Ljudska bezbednost (zbornik tekstova) Људска безбедност (зборник текстова) [II] 868230323X

Table of contents :
I --UVOD

I--1 Elen Zajdenstiker
LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA I LJUDSKI RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
I--2 Gerd Oberlajtner
LJUDSKA PRAVA I BEZBEDNOST -- DVE KULE? . . . . . . . . . . . . 13
I--3 Polin Ker
RAZVOJ DIJALEKTICKOG ODNOSA IZMEDJU DRZAVOCENTRICNE I LJUDSKOCENTRICNE BEZBEDNOSTI . . . . 21

II -- LJUDSKA BEZBEDNOST I RAZVOJ

II--1 Amartija Sen
OSNOVNO OBRAZOVANJE I LJUDSKA BEZBEDNOST . . . . . . . . 51
II--2 Fransis Stjuart
RAZVOJ I BEZBEDNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
II--3MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

III -- LJUDSKA BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA

III--1 Bertran Ramcaran
BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
III--2 Gerd Oberlajtner
LJUDSKA BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA . . . . . . . . . . . . . . 99
III--3 Kevin Bojl i Sigmund Simonsen
LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA I RAZORUZANJE . . . . 123
III--4 Vivijen Tejlor
STAVLJANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI NA VRH AGENDE . . . . . . 135

IV -- LJUDSKA BEZBEDNOST I VOJNO-HUMANITARNE INTERVENCIJE

IV--1 Lari Miniar
HUMANITARNI PODUHVAT: DILEMA I OTKRICA . . . . . . . . . . . 149
IV--2 Klod Bruderlajn
ULOGA NE-DRZAVNIH UCESNIKA U IZGRADNJI
LJUDSKE BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
IV--3 HUMANITARNA PITANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177

V -- LJUDSKA BEZBEDNOST I CIVILNO DRU[TVO

V--1 Sara Majkl
ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
V--2 U VECOJ SLOBODI: U PRAVCU RAZVOJA, BEZBEDNOSTI I LJUDSKIH PRAVA ZA SVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
V--3 Klaus Kapuj
ZNACAJ LOKALNOG NIVOA ZA LJUDSKU BEZBEDNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

VI -- LJUDSKA BEZBEDNOST IZ RODNE PERSPEKTIVE

VI--1 Sarlot Banc
POGLED NA LJUDSKU BEZBEDNOST I FEMINISTICKA PERSPEKTIVA LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . 223
VI--2 Dragana Dulic
LJUDSKA BEZBEDNOST I RODNA PRAVDA . . . . . . . . . . . . . . 229
VI--3 Erik M. Blansar
ROD, MEDJUNARODNI ODNOSI I RAZVOJ
FEMINISTICKE TEORIJE BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

Citation preview

FOND ZA OTVORENO DRU[TVO

Izdava~ Fond za otvoreno dru{tvo Zmaj Jovina 34, Beograd Tel.: 3025 800 Fax: 3283 602 [email protected] www.fosserbia.org Za izdava~a Jadranka Jelin~i}, izvr{ni direktor Urednik Tamara Luk{i}-Orlandi} Tekstove preveli Dragana Duli}, Zoran Pavlovi}, Aleksandar Pa{ko, Mladen Milo{evi} Tamara Belenzada, Jovana Vukovi}, Nikola Miljkovi} Tehni~ka obrada tekstova Mirjana Kostovski Lektor Aleksandar Gordi} Tehni~ki urednik Lazar Joki} Tira` 300 primeraka

ISBN 86-82303-23-X Priprema i {tampa Dosije, Beograd

LJUDSKA BEZBEDNOST ZBORNIK TEKSTOVA II Priredila Prof. dr Dragana Duli}

Fond za otvoreno dru{tvo Beograd • 2006

Ljudska bezbednost

Sadr`aj

SADR@AJ I -- UVOD I--1 Elen Zajdenstiker LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA I LJUDSKI RAZVOJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 I--2 Gerd Oberlajtner LJUDSKA PRAVA I BEZBEDNOST -- DVE KULE? . . . . . . . . . . . .

13

I--3 Polin Ker RAZVOJ DIJALEKTI^KOG ODNOSA IZME\U DR@AVOCENTRI^NE I LJUDSKOCENTRI^NE BEZBEDNOSTI . . . .

21

II -- LJUDSKA BEZBEDNOST I RAZVOJ II--1 Amartija Sen OSNOVNO OBRAZOVANJE I LJUDSKA BEZBEDNOST . . . . . . . .

51

II--2 Fransis Stjuart RAZVOJ I BEZBEDNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

59

II--3 MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . .

91

III -- LJUDSKA BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA III--1 Bertran Ram~aran BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

95

III--2 Gerd Oberlajtner LJUDSKA BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA . . . . . . . . . . . . . .

99

III--3 Kevin Bojl i Sigmund Simonsen LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA I RAZORU@ANJE . . . .

123

III--4 Vivijen Tejlor STAVLJANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI NA VRH AGENDE . . . . . .

135

5

Ljudska bezbednost

IV -- LJUDSKA BEZBEDNOST I VOJNO-HUMANITARNE INTERVENCIJE IV--1 Lari Miniar HUMANITARNI PODUHVAT: DILEMA I OTKRI]A . . . . . . . . . . .

149

IV--2 Klod Bruderlajn ULOGA NE-DR@AVNIH U^ESNIKA U IZGRADNJI LJUDSKE BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

161

IV--3 HUMANITARNA PITANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

177

V -- LJUDSKA BEZBEDNOST I CIVILNO DRU[TVO V--1 Sara Majkl ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

183

V--2 U VE]OJ SLOBODI: U PRAVCU RAZVOJA, BEZBEDNOSTI I LJUDSKIH PRAVA ZA SVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

207

V--3 Klaus Kapuj ZNA^AJ LOKALNOG NIVOA ZA LJUDSKU BEZBEDNOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

215

VI -- LJUDSKA BEZBEDNOST IZ RODNE PERSPEKTIVE VI--1 [arlot Ban~ POGLED NA LJUDSKU BEZBEDNOST I FEMINISTI^KA PERSPEKTIVA LJUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . .

223

VI--2 Dragana Duli} LJUDSKA BEZBEDNOST I RODNA PRAVDA . . . . . . . . . . . . . .

229

VI--3 Erik M. Blan{ar ROD, ME\UNARODNI ODNOSI I RAZVOJ FEMINISTI^KE TEORIJE BEZBEDNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . .

247

6

I UVOD

Elen Zajdenstiker

Elen Zajdenstiker

Ljudska bezbednost, ljudska prava i ljudski razvoj

LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA I LJUDSKI RAZVOJ* Ljudska prava Mo`da se najva`niji zaklju~ak razmene ideja ti~e fundamentalne prirode ljudskih prava. Ljudska bezbednost, koja je relativno nov pojam, jo{ uvek nije razvila stepen nezavisnog prioriteta koji su postigla ljudska prava. Stoga ,,ka~enje‘‘ ljudske bezbednosti za jezik ljudskih prava mo`e oboje da obogati. Ljudska bezbednost se ne poziva na isti na~in na korelativne du`nosti kao {to je to slu~aj sa ljudskim pravima. Dok se ljudska prava uvek oslanjaju na korelativne du`nosti, dotle ljudska bezbednost nije nu`no vezana za du`nosti. Stoga je okvir ljudskih prava osnovniji, fundamentalniji. Ako stavimo ljudsku bezbednost u kontekst ljudskih prava, onda se mora priklju~iti pojam korelativnih du`nosti. Iz ovog svetla se Komisiji [za ljudsku bezbednost] mo`e postaviti pitanje kako da ve`emo ljudsku bezbednost za onaj sadr`aj ljudskih prava koji afirmi{e rodnu perspektivu. I dok postavljanje ljudske bezbednosti u kontekst ljudskih prava mo`e da oja~a korelativne du`nosti, sugerisano je da ljudska bezbednost mo`e na slede}i na~in oja~ati ljudska prava: -- Ljudska bezbednost mo`e da smanji ,,preterano‘‘ me{anje dr`ave pri ostvarivanju prava. Argumenti u prilog nacionalnoj bezbednosti ~esto se koriste kako bi se opravdalo ograni~avanje ljudskih prava. Ugra|ivanje tradicionalnog pojma dr`avne bezbednosti u zakon o ljudskim pravima ~esto daje za pravo dr`avi da se u njih me{a. Ukoliko ljudska bezbednost dobije zna~aj kao i nacionalna bezbednost, promeni}e se ovi ,,razlozi‘‘, odnosno, ljudska prava vi{e ne}e tako lako biti zanemarena u ime bezbednosti. -- Sli~an obrazac se mo`e na}i u oblasti ekonomskih, kulturnih i socijalnih prava, koja su ~esto podre|ena ,,postepenom ostvarivanju‘‘ kada su u pitanju du`nosti i obaveze. Po{to se jedino ograni~enje odnosi na to ne sme da biti diskriminacije izme|u onih koji mogu da ostvaruju ova prava, dr`ave imaju ogromna diskreciona ovla{}enja s obzirom na tempo kojim }e se baviti socijalnim i ekonomskim pravima. Ljudska bezbednost mo`e da ograni~i ovla{}enje koje je u ovom domenu preneto na dr`avu--naciju *

Ellen Seidensticker, ,,Human Security, Human Rights, and Human Development‘‘, Harvard Kennedy School, 6. februar 2002, http://www.humansecurity-chs.org/activities/outreach/0206harvard.pdf

9

Elen Zajdenstiker

tako {to }e ukloniti ,,preteranosti‘‘ koje je dopustilo ,,postepeno ostvarivanje‘‘. -- Ljudska bezbednost tako|e mo`e pomo}i da se razre{i sukob izme|u razli~itih ljudskih prava, odnosno potrebe da se ograni~e neka ljudska prava kako bi se za{titila druga. Ljudska bezbednost nam mo`e dati uvide kojima }emo razre{iti sukobljena ljudska prava. -- ... Ljudska bezbednost mo`e pomo}i da se razre{i nametost izme|u razli~itih ljudskih prava. To se posebno odnosi na ravnote`u izme|u prve i druge generacije prava. Ljudska bezbednost mo`e da pru`i sve` pristup uravnote`enju gra|ansko-politi~kih i socio-ekonomskih prava.

