pojava sa lingvističke tačke gledišta. Moder­ na stilistika npr. precizno konstatuje da je banalnost jed­ nog izraza u direktnom odnosu sa visokim stepenom nje­ gove frekvencije. Opsežna ispitivanja ovakvog objektivnog tipa treba da sa maksimalnom naučnom preciznošću asve­ tle tajnu originalnog i poetskog u odnosu na svakodnev­ no, standardno u jezičkom izrazu.

8 U "Human Behavior and the Principle of Least Effort. An in­ troducion to Human Ecology" (Cambridge, Mass. , 1949) .

40

jezička ispitivanja u XX veku

492. Utvrđivanjem principa distribucije reči statistika je obezbedila sasvim novo, efikasno naučno oruđe za rešava­ nje takvih pitanja kao što je, recimo, autorstvo teksta i čak hronologija teksta (što može da interesuje ne samo lingvi­ ste, nego, i baš posebno, istoričare i proučavaoce istorije književnosti). 493. Dijalektologija dobija u statistici novo sredstvo pomoću kojega će precizno određivati meru sličnosti i razlike među dijalektima (v. i § 162) . 494. U novije vreme kod mnogih se lingvista pojavilo uverenje da će od prirnene statistike posebno velikih kori­ sti imati komparativno-istorijske jezičke studije. U vezi s tim je među dosad poznate jezičke discipline uvrštena i jedna nova: glotohronologija. Godine 1950. predložio je američki lingvista Morris Swadesh da se u posebnu oblast izdvoje ona ispitivanja koja se tiču prirnene statističkog metoda radi utvrđivanja srodstva jezika kao i (približnog) vremena kada su se ti je­ zici izdvojili od zajedničke matice. Dok su za ovu novu lin­ gvističku disciplinu pojedinci usvojili poseban termin glo­ tohronologija (engl. : glottochronology) dotle je drugi na­ zivaju leksikostatistikom (nazivom kojim se određuje ina­ če svako statističko ispitivanje leksike). Ovakve statističke studije jezika počivaju na proučavanju leksičkog fonda. Shodno naučnim postavkama predstavni­ ka antropološkog pravca (v. § 367) , u svim jezicima postoji jedan osnovni fond reči vezanih za neke osnovne kategori­ je, opšteljudske kulture. To su obično svakodnevne reči, najotpornije prema istorijskim promenama i uticajima sa strane. Naučnici su izdvojili određen broj ovakvih reči9 i pri9 Prvo 200, zatim se broj smanjivao, tako da je do kraja ostalo svega oko 100 reči.

Pravci u lingvistici II

41

stupili komparaciji jezika. Rezultati d o kojih s e došlo su mteresantni (po nekima čak i revolucionarni) ali ne oprav­ davaju u potpunosti početne nade o perspektivi velike po­ uzdanosti zaključaka (što navodi pojedince čak na ospora­ \4nje celishodnosti glotohronologije) . 495 . Jedna od najvažnijih naučnih teorija našeg vreme­ :u teorija informacije (v. § 498) - upravo je izrasla na �tatističkim studijama. I praktična tekovina razrađivanja Jve teorije - mašina za prevođenje - ne bi mogla biti iz­ �đena bez primene statistike. Počev od aproksimativ­ "'ib metoda u mašinskom prevođenju (koji se tiču predvi­ :hnja količine posla koji treba obaviti da bi se prevođenje :mogućilo) preko izrade tezaurusa(= rečnika) mašine ili 21ade sistema kodiranja ( = pretvaranje konkretnog jezi­ a u sistem matematičkih formula), pa sve do proračuna­ omja ekonomije u radu mašine (koliko bi bila najpovolj­ �ja veličina mašine, koliko vremena predvideti za izradu k>nkretnih programa prevođenja i sl.) - statistička proce­ -:m-anja pokazuju se kao neophodna radna oruđa. 496. Sva lingvistička proučavanja koja se naslanjaju na �tistički metod nazivaju se statističkim ili kvantitativnim, ao što se, uostalom, i cela lingvistika, ukoliko je zastupa­ u o ni koji se služe statistikom, naziva statističkom ili a antitativnom 1 0 • Statističkog ispitivanja u lingvistici bilo e i ranije11, ali je ono imalo sporadičan, pojedinačan ka­ :-Uter. Tek u naše vreme kada je u lingvističke krugove ši-

:J

Termin je usvojen na VI internacionalnom kongresu lingvi-

o u Parizu 1948. godine. :I

W. D. Whitney je npr. još 1874. ispitivao frekvenciju engle­ 1905. Arnold objavljuje studiju 'Vedie Metre in Its Hi­ lil:·ncal Development" u kojoj primenjuje statistički kriterij fre­ �cije radi utvrđivanja relativne starine raznih delova Rigved.a.

tie.!l glasova;

42

jezička ispitivanja u XX veku

roko prodrlo shvatanje o tome da je i jezičku strukturu moguće proučavati kao logičan kallrulus (v. § 427) , stati­ stika postaje neophodna metodološka pripomoć u lingvi­ stičkom radu isto onako kao što i simbolično prikazivanje jezičkih odnosa u analizi postaje neophodno za naučno preciziranje konkretnih fakata.

Bibliografske napomene 497. Pored pomenute Plathove studije o matematičkoj lingvistici i zbornika "O točnih metodah issledovanija jazy­ ka" (v. § 484), koji daju vrlo dobar uvod u matematički me­ tod uopšte, bližem upoznavanju vrednosti statistike u jezič­ kim studijama doprineće naročito knjiga Pierra Guirauda: "Problemes et methodes de la statistique linguistique" (Dordrecht 1959) . Knjigu je napisao lingvista za lingviste, što je u ovom slučaju posebno značajna preporuka. Od istog je autora i poznata bibliografija statističke lingvistike: P. Guiraud, "Bibliographie Critique de la Statistique Lin­ guistique", Utrecht 1954 (bibliografiju su, pod rukovod­ stvom ). Whatmougha, revidirali i kompletirali: T. D. Hou­ chin, J. Puhvel i C. W. Watkins) . Kratku istoriju postanka i razvoja statističke lingvistike daje pregledno i koncizno J. Carroll u "The Study of Lan­ guage" (Cambridge Mass., 1953.) - odeljak "The Statistical Study of Language" (61-64) . U zborniku "Voprosy statistiki reči (materialy sovešča­ nija)" (izd. Lenjingradskoga univ. 1958) nalazi se veći broj instruktivnih članaka. V. i studiju D. W. Reeda: "A Statisti· cal Approach to Quantitative Linguistic Analysis" (Word vol. S , N°, 3, 1949, 235-247) . V. i zbornik "Linguisik und Statistik" ( = Schriften zur Linguistik, 6), izd. S. Jager i P. Hartmann, Braunschweig 1972.

Pravci u lingvistici ll

43

Kakve su mogućnosti primene statističkog metoda na fonološku problematiku obaveštavaju, na primer, studije: _T . Lotz, "The Structure of Human Speech" (Transactions of the New York Academy of Sciences, Ser. II, 16, 1954, 373�) ; F. Harary and H. H. Paper, "Toward a General Cal­ culus of Phonemic Distribution" (Lg 33, 1957, 143-169) . �ta se pomoću statistike saznaje o morfološkoj strukturi �ika možemo sagledati u studijama: E. P. Hamp, "The Calculation of Parameters of Morphological Complexity" 1 gm Proceedings, ' 134-142) i Joseph Greenberg, "A Quanti­ �tive Approach to the Morphological Typology of Langua­ �" (zbornik "Method and Perspective in Anthropology", :zd. Robert F. Spencer, Minneapolis 1954, str. 192-220) . O korisnosti primene statistike na leksikološku proble­ :nati.ku najbolje informiše poznati britanski statističar G. U. Yule u svom delu "The Statistical Study of Literary Vocabu2ry" (Cambridge - London 1944) . Dovoljne podatke o to­ ;ne daje i knjiga P. Guirauda: "Les caracteres statistiques du vocabulaire" (Paris 1954) . U već spomenutoj knjizi G. Herdana: "Type-Token Mat­ �matics" (§ 484) mogu se, pored ostalog, naći podaci i o tome kako se statistički može prići proučavanju literarnog stila. U istom je smislu informativna i knjiga E. Fucksa, '.\tathematische Analyse von Sprachelementen, Sprachstil i.lild Sprachen" (Arbeitsgemeinschaft fur Forschung des Landes Nordrhein-Westfalen, Koln 1955) u kojoj je data numerička karakteristika pojedinih tekstova (većinom ger­ manskih i latinskih) . V. i zbornik "Statistics and Style", izd. L Doležel i R. W. Bailey, New York 1969. U knjizi: Henry Kučera and George K. Monroe, "A Com­ parative Quantitative Phonology of Russian, Czech and Ger­ man" (Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing 4, Amsterdam 1968) prilazi se komparativnom

44

jezička ispitivanja u XX veku

proučavanju sila.bičkih struktura u ruskom, češkom i ne­ mačkom uz primenu metoda kvantitativne lingvistike. Pokušaj primene statističkih kriterija pri genetičkoj kla­ sifikaciji jezika nalazimo u studijama: Douglas Chretien and A.. L. Kroeber, .. Quantitative Classification of Inda­ European Languages.. (Lg 13, 1937, 83-105) i A. L. Kroe­ ber, "Statistics, Inda-European, and Taxonomy.. (Lg 36 N o l , Part l , 1960, 1 -21). Radi upoznavanja sa principima glotohronologije i oce­ nama vrednosti samog metoda preporučuju se sledeći rado­ vi: R. B. Lees, "The Basis of Glottochronology'' (Lg 29, 1953, 1 13-127) ; M. Swadesh, 11Toward Greater Accuracy in Lexico­ statistics Dating" (IJAL 2 1 , 1955, 1 21-137) ; H. Hoijer, "Lexi­ costatistics: A Critique" (Lg 32, 1956, 49-60) ; J. A. Rea, "Con­ cerning the Validity of Lexicostatistics" (IJAL 24, 1958, 1451 50) ; W. W. Amdt, 11The Performance of Glonochronology in Gennanic11 (Lg 35, 1959, 180-192) ; H. A. Gleason, ..Coun­ ting and Calculating for Historical Reconstruction" (Anthro­ pological Linguistics Vol. I, No 2, 1959, 22-33) . Iscrpan pre­ gled radova iz oblasti glotohronoloških studija nalazi se u: D . H. Hymes i drugi 11Lexicostatistics so Far" (Current An­ thropology l, 1960, 3-44) i D. H. Hymes i dr. , "More on Lexi­ costatistics11 (Current Anthropology l, 1960, 338-345) . U zborniku 11Novoe v lingvistike .. objavljena su u ruskom pre­ vodu dva Swadesheva rada (23-87) i jedan Hoijerov (88107) o leksikostatistici. V. u istom zborniku članak V. A. Zve­ ginceva: "Lingvističeskoe datirovanie metodom glottohro­ nologii (leksikostatistiki)" (9-22), a takođe i članak G. A. Kli­ mava (u zborniku 'Voprosy teorii jazyka v sovremennoj za­ rubežnoj lingvistike.. , izd. AN SSSR, Moskva 1961) ; 110 leksi­ kostatističeskoj teoriji M. Svodeša" (239-253) . V. i knjigu: "Lexicostatistics in Genetic Linguistics. Proceedings ofthe Yale Conference, Yale University, April 3-4, 197111 ( = Janua

Pravci u lingvistici II

45

�m, Series Maior 69) , Isidore Dyen, ed. The Hague

m.



Sažet a informativan pregled osnovnih primena statisti­ mašinskom prevođenju daje A. F. Parker - Rhodes, k Use of Statistics in Language Research" (Machine -.aslation Vol. 5, N ° 2, 1958, 67-73) . V. pomenute Zipfove radove - § 489. Za lingviste je in­ leresantna i njegova knjiga "Studies of the Princip le of Re­ lative Frequency in Language" (Harvard University Press 1932) jer se u njoj, pored ostalog, na nov način prilazi problemu utvrđivanja hijerarhije značenjskih nijansi u se­ mantičkom polju reči. Šezdesetih godina objavljene su u SSSR tri značajne knjige iz oblasti statističkog proučavanja jezika: zbornik -statistiko-kombinatomoe modelirovanie jazykov" (red. N. D. Andreev, Moskva - Lenjingrad 1965) , N. D . Andreev, -statistiko-kombinatomye metody v teoretičeskom i pri­ kladnom jazykovedenii" (Lenjingrad 1967) i zbornik "Stati- · Rika reči", (red. P. M. Alekseev, V. M. Kalinin, R. G. Pio­ aovskij; Lenjingrad 1968) . V. takođe i: V. A. Moskovič, -statistika i semantika. Opyt statističeskogo analiza seman­ ličeskogo polja", Moskva 1969 (statistički se ispituju reči u engleskom, francuskom, ruskom i ukrajinskom) ; B. N. Go­ lovio, ')azyk i statistika", Moskva 197 1 . tu

Teorija informacije 498. Teorija informacije se odnosi na naučna ispitiva­ nja koja osvetljavaju procese odašiljanja i primanja sa­ opštenja sa svim onim što oslovljava ovakve procese. Nau­ ka je obogaćena teorijom informacije relativno . sasvim od­ skora, posle II svetskog rata.

jezička ispitivanja u XX veku

46

499. Problemom komunikacije počeli su se ozbiljno baviti inženjeri zainteresovani za to da u komunikativnim uređajima obezbede prenosni kanal, tj. nesmetano odaši­ ljanje i primanje informacija. Temelji novoj naučnoj disci­ plini koja se sistematski bavi komunikativnim problemima postavljeni su, međutim, tek radovima američkog mate­ matičara Norberta Wienera. 500. Wiener je tvorac kibernetike 1 2 nauke o funkcioni­ sanju automata - o njihovim kontrolisanim reakcijama na određen stimulus13• Njegov osnovni tok ideja odgovarao je opštim biheviorističkim shvatanjima karakterističnim za američku intelektualnu atmosferu pred II svetski rat (v. § 348) : ispaljeno ponašanje u određenoj situaciji plod je od ranije naučene, automatske reakcije na određeni utisak spolja. Polazeći od uverenja da ovakav princip ne važi sa­ mo za ponašanje ljudi već se po njemu mogu vladati i ma­ šine, Wiener je otpočeo svoje značajne radove na aparati­ ma koji su u stanju da prime određenu poruku, da je "za. pamte" i da na nju na odgovarajući način reagiraju. Wiener je u toku II svetskog rata radio na projektima koji na daljinu mogu sa preciznošću da dostignu cilj. On je sve servomašine (automate) podelio na dva osnovna, u princi­ pu moguća tipa: a) na mašine koje treba da dostignu neki poznati cilj; b) na mašine koje treba da nađu pravi odgo­ vor na postavljeno pitanje. U oba slučaja za rad mašine bitno je isto: mašina mora biti osposobljena da primi po­ ruku spolja i po njoj da postupi na odgovarajući način. 12

Termin kibernetika je prema grčkoj reči kybemetike: ozna­ čava konnilarsku veštinu, tj. veštinu upravljanja. 13 V. njegovo delo "Cybemetics" izdato 1948. u New Yorku; na srpskohrvatskom jeziku : Norbert Viner, "Kibernetika i druš­ tvo", Beograd 1964.

Pravci u lingvistici II

47

Za osnovni model ovakvim mašinama poslužio je čo­ \""ek. Č ovečiji mozak i nervni sistem reagiraju na oba nači­ na: mi npr. automatski dohvatamo knjigu sa stola. Mozak re izabrao cilj - knjigu, dao naredbu ruci za pokret, i po­ kret je izvršen automatski = bez svesnog razmišljanja, pod kontrolom našeg pogleda upravljenog na cilj. Mi smo u stanju i da dajemo odgovore na postavljena pitanja, samo ako smo te odgovore prethodno naučili. Wiener je, dakle, uzimajući sve to u obzir sagradio (tokom rata) prva oružja koja su dostizala pokazani cilj pod određenom kontrolom (radara, toplotnog perce ptora i sl.) a kasnije je usredsre­ dio svoju pažnju i na mašine koje bi bile u stanju da "za­ pamte" određene odgovore na određena pitanja. 50 l . U centar kibernetičkih studija postavljena je, da­ Ide, sasvim prirodno teorija informacije. Njene osnovne postavke izneo je 1948. matematičar Claude Shannon, a matematičar Warren Weaver je 1949. interpretirao njen opšti značaj za razvoj nauke. Klasičnim delom teorije in­ formacije i kibernetičkih studija uopšte smatra se knjiga koju su u koautorstvu izdala ova dva naučnika: Claude E. Shannon and Warren Weaver, "The Mathematical Theory of Communication", Urbana 1949. Knjiga je namenjena matematičarima i lingvisti se, bez solidne matematičke spreme, ne mogu njome služiti. Ali zato postoji recenzija lingviste Hocketta (Lg 29, 1953, 69-92), pristupačna i ne­ matematičarima, koja je odigrala značajnu ulogu u popu­ larisanju teorije informacije i među lingvistima. 502 . Matematičarima i fiZičarima je, u poslovanju oko izgradnje mašina, bilo neobično važno utvrditi na koji se način najekonomičnije mogu slati poruke, kako se one najlakše pamte i najtačnije razumeju. Za sve ovo su bili za­ interesovani i lingvisti, pogotovu strukturalisti, čiji se me­ tod jezičke analize i zasniva na izdvajanju bitnih pojava u

48

jezička ispitivanja u XX veku

procesu sporazumevanja od nebitnih. Tako je ubrzo došlo do jedne od najplodonosnijih međudisciplinamih sarad­ nji u istoriji modeme nauke čiji je neposredni rezultat mašina za prevođenje. 503 . Lingvistička teorija slaviste Romana Jakobsona do­ bila je u svetlosti teorije informacije dragoceno priznanje. Jakobson je insistirao na vrednosti izdvajanja distinktivnih obeležja u fonemama (v. § 300) tj . na onom što je invari­ jantno, ultimno, elementarno u jezičkoj jedinici. Pokazalo se da je za razvijanje teorije informacije ovakva koncepcija invarijantnih jedinica od odsudnog značaja. Jakobson je, sem toga, insistirao na principu binariteta u jeziku (v. § 30 1) a i cela teorija informacije je upravo postavljena na primeni toga principa. 504. Lingvisti su, dakle, bili teorijski spremni da s razu­ mevanjem prate u ovoj oblasti naučnog rada tok ideja ma­ tematičara, a imali su i sami dosta da prilože, na osnovu svojih iskustava sa jezičkim pojavama, u opšti fond znanja o problemu komunikacije. Istovremeno je tom prilikom u lingvistiku prodro nov niz pojmova i termina, dotle svoj­ stvenih samo matematičko-fiZičkoj nauci. 505 . Teorija informacije ima pred sobom sledeća dva osnovna problema: l . utvrditi kojim se sve sredstvima po­ stiže komunikacija; 2. šta se u sagovornicima - čoveku ko­ ji govori i onome koji prima saopštenje - događa prilikom komunikacije (= koji su neposredni psihološki i fiZiološki uslovi za realizovanje procesa komunikacije) . 506. Svako saopštenje biva otposlato po nekom odre­ đenom kodu. Kod je termin nastao u okvirima teorije in­ formacije. Odnosi se na celokupnost signala (uključujući sistem njihovih odnosa) pomoću kojih se iznosi konkret­ na informacija.

Pravci u lingvistici H

49

Signali za sporazumevanje mogu biti vrlo različiti: ljud­ ski jezici, Morzeovi znaci, svedosni signali i sl. Bez obzira na poreklo, signali za sporazumevanje prenose poruke po nekakvom kodu. Svako pretvaranje neke ideje u saopšte­ nje jeste proces enkodiranja ( = preobrnćanje ideje u si­ stem komunikativnih signala) . Svako primanje poruke, tj. prodiranje njeno u našu svest, nastaje u procesu dekodi­ ranja ( = pretvaranje komunikativnih signala u naše sa­ znanje o poruci) . 507. Proces informacije uvek se događa izmedu dve strane koje vrše dva različita komunikativna procesa: iz­ među govornog lica koje enkodira saopštenje i onoga koji saopštenje prima dekodirajući ga. Enkodiranje, ukoliko je ljudski jezik u pitanju, obuhvata komplikovani proces od mišljenja ka zvucima (od leksičko-gramatičkog ka fonološ­ kom nivou), dekodiranje upravo obratno tome: obuhvata proces od zvukova ka mišljenju. Govorniku je saopštenje koje iznosi poznato, njegov po­ sao se sastoji jedino u tome da ga sagovorniku prenese na što razumljiviji način. Zato je njegova pažnja prvenstveno obraćena na nizanje neposrednih konstituenata (v. § 356) po određenom kodu datoga jezika. Onome koji saopštenje prima posao je mnogo teži. On mom da prepozna konkret­ nu vrednost svake reči, uklanjajući, recimo, nesporazum zbog eventualne homonimije. Za njega je, uostalom, cela percepcija govom ono što se, u terminologiji teorije vero­ \ottnoće, naziva stohastičkim procesom: dešifrovanje po­ ruke vrši se u njegovoj svesti deo po deo, shodno nizanju ,ezičkih jedinica u govorni lanac; pri svakoj novoprimlje­ noj jezičkoj jedinici on raspolaže novim elementom za od­ gonetanje poruke, čini nov napor, svaki put sa sve većim IZgledima na uspeh, da pogodi sledeći element, i onaj po­ sle njega, i tako redom, da sa završetkom govornog čina

50

jezička ispitivanja u XX veku

bude i sagledanje smisla poruke dovedeno do kraja 14 • Uoča­ vanjem različitosti uloga govornika i primaoca saopšlenja u procesu komunikacije otvoreni su novi putevi u različite oblasti jezičkog proučavanja. Posebno su obogaćena naša saznanja koja se tiču osposobljavanja što efikasnijeg uče­ nja jezika. Distinkcija pasivne i aktivne gramatike (koja od­ govara razlikovanju onoga što znači samo razumeti jedan jezik od onoga što znači i govoriti ga) postaje sve više plodna baza za vrlo korisne jezičke studije. U ovakvoj vrsti studija angažovani su danas najviše, pored predstavnika američke lingvistike, i sovjetski lingvisti 15 • 508. Količina obaveštenja sadržana u jednom komuni­ kativnom znaku naziva se entropijom. Entropija je utoliko veća ukoliko je obaveštenje obično i manje predvidljivo. U teoriji informacije je prediktabilnost ( = predvidljivost) veoma važan pojam, pa je prema tome i važan u onim mo­ dernim lingvističkim studijama koje vode računa o proce­ sima komunikacije. Količina informacije je relativan pojam: koliko će vest nekome biti nova zavisi od konkretnih uslova pod kojima se saopštava. Ako je npr. neko bio u Novom Sadu onoga dana kad je tamo padao grad, vest o nepogodi u novina­ ma sledećeg dana neće za njega biti nikakvo posebno oba­ veštenje. Ali ako se ne nalazi u Novom Sadu, već negde na putu, a kao stanovnik toga grada ima jakog interesovanja za sve što se tamo u njegovom odsustvu dogodilo, vest o 14 Sličan je ovome i proces primanja poruka preko pisanog tek­ sta: svako novo slovo, svaka nova reč, vodi nas bliže punom smi­ slu informacije koji biva pogođen u celini sa završetkom čitanja. 1 5 Posebno je u ovome značajna aktivnost učenika L. V. Ščer­ be, koji je sam još ranije, u eposi gramatičkog tradicionalizma, umeo da na toj strani zapazi problem i da mu pristupi.

Pravci u lingvistici H

51

nepogodi imaće za njega sasvim drukčiju važnost. Teorija informacije, dakle, upoznaje nas i sa pojmom o relativnoj vrednosti saopšenja. Količina informacija jednog jezičkog znaka može se iz­ menti na taj način što će se na njegovo mesto staviti drugi jezički znaci: što je veći broj mogućnosti zamene, to je ve­ Ć2 količina obaveštenja konkretnog znaka čija se informa­ tivnost procenjuje (= prediktabilnost informacije je ma­ b) . Kad neko sa uzbuđenjem pristupi i otpočne : "Zamisli­ le, Mile se." svi očekuju s nestrpljenjem da čuju poslednju reč (oženio? razboleo? ubio?) . U takvom slučaju, očevid­ no, entropija je velika. Sasvim obrnut slučaj predstavlja, recimo, upotreba slova u uz slovo · q u italijanskom ili en­ gleskom jeziku: q se svaki put, obavezno, kombinuje sa u u pisanju, po pravilima ortografije ovih jezika; prema to­ me pojava u uz q je ovde maksimalno prediktabilna, što istovremeno znači da je informativna moć znaka u u ova­ kvoj kombinaciji ravna nuli. 509. Princip dihotomije (binariteta) sproveden je do­ sledno u proučavanju mere entropije: jedinica ovakvog merenja je bit 1 6, a njena vrednost je zasnovana na primeni proste alternative u prepoznavanju konkretne specifikaci­ je koju daje komunikativni znak (= tj. svaka specifikacija događaja i uopšte pojava o kojima je reč u saopštenjima mači isključivanje one druge, po suprotnosti korelativne specifikacije) . Koliko nam je binarnih odluka potrebno (= koliko puta vršimo isključenje jedne od dveju alternativ­ nih mogućnosti) pri prihvatanju (poimanju) poruke, toli­ ko binarnih jedinica sadrži entropija onih jezičkih simbola koji su tom prilikom upotrebljeni.