Ljudski razvoj Samoodr`ivost i oslanjanje na vlastite snage, a ne samo popravljanje trenutne situacije, treba da bude glavno obele`je napora da se promovi{e ljudska bezbednost. U ovom kontekstu, na primer, dopremanje hrane u podru~ja ugro`ena gla|u ne bi spadalo u ove napore, po{to bi, u slu~aju da ova pomo} u hrani bude obustavljena, nastupila smrt. Uvi|aju}i da ne postoje neke gvozdene garancije za elemente ljudske bezbednosti, oslanjanje na vlastite snage i samoodr`ivost pokre}u nekoliko pitanja u vezi sa delovanjem: -- Imaju li ljudi sposobnost, na primer, da obezbede hranu? -- Koliko je ova sposobnost sigurna? -- Odakle poti~e bezbednost? Da li je kontroli{e pojedinac? Ko ima korelativne du`nosti? -- Ako je obezbe|uju drugi, da li oni to ~ine zbog toga {to imaju obavezu ili ovla{}enje? Nije se raspravljalo o drugim aspektima ljuske bezbednosti i ljudskog razvoja, odnosno o za{titi ljudske bezbednosti od rizikâ pogor{anja (downside risks).

Ljudska bezbednost kao paradigma Nije lako ustanoviti {ta ta~no zna~i ljudska bezbednost. Mimo toga {to se dovodi u vezu sa vojnom bezbedno{}u, retorika bezbednosti se tako|e poziva na pojam socijalne sigurnosti [socijalnog osiguranja], posebno onako kako je razvijen u zapadnoj Evropi. Dok socijalno osiguranje nema onoliko odre|eno zna~enje koliko bismo `eleli, zato {to je kodifikovano u nacionalnom kontekstu, dotle ono poseduje kodifikovane du`nosti i obaveze. Ukoliko koristimo termin ,,sigurnost‘‘, potrebno je da imamo na umu da se socijalno osiguranje odnosi na ono {to ljudima pripada preko dr`ave. U ovom smislu ono dovodi u vezu ekonomska i socijalna

10

Ljudska bezbednost, ljudska prava i ljudski razvoj

prava. Posle II svetskog rata u Evropi je tako|e do{lo do rasprave i protesta povodom toga kako ovo treba da se uredi, da bi i dalje bilo pitanje oko kojeg se mnogi spore. Ali, motivacija koja le`i iza socijalnog osiguranja -- a to je spre~avanje uskra}enosti -- ~ini deo ljudske bezbednosti. To se odnosi i na to da se ne bude napadnut, na ~emu se zasniva pozivanje na nacionalnu bezbednost. Ovi odnosi nisu nesaglasni, nisu neprijateljski. Jedan pristup unapre|ivanju ljudske bezbednosti jeste ohrabrivanje da se elementi ljudske bezbednosti ugrade u sli~na polja ljudskih prava, ljudskog razvoja i nacionalne bezbednosti. U ovom pravcu je ve} dosta ura|eno, a podsticanje ovih trendova mo`e da ubrza prihvatanje paradigme ljudske bezbednosti. Promovisanje su{tinske promene paradigme ima, me|utim, jednu va`nu takti~ku prednost. Na primer, mi nazivamo ljudski razvoj ljudskim [human] kako bismo naglasili da razvoj ne izra`ava ekonomskim rastom, kako se to odra`ava kroz BNP. Ovo se na neki na~in mo`e videti kao sukobljeni pristup. Stalo nam je da ljudska bezbednost pobedi, a ne samo da premostimo postoje}e pristupe. Umesto toga trebalo bi da razmotrimo istorijsku aroganciju -- te`inu tradicije i misaonih obrazaca. Postoje}e institucije (kao {to je Savet bezbednosti UN) zahvatile su neke od ovih, ali su neke druge zanemarile. Osobeni pojam ljudske bezbednosti jeste va`an za afirmaciju nekih po`eljnih vrednosti i programa, obelodanjuju}i zanemarena pitanja. Prevela sa engleskog: Dragana Duli}

11

Gerd Oberlajtner

Gerd Oberlajtner

Ljudska prava i bezbednost -- dve kule?

LJUDSKA PRAVA I BEZBEDNOST -- DVE KULE?* U na{em navodno teroristi~kom -- ili pre antiteroristi~kom -- svetu ~ini se da stojimo pred izazovom (ponovnog) definisanja odnosa izme|u bezbednosti i ljudskih prava. Ali, {ta nam zapravo zna~e ovi pojmovi, i kako vidimo njihovu vezu? Da li je 11. septembar bio okida~ za zapo~injanje neizvesne i zbunjuju}e bitke izme|u dve kule -- Ljudskih prava i Bezbednosti? Nekoliko misli treba da podstakne raspravu:

Svet antiterorizma: bezbednost nasuprot ljudskim pravima @ivimo u svetu obele`enom antiterorizmom, u kojem moramo da budemo spremni na teroristi~ke napade, te nam stoga ka`u: ,,Teroristi~ki napad na Ujedinjeno Kraljevstvo neizbe`an je.‘‘ U jednom takvom svetu ljudska prava treba da budu su`ena i smanjena. Treba da izaberemo izme|u bezbednosti i ljudskih prava, izme|u sigurnosti i slobode, izme|u za{tite i slobode. Ljudska prava mogu da budu okrnjena u ime ve}e bezbednosti, te da na kraju zbog bezbednosti budu i izigrana. Govori se dvama razli~itim jezi~kim sklopovima -- jezikom ljudskih prava i jezikom bezbednosti -- koji se svakim danom sve vi{e udaljavaju. I dok nam izgleda da se prili~no razumemo kada opisujemo koncept ljudskih prava, to ne va`i u raspravama o bezbednosti -- {ta ona zna~i, ili treba da zna~i? ^ija bezbednost? Bezbednost u odnosu na {ta? Bezbednost u ime ~ega?

Ose}anje nesigurnosti: rasprava o ljudima koji tra`e azil Izgleda da zbrinjavanje sve ve}eg broja ljudi koji tra`e azil stvara op{te ose}anje nebezbednosti. Ni lokalne vlasti ni stanovni{tvo ne libe se da otvoreno odbace planove za sme{taj ve}eg broja azilanata. Neke kriminalne radnje koje su po~inili azilanti bile su dovoljne da se otvori rasprava o potpunom povla~enju iz me|unarodnih sporazuma o ljudskim pravima. Ne smatram da odgovor na ovu *

Gerd Oberleitner, ,,Human rights and security -- The Two Towers?’’, Centre for the Study of Human Rights, Discussion group 11 February 2003, http://www.lse.ac.uk/Depts/humanrights/Documents/ Security_and_human_rights.pdf#search='Oberleitner%2C%20Human%20security%20and%20hu man %20rights'

13

Gerd Oberlajtner

histeriju le`i u navo|enju pravnih tuma~enja -- koliko kod da su ona valjana -- koja obja{njavaju apstraktne principe me|unarodnog re`ima ljudskih prava a da se pri tom ne bave stvarnim ili izmi{ljenim pitanjima bezbednosti. [ta je sa ljutitim pitanjem koje postavljaju oni suo~eni sa nebezbedno{}u: ,,A {ta je sa mojim ljudskim pravima!?‘‘ Da li je ljudsko pravo `iveti, pa ~ak i ose}ati se bezbedno? Bezbednost je ,,za{tita od ne~eg lo{eg {to bi se moglo desiti u budu}nosti‘‘, kao i ,,stanje u kojem se neko ose}a sretnim, bezbednim i oslobo|enim brige‘‘, ka`e nam Oksfordski engleski re~nik; ona je podjednako i uslov i ose}anje. Da li je to u nekoj vezi sa ljudskim pravima? [ta je u tom smislu ,,bezbednost‘‘ vi|ena iz perspektive ljudskih prava?

Sloboda od straha ^etiri Ruzveltove slobode ~esto se citiraju kao osnova za razvoj sistema ljudskih prava posle 1945. godine, dok su sloboda od straha i sloboda od uskra}enosti prevedene na pojmove gra|anskih i politi~kih prava, odnosno ekonomskih i socijalnih prava. Me|utim, kada je re~ o slobodi od straha, Ruzvelt je mislio na kontrolu naoru`anja, a ne na ljudska prava ili na individualnu bezbednost.1 Pa ipak, sloboda od straha je lako shvatljiva ideja i `elja koja svima nama mnogo zna~i. Ali, da li je ona i ljudsko pravo?

Ljudsko pravo na bezbednost? Ljudska prava su se uvek ticala bezbednosti pojedinca. Zapravo, moglo bi se re}i da je ,,bezbednost‘‘ samo ljudsko pravo. ^lan 3 Univerzalne povelje o ljudskim pravima eksplicitno se odnosi na bezbednost unutar okvira ljudskih prava (,,Svako ima pravo na `ivot, slobodu i bezbednost li~nosti‘‘). [ta se misli pod ,,bezbedno{}u‘‘ kao ljudskim pravom? ^lan 3 Univerzalne povelje o ljudskim pravima izgleda da spaja tri razli~ita, iako me|usobno povezana prava, tj. pravo na `ivot, li~nu slobodu (odnosno pravo na kretanje) i pravo na li~nu bezbednost (odnosno pravo na su|enje ili pu{tanje iz pritvora sve do odr`avanja sudskog procesa).2 Ako ste li{eni slobode, imate pravo da znate iz kojeg razloga. 1

2

14

,,U budu}nosti koja je pred nama i koju nastojimo da u~imo bezbednom nadamo se da }emo `iveti u svetu koji }e po~ivati na ~etiri su{tinske ljudske slobode. Prva je sloboda govora i izra`avanja -svuda u svetu. Druga je sloboda svakog pojedinca da slavi Boga na svoj sopstveni na~in -- svuda u svetu. Tre}a je sloboda od uskra}enosti -- koja, prevedena na obi~an jezik, zna~i ekonomsko razumevanje koje }e obezbediti stanovnicima svake dr`ave zdrav `ivot u miru -- svuda u svetu. ^etvrta je sloboda od straha -- koja, prevedena na obi~an jezik, zna~i da se {irom sveta smanji naoru`anje do onog stepena i na tako obuhvatan na~in da nijedna dr`ava ne bude u prilici da izvr{i fizi~ki akt agresije protiv svog suseda -- bilo gde u svetu.‘‘ Congressional Record, 1941, Vol. 87, Pt. I. Prilog Lars Adam Rehof-a ^lanu 3, u: Asbjørn Eide, Gudmundur Alfredsson, Gøran Melander, Lars Adam Rehof and Allan Rosas: The Universal Declaration on Human Rights. A Commentary, Oxford (Oxford University Press) 1992, str. 73 et seq.

Ljudska prava i bezbednost -- dve kule?

Ako ste li{eni slobode, posedovanje prava na bezbednost iz ^lana 3 u velikoj meri predstavlja obavezu dr`ave da se ne me{a u li~ni integritet pojedinca. Postoji li {ire zna~enje prava na bezbednost od ovog tuma~enja? Pozivaju}i se na pripremne radove [travaux préparatoires] Univerzalne povelje o ljudskim pravima, Rehof3 nas podse}a na slede}e: ,,U nacrtu ~lana 3 bio je odba~en kubanski predlog da se unese za{tita 'integriteta' sa obrazlo`enjem da je 'integritet' pokriven re~ju 'bezbednost'. Sli~an belgijski amandman da se uklju~i pozivanje na 'po{tovanje fizi~kog i moralnog integriteta osobe' tako|e je bio odba~en. Kao predsedavaju}a u grupi koja je pripremala nacrt, gospo|a Ruzvelt, podr`ana od strane francuske delegacije, izjavila je da je re~ 'bezbednost' izabrana zbog toga {to je obuhvatnija od bilo kojeg drugog izraza. Kona~no je formulacija ^lana 3 usvojena sa 36:0 glasova i 12 uzdr`anih. Ovo ostavlja vi{e otvorenih pitanja nego {to daje odgovorâ. Da li su predlaga~i nacrta Deklaracije imali na umu {ire shvatanje bezbednosti?‘‘

Tri pojma: li~na bezbednost, socijalna bezbednost i bezbedan svet Duh ^lana 3 Univerzalne povelje tokom vremena je prenet na druge univerzalne i regionalne instrumente ljudskih prava. Izgleda da se u ovim dokumentima jam~e tri razli~ita pojma ,,bezbednosti‘‘: li~na bezbednost, socijalna bezbednost i ono {to bih nazvao ,,me|unarodnom‘‘ bezbedno{}u. Li~na bezbednost se pre svega odnosi na za{titu od hap{enja i zato~enja od strane dr`avnih slu`benika.4 Socijalna bezbednost, iako je zbog svog sprovo|enja u delo umnogome sporna, predstavlja ljudsko pravo.5 ^lan 23 Afri~ke povelje o pravima ljudi i naroda odnosi se na ,,me|unarodnu‘‘ bezbednost u formi kolektivnog prava: ,,Svi narodi }e imati pravo na nacionalni i me|unarodni mir i bezbednost.‘‘ 3 4

5

Ibid., str. 77. ^lan 9 Me|unarodnog sporazuma o gra|anskim i politi~kim pravima (,,Pravo na slobodu i sigurnost li~nosti i sloboda od samovoljnog hap{enja i pritvora‘‘), ^lan 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (,,Svako ima pravo na slobodu i sigurnost‘‘), ^lan 6 Afri~ke povelje o pravima ljudi i naroda (,,Svaki pojedinac ima pravo na slobodu i bezbednost svoje li~nosti‘‘), ^lan 1 Ameri~ke deklaracije o pravima i du`nostima ~oveka (,,Svako ljudsko bi}e ima pravo na `ivot, slobodu i bezbednost svoje li~nosti‘‘) i ^lan 7 Ameri~ke konvencije o ljudskim pravima (,,Svaka osoba ima pravo na li~nu slobodu i bezbednost‘‘). ^lan 22 (,,Svako ima kao ~lan dru{tva pravo na socijalnu sigurnost...‘‘) i ~lan 25 Univerzalne povelje o ljudskim pravima (,,svako ima pravo na ... za{titu u slu~aju nezaposlenosti, bolesti, nesposobnosti, udovi{tva, starosti ili nekog drugog `ivotnog nedostatka u slu~ajevima koji su izvan njegove kontrole‘‘), ^lan 9 Me|unarodnog sporazuma o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (,,Dr`ave se obavezuju da }e priznati pravo svakoga na socijalnu sigurnost, uklju~uju}i socijalno osiguranje‘‘), ^lan 16 Ameri~ke deklaracije o pravima i du`nostima ~oveka (,,Svaka osoba ima pravo na socijalno sigurnost...‘‘) i ^lan 9 Dodatnog protokola Ameri~ke konvencije o ljudskim pravima u domenu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava -- ,,Protokol iz San Salvadora‘‘ (,,Svi imaju pravo na socijalnu sigurnost...‘‘).

15

Gerd Oberlajtner

Ova tri pristupa uzeta zajedno ukazuju na interes prema re`imu ljudskih prava u kontekstu bezbednosti pojedinaca i grupa, iako ne obrazuju bilo {ta {to bi odgovaralo ljudskom pravu na bezbednost.

Savet bezbednosti Upravo kao {to se i re`im ljudskih prava ne ose}a lagodno kada treba da se bavi ,,bezbedno{}u‘‘, tako se i me|unarodne institucije i mehanizmi koji garantuju bezbednost nalaze u nedoumici kada se povede re~ o ljudskim pravima. I pored toga je ve} 1977. godine Savet bezbednosti, kojem je povereno da se stara o miru i stabilnosti u svetu u duhu Povelje Ujedinjenih nacija, doneo ozbiljne odluke koje se -- velikim delom -- zasnivanju na kr{enju ljudskih prava (embargo na oru`je u Ju`noj Africi nakon ubistava u Sovetu 1976), mada je Savet morao da ih nazove pretnjama regionalnoj bezbednosti i stabilnosti. Veliki broj rezolucija Saveta bezbednosti tokom poslednjih godina donet je zbog brige za ljudska prava. Te{ko da bi se moglo re}i da je Savet bezbednosti postupao prema ljudskim pravima na dosledan i koherentan na~in. Bio je to veliki korak, ako ne za ~ove~anstvo, a onda barem za mnoge diplomate u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, kada je visoki komesar za izbeglice Meri Robinson pozvana da se obrati Savetu bezbednosti 18. septembra 1999. godine. Ho}emo li ikad vi{e videti kako Savet za bezbednost i ljudska prava UN deluje u cilju za{tite ljudskog prava na bezbednost svakog pojedinca?

Od dr`avne bezbednosti ka ljudskoj bezbednosti ,,Ljudska bezbednost‘‘ je postala krilatica u globalnoj raspravi o promenjenom zna~enju bezbednosti. Kao distinktno nov pojam, njega je stvorio i u velikoj meri oblikovao Mahbub Ul Hak u Izve{taju o razvoju UNDP-a iz 1994. godine. Kanada je preuzela ideju ljudske bezbednosti i zapo~ela proces njene formulacije kao prioriteta spoljne politike.6 Na inicijativu Kanade i drugih zemalja, stvorena je Mre`a ljudske bezbednosti kao koalicija istomi{ljenika ~iji je cilj unapre|enje ljudske bezbednosti na globalnom nivou.7 U cilju sprovo|enja ovog cilja oformljena je na visokom nivou Komisija za ljudsku bezbednost, kojom su predsedavali Amartija Sen i Sadako Ogata.8 6

7 8

16

Za istoriju pojma kao i za pore|enje izme|u pristupa UNDP i Kanade videti detaljnije kod: Kanti Bajpai, ,,Human Security: Concept and Measurement‘‘, Kroc Institute Occasional Paper #19:OP:1, 2000, http://www.nd.edu/∼krocinst/report/report19/abs_19_1.html. O kanadskom shvatanju videti: http://www.humansecurity.gc.ca. Za informaciju o Mre`i ljudske bezbednosti videti: http://www.humansecuritynetwork.org. Videti: http://www.humansecurity-chs.org.

Ljudska prava i bezbednost -- dve kule?