16

Skraćenica od engleskog termina "binary digit".

jezička ispitivanja u XX veku 5 10. Poznato je da pri prihvatanju saopštenja onaj koji sluša poruku mnogo više stvarno čuje nego što iskoristi u procesu prihvatanja saopštenja. U takvom procesu pažnja .. prijemnika" je koncentrisana na to da iz govornikovog iska­ za izdvoji samo elemente bitne za stimuliranje onih binar­ nih odluka bez kojih je nemoguće poimanje saopštenja. Go­ vornik, međutim, gotovo redovno kaže mnogo više od neo­ phodnog minimuma. Ovo stoga što treba obezbedili sigur­ nu prenosnu moć komunikativnog kanala (komunikativ­ ni kanal je sve ono što omogućuje saopštenje, počev od iz­ vorišta - govornog lica do odredišta = onoga koji saopšte­ nje prima) . U tom nastojanju govornik se služi najrazličiti­ j im sredstvima u koja je uključeno, pored posebnih izraza za skretanje pažnje "prijemnog" lica, i ponavljanje iste infor­ macije u nekoliko varijanata. jednom rečju - ljudski jezik je natrunjen najrazličitijim elementima koji izgledaju za sušti­ nu informacije nebitni, redundantni. Redundancija (= po­ java redundantnih elemenata) ima, međutim, svoju funkci­ ju u procesu sporazumevanja. Š to je više redundantnih ele­ menata, to je veća sigurnost da će poruka biti primljena i to sa maksimalnim razumevanjem. Metajezik, idealno logički jezik nauke (v. § 4 13), lišen je redundancije i stoga neupo­ trebljiv za svakodnevni komunikativni kontakt među ljudi­ ma 17 . 5 1 1 . Osnovni zadatak predstavnika teorije informacije sastoji se upravo u tome da iznađu u saopštenjima bitne, ne­ tzmenljive karakteristike kako bi, izgrađivanjem solidne teo­ rije o invarijantnim strukturama saopštenja, bilo omoguće­ no dalje napredovanje: i kibernetičkih studija, i rada na ma17 Maksimalno su koncizne npr. telegrafske poruke. Zato je često dovoljna i najmanja slovna greška u telegramu pa da ra­ zumljivost teksta bude dovedena u pitanje.

sinskom prevođenju, i psiholoških ispitivanja saznajnih procesa, i metajezičkog ispitivanja logičara, i strukturalne lingvistike u njenom traganju za jezičkim "ultimnim invari­ s:antama". 512. Teorija informacije ne bi mogla dobiti značaj u nauci kakav danas ima da za n}om nisu sta}a\a dostignuća strukturalne lingvistike. Posebna je ovde zasluga struktu­ ralne lingvistike u tome što je na jezik ukazala kao na si­ stem tačno odredivih, uzajamno povezanih jedinica čiji je broj konačan (i to neveliki) a čije kombinacije teže ka bes­ konačnom. Naslanjajući se na ovu konstataciju, matemati­ čari su uspeli da na jezik uspešno primene svoj metod analize. Posebno je vrednost statistike došla do izražaja. Za samu lingvistiku rascvetavanje studija komunikacije značilo je, pored ostalog, i osvetljavanje problema kao što su odnos govornog prema pisanom jeziku, odnos ekspli­ citnog ( = jasno izraženo jezikom) prema implicitnom ( = ono što se podrazumeva, ali nije izrečeno) . Razumevanje procesa dekodiranja označilo je novu eru u lingvističkom proučavanju poezije. A ispitivanje procesa transkodiranja ( = pretvaranja jednog koda u drugi) ponovo je osvežilo interesovanje lingvistike za istoriju jezika, mada se, u sve­ tlosti novih iskustava i naučnih saznanja, danas opet in­ tenzivnije proučava.

Bibliografske napomene 5 13 . Radi postupnog a sigurnog uvođenja u probleme teorije informacije lingvistima se ne preporučuju osnovni izvori - radovi matematičara, već prikazi tih radova koji daju lingvisti za svoju lingvističku publiku. Ovde ističemo sledeće prikaze :

54

jezička ispitivanja u XX veku

Č uveni Hockettov prikaz Shannonovog i Weaverovog klasičnog dela "The Mathematical Theory of Communica­ tion" - Lg 29, 1953, 69-93; prikaz Zipfovog "Human Behavior and the Principle of Least Effort; An Introduction to Human Ecology'' - kom­ petentno daje Y. R. Chao u Lg 26, 1950, 394-401 . prikaz Belevitchevog "Language des machines e t lan­ guage humain" - autor je N. Chomski koji, pored ostalog, objašnjava odnos teorije informacije prema lingvistici sa težnjom da se lingvističkoj publici približe izvesni bitni matematički zakoni informacije : Lg 34, 1958, 99-105; Leesov prikaz (u Lg 35, 1959, 271-303) poznatog dela L. Apostela, B. Mandelbrota i A. Morfa: "Logique, language et theorie de l'information" . Interesantno, ubedljivo, a duboko lingvističko osvetlja­ vanje značaja jezičkih studija u okvirima teorije informacije daje Roman Jakobson u "Linguistics and Communication Theory" (Proccedings of Symposia in Applied Mathema­ tics, Structure of Language and its Mathematical Aspects vol. XXI , 1961, 245-252) . Raznovrsnost problematike koju obuhvata široko po­ stavljen program studija procesa komunikacije najbolje je ilustrovana radovima objavljenim u zborniku "Psycholin­ �istics - A Survey of Theory and Research Problems" (Supplement to I)AL Vol. 20, N° 4, 1954, Memoir 10, I-IX 1-203) . Predstavnici raznih disciplina informišu o napre· dovanju nauke u izgrađivanju opšte teorije veze, što je po­ učno: zagledajući malo u nepoznata (nelingvistička) osve­ tljavanja poznatih (lingvističkih) tema, lingvista neminov­ no proširuje svoje naučne horizonte. Kao dobar, elementarni udžbenik za razumevanje teo­ rije informacije, pre svega iz perspektive psiholoških pro­ blema koji se nameću u komunikativnom procesu, poslu-

Pravci u lingvistici II

55

žiće svakako u prvom redu knjiga G . A . Millera: "Language and Communication" (New York - Toronto - London 195 1 ; knjiga pored ostalog, daje i korisne bibliografske podatke) . Od istog je pisca i poznata studija 'What is in­ formation measurement" objavljena 1953. u American Psychologist 8 (str. 3-1 1) . Interesantan je i Millerov rad �The Perception of Speech" objavljen u For Roman jakob­ son (353-360) . Matematičke načine tretiranja lingvističke problemati­ ke, posebno u okvirima fonologije, upoznaće lingvista iz knjige eminentnog predstavnika komunikativne teorije e . Cherryja " O n human communication" (Cambridge, Mass. - New York - London 1957) . Po modernosti metoda i opsegu zahvaćene problemati­ ke govora i komunikativnog procesa zapažena je knjiga Willarda Van Orman Quinea: "Word and Object" (Cam­ bridge, Mass. 1960) . Za lingvistu bi bilo svakako interesantno upoznati se sa studijom O. H. Straussa: "The Relation of Phonemics and Linguistics to Communication Theory" Qournal of the American Acoustic Society 22, 1950, 709-7 1 1) . Zainteresovanima s e preporučuju i studije objavljene u Voprosy jazykoznanija: L. R. Zinder, "O lingvističeskoj vero­ jatnosti" (god. VII, sv. 2, 1958, 121-125) i V. N. Toporov, "O vvedenii verojatnosti v jazykoznanie" (god. VIII, sv. 6, 1959, 28-35) . Tačan uvid u problematiku opšte teorije veze daje rad sovjetskog naučnika A. A. Harkeviča: "Očerki obščej teorii svjazi" (Moskva 1955) . Radi bližeg upoznavanja sa doprinosom sovjetske nau­ ke razvijanju teorije informacije v. i: Ju. S. Bukov, "Sovet­ skie raboty po teorii razborčivosti reči" (Izvestija Akademii Nauk SSSR, 1949, serija fiZičeskaja 13, 6, 728-739) "i zbor-

56

jezička ispitivanja u XX veku

nik radova izdat u Moskvi 1956. pod naslovom "Vosprija­ tie zvukovyh signalov v različnyh akustičeskih uslovijah". Među lingvistima su inače dosta popularni radovi pred­ stavnika egzaktnih nauka H. Fletchera i B. Mandelbrota. V. n pr. : H. Fletcher, "Speech and Hearing in Communica­ tion", New York 1953. i B. Mandelbrot, "Structure formel­ le des textes et communication", Word 10, 1954, 1-27. V. i radove : J. Singh, "Great Ideas in Information Theory, Language and Cybernetics", New York 1966; R. G. Piotrov­ skij, "Informacionnye izmerenija jazyka", Lenjingrad 1968.

Mašinsko prevođenje 5 14. Početkom druge polovine XX veka mašinsko pre­ vođenje, kao nova oblast naučnog istraživanja; postavlje­ no je u žižu pažnje lingvističkog sveta. Ljudi su očekivali velike rezultate na toj strani. Nadali su se da će rad s maši­ nama izvršiti revoluciju u prevodilačkom poslu: time što bi prevođenje naučnih, tehničkih, političkih i drugih in­ formacija postalo neuporedivo brže i lakše, doprinelo bi se u bitnoj meri univerzalizaciji kulture. 5 15. Rad na mašinskom prevođenju ne bi mogao otpo­ četi da prethodno jezički opis nije dostigao potrebnu pre­ ciznost, zahvaljujući primeni metodoloških principa struk­ turalne lingvistike. Ali još je značajniji u ovom pogledu ta­ dašnji razvojni stepen tehničkih nauka koji je omogućio, pored ostalog, i korišćenje takvih sprava kao što su elek­ tronski računari. 5 16. Termin mašinsko prevođenje odnosi se, u stvari, na naročiti program prevođenja namenjen elektronskom računaru. Pripremanje jezika za ciljeve mašinskog prevo­ đenja spada u poslove koje obavljaju lingvisti. Oni su se

Pravci u lingvistici II

57

:okom šezdesetih godina sa velikim elanom angažovati :-ko tih poslova, ali se ubrzo pokazalo da postignuti rezul­ :ni ne odgovaraju uloženim naporima niti opravdavaju �lika očekivanja, što je mnoge jako razočaralo i odvratilo :d mašinskog prevođenja. 517. Proces prevođenja mašinom obuhvata nekoliko :!5novnih poslova čiju je tehniku trebalo pažljivo razraditi. 1-evođenje počinje primanjem teksta (mašina obavlja i da­ ailografski posao) . Ono što je registrovano automatski se :-rebacuje u matematički jezik formula. Dobivene matema­ :Xke formule u potpunosti odgovaraju strukturi jezika sa .njeg se prevodi: red reči, tip konkretne funkcije, broj :norfema pomoću kojih su obeleženi konkretni odnosi � dobija svoje precizno obeležje matematičkim jezikom. Ud je i ovo obavljeno, nastaje treća faza u procesu prevo­ .knja: matematički kod (v. objašnjenje termina § 506) koji :dgovara izvornom tekstu preobraća se u matematički .:xi jezika na koji se prevodi. Drukčije rečeno, počinju se :brazovati nove formule koje misli izražene strukturom iz­ JI')mog jezika prebacuje u novu strukturu specifičnu za je­ ::.k o kojem je reč. I tek onda, kad i to bude urađeno, na­ -uje posao oko pretvaranja matematičkih znakova pono­ � u ljudski jezik, ovog puta u novi jezik, onaj traženi. :Jbavljanjem ove poslednje, četvrte faze rada mašine zavr­ ie110 je i samo prevođenje. 518. Enkodiranje i dekodiranje (v. § 506) tekstova, poja­ � koje se u procesu rada mašine neizbežno nameću, zahte­ "1ju posebno istančavanje lingvističkih kriterija i metoda. '� svakom koraku iskrsavaju različite teškoće koje lingvisti i n:ženjeri savlađuju u udruženim naporima. Pa i pored svih �vršavanja koja će se u daljoj budućnosti nesumnjivo po­ !tiĆi u ovakvom poslu, mašine neće moći da budu prevo­ :xx:i lepe književnosti. Samo tekstovi pisani bez pretenzi-

58

Jezička ispitivanja u XX velnt

ja na stilsku originalnost (naučni, stručni, politički i sl.) moći će se poveriti mašinama. Ovo je u vezi sa mnogim faktorima, između ostalog sa činjenicom da mašine mora­ ju sadržavati u sebi čitave rečnike jezika koji dolaze u ob­ zir za prevođenje, a tehnički je upravo neizvodljivo opre­ miti ih apsolutno svim onim neobičnim izrazima i obrtima koji su, recimo, svakodnevni u poeziji naših dana. 5 19. U glavne probleme mašinskog prevođenja spada re­ alizacija principa ekonomije u "pamćenju" mašine. U princi­ pu, mašina može sve da "upamti". Metodom fotoskopije u njenu "memoriju" se utiskuje onoliko reči i gramatičkih pojmova koliko je potrebno. Težnja je, međutim, da se sa što manjim materijalnim izdacima i komplikovanjem posla, a sa što većom mogućom eflkasnošću, obezbedi pristajao prevod. Stoga se fond leksike pažljivo odabira prema tipu tekstova koji će biti podvrgnuti prevođenju. Sem rečnika koji obuhvata leksiku opštijeg karaktera izrađuju se i tzv. mikroglosari rečnici izraza svojstvenih posebnim struka­ ma (npr. rečnik jezika hemije, medicine, ftzike i sl.) . 520. Ma koliko reci bile pažljivo registrovane u mašini, nije uvek sigurno da li će one u odgovarajućem tekstu biti dobro odabrane s obzirom na činjenicu da u svim jezici­ ma postoje sinonimi sa svojim specifičnim nijansiranjem "lsnovnog značenja. Stoga se pri izboru primenjuje teorija '*-erovatnoće . Statističkim se metodom kategorišu reči po frekvenciji upotrebe na obične, manje obične i retke, pa se prednost daje običnoj reči, pošto za nju postoji najveća \-erovatnoća da će svojim značenjem obuhvatiti i traženu semantičku nijansu ili će je bar približno odredili. Ovakav postupak je zaista opravdana metodološka mera u datoj prilici, ali niukoliko ne obezbeđuje potpunu adekvatnost prevoda. Postoji, uglavnom, u ovom slučaju i drugo reše­ nje koje prevod čini manje elegantnim, ali koje ima i svo-

Pravci u lingvistici II

59

jih prednosti: naporedo se stave sve moguće prevodne va­ rijante (uz odgovarajući znak da je naporednost u pitanju) pa se čitaocu ostavlja da odabere, po sopstvenom nahođe­ nju, adekvatan izraz . 52 1 . Posebnih teškoća pri prevođenju pričinjavaju idi­ omi. Nije lako ni sa složenicama. Geografska imena, zbog svoje gotovo neograničene mnogobrojnosti, takođe pred­ stavljaju problem. Osim toga, u jezicima ima dosta redun­ dantnog (v. § 5 10). Utvrditi šta je u kojoj prilici redun­ dantno i to ispustiti pri prevođenju - to je takođe ozbiljan posao čija tehnička rešenja nisu jednostavna. 522. Radi uklanjanja eventualne zabune kod polisemijc (v. § 40 l) potrebno je obezbediti takve mašinske operacije koje će pravilno vršili identifikaciju značenja pomoću kon­ teksta. Uostalom, i van polisemičkih kategorija postoji po­ treba za uspostavljanjem određene tehnike koja će omo­ gućavati stalno vođenje računa o konkretnim kontekstual­ nim situacijama. Konstantno odmeravanje odnosa stalnih (invarijantnih) karakteristika reči prema njihovim aktuel­ nim (kontekstualnim) karakteristikama - to je problem od čijeg pravilnog rešavanja zavisi puna smisaonost prevoda. 523. Svaki jezik ima svoju specifičnu strukturu. Mašin­ skog prevođenja ne može biti bez preciznih podataka o je­ zičkim strukturama. Prema današnjem stanju struktural­ nog ispitivanja, izvesni jezici, pošto nisu obrađeni na od­ govarajući način, ostaju van mogućnosti da uđu u kombi­ naciju za mašinsko prevođenje. Jezičke strukture se prethodno upoređuju da bi se od­ redila njihova mera kongruentnosti (termin usvojen u tehnici mašinskog prevođenja) - tj . njihova tipološka srodnost ili razlika. Ovaj posao obavljaju lingvisti. Odme­ ravaju se leksički, morfološki i sintaksički faktori koji uslo­ vljavaju specifičnu prirodu lingvističkih jedinica u datim

60

jezička ispitivanja u XX veku

jezicima. Ovo se vrši popisivanjem inventara jezičkih jedi­ nica i uočavanjem principa njihove distribucije.

524. U najteže probleme mašinskog prevođenja u vezi sa tim spada pitanje organizacije "pamćenja": da li će maši­ na

posebno "pamtiti" samo cele reči

(=

"leksička" organi­

zacije mašine) ili će pamtiti posebno osnove, a posebno nastavke reči (= "gramatička" organizacija mašine) . U iz­ boru ovakvog tehničkog prosedea ne postoji saglasnost medu naučnicirna

18•

Gramatičkih osobina u jezicima irna mnogo i, bez. oh­ zira na koji će konkretni tehnički postupak pasti izbor, nji­ hovo prisustvo mora biti registrovano u mašini. U vezi s o\-akvim registrovanjem postoje mnoge teškoće koje nisu samo tehničke prirode već i lingvističke. Što se ovog dru­ gog tiče, tu je najveći problem obično nedovoljna obrade­ nost pojedinih gramatičkih oblasti datih jezika.

525. Potrebe mašinskog prevođenja nagone, u stvari, lingvistiku da se prihvati produbljivanja svojih teorijskih znanja o raznim dosad nedovoljno ispitanirn područjima

jezičke problematike. Praktični cilj osposobljavanja lingvi­ stičkih rezultata za pravilno iskorištavanje u funkcionisa­ nju mašine nameće lingvistirna naviku da svoje definicije

izlažu u formulacijama maksimalno jasnim a konciznim.

S tvaranje tradicije u ovakvoj navici osigurava bolji kvalitet teorijskih studija jezika i efikasniji metod u prezentaciji praktičnih gramatičkih pravila.

526. Mašinsko prevođenje je započeto u SAD i prva mašina se nalazi i danas na Hanrardu kao istorijski doku18 Dok se, recimo, američki centar mašinskog prevođenja u Seattleu izjašnjavao za "leksičku organizaciju", dotle su sovjetski naučnici od početka bili pretežno zainteresovani za "gramatički" tip "pamćenja".

Pravci u lingvistici II

61

menat jedne značajne matematičko-lingvističke epohe. Šezdesetih godina u SAD je bilo više centara za unapređe­ nje mašinskog prevođenja, sa velikim renomeom u svetu. Nadaleko su, recimo, bili poznati radovi naučne grupe sa Washingtonskog univerziteta u Seattleu posvećeni u pr­ vom redu razradi algoritama (v. §

4 14) za mašinsko prevo­

đenje sa ruskog na engleski. Svojim radovima se od počet­ ka isticala harvardska grupa19, zatim grupa sa Georgetown univerziteta, pa naučni kolektiv sa Kalifornijskog univerzi­ teta, pa predstavnici Wayne State University i dr. Snage su posebno koncentrisane u ovim centrima na proučavanju lingvističke strukture ruskog i engleskog jezika. Distribuci­ onalizam, čija je kolevka u SAD (v. § 352) , sa svojom boga­ tom razrađenošću mehaničkog metoda analize iskorišća­ vao se kao baza za dalju lingvističku obradu pomenutih je­ zika u okvirima potreba mašinskog prevođenja. Medutim, upravo ovakav posao otkrio je lingvistima do koje je mere čovek, obdaren jezičkom kreativnošću, nešto sasvim dru­ go nego što je mašina. Najveći broj jezičkih stručnjaka već je do kraja šezdesetih godina odustao od iluzije da se čo­ vek može zameniti mašinom kad je u pitanju prevođenje komplikovanijeg teksta. Umesto da se dalje bave generira­ njem rečenica pomoću automata, Amerikanci su se okre­ nuli novom polju rada: proučavanju generativnih procesa koji se tiču ljudskoga jezika. Tako je mašinsko prevođenje potisnuto na margine interesovanja lingvističkih krugova, a u centar pažnje postavljena generativna gramatika (v. §

196) . 19 Predstavnici ove grupe nisu bile samo naučne snage sa Harvardskog univerziteta već i naučnici okupljeni u Tehničkom institutu države Massachusetts (Massachusetts Institute of Tech­ nology, skraćeno - M. l. T.) .

62

jezička ispitivanja u XX veku

527. Kao veliki takmaci Amerikancima u radu na ma­ šinskom prevođenju pokazali su se sovjetski naučnici. Oni su kasnije počeli da organizuju svoje snage na tome po­ slu, ali su zadivljujućom brzinom, za svega četiri - pet go­ dina podigli odličan matematičko-lingvistički kadar čiji su rezultati bili na zavidnoj visini. Godine 1955. započeli su sovjetski naučnici pripreme oko mašinskog prevođenja koje se ticalo svega dva jezička para: englesko-ruskog i francusko-ruskog. Godine 1959. bilo je već oko dvadeset pari jezika osposobljenih za mašinsko prevođenje. Smatra se da je početkom šezdesetih godina po broju naučnog kadra angažovanog u mašinskom prevođenju SSSR bila prva zemlja na svetu. Veliki centri za mašinsko prevođenje nalazili su se u Moskvi (Institut precizne mehanike, Elek­ tronska laboratorija Saveznog instituta za naučna i tehnič­ ka saopštenja, Matematički institut im. Steklova) i Lenjin­ gradu (Eksperimentalna laboratorija za mašinsko prevođe­ nje) . Manje naučne grupe bile su zaposlene takođe oko mašinskog prevođenja na Moskovskom pedagoškom insti­ tutu za strane jezike, na Moskovskom univerzitetu, na uni­ verzitetima u Gorkom, Harkovu, Kijevu, Petrozavodsku, Tiflisu i Erevanu20 • Svojim radom na mašinskom prevođe­ nju stekli su veliki ugled mnogi sovjetski stručnjaci (0. S. Kulagina, T. N. Mološnaja, I . A. Meljčuk, L. N. ]ordanskaja, S. Ja. Fitialov, G. S. Cejtlin i dr.) . Tokom šezdesetih godina razvijeni su jaki centri za rad na mašinskom prevođenju u Rumuniji (gde je vodeća ličnost S. Marcus) , u Mađarskoj (grupa u kojoj su se našli pored ostalih, F. Kiefer i F. Papp) , u Č ehoslovačkoj (grupa P. Sgalla, P. Pithe, M. Teši20 Ovi su podaci sakupljeni uglavnom prema objavljenim izveš­ taj ima s kraja pedesetih godina. Danas je svakako slika u ovom po­ gledu nešto drugačija.

Pravci u lingvistici Il

63

telove i dr.) i Bugarskoj (gde su od najaktivnijih bili A. Ljudskanov, E. Paskaleva, M. janakiev i A. Orlenko) . Glavni napori sovjetskih snaga bili su od početka koncentrisani u dva pravca: na sastavljanju glosara ( = reč­ nika u mašini) i na proučavanju jezika =posrednika u pre­ vođenju ( = jezika formula na koji se prebacuje konkretan ljudski jezik podvrgnut procesu prevođenja) . Radeći na ovom drugom poslu, sovjetski naučnici su na polju teorije postigli rezultate kojima je priznata visoka vrednost u ino­ stranom naučnom svetu. 528. I druge evropske i azijske zemlje 21 počele su se to­ kom šezdesetih godina uključivati u rad na mašinskom prevođenju (mada je uvek u ovome vodeće mesto pripa­ dalo naučnim centrima SAD i SSSR) . No danas je gotovo svako oduševljenje za taj posao splasnula na svim strana­ ma sveta, iako još ima uglednih centara gde se nastavljaju ispitivanja koja, ukoliko ne unapređuju neposredno ma­ šinsko prevođenje, ipak doprinose širenju teorijskih hori­ zonata savremene lingvistike.

Bibliografske napomene 529. Prve faze rada na mašinskom prevođenju u SAD najbolje su ilustrovane studijama objavljenim u zborniku 21 Kineski jezik, zbog svoje specifične strukture, uvek je budio pažnju lingvističke javnosti. Stoga su vesti o napredovanju mašin­ skog prevođenja u NR Kini izazvale mnogo interesovanja u lingvi­ stičkim krugovima koji od detaljnog studiranja strukture kineskog jezika u poređenju sa indoevropskim jezičkim strukturama očeku­ ju dragocene podatke za produbljivanje opštejezičke teorije. Prve informacije za inostranstvo o mašinskom prevođenju u NR Kini dao je LjuJuncjuan u članku "Issledovatel'skaja rabota v oblasti MP v Kitajskoj Narodnoj Respublike" (VJ a VIII, 5, 1959, 102-104) .

64

jezička ispitivanja u XX veku

"�achine Translation of Language" (ed. William N . Locke i Donald Booth, New York 1955) . Zbornik je 1957. iza­ šao u Moskvi u ruskom prevodu pod naslovom "Mašinnyj percvod" (odgovorni redaktor P. S. Kuznecov) . Obiman zbornik "Linguistic and Engineering Studies in the Automatic Translation of Scientific Russian into En­ glish. Technical Report" (Seattle-Washington, 1959) sadrži reprezentativne radove naučne grupe iz centra u Seattleu. Knjiga A. G. Oettingera - "Automatic Language Transla­ tion: Lexical and Technical Problems" (Harvard Mono­ graphs in Applied Science N o 8, Cambridge, Mass., 1961) ilustruje rezultate harvardskog centra za mašinsko prevo­ đenje. Sažete preglede urađenog tokom pedesetih godina na ovome polju naučne delatnosti daju predstavnici harvard­ ske grupe W. N . Locke i V. H. Yngve, predstavnik Seattlea Envin Reifler i predstavnik centra u Georgetownu - Paul h L. Garvin u zborniku 81 Proceedings pod naslovom: "Mac­ hine Translation" (502-5 18) . Y. Bar-Hillel daje pregled postignutih rezultata tokom pedesetih godina u mašinskom prevođenju ne samo u SAD već i u Vel. Britaniji u "Report on the State of Mechanical Translation in United States and Great Britain" Oerusalem 1 959) . Treba svakako videti i Bar-Hillelov članak "Some Re­ flections on the Present Outlook for High-Quality Machine Translation" koji je objavljen u zborniku "Feasibility Study on Fully Automatic High Quality Translation", izd. W. P. Lehmann i R. Stachowitz, University of Texas, 1971, 73-76. Za uvođenje u komplikovanu problematiku mašinskog prevođenja najbolje će poslužiti knjiga Davida G. Haysa "Introduction to Computational Linguistics" (= Mathemati­ cal Linguistics and Automatic Language Processing N° 2, Amsterdam 1967) . V. i knjigu sovjetskog stručnjaka V. J. RoA.

Pravci u lingvistici ll

65

zencvejga: "Osnovy obščego i mašinnogo perevoda", Mo­ skva 1964. Postoje mnogobrojne studije koje prikazuju dostignu­ ća različitih američkih centara za mašinsko prevođenje to­ kom pedesetih godina. Oni koji se za ovo posebno intere­ suju naći će odgovarajuće informacije u časopisu kao što ,e npr. "Mechanical Translation", poznata publikacija har­ ,AJ"dskog centra (grupe koja radi u Massachusetts Institute of Technology) . Mi bismo ovde ipak posebno preporučili ,oš nekoliko studija koje su bile u svoje vreme naročito za­ pažene u inostranstvu, u prvom redu u SSSR: V. E. Giuliano (predstavnik harvardske grupe) - "An Experimental Study of Automatic Language Translation" ( .\i.athematical Linguistics and Automatic Translation, Re­ port NSF- l, Cambridge Mass. , 1959) . M. E. Scherry (predstavnik harvardske grupe) - "Syntac­ tic Analysis in Automatic Translation" (Mathematical Lin­ guistics and Automatic Translation, Cambridge, Mass. , Re­ port NSF-5, 1960) ; V. H . Yngve (predstavnik harvardske grupe) - "Senten­ ce-for-Sentence Translation" (Mechanical Translation vol. 2, 1955, No 2, 29-37) , "A Framework for Syntactic Translation" ( .\i.echanical Translation vol. 4, 1957, N° 3, 59-65) , "A Pro­ gramming Language for Mechanical Translation" (Mecha­ nical Translation vol. 5, 1958, N° l, 25-4 1) , "A Model and a Hypothesis for Language Structure" (Proceedings of the .\merican Philosophical Society vol. 104, 1960, No 5, 444466) ; L . R . Micklesen - "Russian-English MT" (American Con­ tributions to the Fourth International Congress of Slavists, .\ioscow, September 1958, s'-Gravenhage 1958, 245-265) , "Form Classes Structural Linguistics and Mechanical Trans­ lation" (u zborniku "For Roman jakobson", 344-352) .

jezička ispitivanja u XX veku Od nešto novijih radova koji daju pregled rezultata ra­ da s mašinama u pogledu unapredenja lingvističke teorije i prakse prevođenja v. : John R. Pierce et al., "Language and Machines. Computers in Translation and Linguistics", �·ashington 1966; Saul Gorn, "The Identification of the Computer and Information Sciences: Their Fundamental Semiotic Concepts and Relationships", Foundations of Language vol. 4, N° 4, 1968, 339-372) . V. i studiju američkog lingviste S. M. Lamba: "The Na­ ture of the Machine Translation Problem", journal of Ver­ bal Learning and Verbal Behavior 4, 1965, 196-2 10. Bugarski stručnjak za mašinsko prevođenje A. Ljudska­ nov izneo je svoje poglede na smisao mašinskog prevođe­ nja u knjizi "Traduction humaine et traduction mecani­ que", Paris 1969. Za bliže upoznavanje sa prvim rezultatima sovjetskih napora oko mašinskog prevođenja pogodan je, pre svega, zbornik "Materialy po mašinnomu perevodu" (I tom, izdat u Lenjingradu 1958) gde se, pored ostalog, nalaze i takvi poznati radovi kao što su, recimo: N. D . Andreev, "Meta­ jazyk mašinnogo perevoda i ego primenenie" (40-60), V. V. Ivanov, "Lingvističeskie voprosy sozdanija mašinnogo jazyka dija informacionnoj mašiny" (10-39) . l. A. Meljčuk daje pregled rada na mašinskom prevođe­ nju u SSSR krajem pedesetih godina u članku čiji je na­ slov: "Raboty po mašinnomu perevodu v SSSR" (Vestnik AN SSSR, 1959, No 2, 43-47) . V. i: l. l. Revzin i V. Ju. Ro­ zencvejg, "Očerki po obščemu i mašinnomu perevodu", Moskva 1965. U zborniku "Issledovanija po slavjanskomu jazikozna­ niju" (izd. AN SSSR, Moskva 1961, 374-382) objavljena je studija "Teoretičeskije osnovi mašinnogo perevoda na rus­ skij jazyk" - objavljuje probrani kolektiv autora: O. S. Ku-

Pravci u lingvistici II

67

Jagina, A. A. Ljapunov, l. A. Mel'čuk, T. N. Mološnaja. Tu izneseni, kondenzovano, jasno neki zanimljivi rezultati ditnih sovjetskih stručnjaka okupljenih oko rada na ma­ linskom prevođenju, a posebno zainteresovanih za pro­ blem jezika-posrednika. Bliži uvid u dostignuća sovjetske nauke na polju ma­ linskog prevođenja daće zainteresovanima različite studije objavljene pre svega u časopisu "Mašinnyj perevod i pri­ kladnaja lingvistika" a takođe i u 'Voprosy jazykoznanija" (gde su izlaganja naročito pristupačna, specijalno pisana za lingvističku publiku koja tek treba da se bliže uvede u novu oblast lingvističkog interesovanja) . Teorijske proble­ me vezane za posao mašinskog prevođenja prikazuje ade­ Imuno i časopis mađarskih stručnjaka koji izlazi u Budim­ pešti pod naslovom Computational Linguistics. V. i sledeće dve knjige: K. Brockhaus, "Automatische iJbersetzung", Braunschweig 197 1 ; P. L. Garvin, "On Ma­ chine Translation. Selected Papers", Den Haag/Paris, 1972. Svima onima koji bi hteli podrobnije informacije o na­ učnoj teoriji prevođenja uopšte preporučuje se zbornik "On Translation" (ed. Reuben A. Brower, Harvard Studies in Comparative Literature, vol. 23, Cambridge, Mass. , 1959) u kojima su, pored radova specijalista z a literaturu, zastupljeni i radovi lingvista. Tako npr. Roman Jakobson u studiji "On Linguistic Aspects of Translation" (232-239) iz­ laže teoriju suštine prevođenja: sve se može prevesti tako da osnovna poruka o kojoj se radi ostane neizmenjena, ali kod (v. § 506) pomoću kojeg se poruka prenosi bezuslov­ no podleže promeni u procesu prevođenja - svaki jezik ima svoj specifičan kod; otuda pri prevođenju nastaju nu­ žna prekrajanja detalja, oduzimanja i dodavanja u duhu novoga koda na koji se poruka prebacuje; otuda svako prevođenje poetskog teksta postaje neminovno kreativna su

68

jezička ispitivanja u XX veku

ling\;stička transpozicija. Eugen A. Nida u "Principles of Translation as Exemplified by Bible Translating" (1 1-31) zastupa tezu da adekvatnog prevoda ne može biti ne samo zbog razlike u kodu (u strukturi jezičkih sistema) već i zbog toga što svaki jezik ima svoju individualnu kulturnu pozadinu koja određuje specifičan tip metaforičnih asoci­ jacija. Williard V. Quine u "Meaning and Translation" (1481""2) . primenjujući logičku analizu udruženu sa metod­ skim postupcima razrađenim u teoriji informacije, poka­ zuje da se mogu pronaći zajednički koeficijenti među jezi­ cima u vidu adekvatnih rečeničkih karakteristika, prisut­ nih i u jeziku sa kojeg se prevodi i u jeziku na koji se pre­ vodi, bez obzira na razlike medu njihovim gramatičkim strukturama. l, najzad, Anthony G. Oettinger u "Automatic Tra.nsference, Translation, Remittance, Shunting" (240267) razlaže principe mašinskog prevođenja sa posebnim ukazivanjem na izglede koji postoje u usavršavanju tehni­ ke automatskog prevođenja ruskih tekstova na engleski. O problemu prevođenja sa futhijanskih pozicija (v. § 566) govori J. C. Catford u svojoj knjizi "A Linguistic Theory of Translation", London 1965 .

ALGEBARSKA LINGVISTIKA NELINEARNOG (ANALITIČKOG) TIPA1 Uvodne napomene 530 . Termin a/gebarska lingvistika pojavio se prvo u slovenskom lingvističkom svetu. Godine 1964. počeli su ga upotrebljavati češki stručnjaci za mašinsko prevođenje P. Sgall i L. NebeskY da njime ukažu na pravce rada na jeziku koji uključuju dosta široko korišćenje matematičkih meto­ da, ali prvenstveno onih koji nisu statističkog karaktera (dakle, a/gebarska kao suprotnost kvantitativnoj, odno­ sno statističkoj lingvistici) . Izraz teorija jezičkih modela, koji je dotle dominirao u Evropi zahvaljujući činjenici da su ga odomaćili u lingvističkoj terminologiji sovjetski struč­ njaci od ugleda, potisnut je poslednjih godina izrazom al­ gebarska teorija jezika gotovo svuda van SSSR, a i u SSSR danas ga pojedinci napuštaju u korist novog termina. Algebarska lingvistika može biti i linearnog tipa. To biva onda kada se ona zasniva na teoriji o sređenom (linearnom) 1 Mada ova oblast jezičkih studija spada, po mnogim autorima, u domen matematičke lingvistike budući da se koristi tekovinama savremene matematike, ja sam je ipak izdvojila u posebno pogla­ vlje imajući u vidu njene specifično lingvističke odlike po kojima se ona suprotstavlja svim danas već klasičnim oblicima rada na je­ ziku za koje je, sredinom ovog veka, bio predviđen termin "mate­ matička lingvistika" (upravo radi što preciznije distinkcije u ovom smislu, ovde je terminu "matematička lingvistika" dodat kvaliflka­ tiv: "kvantitativnog ( = nealgebarskog) kar:1 ktf"r:t", v § 480n) .

70

jezička ispitivanja u XX veku

poretku sintaksičkih konstituenata, kao što je, na primer, slučaj sa generativnom gramatikom Chomskog (v. § 462) . Analitički karakter ima, pak, algebarska lingvistika onda ka­ da se ovakav obavezan uslov linearnosti ne postavlja. Ima više mogućih pristupa jeziku sa pozicija koje bi opravdavale primenu termina "algebarsko lingvističko ispi­ tivanje analitičkog tipa". Ma koliko se ti mogući pristupi me­ đusobno razlikovali, jedno im je zajedničko: nastojanje da se, pre svega, identifikuje i protumači funkcionalna vred­ nost jedinica sa kojima se operiše pri jezičkoj analizi. Pojedini lingvisti koji su se opredelili za ovakve teorij­ ske pozicije naglašavaju da je njihov prilaz jezičkom feno­ menu takođe generativan, iako generiranje jezičkih struk­ tura zamišljaju i prikazuju na bitno drukčiji način od onog koji je svojstven teoriji Chomskog.

Bibliografske napomene 53 1 . Nastajanje nove ere "algebarskog" rada na jeziku može se lepo pratiti upoznavanjem sledećih radova: G. S. Cejtin, "K voprosu o postroenii matematičeskih modelej jazyka", Doklady na konferencii po obrabotke informacii, maš. perevodu i avt. čteniju teksta, III, Moskva 196 1 ; R. L. Dobrušin, "Matematičeskie metody v lingvistike", Matemati­ českoe prosveščenie 6, 1961, 37-5 1 ; S. Ja. Fitialov, "O postroenii formal'noj morfologii v svjazi s mašinnym pere­ vodom". Doklady na konferenciji po obrabotke informacii, maš. perevodu i avt. čteniju teksta II, Moskva 196 1 ; H. Put­ nam, "Some Issues in the Theory of Grammar", Structure of Language and Its Mathematical Aspects ( = Proceedings of Symposia in Applied Mathematics XII, 1961, izd. R. Jakob­ son, 25-42) ; H. B. Curry, "Some Logical Aspects of Gramma­ tical Structure", Structure of Language and Its Mathematical

Pravci u lingvistici II

71

Aspects ( = Proceedings of Symposia in Applied Mathema­ tics XII, 1961, izd. R. Jakobson, 56-68) ; K. Čulik "Some Axiomatic Systems for Formal Grammars and Languages", Information Processing 1962 ( = Proceedings of the IFIP Congress 1962, Amsterdam 1963, 313-3 17) ; S. Abraham, ..A Formal Study of Generative Grammars", Computational Linguistics II, 1964, 5-19; P. Novak, "Mathematical Models of Linguistic Objects", Prague Studies in Mathematical Lin­ guistics l, 1965, 155-157; M. Novotny, "On Some Algebraic Concepts of Mathematical Linguistics", Prague Studies in Mathematical Linguistics I, 1965, 125-140. Početna znanja o matematičkoj lingvistici (i uopšte o ma­ tematičkim procedurama, uz vrlo korisne bibliografske in­ formacije) pruža knjiga Barron Brainerd, "Introduction to the Mathematics of Language Study'' (Mathematical Lin­ guistics and Automatic Language Processing 8), Amsterdam 1971. Vredi i inače upoznati se s edicijom pod naslovom "Mathematical Linguistics and Automatic Language Proces­ sing" (odg. urednik David G. Hays) u kojoj su objavljene ove i druge korisne knjige iz oblasti o kojoj je reč. Rad sovjetskih stručnjaka u ovoj teorijskoj oblasti iza­ zvao je živu pažnju lingvističke javnosti zahvaljujući, po­ red ostalog, i knjizi l . l. Revzina, "Modeli jazyka" (Moskva 1962) koja je 1966. objavljena (u Londonu) na engleskom jeziku (pod naslovom "Models of Language", prevodioci: N. F. C. Owen i A. S. C. Ross), a 1968 (u Parizu) na francu­ skom ('Les Modeles linguistiques", preveo Y. Gentilhom­ me) . Primenu ovog metoda na jedan opštelingvistički pro­ blem naći će naš čitalac u Revzinovom članku "K verojat­ nostnoj interpretacii zakona Iviča", Zbornik za filologiju i lingvistiku XIII/., 1970, 19-25, gde se matematičkom pro­ cedurom proverava zakon koji je postavio Pavle Ivić o to­ me da čisto glasovne promene nikada ne mogu uvećati

jezička ispitivanja u XX veku broj distinktivnih mogućnosti u fonološkom sistemu jezi­ ka. Principi "modeliranja jezika" postaju jasni i pri čitanju \-eć pominjane knjige Jurija Derenikoviča Apresjana, "!dei i metody sovremennoj strukturnoj lingvistiki" (Moskva 1 966) . Zainteresovani mogu naći korisne podatke o tome kako su početkom šezdesetih godina teoriju modela prirne­ njivali na sintaksu istaknuti sovjetski stručnjaci (kao npr. S. Ja. Fitialov i K. I. Babicki) u zborniku Problemy strukturnoj lingvistiki, Moskva 1962. V. takođe: P. N. Denisov, "Principy modelirovanija jazyka", Moskva 1965; Vjač. Vs. Ivanov i V. N. To po rov, ''Slavjanskie jazykovye modelirujuščie semiotiče­ skie sistemy'', Moskva 1965 ; R. G. Piotrovski, "Modelirova­ nie fonologičeskih sistem i metody ih sravne nija", Moskva­ Leningrad 1966; I . I. Revzin, "Metod modelirovanija i tipo­ logija slavjanskih jazykov'', Moskva 1967. Godine 1963. rumunski naučnik S. Marcus je objavio knjigu koja mu je donela veliki ugled kod stručnjaka za matematičku lingvistiku: "Lingvistidi matematidi . Modele matematice in lingvistica", Bukurešt. Njegovi su teorijski pogledi, međutim, postali šire poznati tek kad je objavlje­ na na engleskom jeziku knjiga "Algebraic Linguistics . .-\nalytical Models", New York 1967; i knjiga na francu­ skom : "Introduction mathematique a la linguistique stru­ cturale", Paris 1968. V. i njegovu studiju "Categories de Dobrušin, fermetures de Ses tier et voisinages de Sakai", Glossa l, 1967, str. 59-67. Algebarska lingvistika je u najkraćim crtama izložena u zborniku koji su izdali praški lingvisti: P. Sgall a kolektiv, ·cesry moderni jazukovedy" (= Mala moderni encyklope· die 47, Praha 1964) . Opšti pogled na razvoj algebarske lingvistike u zemlja­ ma istočne Evrope dobiće se upoznavanjem sa već pomi-

Pravci u lingvistici H

73

njanim (§ 484) knjigama mađarskih lingvista: Ferenc Papp, ".\tathematical Linguistics in the Soviet Union" (= Janua Unguarum, Series Minor 40, The Hague 1966) i Ferenc Kie­ fer, "Mathematical Linguistics in Eastern Europe" ( = Mathe­ matical Linguistics and Automatic Language Processing 3, .-\msterdam 1968) . V. i izvrsnu studiju P. Sgalla: "O razvitii teorii poroždajuščih modelej jazyka", Trudy po russkoj i slavjanskoj ftlologii XXII, Serija lingvističeskaja, Tartu 1973, 3-3 1 . Tu su evropska generativna shvatanja osvetljena u od­ nosu na američka. Na kraju je priložena selektivna biblio­ grafija koju su izradile E. Hajičova i J. Panevova ('Bibliogra­ fija izbrannyh rabot po poroždajuščim modeljam", 32-46) . O prednostima algebarske lingvistike govore A. V, Glad­ kij i l. A. Mel'čuk u "Elementy matematičeskoj lingvistiki", Moskva 1969 (francuski prevod pod naslovom "Elements de linguistique mathematique" objavljen je u Parizu 1972) . O tome u kom se pravcu danas dalje razvija algebarska lingvistika u celini vrlo adekvatno informišu časopisi koji izlaze na engleskom jeziku u zemljama istočne Evrope: Prague Studies in Mathematical Linguistics (Prag), Prague Bulletin of Mathematical Linguistics (Prag) i Computatio­ nal Linguistics (Budimpešta) . V. i časopise koji se (na ru­ skom) objavljuju u SSSR: Problemy kibernetiki (Moskva) , Kibernetika (Kijev) i Algebra i logika (Novosibirsk) , Nauč­ notehničeskaja informacija (Moskva) . Problemima algebarske lingvistike, kako linearnog, tako i nelinearnog tipa, posvećena je knjiga M. C. Barbault, J.-P. Descles, "Transformations formelles et theories lingui­ stiques", Paris 1972.

jezička ispitivanja u XX veku

Kategorijalna gramatika identifikacionog tipa 532. Termin kategorija/na gramatika preuzeli su lingvi­ od fllozofa-semantičara. Ispitujući artillcijelne jezike konstruisane po principima matematičke logike, illozofl su prvih decenija ovog veka počeli postavljati u centar naučne pažnje pojam semantičkih kategorija, o kojem je prvi po­ 2 čeo govoriti Husserl • Teoriju značenjskih kategorija razra­ đivali su dalje St. Lesniewsky i K. Ajdukiewicz (v. § 4 1 5) . Te­ orija je, u stvari, postala šire poznata tek u onom vidu koji 3 joj ;e dao Ajdukiewicz . još produbljeniju interpretaciju do­ bila je u radovima H. B. Curryja\ jednog od onih predstav­ nika modeme logike koji je tokom poslednje decenije naj­ odsudnije delovao na formiranje teorijskih koncepcija po­ jedinih evropskih lingvista (o značaju Curryjevih postavki za oblikovanje Šaumjanove lingvističke teorije v. § 549) . 533. Yehoshua Bar-Hillel je prvi lingvista koji je, pede­ setih godina ovog veka, pokušao da teoriju o semantičkim sti

2 Edmund Husserl (1859-1938), inače najviše poznat u lingvi­ stičkom svetu po radu ''Ideen zur einer reinen Phanomenologie Jnd phanomenologischen Philosophie" (Husserliana Band Ill, Den Haag 1950) . ' V. njegov rad "Die syntakstische Konnexitiit", Studia Philo­ sophica l, 1935, 1-27. • On je, pored ostalog, jedan od autora poznate knjige H. B. Curry and R. Feys. "Combinatory Logic" (Amsterdam 1958) . Za raz­ 'ripnje novih pravaca rada u lingvistici od najvećeg je značaja stu­ dija H. B. Curry, "Some Logical Aspects of Grammatical Structu­ re·. Structure of Language and Its Mathematical Aspects ( Pro­ ceedings of Symposia in Applied Mathematics, Vol. XII) , ed. R. Jakobson (Providence, Rhode Island, 1961, 56-68. =

Pravci u lingvistici II

75

(značenjskim) kategorijama primeni na prave (ljudske) je­ zike. Pojam semantičke kategorije uveden je u fond teorij­ skih pojmova modeme logike onda kada se pristupilo si­ stematski poslu fonnalizacije5 postojećih razlika među se­ mantičkim pojedinostima čija ukupnost sačinjava jedan logički sistem sporazumevanja. Te tako koncipovane se­ mantičke pojedinosti - nazvane semantičkim kategorijama - podeljene su na dve vrste: na argumente i nafunktore, s tim što će argument biti svaka ona kategorija koja je izlo­ žena dejstvu nekog funktora, a funktor svaka ona katego­ rija koja dejstvuje na neki od argumenata. Y. Bar-Hillel je, polazeći od ove fundamentalne distink­ cije argumenata i funktora, pristupio sintaksičkoj analizi koja ide u prvom redu za tim da se izvrši postupna identi­ ftkacija sintaksičkih konstituenata na osnovu njihovog funkcionalnog svojstva (otuda i odgovarajući tennin: kate­

gorija/na gramatika identifikacionog tipa). 534. Po Bar-Hillelu, jezik treba posmatrati kao specifi­ čan skup elemenata od kojih jedni (A) poseduju svojstvo bazičnih kategorija (što bi u logici odgovaralo pojmu ar­ gument) dok ga drugi (B) ne poseduju. Grupu (A) pred­ stavljaju rečenice (S) i sve reči određene za nominaciju pojmova (n) . Ostali elementi uključuju se u grupu (B) i na njih se primenjuje tennin operator (odgovarajuća katego­ rija u logici nosi nazivfunktora). Funkcija jezičkih kategorija prikazuje se uz primenu po­ sebne simbolike. Znak lstavlja se iza kategorije čiju funkciju utvrđujemo. Iza toga znaka dolazi podatak o nekom dru­ gom elementu date sintaksičke konstrukcije koji, u odnosu 5 Tennin je upotrebljen ovde u smislu koji mu daje moderna k�i,\.ka.

76

jezička ispitivanja u XX veku

na kategoriju podvrgnutu analizi, stoji bilo (I) u funkciji podređenosti, bilo (II) u funkciji nadređenog člana kon­ strukcije. U slučaju (I) podređena kategorija se postavlja u obične zagrade - na primer (n) ; u slučaju (II) zagrada irna uglasti karakter - dakle [ n] . Ako se, recimo, analiza primeni na konstitutivne elemente rečenice bolesno dete spava, gde bolesno funkcioniše kao detenninator imenice dete, a spa­ va kao rečenica kojoj je podređena kategorija n ( = subjekat dete), onda se dati sintaksički konstituenti prikazuju na sle­ deći način:

bolesno = n l[n] dete = n spava = S l(n) Sintaksička analiza ide za tim da se, postepenirn elimi­ nisanjem hijerarhijski nižih sintaksičkih jedinica, dobije u krajnjem rezultatu ona jedinica prema kojoj svi ispušteni sintaksički elementi vrše konstitutivnu funkciju. Simbolički prikaz jednog iskaza naziva se njegovim in­ deksom. Indeks se podvrgava redukciji koja se ispoljava u vidu različitih etapa svojevrsne derivacije. Tako, npr., in­ deks n l[n] n S l(n) , koji odgovara rečenici bolesno dete spa­ va, u rezultatu prve derivacije dobija sledeći vid: n S l (n) . U drugoj derivaciji dostižemo krajnji traženi rezultat: S. Da bi se dobio ovakav krajnji rezultat, potrebno je pravil­ no ostvarivati redukcioni proces analize. Prvi uslov za to je tačno utvrditi šta se s čim povezuje u sintaksičku konstrukci­ ju neposredne zavisnosti. Pretpostavimo da smo prvo pri­ stupili redukovanju sintaksičkog spoja ilustrovanog iska­ zom dete spava, pa tek onda uzeli u razmatranje eliminaciju elementa bolesno (računamo, dakle, i ovde da iskaz u celini glasi bolesno dete spava). Takav redosled derivacije počet-

Pravci u lingvistici II

77

nog indeksa ukazivao bi na to da mi konstrukciju dete spava posmatramo kao neposredno zavis nu od bolesno, što je sva­ kako pogrešna pretpostavka. Da je pogrešna, govori nedvo­ smisleno i činjenica da primenjena prva derivacija dovodi do rezultata n / [n] S koji je ujedno i krajnji (dalje se deriva­ cija pokazuje nemogućom) i neprihvatljiv. Da bi, naime, rezultat bio prihvatljiv, potrebno je da se indeks ostvari u vidu jednog jedinog simbola, što ovde nije slučaj. Po Bar-Hillelu, operatore bi trebalo svrstavati u dve po­ sebne grupe prema tome da li svojim dejstvom na neki dati argument proizvodi (A) istovrsni argument ili (B) argument drukčije vrste. U slučaju (A) radi se o operatoru endotipskog (engl. endotypic) karaktera, a u slučaju (B) eksotipskog (engl. exotypic). Operator, na primer, koji se manifestuje u funkciji elementa bolesno u kontekstu bolesno dete spava svrstava se u grupu (A) (indeks kategorije je n l [n] , dok operator kategorije spava pripada grupi (B) (indeks je ov­ de S l(n)) . Po ovakvoj podeli, u engleskom jeziku endotip­ skog su karaktera pridevi i zamenice u atributskoj službi, za­ tim prilozi, veznici i član. Eksotipski karakter imaju glagoli i predlozi, dok imenice po pravilu izmiču ovakvoj klasifikaciji budući da najčešće funkcionišu kao bazične kategorije. 535. Bar-Hillelovu lingvističku teoriju pojedinci tretiraju kao svojevrsnu gramatiku zavisnosti (o gramatici s ova­ kvim nazivom v. inače u § 542) . U ovome im za pravo daje či­ njenica da se Bar-Hillelov identiftkacioni prosede u suštini svodi na utvrđivanje odnosa zavisnosti među jezičkim kate­ gorijama. Njegova je teorija dočekana s interesovanjem i in­ spirisala je kod mnogih opredeljenje za što rigoroznije me­ todološke procedure koje bi trebalo primeniti radi identifi­ kacije sintaksičkih funkcija. Pa ipak, ona nije u celini prihva­ ćena. Svima je jasno da je njena eksplikativna moć ograniče­ nog karaktera; izvan njenog dometa ostaju mnogi problemi

78

jezička ispitivanja u XX veku

jezičkog fenomena. Njoj su najviše pažnje poklonili lingvisti zainteresovani za iznalaženje egzaktnih metoda sintaksičke analize rndi mašinskog prevođenja.