Ove inicijative su privukle pa`nju akademskih krugova, tako da se pojam dalje razra|ivao i o njemu raspravljalo. Ustanovljeni su instituti, centri, programi i certifikati o ljudskoj bezbednosti.9 Publikacije o ljudskoj bezbednosti10 na{le su se u bibliotekama, pojavljuju se bilteni i konferencije njoj posve}eni.11 Ljudska bezbednost je i dalje ostala osporavani pojam, kako u pogledu odre|enja, tako i opsega i upotrebljivosti. Zastupnici je vide kao blagovremenu, nu`nu i upotrebljivu ekspanziju tradicionalnih bezbednosnih preokupacija, ali i kao korisno oru|e u oblikovanju spoljne politike. Neki je vide kao promenu paradigme ili kao dramati~no odstupanje od tradicionalnih pojmova spoljne politike. Kriti~ari su optu`ili ovaj koncept da je preterano univerzalisti~ki. Ukazali su na njegovu nepreciznost, kao i na probleme ,,sekuritizacije‘‘ (odnose se i na sámo ljudsko bi}e) koji nisu u slu`bi `rtava nebezbednosti, ve} pre stvaraju la`ne nade i prioritete.12 Ljudska bezbednost je optu`ena da predstavlja koncept koji je slabo primenjiv u praksi. Iako pojam jo{ uvek pati od teorijske nedoslednosti i stoji da su pitanja njegovog odre|enja daleko od re{enih, ljudska bezbednost je na putu da promeni institucije kao i praksu globalnog upravljanja. Ima se utisak da je ~ak i za agencije Ujedinjenih nacija i regionalne organizacije ljudska bezbednost do sada zastupljenija u publikacijama i veb-stranicama nego u konkretnim akcijama. Me|utim, zahvaljuju}i tome {to se civilno dru{tvo uklju~ilo na me|unarodnom nivou, usvajanje konvencije o zabrani upotrebe nagaznih mina, Konferencija Ujedinjenih nacija o lakom naoru`anju, kao i formiranje Me|unarodnog krivi~nog suda, sve se vi{e pripisuju ljudskoj bezbednosti kao konceptu koji je uticao na dono{enje odluka i ove aktivnosti. Doista, u svetu u kojem `ivimo i gde rastu netradicionalne, nekonvencionalne i transnacionalne pretnje, za{tita granica i o~uvanje teritorijalnog integriteta ne mogu da budu krajnji cilj bezbednosti. ,,Ograni~avanje dr`avnog suvereniteta, mobilizacija me|unarodnog civilnog dru{tva u odbrani me|unarodnih normi kao i podela vlasti izme|u dr`ave i ne-dr`avnih aktera u globalizovanom svetu (...) ostavlja nam jasnu poruku: dr`ava vi{e nije u stanju da monopoli{e pojam i praksu bezbednosti.‘‘13 9 10

11 12 13

Harvardski program o humanitarnoj politici i istra`ivanju sukoba bio je prvi koji je sa~inio listu postoje}ih institucija i osoba koji se bave ljudskom bezbedno{}u; videti: http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/events/hsworkshop/related_research.pdf. Publikacije uklju~uju: Rob McRae (ed.), Human Security and the New Diplomacy: Protecting People, Promoting Peace, Montreal (McGill-Queen's University Press) 2001; Edward Newman and Oliver P. Richmond (eds.), The United Nations and Human Security, Basingstoke (Palgrave) 2001; Fen Osler Hampson et al., Madness in the Multitude: Human Security and World Disorder, Oxford (University of Oxford Press) 2001; P. Stoett, Human and Global Security. An Exploration of Terms, Toronto (University of Toronto Press) 1999. Human Security Network News Bulletin, http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/human_security.htm Videti, na primer: Yuen Foong Khong, ,,Human Security: A Shotgun Approach to Alleviating Human Misery?‘‘, Global Governance 7 (2001), str. 231--236. Sverre Lodgaard, ,,Human Security: Concept and Operationalization‘‘, http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/events/hsworkshop/lodgaard.pdf, str. 4.

17

Gerd Oberlajtner

Ostavimo po strani neke vrlo {iroke (i doista ne ba{ upotrebljive) pristupe ljudskoj bezbednosti i razmotrimo definiciju Lojda Aksvortija, po kojoj je ,,[ljudska bezbednost] u su{tini, napor da se izgradi globalno dru{tvo u kojem je sigurnost pojedinaca u centru me|unarodnih prioriteta i motivaciona snaga za me|unarodno delovanje; gde se unapre|uju me|unarodni standardi ljudskih prava i vladavina zakona i ugra|uju u koherentnu mre`u koja {titi pojedinca; gde prekr{ioci ovih standarda podle`u odgovornosti; i gde su na{e globalne, regionalne i bilateralne institucije -- sada{nje i budu}e -- napravljene i opremljene tako da ove standarde unapre|uju i ja~aju.‘‘14 Koja je uloga ljudskih prava u ovoj ,,koherentnoj mre`i koja {titi pojedinca‘‘? Ljudska prava su opisana kao sr` ljudske bezbednosti15 i kao normativni okvir ljudske bezbednosti.16 Ljudska bezbednost je {iri pojam, koji obuhvata kako fundamentalna prava tako i osnovne sposobnosti i apsolutne potrebe.17 Za razliku od ljudskih prava, ljudska bezbednost izgleda da obuhvata pretnje kojima se ljudska prava ne bave primarno, kao {to su, na primer, prirodne katastrofe; ona se bavi pretnjama koje poti~u podjednako od dr`ave kao i od ne-dr`avnih aktera, te je se stoga ne ti~e podela na javno i privatno, koju ina~e nalazimo kod ljudskih prava. Ljudska prava su deo ljudske bezbednosti. Na ovaj na~in povezivanje ljudskih prava i bezbednosti mo`e da promeni tradicionalno shvatanje oba pojma.18 Da spomenemo neke: Pojam ljudske bezbednosti pro{iruje rasprave o ljudskim pravima i u nju uvodi pitanja koja se odnose na njihovo kr{enje, poput upotrebe sile u ime za{tite ljudskih prava, kao i kr{enja ljudskih prava od strane ne-dr`avnih aktera. Bi}e nam potrebno da podrobnije analiziramo kako ljudska bezbednost mo`e objasniti i dopustiti upotrebu sile u cilju za{tite ljudskih prava. 14 Lloyd Axworthy o kanadskom pristupu, u: Canada World View, Special Edition, jesen 1999,

http://www.dfaitmaeci.gc.ca/canada-magazine/wv-se1/se1t3-e.htm

15 Na primer, Sabina Alkire, ,,Conceptual Framework for Human Security‘‘, Izlaganje na Kennedy

School, Harvard University, 2002, www.humansecurity-chs.org/doc/0206harvard.html [prevedeno u prvom tomu ovog zbornika -- prim. prir.], str. 5, ona govori o ljudskim pravima kao ,,vitalnom jezgru ljudske bezbednosti‘‘. 16 Videti deklaraciju koju je usvojila Radionica o odnosu ljudskih prava i ljudske bezbednosti odr`ana u San Hoseu, Kostarika, 2. decembra 2001. godine, http://humansecurity-chs.org/doc/sanjosedec. html: ,,Mi iznova nagla{avamo na{e uverenje da ljudska prava i atributi koji proizlaze iz ljudskog dostojanstva predstavljaju normativni okvir i pojmovnu ta~ku odno{enja, a koja neminovno moraju da se primene u izgradnji i primeni pojma ljudske bezbednosti.‘‘ 17 Cf. Sabina Alkire, ,,Conceptual Framework for Human Security‘‘, Izlaganje na Kennedy School, Harvard University, 2002, www.humansecurity-chs.org/doc/0206harvard.html. [prevedeno u prvom tomu ovog zbornika -- prim. prir.] 18 O prvim poku{ajima da se analiziraju ova pitanja videti: Human Security, Human Rights and Human Development, seminar na Kennedy School, Harvard University, 2002, http://www.humansecuritychs.org; Radionica posve}ena odnosu ljudskih prava i ljudske bezbednosti, San Hose, Kostarika, 2. decembar 2001, http://humansecurity-chs.org; Bertrand G. Ramcharan, Human rights and human security, The Hague (Nijhoff) 2002.

18

Ljudska prava i bezbednost -- dve kule?

Bezbednosna pitanja za koja se smatra da zadiru u nacionalnu bezbednost (,,ugro`avanje `ivota nacije‘‘) dopu{taju da se neka ljudska prava derogiraju. Bilo je mi{ljenja da ako ljudska bezbednost dobije na zna~aju uporedo sa nacionalnom bezbedno{}u, onda ljudska prava ne}e tek tako lako biti zanemarena ili -- pravno govore}i -- derogirana.19 Ljudska bezbednost pro{iruje pojam ljudskih prava u pravcu pretnji koje ne nastaju samo od dr`ava. Ljudska bezbednost bi mogla bolje da objasni za{to neki postupci privatnih strana i ne-dr`avnih aktera treba da se tretiraju kao kr{enje ljudskih prava. Prevela sa engleskog: Dragana Duli}

19 Ellen Seidensticker, ,,Human Security, Human Rights and Human Development‘‘, rad predstavljen

na Kennedy School, Harvard University, 2002, http://www.humansecurity-chs.org, str. 1.