Bibliografske napomene 536. Kategorijalna grnmatika identifikacionog tipa za­ snovana je u mdu Y. Bar-Hillela: "A Quasi-Arithmetical Nota­ tion for Syntactic Description", Lg, Vol. 29, N° l, 1953, 4758. V. i sledeće rndove u kojima Bar-Hillel izlaže svoje osnovne teorijske poglede: Y. Bar-Hillel, Ch. Gaifman and E. Shamir, "On Categorial and Phrase. Structure Grnm­ mars", Bulletin of the Research Council of Isrnel, Vol. 9 F, 1960, 1-16; Y. Bar-Hillel and E. Shamir, "Finite-State Langua­ ges: Formal Representations and Adequacy Problems", Bul­ letin of the Research Council of Israel, Vol. 8 F, 1960, 155166; Y. Bar-Hillel, M. Pedes and E. Shamir, "On Formal Pro­ perties of Simple Phrase-Structure Languages", Applied Lo­ gic Brnnch, Tech-nical Report N° 4, 1960, Jerusalem, Isrnel, Hcbrew University. Godine 1964. objavljen je zbornik Bar-Hillelovih rndo­ va pod naslovom "Language and Information. Selected Es­ says on Their Theory and Application" Qerusalem, Isrnel) . Tu se nalaze, pored ostalog, ovde pomenute studije "A Qua­ si-Arithmetical Notation . . . " i "On Formal Properties of Sim­ ple Phrase-Structure Languages" (v. str. 61-74 i 1 16-150) . V. i njegovu knjigu "Aspects of Language", Jerusalem 1970. Sumarnn i vrlo pristupačan prikaz Bar-Hillelove teorije uključen je u md Manfreda BieiWischa: " Uber den theore­ tischen Status des Morphems", Studia Grnmmatica I, Ber­ lin 1966, 5 1-89. Na način srodan Bar-Hillelovom tretirn sintaksičku pro­ blematiku J. Lambek u "The Mathematics of Sentence Struc-

Pravci u lingvistici II

79

ture", American Mathematical Monthly 65, N° 3, 1958, 1 54-1 70.

Kategorijalna gramatika zasnovana na principima matematičke teorije skupova 537. Sovjetski stručnjak za mašinsko prevođenje, O. S. Kulagina, prva je primenila s uspehom principe matema­ tičke teorije skupova na proučavanje jezika. I ona operiše pojmom kategorija koje bivaju utvrđene primenom izvesnih fonnalnih6 definicija. Centralno mesto u njenoj teoriji zauzima kategorija gramatički ispravne rečenice (ruski termin otmečennaja fraza, odgovara engl. terminu wellfonned sentence). Svi testovi koji se prime­ njuju u postupku analize podređeni su težnji da se ova ka­ tegorija zadrži u centru pažnje. Kulagina se služi transformacionim testom, ali to je sa­ mo jedan od operativnih vidova analize, bez bitnog znača­ ja po teoriju. Njena teorija uopšte ne uzima u obzir gene­ rativnu komponentu jezika; njeni objekti ispitivanja za­ mišljaju se kao već postojeći (dati) . Kao i za Bar-Hillela, i za Kulaginu su najvažniji odnosi među kategorijama. Ti odnosi se utvrđuju na poseban na­ čin, pre svega s vođenjem računa o osnovnim postavkama teorije skupova. 538. Te osnovne postavke nameću, pre svega, potrebu za razlikovanjem dvaju fundamentalnih skupova: jedan 6 Terminformalni upotrebljen je ovde u smislu koji mu daje modema logika.

80

jezička ispitivanja u XX veku

skup (interpretiran ovde kao skup izvesnih bazičnih jedi­ nica - fonema, leksema i slično) koji se uključuje u drugi skup (interpretiran ovde kao skup rečenica koje se ispo­ ljavaju kao lanac sastavljen od jedinice prvog skupa) . Odnosi među elementima jednog datog skupa ispituju se uz primenu supstitucionog teksta (v. § 352) . Uzmimo, re­ cimo, da se elementi prvoga skupa interpretiraju kao lekse­ me. Odnosi među leksemama ispitivaće se: (A) s pogledom na distribuciju u govornom lancu; (B) s pogledom na para­ digmu. Ukoliko dve lekseme ispoljavaju identičnost u pona­ šanju prema kriteriju (A) , utvrdićemo da reprezentuju istu kategorijufamilije (Kulaginin termin: semejstvo). Kategori­ ja familije označava se simbolom S. Ukoliko se, pak, identič­ nost ispoljava u odnosu na kriterij (B) , priključićemo obe lekseme istoj kategoriji r (ovaj simbol zamenjuje termin

okretnost). Analiza se pojednostavljuje primenom odgovarajućih postupaka simboličkog prikazivanja. Tako, na primer, kon­ statacija da ruski oblik stu/'ja ima istovetno r s oblikom stu/, a istovetno S s oblikom lampy dobiće ovakav simbolički pri­ kaz: r (stul)

n

(lampy) = stul'ja

Testiranje, međutim, koje ide za tim da proveli irna li

stul'ja istovetno S sa stu/ a istovetno r sa lampy daće ne­ gativan rezultat: s

(stul)

n

r (lampy) =

o

539. Teorija O. S. Kulagine stekla je mnogo pristalica, pr­ venstveno u SSSR i nekim zemljama istočne Evrope (najviše u Rum uniji) . Pojedinci su izrazili, na primer, nadu da bi re-

Pravci u lingvistici II

81

zultati ispitivanja odnosa u jeziku s pogledom n a kategoriju S i r mogli otvoriti sasvim nove perspektive za razvoj tipo­ loških studija. Nisu izostale, doduše, ni različite kritičke na­ pomene. Tako je, na primer, jedan od inače istaknutih po­ bornika analitičkih modela algebarske lingvistike, I . I. Rev­ zin, s pravom primetio da samo u fragmentarnom posma­ tranju jezika pravila o svrstavanju leksema u istu kategoriju S mogu imati apsolutnu vrednost. Proširivanjem konteksta uveravamo se u to da je njihova vrednost, u stvari, samo re­ lativna. Oblik stoly, recimo, u rečenici ja vižu stoly može se zameniti oblikom korovy; ali ako rečenicu proširimo dru­ gom, relativnom (ja vižu stoly, kotorye ja kupil), zamena postaje nemoguća (budući da imenica korovy, pošto ozna­ čava živo biće, zahteva oblik kotoryh mesto kotorye). 540. Kulagina je primenu svoje teorije usredsredila pr­ venstveno na domen leksike. Domen fonoloških fenome­ na dobio je adekvatnu obradu pre svega u radovima istak­ nutog rumunskog stručnjaka za algebarsku lingvistiku Solomona Marcusa. Dalja razrada teorije unela je izvesne dopune koje su uglavnom značile približavanje stavovima karakterističnim za "gramatiku zavisnosti" (v. § 542) . Ovakvom približava­ nju najviše su doprineli radovi R. L. Dobrušina, S. Ja. Fitia­ lova, a i samog Marcusa.

Bibliografske napomene 54 1 . Teorija O. S. Kulagine objavljena je pod naslovom "Ob ohnom sposobe grammatičeskih ponjatij na baze teorii množestva" u Problemy kibernetiki I, Moskva 1958, str. 2032 14. Teoriju je lingvistima prikazao I. I. Revzin u studiji "O nekotorih ponjatijah tak nazyvaemoj teoretikomnožestven­ noj koncepcii jazyka", V]a, IX, 6, 1960, 88-94.

82

jezička ispitivanja u XX veku

V. još i sledeće studije: R. L. Dobrušin, "Elementarnaja grammatičeskaja kategorija", Bjulleten' Obedinenija po problemam mašinnogo perevoda 5, Moskva 1957, 19-2 1 ; A. A. Holodovič, "Opyt teorii podklassov slov'', VJa l, 1960, 3243; T. N. Mološnaja, "O ponjatii grammatičeskoj konfigura­ cii'', Strukturno-tipologičeskie issledovanija, Moskva 1963, 46-59; A. V. Gladki, "Algoritmičeskaja neraspoznavaemost' suščestvennoj neopredelennosti kontekstno-svobodnyh jazykov'', Algebra i logika 4, Novosibirsk 1965, 53-64. Posebno se preporučuje knjiga Ferenca Kiefera, "Mathe­ matical Linguistics in Eastern Europe" (= Mathematical Linguistics and Automatic Language Processing 3, Amster­ dam 1968) u kojoj se, pored ostalog, daje i kritički osvrt na značaj teorije O. S. Kulagine. V. takođe Ferenc Papp, "Mathematical Linguistics in the Soviet Union" (= Janua Linguarum, Series Minor 40, The Hague 1966) . V. i radove Marcusa i Fitialova navedene u § 5 3 1 .

Gramatika zavisnosti i projektivnosti 542. Termin gramatika zavisnosti primenio je američ­ ki lingvista D. G. Hays na svoju teoriju o sintaksičkim od­ nosima, tako da je ona pod tim imenom danas i poznata. D. G. Hays je istaknuti stručnjak za mašinsko prevođe­ nje. Njegovo iskustvo na tom poslu ga je inspirisalo da, uz izbor odgovarajućeg metodološkog postupka, u centar svojih razmatranja postavi funkciju jezičkih jedinica. Nje­ gove ideje rezimiraju u izvesnom smislu teorijska shvata­ nja koja su, početkom šezdesetih godina, prisutna kod ve­ ćeg dela predstavnika matematičke lingvistike. 543 . Po Haysu, sve jezičke elemente treba, pre svega, odrediti po tome da li (A) funkcionišu kao tenninalne je-

Pravci u lingvistici II

83

dinice ili (B) ne funkcionišu tako. U (A) slučaju reč je o eksponentima minimalnih sintaksičkih konstituenata. Za jedinice (B) kategorije rezervisan je termin pomoćnih je­ dinica (engl. auxilliary units). Pomoćne jedinice se pri­ kazuju pomoću simbola. Svrha njihovog postojanja jeste u tome da ukažu na različite vidove sintaksičkih realizacija jedinica (A) kategorije. Posebnim pravilima pripisuju se funkcije pomoćnim jedinicama. Ta se pravila nazivaju pravilima zavisnosti (engl. dependency rules). U načelu posmatrano, funkcija može biti ili upravna ili zavisna. Ukoliko je upravna funkcija u pitanju, priroda da­ tog upravnog elementa definiše se prema broju elemenata koji od njega zavise. Determinativna struktura je po prirodi svojoj bitno drukčija od konkatenativne (= ulančane) strukture . Kon­ katenativnoj strukturi u formalnom pogledu odgovara kal­ kulus (v. § 427) , ali determinativnoj ne odgovara. Deter­ minativnoj strukturi, po Haysonovom uverenju, najbolje odgovara prikazivanje pomoću grafa, tj. prikazivanje u vi­ du takozvanog drveta zavisnosti (engl. dependency tree). Pomoću grafa s e daje projekcija strukturalnih odnosa na osu jezičke linearnosti. Projektivnost je, u stvari, od bit­ nog značaja za teoriju u celini, koju stoga mnogi i nazivaju

gramatikom zavisnosti i projektivnosti. Uzmimo radi ilustracije engleski primer They are flying p/anes koji je dvosmislen, mogu mu se pripisati sledeće dve interpretacije : (l) They areflyingplanes = oni puštaju avione da lete. (2) They areflyingplanes = ovo su avioni koji lete. U prikazivanju pomoću grafa to bi izgledalo ovako :

jezička ispitivanja u XX veku

84

They are

flying planes

They are

flying planes

Pristalice gramatike zavisnosti i projektivnosti (kojih da­ nas irna dosta, posebno u zemljama istočne Evrope) sma­ traju da ovakvo prikazivanje unapređuje sintaksičku anali­ zu budući da daje veće mogućnosti za sagledavanje odno­ sa između nekog datog reda reči i odgovarajućeg sintak­ sičkog poretka. Težište novijih ispitivanja upravo i leži u naporima da se iznađu adekvatne definicije ovog odnosa. Treba istaći da se osnovne tekovine gramatike zavisnosti i projektivnosti danas po pravilu iskorišćavaju, negde u ve­ ćoj, negde u manjoj meri, pri radu na sintaksičkoj analizi ko­ ju pred uzimaju predstavnici algebarske lingvistike (ovo sva­ kako najmanje važi za Š aumjana i njegove saradnike, mada i oni takođe vode u prvom redu računa o funkcionalnom mo­ mentu i insistiraju na prednosti prikazivanja pomoću grafa, ali sve to na sasvim svojevrstan način - v. § 554) .

Bibliografske napomene 544. Haysova teorija izložena je u radu: David G . Hays, "Dependency Theory: a Fonnalism and Some Observa­ tions", Lg. Vol. 40, N° 4, 1964, 5 1 1-525. Prve ideje o potrebi zasnivanja gramatike zavisnosti ja­ vljaju se već 1959. u radu K. E. Harpera i D. G. Haysa, "The Use of Machines in the Construction of a Gramm ar and

Pravci u lingvistici II

85

Computer Program for Structural Analysis", Proceedings of the International Congress on Information Processing, UNESCO, Paris 1959, V. i sledeća dva Haysova rada: "Grou­ ping and Dependency Theory", The Rand Corporation, P-1910, Santa Monica, California 1960 i "Basic Principles and Technical Variations in Sentence Structure Determi­ nation", The Rand Corporation, P- 1984, Santa Monica, Ca­ lifornia 1960. Za razvijanje naučnog interesovanja u ovom pravcu bile su od značaja i sledeće studije : Ch. Gaifman, "Dependency Systems and Phrase-Structure Systems", The Rand Corpo­ ration, P-23 1 5 , Santa Monica, California 196 1 ; P. Ihm et Y. Lecerf, "Elements pour une grammaire generale des lan­ gues projectives", Rapport GRISA, Euratom, N° l , 1960. Vrlo je korisno upoznati se i sa člankom S. Marcusa: "Sur la notion de projectivite", Zeitschrift fur mathematische Lo­ gik und Grundlagen der Mathematik l l , 1965, 18 1-192 (ta­ mo se, pored ostalog, navodi i odgovarajuća literatura) . V. i S. Ja. Fitialov, "Ob ekvivalentnosti grammatik NS i gramma­ tik zavisimostej" , Problemy strukturnoj lingvistiki, Moskva 1967, 71-102, kao i odgovarajuće poglavlje u već spominja­ noj knjizi (v. § 54 1) Ferenca Kiefera, "Mathematical Lingui­ stics in Eastern Europe".

Sgallov generativni pristup jeziku 545. Petr Sgall je predstavnik mlade generacije čeških lingvista, jedan iz grupe stručnjaka za mašinsko prevođenje. Njegov pristup jeziku opredeljen je, pre svega, vrstom posla kojom se primamo bavi - rešavanjem lingvističkih proble­ ma vezanih za mašinsko prevođenje. Odrastao u sredini gde dominiraju originalne ideje slavne praške škole, Sgall nije

.

86

jezička ispitivanja u XX veku

od njih ostao imun, naprotiv. Karakteristično je, na primer, da u njegovoj teoriji značajno mesto dobija izdvajanje "se­ mantičkog nivoa sintakse" (po njegovoj terminologiji: tek­ togramatički nivo), što odgovara gledištima koja zastupaju savremeni praški sintaksičari, u prvom redu F. Daneš7 • Sem toga, na konsolidovanje njegovih teorijskih pogleda bitno je uticalo upoznavanje sa postavkama gramatike zavisnosti i projektivnosti (v. § 542) i sa Lambovom statiflkacionom gramatikom (v. § 558) . 546. Sgallova gramatika obuhvata sobom kompleksan sistem pravila sastavljen od više komponenata. Jedna od njih je generativna, a ostale imaju transduktivni karakter, tj . služe tome da prevedu jedan dati element s jednog ni­ voa posmatranja na drugi, podvrgavajući ga pri tom odgo­ varajućoj transformaciji. Pravilno delovanje transduktora (= transduktivnog de­ la sistema) uslovljeno je pravilnim identiflkovanjem odno­ sa među datim simbolima gramatike kojima su reprezen­ tovane odgovarajuće jezičke jedinice. Potrebno je, naime, biti načisto s time koji je simbol u upravnoj funkciji, a koji u zavisnosti, još pre nego što će se transduktor pustiti u dejstvo. Ovo zbog toga što je potrebno transfonnisati prvo upravni elemenat pa tek onda sve ostale, od njega zavisne jedinice (tek, na primer, pošto se odlučimo da li jedan da­ ti prelazni glagol želimo "prevesti" u aktivnu ili pasivnu formu, ili ga, pak, podvrći nominalizaciji, možemo znati da li treba ono što je, logički posmatrano, direktni objekat radnje, odrediti kao akuzativni oblik objekta, ili kao nomi7 V. na primer F. Dand, "Some Thoughts on the Se man tic Struc­ ture ofthe Sentence". Lingua 2 1 , 1968, 55-69; s ostalim radovima o sličnim temama zainteresovani će se najbolje upoznati pregleda­ jući časopis Travaux linguistiques de Prague.

Pravci u lingvistici II

87

nativni oblik subjekta, ili ga, naprotiv, treba staviti u oblik genitivne dopune glagolskoj imenici). Već iz ovoga je ja­ sno da se i u okviru Sgallove teorije problem sintaksičkih odnosa zavisnosti postavlja u centar pažnje. Odnosi zavisnosti se ne preciziraju bliže po značenju, ali se precizira sintaksički položaj zavisnog elementa (označava se, recimo, da li jedan dati determinator neposredno za�­ samo od prisutnog glagola ili od predikativne konstrukci­ je uzete u celini). Sem zavisnih, razmatraju se i različiti ko­ ordinativni i apozicijski odnosi. Komponente gramatičkog sistema međusobno su naj­ tešnje povezane. One se mogu interpretirati i s pogledom na različite nivoe jezičke manifestacije. Ukoliko im se tako pristupi, treba imati na umu da su nivoi međusobno organi­ zovani na takav način da redovno jedinice dvaju neporedno susednih nivoa stoje u odnosu funkcija - forma: jedinica vi­ šeg nivoa istupa kao funkcija odgovarajuće jedinice nižeg nivoa, dok je ova, opet, fonna svoje odgovarajuće funkcije. Broj mogućih nivoa nije utvrđen. On može varirati od jezika do jezika. Za češki treba izdvojiti bar sledećih pet: tektogramatičkt.a, konstituentski (koji je moguće nazvati i fenogramatičkim ili čak prosto gramatičkim), morfološ­ ki, morfofonološki i fonetski. Viši nivoi su tektogramatički i konstituentski; za razliku od nižih nivoa, oni poseduju sintaksičku strukturu. Svi su nivoi, sem tektogramatičkog, transduktivni; samo tektogra­ matički nivo ima kreativni (generativni) karakter. Odnos ko­ ji se uspostavlja između njega i neposredno susednog kon8 Termine tektogramatika (engl. tectogrammatics) i Jeno­ gramatika (engl. phenogrammatics) upotrebio je prvi H. B. Cur­ ry v. u njegovom radu (navedenom u § 532. n.) "Some Logical Aspects . . . " na str. 65. -

,

88

jezička ispitivanja u XX veku

stituentskog nivoa odgovara donekle odnosu između du­ binske i površinske strukture u generativnoj teoriji Chom­ skog (v. § 462) . Svaki nivo sadrži: (A) elementarne jedinice, koje se daju nabrajanjem; (B) kompleksne jedinice, koje se obrazuju po jedinstvenom principu od elementarnih jedinica. Ukoliko se radi o jedinicama sa viših nivoa, one se procenjuju prema tome da li se u njima ostvaruje (l) neko leksičko značenje, (2) neko morfološko značenje, ili (3) neki sintaksički odnos. Tako je, na primer, elementarna jedinica tektogramatičkog nivoa semantema. Ona se, već po osnovnoj postavci teorije o organizaciji odnosa neposredno susednih nivoa, interpre­ tira kao funkcija tagmeme, elementarne jedinice na konsti­ tuentskom nivou. Imajući, međutim, u vidu činjenicu da se semantema (kao, uostalom, i tagmema) procenjuje i prema tome da li ostvaruje pomenuto značenje (l) ili (2) ili (3) , Sgall uvodi i sledeće termine : za slučaj (l) - semoglif; za slu­ čaj (2) - sufiks; za slučaj (3) -funktor. Semoglif interpretira leksičku informaciju ne vodeći ra­ čuna o gramatičkim karakteristikama sa kojima bi se mogla pojaviti pri konkretizaciji jezika. Istim semoglifom predsta­ vile bi se, dakle, engleske reči: to protect 'zaštititi', protec­ tion 'zaštita', protecting 'zaštićavanje', zbog toga što im je osnovna leksička informacija identična. Terminom sufiks ukazuje se ovde na gramatička znače­ nja (komparativ, preterit, uzrok i sl.) koja se dodaju lek­ sičkim informacijama. Funktori referišu o značenju kao što su "agens", "logički objekat" i sl. Na tektogramatičkom nivou se ne uspostavlja gramatički red reči. Poredak u strukturi rečenice regulisan je jedino po kriteriju: tema saopštenja - komentar (o toj distinkciji u du­ hu učenja praške škole v. u § 324) . Na tom nivou, dakle, ukoliko to ne pokažemo upotrebom posebnih funktora, ne

Pravci u lingvistici H

89

znamo unapred da li će rečenica biti gramatički oformljena kao aktivna ili pasivna. S druge strane, na ovom nivou nika­ da ne može biti dvosmislenosti kao u srpskohnratskom pri­ meru prekorevanje tvoga oca: ovde se redovno označava logički objekat akcije, odnosno naprotiv - agens. 547. Sgallov pristup jeziku predstavlja, u stvari, kohe­ rentan sistem selektivno prihvaćenih stavova poznatih od ranije u teorijskoj sintaksi. Kao takav, taj će sistem svakako doživeti još razne dopune i korekcije. jedno je, međutim, van spora: on nesumnjivo predstavlja pozitivnu tekovinu. U svim centrima gde se danas neguje algebarska lingvisti­ ka Sgallovi radovi izazivaju interesovanje i odgovarajuće odjeke.

Bibliografske napomene 548. Sgallova je teorija prvi put najpotpunije izložena, uz egzempliflkaciju na materijalu češkog jezika, u njegovoj knjizi "Generativni popis jazyka a česki deklinace" ( = Stu­ die a peace lingisticke 6, Praha 1967) . Rezime ovog izlaganja na engleskom jeziku odštampan je u časopisu The Bulletin of Mathematical Linguistics 6, 1966, 3-18. V. i njegovu studi­ ju "Ein mehrstufiges generatives System", Kybernetika 2. 1966, 181-190, kao i studije njegovog saradnika P. Pithe: "On the Problem of Co-ordinate Conjunctions in the Analysis of Czech", Prague Studies in Mathematical Lingui­ stics l, 1965, 195-2 17 i "Zamečanija k obrabotke morfologii obstojatel'stva mesta v generativnom opisanii českogo jazyka s neskol'kimi urovnjami, Prague Studies in Mathema­ tical Linguistics 3, 1972, 241-257. Potpuniji pogled na sin­ taksu izložen je u kolektivnom radu: P. Sgall, L. Nebesky, A. Gora.lčikova, E. Hajičova, "A Functional Approach to Syntax in Generative Description of Language", New York

90

jezička ispitivanja u XX veku

1969. V. i studiju: P. Sgall and E. Hajičova, "A 'Functional' Generative Description (Background and Framework) ", The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 14, Praha 1970, 3-38 (preštampano u Revue Roumaine de Linguisti­ que 15, 1971, 9-37) . V. i § 328. Da bi se dobio potpuniju uvid u opštu teorijsku klimu određene sredine koja je neposredno uticala na formiranje Sgallovih pogleda, preporučuju se posebno radovi: K. Č u­ lik, "Some Axiomatic Systems for Formal Grammars and Languages", Proceedings ofthe IFIP Congress 1962, Amster­ dam 1963, 3 13-3 17 i "On Languages Generated by Some Types of Algorithmus", Prague Studies in Mathematical Lin­ guistics l, 1966, 141-146; D. Pospišil, "On a Linearization of Projective W-Trees", The Prague Bulletin of Mathematical Linguistics 6, 1966, 44-68; M. Novotny, "On Some Algebraic Concepts of Mathematical Linguistics", Prague Studies in Mathematical Linguistics", l, 1966, 125-140; P. Novak, "Zavislostni koncepce v syntaxi", Praha 1966. V. i odgova­ rajuće poglavlje u već citiranoj knjizi (§ 53 1) . Ferenc Kie­ fer, "Mathematical Linguistics in Eastern Europe".