19

Polin Ker*

PolinRazvoj Ker dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

RAZVOJ DIJALEKTI^KOG ODNOSA IZME\U DR@AVOCENTRI^NE I LJUDSKOCENTRI^NE BEZBEDNOSTI** Teoreti~ari i prakti~ari ve} du`e od deset godina sve vi{e koriste termin ,,ljudska bezbednost‘‘ da bi izrazili novo ljudskocentri~no, pre nego tradicionalno dr`avocentri~no shvatanje bezbednosti. Uprkos njegovoj sve ve}oj upotrebi -posebno u zvani~nim izjavama Organizacije ujedinjenih nacija, spoljnoj politici dr`ava, nau~nim ~asopisima i nastavnim programima -- ideja ljudske bezbednosti je i dalje vrlo sporna.1 Podjednako sporna je i vrednost tradicionalnog dr`avocentri~nog koncepta bezbednosti u odnosu prema savremenim bezbednosnim pitanjima. Sa stanovi{ta disciplina kao {to su me|unarodni odnosi i studije bezbednosti, rasprava o ovim razli~itim pristupima bezbednosti proizvela je mnoga obja{njenja njihovih stavova.2 Ali, uop{te nije istra`ivano da li sve ove aktivnosti imaju bilo kakav uticaj na to kako se ,,bezbednost‘‘ razume na op{tijem nivou. Drugi na~in da se postavi pitanje jeste: da li postoji bilo kakva interakcija izme|u ove dve paradigme koja bi proizvodila novi na~in mi{ljenja ili nove stavove o bezbednosti? *

Istra`iva~, Odeljenje za me|unarodne odnose, Istra`iva~ka {kola pacifi~kih i azijskih studija, Nacionalni univerzitet Australije. Zahvaljujem se Bill Tow, Chris Reus-Smit, Wynne Russell, Mary-Louise Hickey i Lynne Payne na pomo}i pri pisanju ovog rada. ** Izvor: Pauline Kerr, ,,The evolving dialectics between state-centric and human-centric security‘‘, Department of International Relations, RSPAS, Australian National University, Working Paper 2003/2, Cambera, September 2003. 1 Roland Paris, ,,Human security: Paradigm shift or hot air?‘‘, International Security 26 (2) Fall 2001, str. 87--102. 2 Videti, na primer: Barry Buzan, ,,Human security: What it means and what it entails‘‘, rad prezentovan na 14. azijsko-pacifi~kom okruglom stolu u Kuala Lumpuru, od 3. do 7. juna 2000, str. 1--15; Yuen Foong Khong, ,,Human security: A shotgun approach to alleviating human security?‘‘, Global Governance 7 (3), 2001, str. 231--236; William T. Row, Ramesh Thakur i In-Taek Hyun (eds.), Asia's emerging regional order: Reconciling traditional and human security (Tokyo: United Nations University Press, 2000); Andrew Mack, ,,Human security in the new millennium‘‘, Work In Progress 16 (3), 2002, str. 4--6; Majid Tehranian (ed.), Worlds apart: Human security and global governance (London and New York: I. B. Tauris u saradnji sa Toda Institute for Global Peace and Policy Research, 1999); Theodore Moran, ,,International economics and national security‘‘, Foreign Affairs 69 (5) 1990/91, str. 74--90; Brad Roberts, ,,Human rights and international security‘‘, Washington Quarterly 13 (2), 1990, str. 65--75. Tako|e videti internet-prezentacije npr. Komisije za ljudsku bezbednost (www.humansecuritynetwork.org); Kanadskog konzorcijuma za ljudsku bezbednost (www.humansecuritybulletin.info); i Harvardski program za humanitarnu politiku i istra`ivanje sukoba (www.hsph.harvard.edu/hpcr/cpi.htm).

21

Polin Ker

Ovde se obrazla`e da postoji jedna dijalektika bezbednosti3 koja se razvija iz elemenata dr`avocentri~nog i ljudskocentri~nog pristupa. Dijalekti~ki odnos se uspostavlja izme|u dva referentna objekta, dr`ave i naroda, izme|u unutra{njih i spolja{njih pretnji ovim referentnim objektima i izme|u razli~itih sredstava za pove}avanje bezbednosti svakog od njih. Dijalektika, tako|e, obuhvata uzro~nu i su{tinsku povezanost ovih elemenata. Vremenom je mogu}a nova sinteza u smislu srednjeg puta ili se ,,via media‘‘4 mo`e razviti izme|u dr`avocentri~nog i ljudskocentri~nog pristupa. Pojmovni dokaz za ovaj argument mo`e se prona}i u nekoliko skora{njih nau~nih radova. Tako|e postoje empirijski dokazi da neki posrednici bezbednosti -- razli~ite globalne institucije, dr`ave i ne-dr`avni ~inioci -- razmatraju bezbednost u sli~nim dijalekti~kim terminima. Druga poenta ovog rada jeste ukazivanje na probleme koji proisti~u iz ovakvog pristupa. O tome }e se podrobno raspravljati. Pored toga, u principu, dijalektika bezbednosti izme|u paradigmi i mogu}e nove sinteze ili via media nudi na~in odno{enja prema rastu}em broju problema koje obuhvata savremena bezbednosna agenda. Izazov predstavlja poku{aj uspostavljanja ravnote`e izme|u ovih delova, prona}i najbolju, i konceptualnu i prakti~nu, via media u svakoj bezbednosnoj situaciji. Iz vi{e razloga je zna~ajno utvrditi postojanje dijalektike bezbednosti. Iz stru~ne perspektive se vidi da mnogi nau~nici, pa ~ak i prakti~ari, razvijaju bezbednosne koncepte i prakse koje se zasnivaju na razli~itim dimenzijama bezbednosti; a to su, i za dr`avnu i za ljudsku bezbednost, spoljne i unutra{nje dimenzije bezbednosti, pitanja reda i pravde i pitanja ,,{ta jeste‘‘ i ,,{ta bi trebalo da bude‘‘. To je suprotno od stanovi{ta da se bezbednosni koncepti i prakse mogu razumeti iz jedne odre|ene perspektive, ili jednog teorijskog koncepta kao {to je realizam.5 Ipak, najve}i zna~aj je u tome da formulisanje koncepata i praksi koje se zasniva na dijalektici izme|u razli~itih elementa bezbednosti jeste, u sada{njim okolnostima, najprikladniji na~in za unapre|enje bezbednosti ljudi. @ivimo u svetu u kojem se opasni me|udr`avni, unutardr`avni i transnacionalni bezbednosni problemi neumitno nastavljaju. Kraj Hladnog rata nije doneo mir. To je svet u kojem dr`ave, uprkos izazovima, ostaju dominantan ~inilac, u kojem dr`avocentri~na bezbednost ostaje dominantna i zaista jedina relevantna, u kojem je suverenost isto3

4 5

22

,,Dijalektika‘‘ se u ovom kontekstu odnosi na ,,najbla`u upotrebu (koja) izgleda da samo implicira to da u bilo kojem slo`enom sistemu stvari, ljudi ili mi{ljenja deluju suprotstavljene sile ili tendencije, tako da njihov odnos podse}a na oscilovanje od jednog do drugog ekstrema‘‘. Ipak, to ne isklju~uje mogu}nost da, u marksisti~kom smislu, ,,dijalektika zna~i razvoj kao borbu suprotnosti‘‘ i to da se razvijaju novi stavovi. Oxford English Dictionary Online (Oxford: Oxford University Press, 2002), dictionary.oed.com. Ideja o ,,via media‘‘ ili ,,{irokom srednjem putu‘‘ izme|u razli~itih misaonih tradicija dobro je poznati argument nau~nika koji je pripadao Engleskoj {koli, Martina Vajta (Martin Wight). Za dalju elaboraciju ove ideje videti: Martin Wight, str. 17--18 i dalje. Izgleda da razvoj dijalektike bezbednosti podr`ava stav Pitera D`. Kacen{tajna (Peter J. Katzenstein) i Nobua Okavare (Nobuo Okawara) da ,,analiti~ki eklekticizam, a ne uskogrudost‘‘ omogu}ava bolje razumevanje bezbednosne situacije u Japanu i azijsko-pacifi~kom regionu. Videti: Peter J. Katzenstein and Nobuo Okawara, ,,Japan, Asia-Pacific security, and the case for analytical eclecticism‘‘, International Security 26 (3), 2001/02, str. 153--185.

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

vremeno i prednost i nedostatak. To je, tako|e, svet u kojem postoje sve brojniji normativni i utilitarni imperativi za osiguravanje ve}e bezbednosti ljudi. Razumevanje sve ve}e me|usobne povezanosti ovih problema, povezanosti pitanja bezbednosti dr`ava i ljudi, u uslovima dijalektike bezbednosti vi{e obe}ava od pojedina~nog paradigmati~nog pristupa, uprkos svim te{ko}ama. Analiza }e biti sprovedena u tri dela. Po~inje se pregledom dr`avocentri~nih i ljudskocentri~nih pristupa ideji bezbednosti u literaturi iz oblasti me|unarodnih odnosa i studija bezbednosti i kritikama koje svaki od ovih pristupa upu}uje onom drugom. Zaklju~ak do kojeg se dolazi na osnovu ove analize glasi da svaka od ovih kritika otkriva ozbiljne mane dvostrukog stanovi{ta i da bi idealizovan pristup bezbednosti obuhvatao va`ne elemente oba pristupa. Drugi deo ispituje skora{nje radove nekoliko nau~nika {to predstavljaju pristup bezbednosti koji se razvija i koji nastoji da uspostavi veze i dijalekti~ki odnos izme|u dr`avocentri~nog i ljudskocentri~nog pristupa. U radu }e se zatim ispitati dokazi koji podr`avaju stav da neki va`ni posrednici bezbednosti -- neke globalne institucije, dr`avni i ne-dr`avni ~inioci -- imaju sli~ne pristupe. U izvesnoj meri, ovaj konceptualni i empirijski razvoj zadovoljava idealizovani pristup koji je predlagan u prethodnim kritikama. Tre}i deo analizira jake i slabe strane dijalekti~kog pristupa bezbednosti, dokazuju}i da u svom sada{njem obliku ne posve}uje dovoljno pa`nje odgovaraju}oj ravnote`i izme|u dr`ave i ljudskocentri~nih pristupa. Problem ravnote`e je, tako|e, i problem u praksi gde mnogi posrednici [providers] bezbednosti usvajaju dijalektiku bezbednosti koja je jo{ uvek naklonjena dr`avocentri~nom pristupu. U radu se zaklju~uje da, i pored ovih konceptualnih i empirijskih manjkavosti, dijalektika bezbednosti i mogu}i via medias pru`aju obe}avaju}e puteve unapre|enja bezbednosnog koncepta i prakse. Dalja istra`ivanja treba da ispitaju iznete zaklju~ke.