Šaumjanov aplikativno-generativni model 549. Sovjetski lingvista S. K. Šaumjan spada među naj­ uglednije teoretičare jezika šezdesetih godina. Mnogi se ne slažu s njegovim pogledima, ali mu niko ne osporava originalnost u mišljenju i umenje da nam znane pojave osvetU iz novog ugla naučne opservacije. Š aumjan je bio među prvima u SSSR koji je s oduševlje­ njem prihvatio principe strukturalne lingvistike. Vernost nekadašnjem oduševljenju ispoljava se u izvesnom smislu u

Pravci u lingvistici H

91

činjenici d a on i svoj današnji pristup jeziku ocenjuje kao je­ dan vid strukturalne analize, šireći, dakle, upotrebnu vred· nost termina strukturalna lingvistika do granica koje mu inače, na drugim stranama sveta, po pravilu niko ne daje. Iz faze klasičnog strukturalizma izašao je Š aumjan vrlo brzo. Prvo se zainteresovao za generativnu analizu Chom­ skog. Međutim, početkom šezdesetih godina on se upozna­ je sa ovde već pominjanirn radom (v. §§ 53 1 i 532) H. B . Curryja: "Some Logical Aspects o f Grammatical Structure" . Taj rad 9 j e presudno delovao n a formiranje Šaumjanovog idejnog sveta. Otprilike u istom vremenskom periodu Šau­ mjan je imao prilike da prati razvijanje osnovnih postavki gramatike zavisnosti i projektivnosti, što je takođe u odre­ đenom smislu delovalo na njegova teorijska opredeljiva­ nja. No u spletu svih tih kompleksnih uticaja iskristalisala se ipak sasvim svojevrsna, originalna teorijska koncepcija koju je Šaumjan nazvao aplikativno-generativnim modelom. 550. Pod terminom model ovde treba razumeti grama­ tičlru teoriju. Naziv aplikativni dolazi otuda što "model" o kojem je reč sprovodi generiranje simbola-reprezentanata jezičkih jedinica pomoću aplikacije. Aplikacija je postupak koji se sastoji u uspostavljanju odnosa među simbolima po sledećem principu: ako X i Y predstavljaju jedinice tipa ob, onda i njihova kombinacija XY irna takođe karakter jedinice tipa ob10• 9 Šaumjan se, uostalom, bliže upoznao i sa drugim radovima H . B. Currya. Često, n a primer, naglašava koliko smatra važnim Cu­ rryjevo delo "Fundations of Mathematical Logic" (NewYork 1963) . 10 Ob je skraćenica od engleske reči object. Označava u matema­ tičkoj logici takve formalne objekte, koji stupajući u međusobne kombinacije, nikad ne ostvaruju linearne nizove, već strukture ko­ je se prikazuju u vidu genealoškog stabla. O tome govori H. B. Cu­ rry u svojim radovima (v. H. B. Curry and R. Feys, "Combinatory Lo-

92

jezička ispitivanja u XX veku

Šaumjan u potpunosti prihvata teorijsku postavku mo­ deme logike da naučna analiza ne treba da bude ograni­ čena na činjenice neposredno dostupne posmatranju. Osim nivoa neposredne opservacije postoji i nivo logičkih konstrukata. Š to se lingvistike tiče, nivo konstrukata treba da obuhvati ona svojstva i odnose koji imaju univerzalni karakter. Ostale pojave, koje se zapažaju kao specifičnosti pojedinih jezika, treba priključiti onom drugom, hijerar­ hijski, u stvari, nižem nivou. S pogledom na tu fundamentalnu distinkciju, Š aumjan razlikuje dve u principu moguće gramatike generativnog tipa: pod jednom podrazumeva teoriju lingvističkih uni­ verzalija, a pod drugom generativnu gramatiku postojećih jezika, koja, uostalom, neposredno proističe iz teorije o lingvističkim univerzalijama. Šaumjanov aplikativno-generativni model služi u piVom redu generiranju lingvističkih objekata vrlo apstraktnog ka­ raktera čija ukupnost sačinjava sistem. Taj sistem nosi naziv genotipskogjezika. Terminfenotipskijezik rezervisan je za sistem sačinjen od lingvističkih objekata koji neposredno registruju sve pojedinosti prisutne u postojećim jezicima. Genotipski jezik se povezuje s fenotipskim jezicima prime­ nom posebnih pravila koja se nazivaju pravilima korespon­

dencije.

gic". Amsterdam 1958 i H. B . Curry, "Foundations of Mathematical Logic", New York 1963) . Po Curryju, trebalo bi teorijski razlikova­ ti dve vrste formalnih sistema: (l) sisteme apstraktnih objekata (engl termin: oh systems) i (2) konkatenativne sisteme. U sluča­ ju (l) veza među datim simbolima lišena je prostornog karakte­ ra; u slučaju (2) ta veza se, naprotiv, ostvaruje pomoću linear­ nog procesa konkatenacije (= ulančavanja) .

Pravci u lingvistici II

93

Budući da je genotipski jezik zamišljen kao univerzalni semiotički sistem prema kojem se odmeravaju strukture fe­ notipskih jezika, Š aumjan i njegovi jednomišljenici gaje na­ du da će dublje osvetljavanje tog sistema bitno doprineli stvaranju prikladne teorijske baze za unapređenje tipološ­ kih studija. I u samom aplikativno-generativnom modelu razlikuju se dva dela, jedan genotipski, drugi fenotipski. Organizova­ nje fonemskog i morfemskog nivoa jezika, kao i proces fizič­ kog otelotvorenja jezika - to su fenomeni koji, razume se, spadaju isključivo u domen ovog drugog, fenotipskog dela. Treba naglasiti, prvo, da u sadašnjoj fazi razvoja Š aumja­ nove teorije pojedine oblasti fenotipskog dela nisu još dobi­ le odgovarajuću obradu, i drugo, da je dosadašnja egzem­ pliflkacija teorije podešena isključivo prema realnosti ru­ skoga jezika. 5 5 1 . Postupak analize ide za tim da se utvrde sistemi apstraktnog kalkulusa lingvističkih struktura. Polazi se od toga da se ti sistemi pojavljuju u dva vida: (l) kao pravila obrazovanja kompleksa svojevrsnih jedinica i (II) kao pra­ vila transformiranja tih kompleksa. Analiza uključuje pri­ kazivanje pomoću grafa i matrice. 552. Generativno svojstvo Š aumjanovog modela ispo­ ljava se u činjenici da on služi (A) ostvarenju različitih gra­ matičkih obrazovanja i (B) uspostavljanju posebnih trans­ formacionih kalkulusa. Pravila čija primena dovodi do (A) i (B) nose naziv generatora. Imajući u vidu gramatičku situaciju jezika s fleksijom, kakav je ruski, Š aumjan s pravom naglašava da generativ­ na teorija u principu ne bi trebalo da se ograničava na problem obrazovanja rečenične strukture; i generiranje gramatičkih vrsta reči treba da bude obuhvaćeno teori­ jom. Shodno ovom uverenju, Šaumjan razlikuje dve vrste

94

jezička ispitivanja u XX veku

generatora tipa (A) : l . "fazni" generator i 2. generator gra­ matičkih vrsta reči. 553. Jedan od specifičnih pojmova kojima operiše Šau­ mjanova teorija jeste pomenuti pojam kompleksa. Kom­ pleks je svaki takav niz simbola u kojem među datim ele­ mentima niza postoji aplikativni odnos. Konstituenti kom­ pleksa su klase; ukoliko se radi o jeziku, konstituenti kompleksa su elementarne klase reči. Svaki kompleks koji pripada kakvom jezičkom sistemu sastoji se, dakle, od ele­ mentarnih klasa reči i njihovih međusobnih kombinacija. Elementarne klase reči bivaju predstavljene simbolima: N (ukazuje na imenicu) , V (ukazuje na glagol) , A (ukazuje na pridev) i D (ukazuje na sve druge odredbe i dopune, uključujući adverb i direktan glagolski objekat; preciznije distinkcije se unose samo u fenotipskim opisima) . Re/atorima se nazivaju simboli funkcija koje elemen­ tarne klase dobijaju u datim kompleksima. Opšti simbol relatora je R, a odgovarajuće funkcije se numerički razli­ kuju : R4 ukazuje na odnos koji pripada glagolu, R2 , se tiče odnosa koji ispoljava N, R3 simbolizuje funkciju jedinice A, dok R4 služi označavanju funkcije jedinice predstavljene pomenutim simbolom D . Pri uspostavljanju nekog datog kompleksa RX, R može u principu dobiti bilo koju od mogućih numeričkih ozna­ ka, a X može biti ili elementarna klasa ili konstrukcija, teo­ rijski neograničene dužine. Ako je X, recimo, glagol, onda možemo zamisliti realizaciju sledećih kompleksa: lt 1V, R2V, R3V, R4V. Ako je pak, X = R2V, onda je moguće dobiti: R 1 R 2V, R2R2V, R3R2V, R4R2V. U istom smislu mogu se zamiJ­ ljati i dalje kombinacije. Ukoliko se generiranje tiče vrsta reči, i ukoliko ne preciziramo X nego uvedemo simbol O za svaki mogući formalni objekat u poziciji X (kao što Šau­ mjan u poslednjim radovima najčešće i čini) , onda bismo,

Pravci u lingvistici Il

95

na primer, formulom R10 prikazali formiranje ruskog ob­ lika učit', formulom R2R 10 formiranje oblika učen 'e, a for­ mulom R 1 R2R 10 formiranje oblika učitel'stvuet. Poredak po kojem se nižu klase u kompleksu ne mora obavezno, odgovarati redu reči u postojećim jezicima. For­ mula, recimo, R2NR1 VR4N podjednako odgovara u ruskom i rečenici zaneslo dom snegom, i rečenici sneg zanesli v dom, pa čak i negramatičkoj konstrukciji a sneg zanesla domom. Neke formule koje se lako izvode po postojećim pravi­ lima teorije ne mogu se uopšte egzempliftkovati gramatič­ ki pravilnim rečenicama (za ovakve slučajeve Šaumjan uvodi izraz: pustaja k/etka). 554. Pravila transformacije kompleksa odnose se na simbole klasa reči koje se sreću u određenom kompleksu. Pravila pretvaraju ove simbole u simbole klasa reči "višeg stepena" . Ovaj proces je vrlo komplikovan, naročito za lin­ gvistu koji nije dovoljno orijentisan u prirnenjivanju mate­ matičkih procedura. Ptvo se sve klase prepisuju u kolone sa dodavanjem novih relatora, pa se zatim, u skladu sa mogućnostima koje pruža prirnena specijalnog grafa, na­ zvanog graJom aplikacije, po određenom algoritmu gene­ riraju novi kompleksi. Uvođenjem transformacionih procesa u posmatranje neminovno je dospeo u centar pažnje i problem sintaksič­ ke zavisnosti. Upravo na osnovu toga što Šaumjanova teo­ rija naročito produbljuje ovaj problem, a pri tom pridaje izuzetan značaj prikazivanju pomoću grafa, pojedinci ovri teoriju smatraju specifičnom vrstom gramatike zavisnosti i projektivnosti. Kad se govori o sintaksičkoj dominaciji, obično se ima na umu dominacija konstitutivnog tipa: pri konstituisanju sintaksičkih jedinica višeg reda jedan elemenat istupa po pravilu sa dominantnom ulogom u odnosu na ostale date

96

jezička ispitivanja u XX veku

konstitutivne elemente. Š aumjan, međutim, uvodi u svoju teoriju i pojam aplikativne dominacije. Aplikativni odnos medu klasama se uspostavlja onda kada se, pri realizova­ nju elementa jedne klase, neminovno nameće potreba i za realizovanjem elementa druge date klase. Dominantnu ulogu irna pri tom ona klasa koja je važnija, tj. sadržajnija informacijom. Po kriteriju aplikativnog odnosa, imenica je glavni dominantni elemenat; njoj se u krajnjoj liniji sve podređuje. Međutim, ako se odnosi ocenjuju s tačke gle­ dišta konstitutivnih procesa, onda, po Š aumjanovom uve­ renju, najznačajnija uloga pripada glagolu. I prvi pomenu­ ti (A) tip dominacije, i ovaj drugi (B) mogu se prikazati pomoću grafa na sledeći način: (A) D � A � N --+ V --+ D

(B) D � A � N �v --+ D 555. Transformacije u Šaumjanovoj teoriji služe utvrđi­ vanju invarijantnih svojstava kojima se odlikuju generira­ ne strukture. Operandom se naziva ona početna struktura od koje se, primenom određenih transformacionih pravi­ la, deriviraju sve ostale. Transfonn je svaka struktura na­ stala u procesu ovakve derivacije. Operand i odgovarajući transformi obrazuju takozvano T-polje (= transfonnaciono polje). Struktura jednog T-po­ lja određuje se s pogledom na srodnosti i razlike među transformima koji ga sačinjavaju. Stepen ovih srodnosti odnosno razlika odmerava se prema broju istovetnih od­ nosno različitih relatora. Isti kriterij se primenjuje i za određivanje stepena bliskosti odnosno udaljenosti među sinonimičnirn strukturama.

Pravci u lingvistici II

97

Postoje tri tipa T-polja: (I) tip s konekcijom, (II) tip sa semikonekcijom i (III) tip bez konekcije. Tip (I) se ostva­ ruje transformacijom jedne gramatički oformljene "fraze", s tim što se u svakom transformu zadržava ista konstitutiv­ na veza koju ispoljava operand. Tip (II) se ostvaruje ukoli­ ko se transformacija primenjuje na gramatički oformljenu "frazu " ; drugi se uslovi ne postavljaju. Tip (III) se odlikuje time što mu je operand gramatički neoformljena "fraza". Uzmimo da lučna strela iznad simbola prikazuje pravac konstitutivne dominacije, s tim da je vrh strele upravljen na član pod dominacijom. Uzmimo za operand "frazu" R30 R20 koja može biti egzemplificirana ruskim primeri­ ma (l) vysokyj princip i (2) širokie pleči. Uzmimo da je primer (l) transformisao u vysoko principal'nyj, a primer (2) u široki} v plečab. Ocenjeno s tačke gledišta konstitui­ sanja T-polja, pri transformaciji primera (l) ostvaren je tip {1) , a pri transformaciji primera (2) ostvaren je tip (II) . U simboličkom prikazivanju to dobija sledeći vid:

Ako, pak, odaberemo gramatički neoformljenu "frazu" R30, R 1 0 = abystrij bežit, onda transformi kao R4R30 R3R 1 0 = bystro beguščij, R3R30 R2R 1 0 = bystrij beg itd. obrazuju T-polje tipa (III) . 556. Š aumjan je svoju teoriju izložio prvi put na jed­ nom naučnom skupu posvećenom problemima transfor­ macionog metoda krajem 196 1 . godine (v. bibliografske napomene u § 5 57) . U produbljivanju pojedinih delova teorije učestvovala je, uz Šaumjana, i P. A. Sobo leva. Ta je

98

jezička ispitivanja u XX veku

teorija još uvek u fazi dorađivanja. Iz te okolnosti proizila­ zi i činjenica da je u nekim pojedinostima nejasna, otvore­ na kritičkim primedbama.

Bibliografske napomene 557. Kao što je već spomenuto (v. § 556) , svoja original­ na shvatanja o jeziku izložio je Šaumjan prvi put 196 1 . na savetovanju o problemima transfonnacionog metoda. Nje­ gov referat, pod naslovom "Teorija klassov slov", štampan je u zborniku Tezisy dokladov na konferencii po strukturnoj lingvistike posvjaščennoj problemam transfonnacionnogo metoda (Moskva 1964) . V. i sledeće radove: S. K. Šaumjan, Problemy teoretičeskoj fonologii", Moskva 1962; S. K. Šau­ mjan, "Poroždajuščaja lingvističeskaja model' na baze prin­ cipa dvuhstupenčatosti", Vja 2, 1963, 57-7 1 ; S. K. Šaumjan i P. A. Soboleva, "Applikativnaja poroždajuščaja model" i isči­ slenie transfonnacij v ruskom jazyke", Moskva 1963; S. K. Šaumjan, "Strukturnaja lingvistika", Moskva 1965; S. K. Šau­ mjan, "Outline of the Applicational Generative Model for the Description of Language", Foundations of Language, Vol. l N° 3, 1965, 189-222; S. K. Šaumjan and P. A. Soboleva, "Transformation Calculus as a Tool of Septantic Study of Natural Languages", Foundations of Language, Vol. l, N° 4, 1965, 290-336; S. K. Šaumjan i P. A. Soboleva, "Osnovanija poroždajuščej grammatiki russkogo jazyka", Moskva 1968; S. K. Šaumjan, "Problems of Theoretical Phonology'' (= Ja­ nua Linguarum, Series Minor, 41) , The Hague 1968. Posebno se preporučuje zbornik Problemy strukturnoj lingvistiki 1967, Moskva 1968. U njemu se, pored Šaumja­ novih studija "Semiotika i teorija poroždajuščih gramrnati.k" (str. 5-17) i "Abstraktnye derivacionnye sistemy i applikativ­ naja poroždajuščaja model' (str. 136-201), nalaze i radovi

Pravci u lingvistici II

99

drugih istaknutih sovjetskih stručnjaka, angažovanih oko produbljivanja algebarske lingvistike. U nekima od njih jezi­ ku se takođe pristupa sa pozicija Š aumjanove teorije. Obrazloženje svojih lingvističkih stavova s ftlozofske tačke gledišta dao je Šaumjan u knjizi "Filosofskie voprosy teoretičeskoj lingvistiki", Moskva 197 1.

STRATIFIKACIONA GRAMATIKA1

558. Počev od 1963. godine pažnju šire lingvističke jav­ nosti počeli su privlačiti radovi američkog lingviste Sid­ neyja Lamba na zasnivanju nove lingvističke teorije koju je on nazvao stratifikacionom gramatikom. U izboru pristu­ pa jeziku Lamba je opredeljivalo, sem poznavanja klasično američke lingvistike, njegovo iskustvo u radu na mašin­ skom prevođenju. Iz aspekta tog iskustva postavljani su i rešavani pojedini teorijski problemi. 559. Lamb polazi od toga da je jezik sistem veoma kom­ pleksnog karaktera, izgrađen na bazi jedinstvenog fu nkcio­ nisanja različitih podsistema kroz koje dolazi podjednako do izražaja i značenjska i glasovna strana jezika. Svaki po­ jedinačni podsistem ima strukturu koja je obrazovana ana­ logno principu obrazovanja koji ispoljava struktura jezič­ kog sistema uzetog u celini.

1 Stratiftkaciona gramatika, uprkos svojih opredeljenja za "al­ gebarsku notaciju" (čiji je matematički smisao, uostalom, spo­ ran) nije ovde podvedena pod "algebarsku lingvistiku", već je po­ sebno izdvojena. Ovo stoga �to ona predstavlja direktni razvojni ogranak tipično američke lingvistike budući da je suština njene teorije neposredno zasnovana na klasično američkim shvatanji­ ma o značaju izdvajanja jezičkih nivoa (v. § 354) .

102

jezička ispitivanja u XX veku

Jezički fenomeni se ostvaruju na raznim nivoima, hije­ rarhijski sređenim po značaju u procesu komunikacije najviši je značenjski, a najniži fonetski. Ove nivoe Lamb naziva stratumima (otuda i termin stratifikaciona gra­ matika). Njihov broj nije striktno utvrđen, može da varira prema konkretnoj situaciji u nekom datom jeziku. Za po­ trebe opisa engleskog jezika Lamb predlaže šest stratuma:

hipersememički, sememički, /eksemički, morfemički, fo­ nemički i hipofonemički. U okviru jedinstvene strukture, koja je rezultat međusobne najtešnje povezanosti ovih šest stratuma, trebalo bi razlikovati tri osnovne kompo­ nente: semo/ogiju, gramatiku i fonologiju. Svaka od tih komponenata obuhvata po dva stratumska sistema (semo­ logija uključuje hipersememički i sememički stratum, gra­ matika leksemički i morfemički, a fonologija fonemički i hipofonemički) . 560. Na svakom se stratumu ostvaruju svojevrsne jedi­ nice, dakle ukupno šest vrsta pošto je ukupno toliki broj utvrđenih stratuma. U okviru ovih vrsta ima specifičnih ti­ pova koji se na svakom stratumu paralelno manifestuju u pogledu principa oformljenja i osnovne funkcije. Da bi ovu pojavu jasnije istakao, Lamb je pribegao terminološ­ kom razgraničavanju pomoću paralelno obrazovanih ter­ mina. Tako hijerarhijski najviši stratum uključuje kao svo­ je jedinice hipersememu, hipersemon i hipersemu, onaj za njim sememu, semon i semu, treći /eksemu, /ekson i /eks, četvrti morfemu, morfon i morf, peti fonemu, fonon i fo­ nu, šesti hipofonemu. Termini bez karakterističnog sufiksa -erna odnosno on (dakle: hipersema, sema, leks itd.) odnose se na kon­ kretnu realizaciju koju poprima jedinica datog stratuma na stratumu koji je hijerarhijski neposredno niži i time u izvesnom smislu datome stratumu podređen. Jedinice bi-

Pravci u lingvistici II

103

lo kojeg datog stratuma kad su posmatrane in abstracto, dakle bez obzira na konkretan vid realizacije, obuhvataju se terminima obrazovanim sufiksom -erna (hipersemema, semema, leksema itd.) . Termin izgrađen suftksom -on re­ ze.rvisan je za svaki konstitutivni deo neke -emske jedinice (tako npr. morfema vuk-, koja funkcioniše kao korenski deo lekseme vuk, sadrži kao konstitutivni elemenat mor­ fon -k-; taj se morfon realizuje kao -č- llkoliko je u pita­ nju vokativ singulara: vuče) . Svaki se straturil odlikuje svojom specifičnom takti­ kom, tj� skupom pravila nazvanih taktičkim na osnovu ko­ jih se vrši strukturiranje onih jedinica kojima je u okviru datog stratuma reprezentovan jedan konkretan iskaz. Pre­ ma nazivu stratuma o kojem se radi određuju se i nazivi taktičkih pravila: morfotaktička pravila, leksotaktička, semotaktička itd. Međusobno povezivanje stratuma ostvaruje se pomoću pravila realizacije. Ta pravila, u stvari, pretvaraju jedan dati vid ostvarenostl iskaza na jednom datom stratumu u drugi, novi vid ostvarenosti koji odgovara specifičnoj pri­ rodi novoosvojenog neposrednog susednog stratuma. Pravila realizacije su sređenog karaktera (engl. ordered ru­ les), tj. stupaju u dejstvo po određenom redosledu. Ona dolaze do izražaja u kontekstu posredstvom delovanja tak­ tičkih pravila. Realizacija obuhvata sobom principe uspo­ stavljanja alternacija jezičkih jedinica, principe obrazova­ nja jezičkog znaka, a takođe i mogućnost da jedna jedini­ ca višeg reda bude predstavljena dvema jedinicama nižeg reda i obrnuto. 561 . Stratiflkacioni opis jezika obavezno uključuje "al­ gebarsku notaciju", tj. upotrebu kompleksne grafičke simbolizacije. Tu se, pre svega, pojavljuju različita "drveta" i "čvorovi". Nenaviklom čitaocu potrebno je mnogo

104

jezička ispitivanja u XX veku

strpljenja i napora da se navikne na "čitanje" bezbrojnih "mreža" sa linijama koje se komplikovano prepliću i na či­ jim pojedinim krajevima niču "čvorovi", opet u svojstvu svojevrsnih informativnih znakova. Mada prosedei prikazi­ vanja u prvi mah izgledaju pozajmljeni iz oblasti matema­ tičkih nauka, oni nisu, kao što je Hackett tačno primetio2, iskorišćeni u smislu nekih striktno matematičkih koncep­ cija. Nj ihovo tumačenje je sasvim proizvoljno odabrano, za specifične potrebe stratiftkacionog opisa. Sasvim je spe­ cifična i terminologija, i pri tom prilično komplikovana, što nenaviklom čitaocu takođe stvara teškoće. 562. Poslednjih godina je stratifikaciona gramatika pretrpela izvesne modifikacije. Sistem stratuma je reorga­ nizovan tako da je svakome stratumu dodeljena moguć­ nost alternativnog strukturiranja, zavisno od mogućih kontekstualnih ograničenja koja se postavljaju datome is­ kazu. Ujedno je i smanjen broj stra.tuma koji bi bili neop­ hodni za jezički opis. Pri tom je i grafičko prikazivanje obogaćeno jednom novom vrstom "čvora" uvedenom radi preciznijeg povezivanja "taktičkih" delova "mreže" sa "reali­ zacionim" delovima. 563. Danas privrženici stratifikacione gramatike insisti­ raju na tome da stratifikacioni prilaz ima posebnog znača­ ja zbog toga što omogućuje sagledavanje odnosa na bazi kojih se konstituiše data informacija u svesti govornog li­ ca, da bi zatim bila izražena rečima. Stoga neki od njih (na primer David Lockwood) nazivaju stratiftkacionu gramati­ ku kognitivnom lingvistikom (suprotstavljajući je deskrip­ tivnoj i generativnoj lingvistici) . 564. Stratifikaciona gramatika je imala dosta odjeka u svetu, naročito u prvi mah kada su objavljena osnovna 2U

svom prikazu Lambove teorije, objavljenom u Lg - v. § 565.

Pravci u lingvistici II

105

Lambova gledišta. Među onima koji su je tada prihvatili bio je i poznati američki lingvista Ch. Hackett. Već krajem šezdesetih godina je on, međutim, izrekao krajnje pesimi­ stičku ocenu vrednosti stratiftkacionog prilaza jeziku (v. navedene podatke u § 565) . Lambovi pogledi su naročito izrazito uticali na formira­ nje osnovnih teorijskih koncepcija P. Sgalla (v. § 545) .

Bibliografske napomene 565. Lambova teorija je objavljena prvi put 1962. godi­ ne pod naslovom "Outline of Stratificational Grammar" u Berkeleyju (Berkeley - California) u ograničenom broju primeraka, za potrebe studenata. U svom definitivnom vi­ du postala je u celini dostupna javnosti tek 1966. godine, u knjizi koja nosi isti naslov (izdanje Georgetown Univer­ sity Press, Washington D. C) . U ovoj se knjizi nalazi, doda­ ta iza Lambovog izlaganja, studija Leonarda E. Newella: "Stratificational Analysis of an English Text" (str. 73-106) . Uz Lambovo izlaganje dat je i bibliografski spisak, u kojem su navedeni, pored ostalog, i svi važniji Lambovi radovi. V. i knjige: A. Makkai and D. G. Lockwood, "Readings in Stra­ tificational Linguistics", University of Alabama, 1973 i Geoffrey Sampson, "Stratificational Grammar", a Defini­ tion and an Example" ( = janua Linguarum, Series Minor 86), The Hague 1970 (u odbranu stratifikacione teorije, uz egzemplifikaciju njene efikasnosti na sistemu brojeva engleskog jezika) . Posebno se skreće pažnja na knjigu David G. Lockwood, " I ntroduction to Stratificational Linguistics", New York 1 972, gde je najpotpunije izložen aktuelni vid stratifikacio­ nc gramatike.