Dr`avocentri~ni i ljudskocentri~ni pristup bezbednosti: oba su nu`na, ali ne i dovoljna Unutar oblasti me|unarodnih odnosa i njene podoblasti studija bezbednosti, rasprava o ,,bezbednosti‘‘ ~esto se vodi unutar pojmovnog okvira koji se odnosi na ,,referentni objekt‘‘ bezbednosti, na ,,pretnje‘‘ tom/tim referentnim objekt(ima) i na ,,sredstva‘‘ kojima se poku{ava da se spre~e pretnje referentnom objektu i da se on za{titi od njih. Za tradicionaliste je referentni objekt dr`ava, a osnovnu pretnju predstavljaju druge dr`ave koje imaju mogu}nost i nameru da upotrebe silu kako bi ostvarile svoje ciljeve. Sredstva za suprotstavljanje takvim pretnjama jesu vojno zastra{ivanje i, ako je neophodno, upotreba sile u slu~aju neposredne ratne opasnosti i agresije. Prema tradicionalisti~kim nau~nicima, zna~enje bezbednosti se, vremenom, malo promenilo i na njih ne ostavlja utisak jedan drugi argument, koji se ti~e ljudske bezbednosti, u smislu promene njihovog pogleda.6 6

Postoji obimna literatura u kojoj se zastupa tradicionalni pristup bezbednosti. Videti, na primer, Sean M. Lynn-Jones, ,,International security studies‘‘, International Studies Notes 16 (3), 1992, str.

23

Polin Ker

Dr`avocentri~na kritika ljudskocentri~ne perspektive ima nekoliko dimenzija. Prema mnogim tradicionalisti~kim nau~nicima, nema adekvatnog osnova za postavljanje ljudske bezbednosti za referentni objekt bezbednosti. Beri Bazan (Barry Buzan), na primer, nije uveren u potrebu da sredi{te pa`nje usmereno na dr`avnu bezbednost kao referentni objekt treba da bude pomereno ili ~ak ni dopunjeno ljudskom bezbedno{}u.7 Bazan tvrdi da referentni objekt ljudske bezbednosti ne mo`e lako biti niti individualan niti svi ljudi -- ~ove~anstvo. Pa`nja usmerena na pojedinca stvara problem posrednika, po{to, u praksi, bezbednost pojedinca predstavlja poku{aj zaobila`enja dr`ave, a dr`ava je nu`an, mada ne i dovoljan uslov bezbednosti svakog pojedinca. Pored toga, Bazan smatra da ako se ljudska bezbednost zaista bavi bezbedno{}u pojedinca, onda to nije ni{ta novo i ve} predstavlja oblast kojom se bave zakoni o ljudskim pravima. Ako je ono ~ime se bavi ljudska bezbednost ~ove~anstvo, onda je to ,,isuvi{e veliko i nejasno da bi steklo {iroku prihva}enost‘‘.8 Ako se ljudska bezbednost bavi neki srednjim nivoom -- ili socijetalnom bezbedno{}u -- onda ona interesuje grupe ljudi koje su okupljene zajedno zato {to dele neki oblik zajedni~kog identiteta. Obi~no se takve grupe ispoljavaju kao narodi ili veroispovesti, {to predstavlja, kako tvrdi Bazan, ,,povratak na perspektivu 'nacionalne bezbednosti', iz koje pobornici ljudske bezbednosti verovatno `ele da pobegnu‘‘.9 Iz ovih razloga, Bazan odbacuje ideju ljudske bezbednosti kao korisnog ~inioca me|unarodne bezbednosti. Bazanovi argumenti otkrivaju poseban pravac mi{ljenja o tome {ta legitimno mo`e da sa~injava referentni objekt bezbednosti, odre|uje ,,{ta je‘‘ priroda dr`ave i me|unarodnih odnosa, a time i osnovnu temu ove oblasti. Sa ovog stanovi{ta se i kontekst i priroda odnosa izme|u dr`ava razlikuje od onog {to se doga|a unutar dr`ave. Me|unarodni kontekst se ne zasniva na pojmu socijalne pravde, karakteristi~nom za unutardr`avni nivo, ve} pre na anarhiji i politici mo}i, a time i na za{titi dr`avnih interesa. Ni me|unarodni sistem, niti dru{tvo dr`ava ne podrazumevaju da mo`e biti uspostavljen red u odnosima me|u dr`avama, niti da pravednost ili moralno/eti~ki kodeksi ili bilo koja norma tipa ,,trebalo bi da bude‘‘ imaju dubok uticaj, {to je, s druge strane, ipak naj~e{}e slu~aj za odnose unutar jedne dr`ave. Nezavisno od toga {to funkcioni{e u druga~ijem kontekstu, me|unarodna bezbednost ima druga~iji cilj -- spoljnu bezbednost dr`ava, druga~ije pretnje -- oru`anu silu dr`ava, i kona~no druga~ija sredstva -- pretnje i upotrebu sile. Priroda dr`ave, upotreba sile i mo}i unutar dr`ave nije predmet odnosa izme|u dr`ava, niti predmet kojim se bavi ova oblast. Otuda je za tradicionaliste, kao {to je Bazan, poku{aj da

7 8 9

24

53--64; Stephen M. Walt, ,,The renaissance of security studies‘‘, International Studies Quarterly 35 (2), 1991, str. 211--239; i Patrick Morgan, ,,Safeguarding security studies‘‘, Arms Control 13 (3), 1992, str. 464--479. Buzan, ,,Human security: What it means‘‘. Bazan tvrdi da je on jedan od par nau~nika koji se bave ljudskom bezbedno{}u iz perspektive me|unarodne bezbednosti. Buzan, ,,Human security: What it means‘‘, str. 8. Buzan, ,,Human security: What it means‘‘, str. 10.

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

se ljudi unutar dr`ava posmatraju kao objekt bezbednosti konceptualno i empirijski manjkav. S obzirom na ~injenicu da Bazan iznosi argument protiv konceptualne i empirijske opravdanosti uklju~ivanja ljudske bezbednosti u praksu i oblast me|unarodnih odnosa, drugi dobro poznati nau~nik iz ove oblasti Juen Fung Kong (Yuen Foong Khong) kritikuje ideju sekuritizacije individualnog ljudskog bi}a, zato {to ona ne uspeva da obezbedi prakti~ne savete, niti da odredi prioritete, niti da ubla`i ljudsku nebezbednost.10 Njegov stav je da se ,,postavljanjem pojedinaca za prioritet ne posti`e nikakva stvarna korist‘‘.11 Potrebno je uspostaviti kriterijume po kojima bi se pravila razlika izme|u razli~itih tipova bojazni za li~nu bezbednost koju do`ivljavaju pojedinci, kako bi se mogli odrediti prioriteti za delovanje. Osim toga, nije jasno to da }e, prema mi{ljenju Konga, sekuritizacija pojedinaca zaista ubla`iti ,,neprilike ugro`enih‘‘.12 On je sumnji~av u vezi s tim da }e sekuritizacija spolja{njih posebnih oblasti, na primer, sfera interesa NATO-a, dovesti do bilo kakvog zna~ajnijeg unapre|enja i, zbog toga, da ova ideja proizvodi la`ne nade kod `rtava i me|unarodne zajednice. Kong, tako|e, sumnja u to da }e ,,uzimanje ljudske bezbednosti za ozbiljno‘‘ imati pozitivan uticaj na me|unarodni mir i bezbednost.13 ,,Stavljanje ljudi na prvo mesto‘‘, ka`e on, pati od istog nedostatka kriterijuma za razlikovanje razli~itih tipova ljudi i stoga je ,,suvi{e univerzalisti~ko‘‘ da bi moglo omogu}iti politi~ke savete za pobolj{anje me|unarodne bezbednosti. Kongova pristrasnost prema dr`avocentri~nom konceptu jo{ je uo~ljivija u njegovom savetu da je za ljude bolje ako ,,stave kartu na svoju vladu -- i svoju dr`avu -- ako `ele da iza|u iz oskudice‘‘.14 Drugi skeptici, koji ne zastupaju nu`no dr`avocentri~ni pristup bezbednosti, tako|e sumnjaju u analiti~ku vrednost ove ideje. Rolan Periz (Roland Paris) tvrdi da je ljudska bezbednost korisnija kao pokli~ za okupljanje nevladinih organizacija (NVO), me|unarodnih agencija i nekih zainteresovanih dr`ava, i kao slogan u kampanji za politi~ke koalicije koje se zala`u za re{avanje razli~itih problema pomo}u, na primer, Sporazuma o zabrani upotrebe protivpe{adijskih nagaznih mina ili osnivanja Me|unarodnog krivi~nog suda. Ipak, kao {to ukazuje Periz, holizam, uklju~enost i kolektivno delovanje nisu zamena za analiti~kih okvir istra`ivanja i prakse.15 I zaista, kriti~ari ljudskocentri~nog pristupa bezbednosti ~esto su lideri zemalja u razvoju. Oni tvrde da je ta ideja samo jo{ jedan poku{aj Zapada da nametne svoje liberalne vrednosti, koje pre isti~u politi~ka nego dru{tvena i ekonomska prava, 10 11 12 13 14 15

Khong, ,,Human Security: A shotgun approach‘‘, Khong, ,,Human Security: A shotgun approach‘‘, Khong, ,,Human Security: A shotgun approach‘‘, Khong, ,,Human Security: A shotgun approach‘‘. Khong, ,,Human Security: A shotgun approach‘‘, Paris, ,,Human Security: Paradigm shift‘‘.

str. str. str. str. str.

231--236. 233. 233. 234. 235.

25

Polin Ker

koje podrivaju principe suverenosti i podr`avaju humanitarne intervencije.16 Premda nisu nu`no izra`eni terminima ove discipline, ovi argumenti protiv ideje ljudske bezbednosti zasnivaju se na velikoj privr`enosti politi~kih lidera spolja{njoj i unutra{njoj suverenosti kao osnovi me|udr`avne suverenosti i unutardr`avne bezbednosti i, mada ne eksplicitno, opstanku re`ima. Politi~ke elite i nau~nici koji prou~avaju me|unarodne odnose a koji odbacuju ljudsku bezbednost sla`u se, iz razli~itih razloga, da uspostavljanje me|unarodne i unutra{nje stabilnosti ima znatno vi{e veze sa uspostavljanjem reda nego sa primenom univerzalnih normi.