106

jezička ispitivanja u XX veku

Stratifikacioni pristup jeziku zastupa Ch. Hackett u svome radu "Language, Mathematics, and Linguistics", Current Trends in Linguistics 3: Theoretical Foundations, izd. Th. A. Sebeok, The Hague 1966, 155-304 (objavljeno 1967. kao posebna knjiga u ediciji Mouton: janua Lingua­ rum, Series Minor 60) . Međutim, on se svojih pogleda od­ riče u prikazu Lambove knjige objavljenom u IJAL, Vol. 34, N° 2, 1968, str. 145-153.

NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA REPREZENTOVANA "GRAMATIKOM SKAlA I KATEGORIJA "

566. Šezdesetih godina ugled britanske lingvistike veo­ ma je porastao zahvaljujući u prvom redu radovima jezič­ kih stručnjaka iz Edinburgha. Edinburgh je već duže vre­ me centar neofirthijanaca, tj. idejnih sledbenika Johna Ruperta Firtha (1890-1960) . Firth je bio lingvista široke kulture, poznavalac mnogih jezika. Fonetsko-prozodijski i estetsko-antropološki vidovi jezičkog fenomena ulazili su u krug osnovnih tema njego­ vih lingvističkih razmišljanja. Posvećivao je naročitu pa­ žnju i ulozi konteksta u određivanju značenja izraženih je­ zičkim sredstvom (stoga je njegovo učenje o jeziku pozna­ to i pod imenom kontekstualne lingvistike). Uticaj Firthovih ideja na mlade generacije jezičkih struč­ njaka u Velikoj Britaniji bio je osetan. Posebno se Edin­ burgh afirmisao kao istaknuti centar neoflrthijanizma, i to u prvom redu zahvaljujući renomeu Firthovog učenika M. A. Hallidaya, tvorca nove lingvističke teorije, takozvane gra­ matike skala i kategorija (engl. scale-and-category gram­ mar). Posle Hallidaya najpoznatiji neofirthijanac tokom še­ zdesetih godina bio je Robert M . W. Dixon, zapamćen od mnogih i po svojim polemikama s predstavnicima genera­ tivne gramatike Chomskog. Od mladih britanskih lingvista sc u pos led nje vreme svojim radovima naročito ističu J .

108

jezička ispitivanja u XX veku

Lyons i J . M. Anderson (takođe - Edinburgh) , koji su se uglavnom priklonili generativnoj gramatici. 567. M. A. K. Halliday je ušao u istoriju lingvistike 1961. godine kada j e (u časopisu Word, Vol. 17, N ° 3, 241-292) ob­ javljen njegov članak "Categories of the Theory of Gram­ mar". Taj je članak izazvao živo interesovanje na raznim stra­ nama, posebno u SAD . To je bio upravo trenutak kada su mlade generacije američkih lingvista prihvatale s ogromnim oduševljenjem ideje Noama Chomskog (v. §§ 458-464) . Hal­ liday je izašao sa svojim teorijskim programom koji je, po­ red nekih srodnih stavova, sadržavao i mnoga neslaganja s osnovnim postavkama generativne gramatike. Diskusije koje su oko toga usledile upravo su najviše i doprinele skretanju pažnje američke lingvističke javnosti na britan­ ska dostignuća u oblasti jezičke teorije. Halliday se proklamativno distancirao od generativne gramatike već pri određivanju osnovnog pravca svog lingvi­ stičkog interesovanja. Za razliku od Chomskog i njegovih pristalica, koji insistiraju na tome da je najvažnije objasniti lingvističku kompetenciju govornog predstavnika date je­ zičke sredine (v. § 462), Halliday određuje sebi kao glavni zadatak da ukaže na principe na kojima se zasniva lingvistič­ ko ispoljavanje govornog predstavnika. S druge strane, me­ đutim, i on veruje u celishodnost uspostavljanja jedne "du­ binske gramatike" u kojoj će svaka jedinica biti opisana kao mnoštvo apstraktnih gramatičkih osobenosti. Po toj funda­ mentalnoj postavci, koja implicira i odgovarajući metodo­ loški postupak u analizi, Hallidayeva gramatika je bliska istovremeno i sa generativnom gramatikom i sa "gramati­ kom orijentisanom ka sadržini" (prvenstveno u onom vidu u kojem je reprezentuju radovi P. Hartmanna - v. § 576) . 568. Po mišljenju Hallidaya, strukturalni pristup jeziku nije najsrećniji jer se oslanja na sintagmatsku osu (v. § 408)

Pravci u lingvistici II

109

jezičkog ispoljavanja (struktura je, ističe Halliday, po sebi sintagmatska kategorija čiji su elementi funkcionalne vred­ nosti, kao na primer "subjekat" ili "determinator") . Mnogo je prihvatljiviji sistemski pristup, tj. orijentisanje ka lingvistič­

kim fenomenima ispaljenim na paradigmatskoj osi (v. § 408) . Sistem je, naime, za Hallidaya paradigmatska katego­ rija konstituisana na bazi kontrastivnih osobenosti (kao što su: singular l plural, aktiv l pasiv, potvrdnost

l negira­

nje i sl.) . Za lingvistu sistemnost treba da je mnogo bitnija od strukturnosti upravo zbog toga što ona ukazuje na to koje su kontrastivne crte relevantne u datome jeziku, dok strukturnost prosto otkriva mehanizam po kojem se ti re­ levantni kontrasti ispoljavaju.

U stvari, za Hallidaya je

struktura neka vrsta površinskog fenomena, dok je sistem ono bazično, tj . ono što se postavlja kao fundamentalni uslov za funkcionisanje dubinske gramatike. Različite semantičke osobenosti bivaju iskorišćene u svojstvu kontrastivnih osobenosti na osnovu kojih se uspo­ stavlja sistem. Neke od njih su bazične, što znači međusob­ no neuslovljene pa, prema tome, i hijerarhijski nesređene. Druge su, međutim, hijerahijski sređene, što znači da se pr­ vo ostvaruje jedna data pojedinost kao glavna, pa tek onda druga, sekundarna po značenju, zavisna od prve, tj . implici­ rana njenim prisustvom. Termini skala delikatnosti (engl. scale of delicacy), stepen bazičnosti (engl. degree of ba­ sicness) i dubina (engl. depth) odnose se upravo na adme­ ravanje zavisnosti u ovom smislu koja postoji među datim osobenostima. Dubina jedne date osobenosti zavisi, u stva­ ri, od toga koliko irna drugih osobenosti-posrednika izme­ đu nje i onog bazičnog značenja iz kojeg se data osobenost izvodi po određenom hijerarhijskom redosledu. Sistem je najvažnija kategorija koju treba da obuhvati gramatička teorija,

ali ona nije jedina. Postoje, pored siste-

1 10

jezička ispitivanja u XX veku

ma, još tri fundamentalne kategorije gramatike : jedinica, klasa i struktura. Termin jedinica odnosi se na pojave koje se odlikuju gramatičkom strukturiranošću . Broj jedi­ nica varira od jezika do jezika (za engleski bi, po Halli­ dayevom shvatanju, trebalo izdvojiti sledećih pet: auto­ nomnu rečenicu, tj . rečenicu koja nije konstituent druge rečenice, rečenicu-konstituent, grupu reči, reč i morfe­ mu) . jedinice impliciraju ostvarenje odgovarajuće jezičke pojedinosti u odgovarajućim kombinacijama. Klasa obu­ hvata jezičke pojedinosti srodne po načinu učestvovanja u strukturiranju jezičkih pojedinosti višeg hijerarhijskog ranga. Struktura se svodi prosto na razmeštaj elemenata koji se sređuju po "pozicijama". Sve se te fundamentalne kategorije, uzete ponaosob, ocenjuju prema različitim skalama apstrakcije (s pogledom na međusobni odnos nji­ hovih sastavnih elemenata) . Zatim se paralelno ocenjuje, opet prema različitim skalama apstrakcije, (l) međusobni odnos fundamentalnih kategorija i (2) njihov odnos pre­ ma onom jezičkom korpusu koji je poslužio kao medijum njihovog ispoljavanja. Ove skale apstrakcije o kojima je reč uključuju, pored pomenute i skale delikatnosti (ko­ jom se, u stvari, identifikuju konstituenti na različitim ni­ voima) , još i skalu eksponencije i skalu ranga. Dok skala delikatnosti redovno otkriva broj i karakter detalja čija ukupnost obezbeđuje jezičkim kategorijama individualnost, dotle skala eksponencije ukazuje na način na koji se ispoljava povezivanje apstraktnih kategorija teo­ rije sa datom jezičkom realnošću. Pri utvrđivanju stepena eksponencije ide se, na primer, za tim da se utvrdi do ko­ je je mere jednom konkretnom jezičkom formom signali­ zirano prisustvo određene gramatičke osobenosti kojom se odlikuje cela konstrukcija (ispituje se, recimo, do koje mere oblik optužen u rečenici on je bio optužen, određu-

Pravci u lingvistici ll

111

je svojim prisustvom celu datu konstrukciju kao pasivnu) . Skala ranga sa svoje strane informiše o postojećoj hijerar­ hizaciji među jezičkim jedinicama (od pet pom enutih jedi­ nica karakterističnih za engleski, rečenica je najvišeg ran­ ga, morfema najnižeg) . Teorija uključuje i pojam pomera­

nja duž skale ranga

(engl. termin:

shunting)

koji se od­

nosi na neprekidno međusobno povezivanje jedinica raz­ ličitih rangova. Vođenje računa o ovoj okolnosti nameće se kao imperativni zadatak pri jezičkoj analizi. To praktič­ no znači da analiza rečenice ne može biti konačno oba­ vljena sve dok se opis morfeme ne izvrši, a ni obratno.

569.

S obzirom na to da se eksplicitno izjasnio za "tek­

stualnu lingvistiku", tj. za vođenje računa o jezičkom kor­ pusu, Halliday insistira na tome da svaka adekvatna lingvi­ stička deskripcija treba da se sastoji u uspostavljanju od­ nosa između teksta i kategorija teorije. Pri tome poslu do­ laze do izražaja nivoi fonne,

(b)

supstance i konteksta.

Supstanca ima dva moguća aspekta: (a) slušne efekte i vizuelne oznake. Pod formom treba razumeti organiza­

ciju supstance u osmišljene fenomene, a pod kontekstom - s jedne strane odnos forme prema nelingvističkim oso­ benostima onih situacija u kojima se jezik ostvaruje, a s druge - njen odnos prema lingvističkim obeležjima prisut­

nirn izvan konkretne jezičke pojedinosti koja se razmatra. U vezi s tim je i činjenica da kroz jezik dolaze do izražaja dve vrste značenja:

značenje.

fonnalno značenje

i

kontekstualno

Formalno značenje jedne jezičke pojedinosti

svodi se na njenu funkciju u spletu drugih formalnih rela­ cija. Kontekstualno se značenje tiče odnosa prema vantek­ stualnim obeležjima. Taj odnos, međutim, nije direktnog karaktera; on se ostvaruje na osnovu pozicije date pojedi­ nosti u okviru lingvističke forme. Kontekstualno značenje je stoga logički zavisno od formalnog značenja.

1 12

jezička ispitivanja u XX veku

Forma ovde, u stvari, uključuje dva međusobno pove­ zana nivoa, gramatički i leksički. Kontekst se, međutim, manifestuje kao neka vrsta "međunivoa" čija se služba sa­ stoji u uspostavljanju relacija prema vantekstualnim oso­ benostima. Forma je, s druge strane, povezana s glasov­ nom supstancom posredstvom jednog drugog "međuni­ voa" koji se naziva fonologijom. Glavna supstanca spada u oblast fonetskih proučava­ nja. Budući da ispituje neke sasvim specifične fenomene, fonetika je posebna naučna grana, neobuhvaćena termi­ nom lingvistika. Lingvistika, i fonetika zajedno sačinjavaju "lingvističke nauke". 570. Najviše zapažene, najoriginalnije pojedinosti u teo­ riji Hallidaya svode se na koncepciju kontinuuma. Po Hallidayu, osnovni odnosi u jeziku nisu opozicio­ nog već kontinuumskog karaktera. Naime, konkretni jezič­ ki fenomeni ne moraju uvek manifestovati jasno svojstva neke date kategorije A nasuprot nekoj datoj kategoriji B, ili obratno. U apstrakciji gledano, kategoriju A povezuje s kategorijom B neprekinuta nit, tj . kontinuum. Konkretni jezički fenomeni (xl , x2 . . . xn) ostvaruju se u izvesnom smislu duž te neprekinute niti, počev od A pa sve do B . Dok n a primer, x 1 ilustruje u maksimalnom stepenu svoj­ stva kategorije A, a x16 u maksimalnom stepenu svojstva kategorije B, dotle će x4 ilustrovati ono isto što i x1 ali u slabijem stepenu, X1 2 ono isto što i x16, ali takođe u slabi­ jem stepenu, dok će Xa biti u podjednakoj meri netipičan predstavnik kako kategorije A tako i kategorije B . Pojam kontinuumske relacije identiftkovan j e u Halli­ dayevoj teoriji engleskim terminom eline, dok se termi­ nom gradijent (engl. gradient) precizira činjenica da se ima u vidu kontinuum tačno određen nekim datim polo­ vima A i B (up. na primer opadajuću idiomatičnost i rastu-

Pravci u lingvistici II ću gramatičnost engleskog predloga

of u

1 13 sledećim prime­

rima, koji su odmereni po datome gradijentu "idiomatič­ nosti" l"gramatičnosti" s tim da se pođe u analizu počev od

in spite of the hotel 'uprkos hotelu' at the sight of the hotel 'ugledavši hotel' in the lounge of the hotel 'u društvenoj prostoriji hotela') . pola "idiomatičnost":

-

-

Dok se u okviru drugih lingvističkih teorija pažnja po pravilu koncentriše prvenstveno

(ili čak i jedino) na tipič­

ne predstavnike određenih kategorija, dotle je za Halli­ dayev pristup jeziku karakteristično to da baš netipični

(prelazni) slučajevi dolaze pod reflektor pažnje. Jezički fe­ nomeni, po Hallidayu, i ne mogu drukčije da funkcionišu

nego pod onim uslovima koje im pruža kontinuumski ka­ rakter jezičkih odnosa. Stoga svaki put kad pođemo u ispi­ tivanje konkretnih realizacija neke određene kategorije

A

već unapred moramo očekivati da će priroda date katego­ rije biti ostvarena nejednako, u različitim stepenima zastu­ pljenosti. Pri tom će se neminovno naći i takvi primeri ko­ ji će manifestovati u jednakoj meri i svojstva date kategori­ je A i svojstva neke druge kategorije B. Pristalice Halli­ dayevih shvatanja naglašavaju da su upravo takvi prelazni slučajevi od posebnog interesa za nauku zato što otkrivaju one deonice na kontinuumskoj niti na kojima se vrši uza­ jamno prožimanje dveju uticajnih sfera onih kategorija koje su postavljene kao međusobno suprotstavljeni polovi u okviru datog gradijenta. Termin

delikatnost

odnosi se u ovoj oblasti teorije na

sumu svih onih pojedinosti koje sačinjavaju jedan dati kon­ tinuumski odnos. Pošto broj pojedinosti varira od slučaja do slučaja, to se i konkretni gradijenti međusobno razlikuju po stepenu u kojem je zastupljena kategorija delikatnosti.

U svetlu ovako postavljene teorije kontinuumskih od­ nosa Halliday je prvenstveno ispitivao povezanost leksič-

1 14

jezička ispitivanja u XX veku

kog sa gramatičkim nivoom, ističući da, upravo zbog svega ovoga što je već rečeno, u jeziku i ne može doći do nekog preciznog razgraničavanja gramatičkih od leksičkih feno­ mena.

Bibliografske napomene 571 . Firthovi pogledi na jezik izloženi su najpotpunije u knjizi ). R. Firth, "Papers in Linguistics 1934-195 1", Lon­ don 1957 (preštampano 1964, Oxford) ; tu su sakupljene najvažnije Firthove studije iz vremenskog perioda koji se pominje u naslovu. Iste 1957. godine (u Oxfordu) obja­ vljen je (pod Firthovom redakcijom i sa njegovim predgo­ vorom) zbornik "Studies in Linguistics" koji sadrži radove pisane u duhu Firthove škole. Godine 1966 (u Londonu) publikovan je i zbornik "In Memori of J. R. Firth" (izd. C. E. Bazell, J . C . Catford, M. A. K. Halliday i R. H . Robins) gde su, pored drugih poštovalaca i prijatelja J. R. Firtha, i najistaknutiji neofJrthijanci, Firthovi učenici, priložili stu­ dije posvećene produbljivanju "kontekstualne lingvistike". V. i D . T. Langendoen, "The London School of Linguistics. A Study of the Linguistic Theories of B. Malinowski and J. R. Firth", M. I . T. Press, Cambridge Mass. , 1968. Od jugoslovenskih lingvista prvi je primenio Hallidayeve kriterije u jezičkom ispitivanju Ranko Bugarski. Č itaoci se upućuju na njegov rad "O međuzavisnosti gramatičke i lek­ sičke strukture savremenog engleskog jezika", Anali Filo­ loškog fakulteta sv. 6, Beograd 1966, 415-432 (revidirana verzija ovog rada objavljena je pod naslovom "On the In­ terrelatedness of Grammar and Lexis in the Structure of English" u časopisu Lingua, Vol. 19, N° 3, 1968, 233-263) . Pored najvažnijeg rada M. A. Hallidaya, "Categories of the Theory of Grammar" (Word, Vol. 17, N° 3, 1961, 241-

Pravci u lingvistici II

115

292) preporučuje se i njegova studija "Class i n Relation to the Axes of Chain and Choice in Language" (Linguistics 2, 1963, 5- 1 5) gde je posebno izloženo tretiranje pojma kla­ se u svetlu njegove teorije. Robert M. W. Dixon založio se za Hallidayevu teoriju u svome članku "A Logical Statement of Grammatical Theory as Contained in Halliday's 'Categories of the Theory of Grammar (Lg. Vol. 39, N° 4, 1963 , 654-668) . Svoje teorijsko stanovište izložio je najpotpunije u dve knjige: "Linguistic Sciences and Logic" (The Hague 1963) i ''What is Language? A New Approach to Linguistic Description" (London 1965) . U kojem se smislu neofirthijanska teorijska stanovišta povezuju s praktičnom nastavom jezika ilustruje knjiga: M. A. K. Halliday, P. D. Strevens, and Angus Mclntosh, "The Linguistic Sciences and Language Teaching", London 1964. V. i: A. Mclntosh and M. A. K. Halliday, "Patterns of Language. Papers in General, Descriptive and Applied Lin­ guistics", London 1966. Britansku lingvistiku lepo prikazuju i pominjani radovi J. Lyonsa - v. § 449.

"GRAMATIKA KOJA SE TIČE SADRŽINE"

572. Tradicije Humboldtovog učenja o jeziku (v. § 77) traju neprekinuto u nemačkoj sredini do današnjih dana. Razvijajući ovo učenje u periodu od tridesetih godina ovog veka do danas, nemački naučnici (tzv. neohumboldtovci) nisu ipak ostajali izolovani od svega onoga što sc događa­ lo na drugim stranama u lingvistici. Tako je, početkom druge polovine ovog veka, došao do svog punog izraza, i većeg odjeka na strani, poseban tip lingvističkog mišljenja poznat pod terminom gramatika koja se tiče sadržine (nem. die inhaltbezogene Grammatik) 1 čiji su koreni po­ lazili od Humboldta, ali čiji su postupci analize i klasifika­ cije jezičkih jedinica u osetnoj meri inspirisani tekovinama klasičnog strukturalizma (uprkos činjenici da su se pojedi­ ni predstavnici ovog pravca, u raznim prilikama, eksplicit no izjašnjavali kao antistrukturalisti) . Najviše zasluga u za­ snivanju u daljem razvijanju ove lingvističke škole imali su Leo Weisgerber (kome je čak bio pridodat naziv "Hum­ boldt redivivus") , Hans Glinz (rodom Švajcarac, ali nasta­ njen u _SR Nemačkoj i po svom delovanju uključen u nemač­ ku lingvističku sredinu) , Walter Porzig, Hennig Brinkmann i 1

Pojedinci umesto, ili pored, gramatike pominju i lingvisti­ (Inhaltbezogene Sprachwissenschaft) . Termin gramatika je ipak u ovakvom kontekstu češće u upotrebi.

ku

1 18

jezička ispitivanja u XX veku

Hugo Moser. Početkom šezdesetih godina, kada je oblast sintaksičkih ispitivanja došla u centar pažnje manje-više svuda u svetu, radovi Petera Hartmanna, koji su bili obja­ vljeni u publikacijama poznate holandske izdavačke kuće Mouton, odigrali su bitnu ulogu u skretanju pažnje ino­ strane lingvističke javnosti na rad predstavnika "gramatike koja se tiče sadržine". Početkom sedamdesetih godina mnogi predstavnici ove škole našli su zajednički jezik sa sociolingvistima (v. § 580) i pristupali njihovim redovima. 573 . Odsudan trenutak u razvoju ove škole nastupio je onda kada je jedna grupa lingvista 0· Erben, H. Gipper, H. Glinz, P. Grebe, P. Hartmann, G. Ipsen, K. K. Klein, L. Mackensen, H. Moser, W. Porzig, J. Trier, L. Weisgerber) osnovala društvo "Sprache und Gemeinschaft". Zasluga je Društva (posebno L. Weisgerbera) što je (početkom še­ zdesetih godina, u Diisseldorfu) pokrenuta intenzivna pu­ blikaciona aktivnost (u seriji "Grundlegung", kao tom I, objavljena je, još 1962. godine, danas u SR Nemačkoj veo­ ma popularna knjiga Henniga Brinkmanna "Die deutsche Sprache. Gestalt und Leistung"; u seriji "Studien" izašla je 1963 . godine, kao tom I, knjiga Helmuta Gippera "Baustei­ ne durch Sprachbetrachtung. Neuere Sprachbetrachtung im Austausch mit Geistes - und Naturwissenschaft) . Time je takozvani "Arbeitskreis fii r deutsche Sprache" 2, oko ko­ jeg su se okupljale upravo najvatrenije pristalice ove ško­ le, dobio izvrsnu mogućnost uticaja na formiranje lingvi­ stičkog mišljenja kod mladih generacija čiji je maternji je­ zik nemački.

2 Taj su radni kolektiv, po završetku poslednjeg rata, zasnovali H. Brinkmann. Th. Frings, M. G linz, G. Ipsen, W. Porzig,J . Trier, i L. Weisgerbersa zadatkom da produbljuje studije nemačkog jezika.

Pravci u lingvistici ll

1 19

574. Ideja o sadržinskoj organizaciji jezika zauzima cen­ tralno mesto u repertoaru pojmova kojima operišu pred­ stavnici "gramatike koja se tiče sadržine". Odgovarajući ne­ mački termin inbaltlicber Au.fbanu podrazumeva, u stvari, ono što je za Humboldta innere Spracbfonn 'unutrašnja je­ zička forma' (v. § 71) . Ne zaboravlja se ni na značaj unutraš­ nje tvoračke sile (po Humboldtovoj terminologiji energea, a po terminologiji neohumboldtovaca: Tiitigkeit 'delat­ nost', Arbeit des Geistes 'rad duha' ; Emanation des Geistes 'emanacija duha') koja, kako se ističe, s jedne strane utiče na naše saznanje o svetu, a s druge omogućava ispoljava­ nje čovekovog duhovnog bića. Humboldtovim stavovima inspirisana su i mnogobrojna teorijska raspravljanja o to­ me kako jezik doprinosi poimanju sveta (koji se definiše u različitim aspektima) . Proces vrednovanja sveta od strane govornog kolektiva ogleda se u maternjem jeziku (nem. termin die Mutterspracbe). Maternji jezik jeste ovde lin­ gvistički pojam koji, suprotstavljen pojmu govor, ima u suštini smisao Saussureove kategorije langue u suprotno­ sti prema parole (v. § 3 18) . Pristalice "gramatike koja se ti­ če sadržine" opredeljuju se za proučavanje fenomena ma­ ternjeg jezika s uverenjem da se samim tim u žižu intere­ sovanja postavlja ono što je upravo najvažnije: sadržinska strana jezika. Sve što spada u "unutrašnju" (tj. pojmovnu, kategorijal­ nu, duhovnu) formu jezika zastupljeno je, po mišljenju ne­ kih od najistaknutijih predstavnika ove škole, jednim sku­ pom više ili manje rasprostranjenih strukturalnih karakteri­ stika. Ovakva, u suštini strukturalna orijentacija u prilaženju problemu ogleda se, pored ostalog, i u koncepciji o tome da fundamentalni predmet lingvističke analize - sadržinska strana jezika, uključuje, pored sadržine datih struktura i sa­ držine datih reči, i pojave označene terminom kategorije.