Ljudskocentri~ni pristup i kritika tradicionalnog pristupa Argument za ljudskocentri~ni pristup bezbednosti u literaturi koja se bavi me|unarodnim odnosima i studijama bezbednosti delom se mogu prona}i unutar studija ,,kriti~ke bezbednosti‘‘, ili unutar {kola mi{ljenja koje se suprotstavljaju nekim ili svim tradicionalnim gledi{tima o zna~enju bezbednosti. Nau~nici koji se bave kriti~kom bezbedno{}u zahvataju mnogo {ire razumevanje bezbednosti, koje Kit Krauze (Keith Krause) i ostali opisuju kao postojanje ,,tri dimenzije‘‘.17 Prva dimenzija (horizontalna) poku{ava da pro{iri tradicionalisti~ku usku definiciju bezbednosti uklju~uju}i ono {to se smatra razli~itim vrstama pretnji dr`avi: kao {to su ekonomske, ekolo{ke pretnje i one koje proizlaze iz nekontrolisanih migracija stanovni{tva. Druga, povezana dimenzija (vertikalna) ide izvan dr`avocentri~nog pristupa i produbljuje pojam bezbednosti uklju~uju}i druge vrste referentnih objekata: sa jedne strane, bezbednost pojedinca (~esto nazivana ljudska bezbednost), a sa druge strane, globalna bezbednost i, izme|u njih, regionalna i socijetalna bezbednost. Tre}a dimenzija, jo{ uvek unutar dr`avocentri~ne matrice (koja se bavi na~inima za unapre|enje bezbednosti dr`ave) podr`ava saradnju me|u akterima bezbednosti posredstvom op{tih, kolektivnih i sveobuhvatnih pristupa bezbednosti. Ovo tuma~enje tradicionalnog pristupa jeste korisno deskriptivno obja{njenje razlika izme|u ove dve perspektive. Me|utim, najo{trija kritika tradicionalnog pristupa jeste ona koja mu zamera {to ne uspeva da prepozna normativnu ljudskocentri~nu dimenziju bezbednosti. Liberalno usmereni nau~nik Ri~ard Folk (Richard Falk) postavlja ideju ljudske 16 Za opis ovih argumenta videti: Amitav Acharya, ,,Human security: East versus West‘‘, IDSS

Working Paper No. 17 (Singapore: Institute of Defence and Strategic Studies, September 2001), str. 1--18; Mack, ,,Human security in the new millennium‘‘. 17 Keith Krause, ,,Theorizing security, state formation and the 'Third World' in the post-Cold War world‘‘, Review of International Studies 24 (1), 1998, str. 125--136, na str. 126; Sverre Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, rad predstavljen na: Expert Seminar on Human Rights and Peace, Palais Wilson, Geneva, 8--9. decembra 2000, str. 1--25; Jessica Tuchman Mathews, ,,Redefining security‘‘, Foreign Affairs 68 (2), 1989, str. 162--167: Caroline Thomas, In search of security: The Third World in international relations (Brighton: Wheatsheaf, 1987).

26

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

bezbednosti unutar ,,vizionarskog tuma~enja ljudske sudbine‘‘, koje se mo`e pratiti od najranijih vremena do sada{njosti.18 Modernost, tvrdi Folk, ,,postavlja deo ovog vizionarskog podsticaja u okvir sekularizovane imaginacije pojedinaca i grupa koji nastoje da otkriju autonomni put ka boljoj, sigurnijoj i ispunjenijoj budu}nosti ljudskih dru{tava‘‘.19 Skora{nje manifestacije ovog truda unutar discipline uklju~uje razli~ite studije o liberalnom svetskom poretku, na primer, sredinom 1960-ih godina Projekt modela svetskog projekta (World Order Model Project -- WOMP), za koji Folk ka`e da je bio reakcija na dominantnu realisti~ki pogled na svet i makijavelizam.20 Normativna dimenzija ljudske bezbednosti ne uklju~uje samo vizionarska tuma~enja ljudske sudbine, ve} i propisuje neke empirijske karakteristike te vizije. Rame{ Takur (Ramesh Thakur), jo{ jedan cenjeni nau~nik iz oblasti bezbednosti me|unarodnih odnosa, tvrdi da pomak ,,od dr`ave ka pojedincu‘‘ povi{ava ,,kvalitet `ivota‘‘ ljudi. Ljudska bezbednost ima negativnu i pozitivnu, ili ,,dvostruku konotaciju‘‘: Negativna se odnosi na slobodu od -- uskra}enosti, gladi, napada, mu~enja, boravka u zatvoru bez slobodnog i fer su|enja, diskriminacije na la`nim osnovama itd. Pozitivna zna~i slobodu za -- mogu}nosti i prilike koje dozvoljavaju svakom ljudskom bi}u da u`iva u `ivotu u potpunosti bez nametanja ograni~enja drugima koji te`e ka istom. Objedinjavaju}i ove dve konotacije, ljudska bezbednost se odnosi na kvalitet `ivota ljudi u nekom dru{tvu ili ure|enju. Bilo {ta {to umanjuje njihov kvalitet `ivota -- demografski pritisci, ote`an pristup `ivotnim namirnicama itd. -predstavlja bezbednosni problem. Nasuprot tome, bilo {ta {to mo`e unaprediti njihov kvalitet `ivota -- ekonomski rast, lak{i pristup `ivotnim namirnicama, pobolj{anje dru{tvenih i politi~kih prilika itd. -- predstavlja unapre|enje ljudske bezbednosti.21 Ovi kriti~ki i izrazito normativni argumenti u pogledu bezbednosti u literaturi koja se bavi me|unarodnim odnosima i studijama bezbednosti predstavljaju ve}i deo, ali ne i celokupnu aktuelnu ljudskocentri~nu kritiku tradicionalnog dr`avocentri~nog pristupa. Dve najpoznatije kritike, izvedene iz literature koja se bavi razvojem i humanitarnim pitanjima, uklju~uju ove izrazito normativne argumente i, naj~e{}e, utilitarne i dosledne argumente. 18 Pi{u}i o intelektualnoj istoriji potrage za ljudskom bezbedno{}u, Folk isti~e da je trud ljudska

osobina... ,,Ovaj trud, delimi~no, odra`ava raskid izme|u nauke i religije koji je predstavljao su{tinu evropskog prosvetiteljstva‘‘, Richard Falk, ,,Pursuing the quest for human security‘‘, u: Tehranian, ed., World apart, str. 1--22, na str. 1 19 Falk, ,,Pursuing the quest for human security‘‘, str. 1. 20 Folk nabraja ostale izazove realisti~koj slici: na primer, Pagva{ (Pugwash), Nezavisne svetske komisije (Independent World Commissions), Globalne konferencije (Global Conferences), Globalne kampanje (Global Campaigns) i Ugovori o dono{enju zakona (Law Making Treaties). 21 Ramesh Thakur, ,,Human security regimes‘‘, u: Tow, Thakur and Hyun, eds., Asia's emerging regional order, str. 231.

27

Polin Ker

,,Razvojna kritika‘‘ tradicionalnog pristupa Izve{taj o ljudskom razvoju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) iz 1994. godine22. ~esto se smatra glavnim izazovom tradicionalnom saglédanju bezbednosti. I zaista, izve{taj daje definiciju ljudske bezbednosti koja je jedna od najprihva}enijih, i to ne samo od strane nau~nika i prakti~ara koji se bave razvojem, ve} i od nau~nika iz oblasti me|unarodnih odnosa i studija bezbednosti. Ljudska bezbednost zna~i ,,prvo, za{ti}enost od stalnih pretnji gla|u, bolestima i nasiljem. Drugo, ona zna~i za{titu od iznenadnih i nasilnih prekida svakodnevnog uobi~ajenog `ivljenja -- bilo kod ku}e, na poslu ili u zajednici.‘‘23 Pretnje ljudskoj bezbednosti, prema ovom izve{taju, mogu se podeliti na sedam kategorija: ekonomska bezbednost, bezbednost u pogledu hrane, zdravstvena bezbednost, bezbednost `ivotne sredine, li~na bezbednost, bezbednost zajednice i politi~ka bezbednost. Mnogi pobornici ove vrlo {iroke definicije bezbednosti vrlo je vatreno brane.24 Iz perspektive me|unarodnih odnosa, ili, ta~nije, sa stanovi{ta studija kriti~ke bezbednosti, njene najva`nije karakteristike su to {to ispravlja dr`avocentri~ni pristup bezbednosti i {to dodaje mnogo potrebniju normativnu dimenziju. Uvo|enjem ,,ljudskih‘‘ elemenata bezbednosti, kao {to su ,,glad‘‘ i ,,nasilni prekidi svakodnevnog uobi~ajenog `ivljenja‘‘, pro{iruje se dominantni diskurs bezbednosti daleko izvan tradicionalnog i, u pore|enju, u`eg gledi{ta ~iji su osnovni ~inioci: za{tita dr`ave i nacionalne bezbednost; prvenstvo (visoka politika) me|unarodnih odnosa; i problem fizi~kih pretnji i upotrebe vojne sile koju dr`ave koriste jedne protiv drugih. Po{to ovaj tradicionalni koncept isti~e da je dr`ava referentni objekt bezbednosti i da fizi~ko nasilje iz spolja{njih izvora predstavlja glavnu pretnju, razvojni koncept bezbednosti isti~e da su ljudska bi}a referentni objekt i da su pretnje ~esto ne-vojne i javljaju se iz mnogih izvora unutar same dr`ave. Iz razvojne perspektive, predstavljanje problema vezanih za razvoj ~oveka sa aspekta ljudske bezbednosti ima opravdanje u normativnim, utilitarnim i doslednim terminima. Prvo, siroma{tvo i nejednakost u zemljama u razvoju zahtevaju hitno delovanje.25 Prema Mi{elu Kamdesiju (Michel Camdessus), direktoru Me|unarodnog monetarnog fonda, ,,siroma{tvo je ultimativna pretnja sa kojom se suo~ava ~ove~anstvo‘‘.26 U periodu posle Hladnog rata smanjen nivo pomo}i iz zemalja u razvoju pove}ao je siroma{tvo.27 Drugo, siroma{tvo i nejednakost predstavljaju 22 UNDP, Human development report 1994 (New York: United Nations Development Programme,