1 20

jezička ispitivanja u XX veku

Pod kategorijom treba razumeti tipove strukturalnih odnosa reprezentovanih formama, a izraženih opozicija­ ma. Za defmiciju pojma kategorije i razvijanje učenja o je­ ziku na bazi opisivanja različitih vidova manifestacije toga fenomena najzaslužniji je Peter Hartmann. Njegove pogle­ de na jezik okarakterisati su pojedinci čak terminom kate­

gorija/ne lingvistike. 575. Na lingvističku formaciju Petera Hartmanna utica­ le su očevidno vrlo različite struje naučnog mišljenja. Osim domaće lingvističke atmosfere u koju se od početka srećno uklopio, 3 Hartmannu je odavno blizak svet pojmova danskih glosematičara (v. §§ 396-406) i američkih distri­ bucionalista (v. § 352) . Dobro je upoznat i sa pogledima logičara, posebno Husserla i Wittgensteina. Iz spleta svih tih raznorodnih uticaja izrasla je Hartmannova originalna lingvistička ličnost, koja je privukla pažnju mnogih, izazi­ vajući različite, ponekad oprečne komentare. 576. Hartmann polazi od uverenja da bi nauka o jeziku trebalo da prevaziđe čisto lingvističke okvire i da u kraj­ njoj liniji postane nauka o duhu, tj . o duhovnim tvorevi­ nama čoveka (nem. Geisteswissenscbaft). Idući ka tome cilju, on se u prvom redu trudi da obezbedi fundiranje pojmova koji bi imali opštelingvistički značaj da bi zatim dosegao do jedne "racionalne a ipak u potpunosti prirnen­ ljive" lingvističke teorije (on pri tom naročito naglašava da

3 Najdublje su ga se dotakle ideje A. Martyja (v. § 89) i E. Otta (1877-1959) , jezičkog teoretičara koji je, naročito pnih decenija ovog stoleća, snažno delovao na lingvističko obrazovanje mladih generacija, posebno u oblasti semaziologije (u inostranstvu je Ernest Otto najviše zapažen po svojim knjigama "Sprachwissen­ schaft und Philosophie". Berlin 1949. i "Stand und Aufgaben der allgemeinen Sprachwissenschaft". Berlin 1954) .

Pravci u lingvistici II

121

su u ovome pravcu već odlučujuće poteze povukli Sasus­ sure i Hjelmslev) . Njegova je ambicija da napravi model jedne opšte gramatike koji će, kada budu konkretni jezici najzad zaista dobro proučeni, biti dopunjen i proveren konkretnim jezičkim materijalom. Najkraće i najprostije rečeno: njega prvenstveno zanima onaj komplikovani me­ hanizam kombinovanja i konstruisanja koji u krajnjem re­ zultatu dovodi do komunikacije. Jezik, po njemu, treba poimati kaofonn u tj . kao pokaza­ ,

telja svojevrsnih struktura. Formu treba u principu tretirati kao postupak iskorišćen radi kombinovanja. Pošto repre­ zentuju odnose, forme su redovno i indikatori kategorija (manifestuju se u vidu opozicija, a podaju se klasifikaciji u različite kategorije) . Po svojoj fundamentalnoj funkciji for­ ma istupa kao medijum ispoljavanja obeju "supstanci" (o pojmu

supstanca

v. § 397) : i idejne i glasovne strane jezi­

ka. Obavezna odlika forme jeste njena komplikovanost.

I Hartmann prihvata u suštini Saussureovu distinkciju

langue lparole

ističući da jezik postoji kao "potencijalni

sistem" kome je svojstven "parcijalni sistem". U tome se "parcijalnom sistemu" ispoljava "potencijalni sistem"; nai­ me, upravo tu dolazi do aktualizovanja izvesnih odnosa prisutnih, inače, u "potencijalnom sistemu". Jedinice jezičkog sistema su raznovrsne i po hijerarhij­ skom značaju i po načinima manifestacije. Njihov se me­ đusobni odnos određuje na osnovu njihove upotrebe i njihove pozicije . Po Hartmannu, osnovni metodološki postupak analize treba da ide za tim da se utvrdi koji lingvistički fenomeni u kojem jeziku imaju rang kategorija. Ispitivanja treba vr­ šiti uzimajući u obzir nivo rečenične konstrukcije i imajući pri tom u vidu uvek prvenstveno odnose među jezičkim elementima. Samo se na osnovu poznavanja tih odnosa

122

jezička ispitivanja u XX veku

može napraviti teorija o formama, što će onda direktno odvesti u srž problema, u sadržinsku stranu jezika. 577. Interesovanje koje je tokom šezdesetih godina u Americi i Evropi pobuđivala "gramatika koja se tiče sadrži­ ne", prvenstveno u onom vidu u kojem je reprezentuju ra­ dovi takvih lingvista kao što je P. Hartmann, uslovljeno je dobrim delom činjenicom da se u načinu razmišljanja o jeziku predstavnika ove škole pojavljuju pojedinosti koje odgovaraju, u većoj ili manjoj meri, stavovima izraženim u generativnoj gramatici Chomskog (v. § § 460-464) . Tu je, pre svega, ideja o relevantnosti nivoa "dubinske struktu­ re", pa uverenje o tome da je osnovno u analizi utvrditi fundamentalnu sintaksičku organizaciju jezika i, najzad, činjenica da se kao krajnji cilj analize postavlja prodiranje u osnovni princip organizovanja ljudske misli. U ovom trenutku predstavnici ove škole bivaju naročito zapaženi po angažovanju oko razmatranja sociolingvističkih tema. 578. "Gramatika koja se tiče sadržine", kao lingvistička ideologija, lokalizovana je na terenu SR Nemačke. U DR Nemačkoj preovladava interesovanje za generativni pri­ stup jeziku (v. § 467) i za tzv. funkcionalnu lingvistiku (koja je u suštini dosta bliska "gramatici koja se tiče sadrži­ ne", ali je pretežno orijentisana ka praktičnim ciljevima pre svega ka negovanju maternjeg jezika) .

Bibliografske napomene 579. Bibliografija Weisgemerovih radova (zaključno sa 1956. godinom) objavljena je u zborniku "Sprache - Schliis­ sel zur Welt. Festschrift fur L. Weisgemer", Diisseldorf 1959. U sledećem jubilarnom zborniku, objavljenom (opet u Diis­ seldorfu, 1963 . godine, povodom 65 . Weisgemerovog ro­ đendana) pod naslovom "Zur Grundlegung der ganzheitli-

Pravci u lingvistici II

123

chen Sprachauffassung", nalazi se nastavak ove bibliografi­ je (obuhvatajući period 1957-1963) . V. i bibliografski pri­ ručnik koji su izdali (1962. u Kolnu) H. Gipper i H . Schwarz pod naslovom "Bibliographisches Handbuch zur Sprachinhaltsforschung". Osim knjige 'Vom Weltbild der deutschen Sprache", po­ menute u § 78, od relativno novijih Weisgerberovih radova ističu se: ''Von den Kriiften der deutschen Sprache. Band I : Grundzi.ige der inhaltbezogenen Grammatik", Diisseldorf 1962; ''Von den Kriiften der deutschen Sprache. Band Il: Die sprachliche Gestaltung der Welt" Diisseldorf 1962; "Die vier Stufen in der Erforschung der Sprachen" (= Sprache und Gemeinschaft. Grundlegung, Band II), Diisseldorf 1963 ; "Das Menschheitsgesetz der Sprache als Grundlage des Sprachstudium", II izd. Heidelberg 1965. Među danas već klasične radove predstavnika "gramati­ ke koja se tiče sadržine" spadaju dve gramatike : H. Hrink­ mann, "Die deutsche Sprache, Gestalt und Leistung", Diis­ seldorf 1962; H . Glinz, "Die innere Form des Deutschen. Eine neue deutsche Grammatik" (ll. izd. 1961, Bem­ Miinchen; I izd. 1952) . Preporučuju se i sledeće dve Glin­ zove knjige : "Ansatze zu einer Sprachtheorie" (Diisseldorf 1962) i "Grundbegriffe und Methoden inhaltbezogener Text - und Sprachanalyse" ( = Sprache und Gemeinschaft. Grundlegung, Band III, Diisseldorf 1965) . V. i poznato delo H . Gippera "Bausteine zur Sprachinhaltsforschung . . . " koje je pomenuto u § 572. Od brojnih radova P. Hartmanna najdubljeg su odjeka imale tri knjige (objavljene u ediciji Mouton, janua Lingua­ rum - Series Maior III, III 2 i III3 , s-Gravenhage) u kojima su najpotpunije izloženi njegovi teorijski pogledi: "Die Sprache als Form" (1959) : "Zur Konstitution einer allge­ meinen Grammatik" (1961) ; "Allgemeinste Strukturgesetze

1 24

]ezilka ispitivanja u XX veku

in Sprache und Gramrnatik" (1961) . Iste 1961 . godine ob­ javljena je (u Assenu) i njegova knjiga "Zur Theorie der Sprachwissenschaft" koja je takođe privukla pažnju. U Hartmannovoj knjizi 'Wessen und Wirkung der Sprache im Spiegel der Theorie Leo Weisgerbers" (Hei­ delberg 1958) izložene su kompetentno neke od osnov­ nih ideja kojima se odlikuje ova škola u celini. Stručnjaci za nemački jezik zainteresovaće se svakako posebno za zbornik "Das Ringen um eine neue deutsche Grammatik" (objavljen 1965 . g�dine u Darmstadtu) gde su uključeni i neki noviji radovi onih istaknutih germani­ sta koji su bitno uticali na razvoj lingvističke koncepcije i metoda u SR Nemačkoj. Neki od autora nisu Nemci, ali među njima ima i najelitnijih predstavnika "gramatike koja se tiče sadržine" . Dostignuća i opštu teorijsku orijentaciju nemačke lin­ gvistike kompetentno je prikazala E. A. Krašeninnikova: "Novoe v nemeckoj lingvistike", Vypusk I. "Obzor zaru­ bežnyh rabot po morfologii" (Moskva 1960) ; Vypusk 2, "Učenie o predloženi l Obzor zarubežnyh rabot" (Moskva 1961); Vypusk 3. "Učenie o slovosočetanii l Obzor zaru­ bežnyh rabot po sintaksisu slovosočetaniia" (Moskva 1963} ; Vypusk 4 "Slovoobrazovanie lObzor zarubežnyh rabot po nemeckomu slovoobrazovaniju" (Moskva 1965) . Novijeg je datuma isto tako obavešteno izlaganje Ju. V. Popova u knji­ zi "Obščaja grammatičeskaja teorija v nemeckom jazyko­ znanii" (Minsk 1972, redaktor P. I . Kopanev) . U ovoj knjizi je, pored ostalog, dat kritički osvrt na "gramatički funkcio­ nalizam" (u poglavlju IV, str. 1 3 1-184) . Inače, stavove funk­ cionalista izlaže W. Schmidt: "Grundfragen der deutschen Grammatik. Eine Einfiihrung in die funktionale Sprach­ lehre", Berlin 1966.

SOCIOLINGVISTIKA

580. Termin sociolingvistika1 naporedno s terminima sociologija jezika, socijalna lingvistika2 počeo se šire pri­ menjivati tek tokom šezdesetih godina na jednu oblast jezič­ kih studija koja ima izrazito međudisciplinarni karakter poš­ to su za nju, osim lingvistike, zainteresovane i druge hu­ manističke nauke - sociologija, psihologija i antropologija. Relacija jezik - društvo glavna je tema sociolingvističkih ispitivanja. Sociolingvistika u užem smislu (ili mikrosocioA. D. Švejcer ('Voprosy sociologii jazyka vsovremennoj ameri­ kanskoj lingvistike". Lenjingrad 197 1, na str. 3) ukazuje na to da ga je još 1952. uveo H . C. Currie u svome radu "A Projection of Socio­ lingvistics: The Relationship of Speech to Social Status" (Sou­ thern Speech Journal XVIII, 1952 , 28-37) . 2 U poslednje vreme, međutim, pojavljuje se tendencija, po­ sebno u nemačkoj lingvistici, da se izvrši razgraničenje ovih ter­ mina, s tim što bi se pod sociolingvistikom razumevalo prouča­ vanje međusobnih odnosa društva i jezika prvenstveno s lingvi­ stičke tačke gledišta, dok bi se ispitivanje u okviru sociologije je­ zika svodilo u prvom redu na traženje nekih odgovora za koje je zainteresovana sociologija (v. o tome Ingulf Radtke, Soziolingui­ stik von Stadtspra- chen, Tendenzen Soziolinguistischer For­ schungen in der BRD", Germanistische Linguistik 4, 1972 ( Be­ richte aus dem Forschung-sinstitut fii r deutsche Sprache. Mar­ burg/Lahn. na str. 450-451). 1

=

126

jezička ispitivanja u XX veku

lingvistika), po terminologiji Joshue Fishmana, 3 istaknu­ tog istraživača u ovoj oblasti, a i drugih) teži prvenstveno ka tome da sagleda i naučno protumači jezičko ponašanje pojedinaca u određenom društvenom ambijentu. Socio­ lingvisti.ka u širem smislu (ili makrosociolingvistika) osve­ tljava odnos jezika i društva u celini obuhvatajući kompliko­ vanu problematiku jezičkog razvoja, međujezičkih ukršta­ nja i sl. Primenjena sociolingvistika poklanja pažnju takvim društveno korisnim zadacima kao što je planiranje jezičke politike (u cilju standardizacije i modernizacije kulturnog izraza jedne društvene zajednice) ili usmeravanje obrazov­ nog procesa u pravcu što potpunijeg ovladavanja konkret­ nim jezičkim ponašanjem. 58 1 . Kad se sve ovo ima u vidu, ne začuđuje činjenica da su se oko zasnivanja nove lingvističke discipline najviše an­ gažovali predstavnici antropološke lingvistike (§ 367) odno­ sno psiho lingvistike (§ 3 77) . Mnogi čak smatraju da se uopšte i ne može povući granica između ovih dveju nešto starijih grana jezičke nauke i sociolingvistike. Nesumnjivo je da je sociolingvistika nastala kombinovanjem znanja, isku­ stva i interesovanja proizašlih iz rada na temama antropo­ loške lingvistike i psiholingvistike. Ali je isto tako činjenica da je svojim osnovnim naučnim stavom, koji je detaljno pro­ gramski razrađen, ona ipak stekla potpunu samosvojnost. 582. Njeno oformljenje i izdvajanje kao samostalne nau­ čne oblasti izvedeno je prvo u SAD, gde su antropološka lingvistika i psiholingvistika imale poodavno širok krug vr­ lo aktivnih privrženika. Tamo je, što je u ovom kontekstu 3 V. JoshuaA. Fishman, "Domains and the relationship between micro- and macrosociolinguistics", Directions in Sociolingustics. The Ethnography of Communication. John J. Gumperz and Dell Hymes (eds.), New York 1972, 435-453.

Pravci u lingvistici II

127

okolnosti bilo naročito značajno, dijalektologija imala već bogate tradicije jezičkog ispitivanja s obaveznim vođenjem računa o socijalnom faktoru (v. § 161) . Postojanje velikih metropola, kao što je New York, sa socijalno izdifirencira­ nim stanovništvom dalo je povoda

za razvijanje svojevrsne

"urbane dijalektologije" (po terminologiji W. Labava, jed­ nog od pionira u ovoj oblasti) , tj. naučnog ispitivanja onih jezičkih razlika među gradskim stanovništvom koje nasta­ ju usled pripadnosti određenim društvenim slojevima (u Americi se pri tom kao poseban problem izdvaja jezička­ kulturna specifičnost crnačkog stanovništva koja je na od­ govarajući način zavisna od njihovog društveno-ekonom­ skog položaja) . Danas se, uostalom, i dijalektološka ispiti­ vanja van gradskih sredina vrše ponekad

uz primenu istih

sociolingvističkih principa, a na jezičke stručnjake koji se ovim bave primenjuje se naziv "socijalni dijalektolozi" .

583.

Sociolingvistika je masovnije prihvaćena u SAD

tek oko sredine šezdesetih godina, kada je mnogima po­ stalo jasno da dotle predvodeća generativna gramatika ni­ je uspela da ponudi prihvatljivija teorijska rešenja za neke od ključnih problema jezičkog opštenja (pre svega za ade­ kvatno tretiranje razgovornih sintaksičkih konstrukcija ko­ je se mogu lepo razumeti i prihvatiti kao gramatički is­ pravne samo

uz poznavanje svih pratećih okolnosti pod

kojima se ostvaruje komunikativni čin, uključujući ton i iz­ raz lica) . S druge strane, tokom šezdesetih godina je, ne­ zavisno od događaja u SAD, u Evropi, posebno u SSSR, so­ ciolingvistička problematika počela takođe pridobijati za sebe sve širi krug stručnjaka.

584.

Evropa je odavno bila zainteresovana za odnos je­

zik - društvo. Ne treba zaboraviti da su pražani započeli novu eru lingvistike još tridesetih godina insistirajući na važnosti ove relacije. U ovom pogledu su uvek naročito iz-

1 28

jezička ispitivanja u XX veku

razite bile Jakobsonove zasluge. Ne treba, uostalom, smet­ nuti s uma ni to da je još Saussure bio pionir razmišljanja u ovom pravcu. U tradicijama francuske lingvistike socijal­ ni faktor je uvek bio živo prisutan. Britanska lingvistika, od Firtha i Malinowskog naovamo, nikada nije ni prekidala s istraživanjima na toj strani. Nemačka lingvistika je takođe već odavno, a naročito intenzivno tokom poslednjih dece­ nija, osmatrala uticaje društvenih okolnosti na život jezi­ ka. Pogotovu je u socijalističkim zemljama već duže vreme postojalo razumljivo interesovanje za društveni značaj je­ zičkih fenomena. '' Sledeći marksističku liniju razmišljanja o društvenim pojavama, mnogi su upozoravali na to da se jezički postupak, kako pojedinca tako i šire društvene sre­ dine, mora svestranije osvetliti iz socijalnog aspekta, uz postavljanje u odgovarajuće teorijske okvire. Tek je, me­ đutim, tokom poslednjih desetak godina nagomilano do­ voljno lingvističkog znanja i iskustva, čime su konačno obezbeđeni ozbiljniji naučni zahvati u ukazanom pravcu. 585. Sedamdesete godine su zatekle širom sveta jak . potencijal lingvističkih snaga koncentrisan na razrađivanju sociolingvističke problematike. U ovom trenutku mnogi su uvereni da ova najmlađa grana lingvističkih disciplina u stvari najviše obećava. 586. Sociolingvistička istraživanja se temelje na uvere­ nju da se jezik ispoljava u različitim vidovima, zavisno od toga ko njime govori, kome govori i zašto govori. Varijant" U SSSR je još pre II svetskog rata bilo interesovanja za ovu vrstu studija; v. Peter Brang, "O ber die Aufgaben der Sprachsozio­ logischen Forschung, vomehmlich am Beispiel der russischen Literatursprache", Schweizerische Beitrage zum VII. Intematio­ nalen Slavistenkongrez in Warschau, August 1973" (= Slavica Helvetica) , 1973, Zurich, 3-33 (posebno str. 3-7) .

Pravci u lingvistici II

129

nost je, dakle osnovna odlika jezičkog sistema, a ne ho­ mogenost.5 Prema broju jezika kojima se služe ljudske zajednice se određuju kao monolingvalne, bilingvalne ili polilingvalne. Kod monolingvalnog društva glavni problem je utvrditi kakvi sve jezički vidovi (stilovi) postoje i pod kakvim sve uslovima koji od njih dolazi do izražaja. Kod dvojezičnih i višejezičnih situacija osnovno je utvrditi po kojem princi­ pu dolazi do upotrebe jednog jezika umesto drugog (od­ nosno drugih) . Isto važi i za slučajeve kada se u istom društvu upotrebljavaju, uz funkcionalnu diferencijaciju, dva razna vida istoga jezika (na primer književni i narodni jezik) . Pri rešavanju svih ovih pitanja bilo je potrebno defini­ sati pojam "jezičkog zajedništva" (ruski termin: jazykovaja

običnost') ,

tj . odrediti koju to sve socijalnu sredinu može

objedinjavati jedan isti jezički tip. To su se u nekim sluča­ jevima počele pominjati nacionalne granice, u drugom dr­ žavne, ali su najčešće primenjivani i mnogo suptilniji kri­ teriji. U stvari, ovo pitanje ostaje i danas otvoreno, izlože­ no brojnim kontroverznim diskusijama. 6

5 Ova osnovna postavka sociolingvistike je sasvim u skladu s idejama koje su i ranije izlagali pojedini istaknuti teoretičari jezi­ ka, pre svega K. Buhler (v. § 43Sn.) i K. Jakobson (v. § 306) . Po­ pularizovanju ovakvog shvatanja u američkoj lingvistici šezdese­ tih godina doprineo je Dell Hymes, posebno svojim radom "The Ethnography of Speaking" (Anthropology and Human Behavior, eds. T. Gladwin and W. C. Stunevant, Washington, D. C., 1962 , 1 3-53) . 6 Vrlo obavešteno, kompetentno govori o problemu A. D. Švejcer, nudeći i svoja originalna rešenja: A. D. Švejcer "O mikro­ sociologii i makrosociologii jazyka", Moskva 1970.

130

jezička ispitivanja u XX veku

U sklopu razmišljanja na ovoj strani izrađene su po­ slednjih godina produbljene studije o jezičkoj standardiza­ ciji, o jezičkim ukrštanjima i mnogim drugim srodnim po­ javama. Za razliku od tradicionalne lingvistike, sociolingvi­ stika ne izdvaja posebno standardni jezik nasuprot ostalim oblicima jezičkog opštenja: jednaku pažnju ona poklanja i korektnom kulturnom izrazu i profesionalnim žargonima, i narodnim govorima. 587. Dok generativna gramatika naglašeno daje primat značaju "jezičke kompetencije" u svojim teorijskim razma­ tranjima, zanemarujući pri tom potpuno sam jezički po­ stupak (v. § 462), dode sociolingvistika teži prvenstveno ka tumačenju konkretnih jezičkih postupaka, dokazujući da se pojam "jezičke kompetencije" mora odnositi pre svega na svest o tome koje jezička ponašanje odgovara kojoj prilici. Štaviše, određena vrsta kompetencije se mora odnositi i na paralingvistička sredstva komunikacije (ton, gestove, mimi­ ku) . Ta su sredstva, zajedno sa presupozicijom (v. § 467), osnovni ključ (pojedinci ih tako i nazivaju - engl. key) za razumevanje jezičke poruke. Na primer, smisao rečenice "da im se pridružimo", koju izgovara neki mladić pokazu­ jući glavom i očima svome drugu na dve devojke s druge strane ulice, može biti jasan samo uz uo�avanje ovih pra­ tećih a relevantnih paralingvističkih znakova. Ovde, i u sličnim prilikama, njima se prenosi, u stvari, cela jedna re­ čenična informacija ('Tamo su one dve') . Pod okriljem sociolingvistike živnulo je naglo posled­ njih godina interesovanje za paralingvistička istraživanja u krugovima jezičkih stručnjaka. 588. Ispitivanje načina na koji se čovek služi jezičkim sredstvom pri opštenju s drugim ljudima iznelo je na vide­ lo niz dode nedovoljno primećenih, a lingvistički relevant­ nih pojedinosti. Utvrđeno je, na primer, da ima situacija •

Pravci u lingvistici II

131

koje nameću određenu jezičku šablonizaciju, i drugih ko­ je dopuštaju, u većoj ili manjoj meri individualnu jezičku kreativnost. Otvaranje konverzacije je, recimo, jedna prili­ ka u kojoj se po pravilu jezičko sredstvo svodi na tipizira­ nu formulu pozdravljanja. Pri tom treba imati u vidu da nije svejedno da li se komunikativni kontakt uspostavlja "oči u oči" ili telefonom (formula predstavljanja tipa

Pera

Ovde

dolazi u obzir samo preko telefona, nikad u nepo­

srednom kontaktu) ili pisanim putem (tu predstavljanje, tj . potpis, dolazi tek na kraju, a na početku je ispisana for­ mula oslovljavanja -

Dragi Pero i

sl.) . Mnoge naučne sna­

ge usredsređuju se danas na detaljnom opisivanju i tuma­ čenju ovakvih situacija koje ograničavaju slobodu jezičkog ponašanja, nasuprot onima koje ga ne ograničavaju .

589.

Istražujući u ovom pravcu, sociolingvisti su utvrdili

da ne utiču samo takve kategorije kao uzrast, pol ili afektiv­ no stanje na tip jezičkog ponašanja u različitim: prilikama komuniciranja, već i određene "uloge" koje ljudi preuzima­ ju prema svojoj profesiji, starešinstvu, ugledu ili konkretnoj angažovanosti u događaju o kojem je reč. Te "uloge" nisu stalne pozicije individue u društvu, već promenljive katego­ rije, vezane za trenutne situacije komuniciranja. Te "uloge" se svode na odnose pri komuniciranju kao što su sudija/op­ tuženi, kupac/prodavac, vodnik/regrut, otac/sin, profesor /student, autor/čitalac, itd. U okviru ovakvih "uloga" moguće su varijacije, tj. moguća je izvesna individualna jezička stra­ tegija koja zaslužuje pažnju nauke (autor nekog teksta mo­ že, na primer, na razne načine da jezički prezentira svoju autorsku "ulogu" - bilo ekspliciranjem svoga "ja", bilo pri­ hvatanjem diskretnijeg oblika plurala, bilo neutralnim ime­ novanjem "autora", bilo izborom impersonalne konstrukci­ je, što je svakako najdiskretnija jezička taktika:

de

. . .

l Izložićemo ovde

...

Izložiću ov­

l Autor će ovde izložiti. l Ovde će ..

132

jezička ispitivanja u XX veku

se izložiti . /. Danas se živo radi na popisivanju, opisivanju i .

naučnom osvedjavanju "uloga". Sa raznih strana sveta pristi­ žu prilozi o toj temi, koja nije samo od interesa za lingviste, već i za širi krug humanistički orijentisanih stručnjaka. 590. Rad na sociolingvističkoj problematici potvrdio je umesnost uverenja, koje su mnogi i ranije zastupali, a naj­ duže i najdoslednije predstavnici Praške škole (v. § 326) , d a nivo diskursa takođe treba uključiti u jezičku analizu (na ovom uverenju izrasta danas nova lingvistička disciplina - tekstualna gramatika, v. § 594) . Sociolingvisti se zalažu za to da se što preciznije utvrde strukturalne karakteristi­ ke svih tipova diskursa (obične konverzacije, naracije, poet­ skog teksta, naučnog izlaganja, itd.) . U tom se domenu naučnog istraživanja očekuju od njih značajni doprinosi. 59 1 . Do sociolingvističke ere mislilo se da se socijalno uslovljene jezičke razlike među gradskim stanovništvom manifestuju uglavnom samo na leksičkom nivou. Mada je neosporna činjenica da leksika najdrastičnije odaje pri­ padnost određenoj društvenoj klasi doprinoseći na odgo­ varajući način kreiranju "uloga" u trenucima komunicira­ nja, sociolingvistička ispitivanja su dokazala da se nepo­ sredni refleks postojećih varijacija na socijalnom planu može sagledati i na svim drugim nivoima jezika, uključu­ jući i fonološki. William Labov je, na primer, izneo na vi­ delo činjenicu blikuju gramatičku strukturu prirodnih jezika usklađeni sa mentalnim procesima metaforizovanja i metonimijskih po­ vezivanja, a razlog zbog kojeg se jedan konceptualni domen e >rganizuje po modelu drugog sagledava u tome što oba konceptualna domena imaju, u osnovi, jednaku, uopšteniju st rukturu. S kognitivistima se on (kao, uostalom, i svi ostali predstavnici Škole semantičara sa MIT-a) razilazi najviše ti­ mc što, prvo, ne odustaje od rigoroznog formalizma pri ge­ ncrativnim opisima, 17 drugo, nastavlja da prati i tumači re­ tui tate naučnih pristupa fenomenu učenja u nadi da će tako holje razumeti ustrojavanje jezika i naše ovladavanje njime, treće, iz tog istog razloga ne odustaje od održavanja stal­ nih kontakata sa dostignućinla perceptualne psihologije.

17

Konceptualni semantičari prihvataju generativni pristup je­ imajući u vidu (kako je to jasno fofiJlulisano u radu Deane l 'J96) činjenicu da samo takav pristup može biti implicitno i 1 1rc ��ram za istraživačke poduhvate u svim ostalim kognitivnim • ll�ciplinama, bez obzira na to što u tom programu jeziku pripa­ • l•• specijalno, privilegisano mesto. l. l k u

200

jezička ispitivanja u XX veku

660. Njegovo bavljenje značenjima pokazalo se plodo­ tvarnim, pre svega, u odnosu na raspravljanja o "(-) uloga­ ma". Kritikujući Oackendoff 1990) dotadašnju praksu u generativnoj gramatici da se semantički pristup rečenici svodi na davanje spiska tih i tih "uloga" koje odgovaraju tim i tim "argumentskim pozicijama", on je predložio da se ubuduće predikati prikazuju sa što preciznije opisanim semantičkim strukturama. Tematski odnosi (to je njegov termin za tematske uloge), ističe on, spadaju u najvažnije pojmovne datosti; one nisu, po prirodi svojoj, "atomskog" karaktera, već su svojevrsne p o j m ovne k o n fi g u rac i j e , ustrojene delovanjem takvih pojmovnih operatora kao što su 'kreće se', 'miruje', 'izaziva' . Priroda tih konfiguracija razaznaje se empirijskim putem - uočavanjem toga koje se to leksičke jedinice i koji sintaksički modeli, svojstveni postojećim jezicima, povezuju sa tim konfiguracijama. 661 . Što se leksičkih značenja tiče, ona se, po Jackendof­ fu Oackendoff 1990) , oličavaju semantičkim datostima koje su od n e j e d nake važ nos t i za sintaksu, a sve zavisno od toga koji im je aspekt svojstven - (l) konceptualni ili (2) perceptualni; one tipa (l) jesu, a one tipa (2) nisu sintaksič­ ki relevantne18 (guske i patke, na primer, čovek vizu e l n o i te kako jasno razlikuje, ali te uočljive razlike među njima ni­ su ni izbliza od onog značaja na mentalnom planu od ka­ kvog je fakat da se u oba slučaja radi o nečem živom i pokre­ tljivom, mada ne i ljudskom - upozorava autor) . Manje više u svim radovima koje je objavljivao u periodu 1990-1999 18 O tome koliko je u američkoj lingvistici već početkom de­ vedesetih godina bilo živo interesovanje za odnos između lingvi­ stičkih i konceptualnih struktura dovoljan je pokazatelj činjenica da je, 1993. godine, Čikaško lingvističko društvo organizovalo poseban simpozijum posvećen tom pitanju.

Pravci u lingvistici II

20 1

Jackendoff stavlja naglasak na tu potrebu da se, kad je o se­ mantici reč, njeni ko n c e p t u al n i as p e k t i postave u fo­ kus naučne pažnje. Otuda se on, doista sa d ovoljno razloga, smatra najeminentnijim predstavnikom konceptualne se­ mantike. 662. Svi "konceptualisti", u koje se prvenstveno ubrajaju predstavnici Škole semantičarn sa MIT-a, na čelu sa J acken­ doffom, smatraju da se u temeljima konceptualne semanti­ ke nalazi jedan omanji niz ontoloških kategorija, takvih, pre svega, kao što su 'predmet', 'događaj' , 'stanje', 'radnja', 'prostor zahvaćen kretanjem' , 'osobina', 'količina', a da je zadatak stručnjaka da pokušaju sačiniti što tačniji spisak tih ontoloških "prima". U upravljanju pogleda na tu stranu kon­ ceptualisti se, u stvari, pridružuju takvim "nezavisnima" u pogledu lingvističkog mišljenja kakva je, na primer, Anna Wierzbicka, kojoj je jedna od osnovnih preokupacija utvrđi­ vanje primarnih pojmovnih datosti pomoću kojih se orga­ nizuje "jezik misli" (v. § 647) . 19 663. Jackendoff se (u radu Jackendoff 1996) distancirao od Chomskog utoliko što je objasnio kako ne poddava nje­ govo uverenje da je sintaksa glavna generativna komponen­ ta gramatike. Po Jackendoffu, fonologija, sintaksa i koncep­ tualna struktura funkcionišu kao paralelni generativni siste­ mi; svaki od njih ima svojih osobenosti, a međusobno su po19 Međutim, kad je o tom svojevrsnom "atomizi ranju" reč, treba imati i sledeću okolnost u vidu : u modernim teorijskim istraživanji­ ma uopšte, tj. i izvan jezičke nauke, forsira se strategija m i kro re ­ d u k c i j a razmatranih pojava zbog preovlađujućeg uverenja da su celine zavisne od karaktera i organizacije njihovih sastavnih delo­ va. "Program za postizanje jedinstva nauke jeste program za prime­ nu univerzalnih mikro-redukcija" istakao Je, na izmaku osamdese­ tih godina A. Scharf u svome radu naslovljenom Quantum Measu­ rement and theProgramfor Unity o/Science (Scharf 1989: 608) .

202

jezička ispitivanja u XX veku

vezani. Inače, i u sasvim nedavno objavljenoj studiji Culico­ ver lJackendoff 199920, kao, uostalom i u ranijim radovima Qackendoff 1992, Culicover ljackendoff 1995, Culicover l jackendoff 1997, jackendoff 1997) , jackendoff naglašava: stoji fakat da sintaksičke strukture do izvesne mere nepo­ sredno zavise od semantičkih struktura; pa ipak su sintak­ sa i semantika dve posebne oblasti sa svojim specifičnim principima organizacije. Dužnost je budućih istraživača Univerzalne gramatike da se kako valja pozabave proble­ mom tog (nauci zasad još uvek nedovoljno sagledljivog) odnosa među njima. 664. James Pustejovsky takođe predstavnik lingvističke škole potekle sa MIT-A i takođe posebno zainteresovan za probleme semantike, prvi je primenio striktno formalizo­ van pristup pri osvetljavanju toga kako leksikon, tj . leksič­ ka komponenta jezika, generativno funkcioniše. On na planu ostvarivanja generativnog procesa razaznaje dve po­ sebne etape: prvo biva obezbeđen odgovarajući vokabular za osnovne leksičke informacije, a zatim se stavljaju u po­ gon odgovarajući mehanizmi koji omogućuju ne samo se­ mantičko bogaćenje reči u komunikativnim kontekstima, nego i razvijanje novih značenja. Sve je on to podrobno opisao u svojoj knjizi Pustejovsky 1995, koja je zasluženo izazvala veliku pažnju u stručnoj lingvističkoj javnosti. 665. Pri analizi značenjske sadržine reči, Pustejovsky se opredeljuje za teorijsku vizuru koja je inače svojstvena za­ govornicima tzv. "kompozicione semantike" - zalaže se, 20 U njoj Culicover i}ackendoffispituju fenomene povezivanja, ekstrakcije i kvantifikacije s pogledom na to na kojoj strani treba tražiti "odgovornost" za njih - valja li nju pripisivati sintaksi ili se­ mantici? Zaključak do kojeg su došli glasa: tu se nikakav odsečan odgovor ne može dati; to varira od slučaJa do slučaja.

Pravci u lingvistici II

203

naime, za ras l o j ava n j e pomenute sadržine na one zna­ čenjske pojedinosti čijom se ukupnošću ona, kao t1Lkva, ali­ čava. O semantici naziva predmeta Pustejovsky kaže, na pri­ mer, ovo : ona odslikava sobom, na mentalnom planu, p ri ­ c o d u imenovanog, s tim što ta priroda, u suštini, nije dru­ go do u ku p n o s t određenih s p e c i fi k a c i j a (Pustejovsky tu primenjuje termin qualia structure) , a one su nepo­ sredno izvorište naše upućenosti pre svega u to kako taj predmet izgleda, čemu služi, ali i u razne druge bitne po­ jedinosti u vezi s njim. U kvalije izraza knjiga, na primer, ne spada samo ta specifiČnost da se radi o ljudskoj tvore­ vini otelotvorenoj u vidu brojnih, međusobno povezanih, a na odgovarajući način i ukoričenih, listova hartije na ko­ jima su odštampane reči nekog datog jezika, već i to da je uloga imenovanog predmeta informisanje, da je on name­ njen čitanju, kao i da u njemu pružene informacije imaju svog autora. Pustejovsky s pravom naglašava važnost dava­ nja što minucioznijih podataka o tome kakva je qualia structure svake od razmotrenih jedinica unutar leksikona koji su svojstveni postojećim jezicima jer to može na rele­ vantan način pripomoći da se steknu svestraniji uvidi u fe­ nomene polisemije, metafore i metonimije, dakle - upravo u one pojave kojima teorijska lingvistika naših dana pokla­ nja najveću pažnju. Sem toga kako (opet s pravom) upozo­ rava Pustejovsky (posebno u svome radu Pustejovsky 1998) , ra:Lnolikost mogućeg kontekstualnog okruženja leksičke je­ di nice dobija tek onda adekvatno objašnjenje kad se uzmu 'a ' >bz ir njene qualta određenosti - u prilikama, recimo, kad kt�jigu povezujemo s glagolom čitati mi smo, u stvari, našu neposrednu mentalnu optiku usredsredili na njeno svoj­ "'tvo teličnosti, tj. na to čemu knjiga služi, a ako je povežemo "" pisati, znak je da nam je u žiži interesovanja njena agen­ "'''la specifikacija (the agentive qualia), tj. ono podrazu-

204

jezička ispitivanja u XX veku

mevano da svaka knjiga obavezno ima i nekog svog "tvor­ ca" (Pustejovsky 1998: 338) . 666. Kraj devedesetih zatekao j e čovečanstvo u takvoj civilizacionoj eri koja "pametne" mašine postavlja u središ­ te pažnje. Upravo zbog te okolnosti stručnjaci za kompju­ tere sve užurbanije nastoje da uoče veze između prirod­ nih jezika i logičkih sistema, a ta njihova "užurbanost" podstiče i lingviste odgovarajućeg teorijskog profila, i to ne samo u Americi, već i na ostalim kontinentima, da se, još intenzivnije nego u prethodnim decenijama, posveću­ ju pitanjima semantizovanja iskaza. 667. jedan iz krugova nekadašnjih istočnonemačkih ge­ nerativista, Manfred Bierwisch (v. § 478) 2 1 , iznosio je, još krajem osamdesetih (v. Bierwisch 1987 i Bierwisch 1988), svoja teorijska viđenja semantičkog opisa koja i danas on i njegovi učenici i sledbenici, posebno Diter Wunderlich, vr­ lo agilno dalje razvijaju i učvršćuju. Po Bierwischu, seman­ tički opis jezika treba da uključi dva nivoa - onaj "dublji", osnovniji, bio bi rezervisan za konstituisanje leksičkih zna­ čenja amalgamisanjem određenih konceptualnih "prima" po Fregeovom principu kompozicionalnosti, dok rečenič­ na značenja treba da ostanu nespecifikovana - njih je neop­ hodno povezivati s kontekstom kako bi im postalo do­ stupno uobličavanje u odgovarajuće pojmovne strukture. Ovo Bierwischovo predstavljanje semantičkog konstituisa­ nja, posebno u verziji koju danas zastupa Wunderlich (v. 21 U navedenom paragrafu 478 ukazano je na svojedobno us­ pešno razrađivanje generativizma na tlu Istočne Nemačke, u če­ mu su prednjačili, s jedne strane, germanisti Manfred Bierwisch i Wolfgang Motsch, a s druge slavista Rudolf Riižička. Riižička je i do dana današnjeg prvenstveno privržen unapređivanju genera­ tivne sintakse u čomskijanskom duhu.

Pravci u lingvistici II

205

Wunderlich 1997) takvo je da bi se, kako je već primenje­ no u stručnoj literaturi, predloženi opis mogao bez nekih ozbiljnih teškoća inkorporirati u sistem deskriptivnih po­ stupaka čomskijanske gramatike. 668. Inače, što se tiče onih dvaju principijelnih pitanja na koja, počev od osamdesetih godina, lingvisti posvećeni istraživanjima značenja pokušavaju (zasad još uvek bez uspeha) da usaglase svoje odgovore (l) kakve su poj­ movne datosti na planu mentalne semantike, a kakve na planu lingvističke? i (2) da li je višeznačnost pojava na rav­ ni lingvističke ili kognitivne semantike? - reagovanje Bier­ wischovo na njih (izneto još svojedobno u radu Bierwisch l Schreuder 1992) je sledeće: Slažući se u načelu sa potrebom teorijskog razlikovanja konceptualne i lingvističke semantike, on odbija da pri­ hvati rasprostranjeno uverenje o tome da samo konceptu­ alna semantika operiše s ograničenim nizom; ontoloških kategorija (takvih kao 'predmet', 'događanje', 'osobina', ' količina' i sl. ) , tj . naglašava da i pri teorijskim osvetljava­ njima značenjskih realnosti jezika treba takođe računati s ograničenim nizom semantičkih "prima". A što se višeznač­ nosti tiče, on smatra da tu kognicija igra odlučujuću ulo­ �u. tj. da se upravo na mentalnom planu daju različite in­ terpretacije rečima u različitim kontekstima. 669. U veoma angažovane Evropljane na polju teorij­ s kih proučavanja značenja, tokom protekle decenije, spa­ da i Peter Harder. U stručnim krugovima on je ostao zapa­ žen po tome što je u dva maha (Harder 199 1 : 1 3 1 i Harder 1 996: 1 1 1) veoma argumentovano ukazao na značaj koji Ima za semantičku teoriju u celini pojam semantičkog po­ tencijala jezičkih jedinica. Termin semantički potencijal sc odnosi na sposobnost tih jedinica da u nekim određe­ nim prilikama, pod nekim određenim uslovima, aktualizu-

206

jezička ispitivanja u XX veku

ju neke od dostupnih im posebnih semantičkih preliva, a na koji će od tih preliva konkretno pasti izbor - to, u stva­ ri, predodređuje strukturiranje naše mentalne slike onoga što je, u datom slučaju, predmet iskaza. 670 . U raznim evropskim sredinama, uključujući i slo­ venske, vladalo je, tokom razmatrane decenije, posebno interesovanje za probleme značenja. Fenomenom zna­ čenjski "atomiziranih" leksičkih jedinica još uvek se, na primer, aktivno bavi, kao što se bavio i prethodnih deceni­ ja, ugledni poljski lingvista Andrzej Boguslawski (koji je, još u u šezdesetim godinama, podstakao A. Wierzbicku da usmeri svoj istraživački pogled na tu stranu) ; u nedavno objavljenom radu Boguslawski 1998 on umesno upozora­ va na to da leksičko značenje svih glagola koji semantički odgovaraju našem znati ilustruje sobom ono čemu je zai­ sta prikladan termin semantička pnma. 22 Vredi i ovo spo­ menuti: u Varšavi izlaze dve publikacije sa karakteristič­ nim naslovom: Studia semanticzne i Studia kognitywe. U ovoj drugoj publikaciji je, još sredinom devedesetih, Sta­ nislaw Karolak izneo pažnje vrednu analizu pojma glagol­ ski vid (Karolak 1994), dok je Renata Grzegorczykowa, danas jedan od najagilnijih semantičara Poljske, u tom istom vremenskom razdoblju posvetila posebnu knjigu (Grzegorczykowa 1995) "lingvističko; semantici" koja pri­ kazuje njeno kompetentno poniranje u neke značajne lek­ sikografsko-leksikološke probleme - u problem .polisemi­ je, na primer. 671 . I u Rusiji su, tokom devedesetih godina, bile, kao što, uostalom i dan danas jesu, angažovane elitne naučne 22 Za doslednu primenu pojma semantička prima u leksiko­ grafskim proučavanjima zdu�no se zalagala, jo� sredinom osam­ desetih, Anna Wierzbicka - v. Wierzbicka 1985.

Pravci u lingvistici II

207

snage oko istraživanja značenjskih pojava. Tu je, pre svega, na leksikografsko-leksikološkim problemskim područjima i dalje upadljivo prisutno istraživačko delovanje Jurija Dere­ koviča Apresjana, lingviste za koga sam već imala prilike da istaknem kako je, još šezdesetih godina, "stekao svetski ugled svojim radovima" (§ 449) . Taj mu ugled i sad opstoji, neokrnjen. Njegova (poslednjih godina u raznim prilikama izlagana) načelna viđenja naučnih zadataka koji stoje danas pred leksikografom/leksikologom rezimirana su vrlo jasno, upečatljivo, u radu Apresjan 1996. Aktuelni razvojni stepen njegove škole dolično je prikazan i knjigom liorycnascKHii 1996. 672. U Rusiji se, osim leksičke, vrlo živo istražuje i sintak­ sička semantika. Kao ni u onoj prvoj problemskoj oblasti, tako ni u ovoj drugoj, rusKi stručnjaci (zasad bar) većinom nisu skloni striktno formilističkom pristupu analizi, mada im je inače očigledno svojstvena upućenost u ono što se u pogledu teorije i metoda, usvaja, prilikom značenjskih proučavanja, na drugim stranama sveta, posebno u Ameri­ ci. Tako se, na primer, jedan od najeminentnijih predstav­ nika moskovske Iko/e semantičara - E. V. Padučeva - ta­ kođe zalaže za korišćenje pojma kompozicionalnost u se­ mantičkim istraživanjima (v. Padučeva 1999), samo što ' ma pri tom ne operiše njime onako kako to čine američki lingvisti, nego na sasvin). drugojačiji način. Nju, naime, pr­ venstveno interesuje - ne kako onaj ko govori konstituiše 1.načenjsku sadržinu svog iskaza, već kako onaj kome je is-­ kaz upućen raščlanjuje u sintaksičnog njemu sadržane in­ IC mnacije, kako one leksičko-sintaksičkog, odnosno refe­ n-nei j alnog, tako i one pragmatskog karaktera. 673. Komunikativnim aspektom iskaza ruski se struč­ njaci, u stvari, poodavno bave. Već je bilo govora o tome ( v . § 457) da je još u sedamdesetim godinama (1973) ob-

208

jezička ispitivanja u XX veku

javljena knjiga G. A. Zolotove

taksisa russkogo jazika

Očerk funkcional'nogo sin­

koja pod glavni obuhvat pažnje

postavlja taj aspekat, a on se, po Zolotovoj, manifestuje pre svega u činjenici da članovi jednog istog gramatičkog sistema mogu biti vrlo različiti u pogledu svog komunika­ tivnog potencijala - akuzativ

ženu,

recimo, u komunika­

tivnom pogledu stoji daleko ispod lokativa

o ženi;

naime,

dok prvi oblik ne bismo mogli staviti kao naslov nekom napisu jer ga čitaoci ne bi razumeli, drugi je u funkciji na­ slova prihvatljiv. I danas u Moskvi Zolotova stoji na čelu onih koji razrađuju njenu funkcionalno-komunikativnu gramatiku. 23 U nedavno objavljenoj knjizi Zolotova et all . 1998, čiji su autori ona i njene dve učenice, operiše se ne samo pojmom forme reči, odnosno sintakseme2\ koji se oličava u doslednom vođenju računa o upravo izloženoj di­ stinkciji, nego i drugim, za sintaksičko konstituisanje bit­ nim pojmovima, pored ostalog takvima kao što su: izose­ mija (reči i konstrukcija) , rečenični modeli, sintaksičko polje, modifikacija i sl. 674. Funkcionalno-komunikativnim aspektima iskaza bave se takođe vrlo aktivno i lingvisti iz Sankt Peterburga.

Funkcionalna gramatika Sanktpeterburške škole,

još

tokom osamdesetih godina široko razglašena i veoma cenje­ na u slovenskim lingvističkim sredinama, dobila je lep pri­ jem i van tih sredina, ali tek u devedesetim, pošto su tek on-

23 Među tim "ostalima" je izuzetno aktivna, na primer, M. V. Vsevolodova - v. njen rad Vsevolodova 1997. 24 S pojmom i terminom sintaksička forma reči upoznala se stručna javnost onda kada je ugledao svet rad Zolotova 1967. Ka­ snije se sama Zolotova počela služiti terminom sintaksema za isto, a njega je u upotrebu uveo A. M. Muhin (u svojoj knjizi Mu­ hin 1980).

Pravci u lingvistici II

209

da i neslavisti, zahvaljujući, pre svega, pojavi knjige Bandar­ ko 199 1 , koja je objavljena na engleskom jeziku, dobili ko­ načno priliku da se i oni izvorno upoznaju sa teorijskim vi­ KlllCM H K3TeropHH npH'IHHOCTH B pyCCKOM J13LIKC (K

BOnpocy O HCKOTOpLIX xapaKTepHCTHK8X pycCKOro JDLJKOro C03Ha­ HHJI B KouuenUHH A. Be)((6HUKOH), BecmHuK MocKoecKozo yHu6ep-

3Umema. CepUR 9. (/JUJIOJIOZUR 5, 66-88.

Wunderlich 1997: Diter Wunderlich, CAUSE and the Structure of Verbs, Linguistic Inquiry 28, l, 27-68. Zec 1997: Draga Zec, O prozodijskoj strukturi reči, ]užnosloven­ sktfilolog LIII, 35-58. Zolotova 1967: r. A. 3onoTOBa, o CTpyK'I')'pe npoCToro npe.nnO)((CHHJI B pyccKoM JI3LIKE:, BonpocH, JI3LIK03Ha.HHJI, No 6, 90- 1 O l .

Zolotova e t alt. 1998: r . A . 3onOTOB8, H.

K . OuHneHKO, M . 10 . CH.llO­

poBa, KoMyHHKaTHBHWI rpaMMaTHKa pycKoro JI3LIKa, MocKaa.

SADRŽAJ DRUGE KNJIGE

Treći deo

JEZIČKA ISPITNANJA U XX VEKU (DODATAK) GENERATIVNI PRISTUP JEZIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7

MATEMATIČKA LINGVISTIKA KVANTITATIVNOG (= NEALGEBARSKOG KARAKTERA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

31

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

31

Kvantitativna (statistička) lingvistika . . . . . . . . . . . . . . . .

36

Teorija informacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

45

Maš insko prevođenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

56

ALGEBARSKA LINGVISTIKA NELINEARNOG (ANALITIČKOG) TIPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

69

Uvodne napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

69

Kategorijama gramatika identiftkacionog tipa . .

74

Kategorijama gramatika zasnovana na principima matematičke teorije skupova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

79

Sadržaj

292

Gramatika zavisnosti i projektivnosti . . . . . . . . . . . . . . .

82

Sgallov generativni pristup jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

85

Šaumjanov aplikativno-generativni model . . . . . . .

90

STRATIFIKACIONA GRAMATIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

101

NEOFIRTHIJANSKA LINGVISTIKA REPREZENTOVANA "GRAMATIKOM SKALA I KATEGORIJA" . . . . . . . .

107

"GRAMATIKA KOJA SE TIČE SADRŽINE" . . . . . . . . . . . . . .

1 17

SOCIOLINGVISTIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

125

TEKSTUALNA GRAMATIKA .. . . . .. . .. . .. .. .. .. . . .. . . .. . . .. .. ..

143

POGOVOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . .. .. .. . . . . .. . .. . . . . . . .. . . . . . . . . .

147

LINGVISTIKA U DEVEDESETIM GODINAMA . . . . . . .

179

REGISTAR IMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

231

PREDMETNI REGISTAR

249

SKRAĆENICE

277

CITIRANI RADOVI

279

.

.

.

.

Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK, Bulevar Nikole Tesle 6, Zemun, Ć IGOJA ŠTAMPE, Studentski trg 13, Beograd i KNJIŽARE KR UG, Makedonska 5, Beograd. Za izdavače: Ivan Čolović, Žar­ ko Č igoja i Đorđe Stojanović. Urednik: Ivan Čolović. Obrada na računaru: M iroslav Niškanović. Korektor: Slobodanka Marković. Š tampa: Č igoja štampa. Tiraž: lOOO primeraka. Beograd 200 1 .

CIP - Kan.norHJilUHja y ny6nHKilUHj H Hapo.nHa 6H6nHoTeKa Cp6Hje, Jieorpa.n 801 (091) HBHli, MH.llKa

Pravci u lingvistici. 2 l Milka Ivić. 9. izd. dopu­ njeno poglavljem "Lingvistika u devedesetim go­ dinama". - Zemun : Biblioteka XX vek ; Beograd : Č igoja §tampa, 2001 (Beograd : Č igoja štampa) . - 292 str. ; 17 cm. - (Biblioteka XX vek ; 73/2*) -

Tiraž 1000.

-

Napomene uz tekst. - Registri.

Bibliografija: str. 279-290 ISBN 86-7562-002-0 a) JlHHrBHCTHKa 6) llpaBUH ID =92668172