1994), hdr.undp.org/reports/view_reports.cfm?year=1994

23 UNDP, Human development report 1994, str. 23. 24 Videti, na primer: Dewi Fortuna Anwar, ,,Human security: An intractable problem in Asia‘‘, u:

Muthiah Alagappa, ed., Asian security order: Instrumental and normative features (Stanford: Stanford University Press, 2003), str. 536--567. 25 Caroline Thomas, Global governance, development and human security: The challenge of poverty and inequality (London: Pluto Press, 2000), str. 3. 26 Navedeno u: Thomas, Global governance, str. 3. 27 Rubens Ricardo, Cham Prasidh and Maria Livancos Attaui, ,,World's poorest nations are marginalised‘‘, Financial Times, 9 May 2001.

28

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

osnovne uzroke sukoba unutar dr`ava. Rat unutar dr`ava je uobi~ajeniji od rata izme|u dr`ava, a kao posledica toga broj civilnih `rtava je ve}i od vojnih; vi{e `ena i dece umire u ratu.28 Jasno, iz razvojne perspektive, smanjenje ekonomske nepravde i siroma{tva dru{tva nalazi se u sredi{tu potreba za rekonceptualizacijom bezbednosti. [tavi{e, imperativ za{tite ljudi od {tete prouzrokovane nerazvijeno{}u dr`ava nu`an je uslov za opstanak svih ljudi. Visoki slu`benik Organizacije ujedinjenih nacija za razvoj Mahbub ul Hak (Mahbub ul-Haq) isti~e nove moralne i me|unarodne posledice nedelovanja. ,,Ljudska bezbednost je‘‘, kako on ukazuje, ,,mo}na revolucionarna ideja koja zastupa nov moral za sve nas pomo}u uo~avanja op{tih pretnji samom na{em opstanku‘‘. Prema ul Haku ,,posledice siroma{tva, bolesti, narkomanije, zaga|enja ne zaustavljaju se na granicama dr`ava‘‘.29 Razvojno stanovi{te se, u stvari, suprotstavlja dr`avocentri~nom pristupu bezbednosti na nekoliko na~ina: neisticanjem me|udr`avnog aspekta u poslehladnoratovskoj eri; ukazivanjem na veliku nepravdu u nerazvijenom svetu; pretpostavljanjem da ova nepravda name}e moralnu i prakti~nu obavezu svim ljudima i dr`avama bez obzira gde se nalaze; isticanjem me|usobne povezanosti siroma{tva i sukoba unutar dr`ava zbog unutra{nje i spolja{nje bezbednosti. Osim toga, sekuritizacija plana ~ovekovog razvoja na ovaj na~in tako|e ima utilitarni u~inak, a posebno zbog skretanja pa`nje i sredstava sa dr`avocentri~ne agende.

,,Humanitarna kritika‘‘ tradicionalnog pristupa Druga zna~ajna kritika tradicionalnog pristupa bezbednosti zasniva se na normativnim i pravnim argumentima koji podr`avaju humanitarne principe. Iz ove perspektive, na primer, tradicionalni pristup bezbednosti ignori{e bezbednost ljudi u razli~itim kobnim situacijama. On posebno ne uspeva da neposredno podr`i me|unarodno humanitarno pravo koje nastoji da spre~i i za{titi ljude od nepravde koji ~ini dr`ava. U sredi{tu ovog prava nalazi se pojam ljudskih prava, i to tri generacije: a) gra|anska i politi~ka prava; b) ekonomska, socijalna i kulturna prava; i c) kolektivna prava. Ova prava su formalizovana, na primer, 1945. godine Poveljom Ujedinjenih nacija, 1948. godine Op{tom deklaracijom o ljudskim pravima, 1993. godine Be~kom deklaracijom,30 i 1948. godine Konvencija o prevenciji i ka`njavanju zlo~ina genocida.31 Ove razli~ite konvencije obavezuju dr`ave i daju legitimitet me|unarodnoj kontroli odnosa izme|u dr`ave i naroda. 28 Za vi{e statisti~kih podataka o ovome videti internet-prezentaciju Centra za sistemski mir (Centre

for Systemic Peace) www.cidcm.umd.edu/inscr/peace.htm.

29 Mahbub ul-Haq, ,,Global governance for human security‘‘, u: Tehranian, ed., Worlds apart, str. 83. 30 Office of the High Commissioner for Human Rights, International Human Rights Instruments,

193.194.138.190/html/intlinst.htm

31 Office of the High Commissioner for Human Rights, Convention on the Prevention and Punishment

of the Crime of Genocide, www.unhchr.ch/html/menu3/b/p_genoci.htm.

29

Polin Ker

Usredsre|enost na humanitarni aspekt su{tinski je normativni element ljudskocentri~nog pristupa. Bliska povezanost ljudske bezbednosti i ljudskih prava predstavlja korektiv dr`avocentri~nog pristupa i ja~anje normativnog elementa bezbednosti. Prema nekim zastupnicima ljudske bezbednosti, uspostavljanje veze izme|u ljudske bezbednosti i ljudskih prava mo`e pozitivno uticati na oba koncepta.32 Stavljanje ljudske bezbednosti u kontekst ljudskih prava dodaje joj ,,pojam korelativa prava‘‘.33 Pored toga, ako se ljudska bezbednost smatra podjednako va`nom kao i nacionalna bezbednost, onda ljudska prava ne mogu biti ,,tako lako zanemarena u ime bezbednosti‘‘. Razmatranje ljudske bezbednosti mo`e, tako|e, pomo}i u razre{avanju sukoba ljudskih prava.34 Me|utim, neki smatraju da je povezivanje ljudske bezbednosti i ljudskih prava su{tinski pogre{no. Mnogi kriti~ari u svetu koji se razvija, koji, i pored svega, podr`avaju neke aspekte ljudske bezbednosti {to se odnose na dimenziju razvoja ~oveka, protive se uklju~ivanju ljudskih prava ukoliko ona zna~e da dr`avna prava, ili pravo na spolja{nju i unutra{nju suverenost, postaju uslovna za zapadnja~ke formulacije ljudskih prava, a posebno politi~kih i gra|anskih prava. Izgleda da ovo protivljenje raste od izjave generalnog sekretara Ujedinjenih nacija iz 1999. godine (videti dalje u tekstu) u kojem se potvr|uje da su genocid i sve ve}a zloupotreba ljudskih prava razlog za naru{avanje suverenosti i za opravdavanje vojne intervencije. Humanitarna kritika, tako|e, isti~e neuspeh dr`avocentri~nih pristupa da uzmu u obzir druge oblasti me|unarodnog prava koje se odre|uju protiv prinicipa fizi~kog povre|ivanja ljudi u drugim razli~itim situacijama. Primeri ovakvog me|unarodnog prava uklju~uju: a) me|unarodno humanitarno pravo (IHL) {to tokom ratova {titi ljude koji vi{e ne u~estvuju u neprijateljstvima;35 b) osnivanje tri me|unarodna tribunala -- od kojih je jedan stalni -- da bi ,,sudili osobama optu`enim za kr{enje me|unarodnog prava, uklju~uju}i i humanitarno pravo‘‘;36c) rezolucije 32 Ellen Seidensticker, ,,Human security, human rights, and human development‘‘, Commission of 33 34 35

36

30

Human Security, 5 February 2002, www.humansecuritychs.org/activities/outreach/0206harvard.pdf, pose}eno 20. jula 2002 [prevedeno u drugom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.]. Seidensticker, ,,Human security‘‘. Seidensticker, ,,Human security‘‘. ^etiri @enevske konvencije iz 1949. godine i njihova dva Dodatna protokola iz 1977. godine na~elni su instrumenti humanitarnog prava. Pored toga, postoji korpus univerzalnih obi~ajnih prava koji odra`ava norme {to se zasnivaju na ugovoru i koji je obavezuju}i za sve dr`ave bez obzira na ratifikaciju. Prema D`ejkobu Kelenbergeru (Jakob Kellenberger), predsedniku Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, ,,ovo obi~ajno pravo predla`e, ili jo{ pre treba da predla`e mere bezbednosti u situacijama u kojima ugovori nisu formalno primenjeni, ili u kojima su pravila manje razvijena, a posebno u sukobima koji nemaju me|unarodni karakter‘‘. Videti: Jakob Kellenberger, ,,International humanitarian law at the beginning of the 21st century‘‘, izlaganje na 26. okruglom stolu u San Remu, 5--7. septembra 2002. Dva tribunala za Ruandu i za biv{u Jugoslaviju i Me|unarodni krivi~ni sud (ICC) jesu mehanizmi ne samo za ka`njavanje zlo~ina protiv ~ove~nosti, ve} i, nadajmo se, za prevenciju takvih pojava zastra{ivanjem. Savet bezbednosti UN jednoglasno je 12. jula 2002. godine izglasao predlog za

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

Ujedinjenih nacija koje odre|uju standarde za za{titu civilnog stanovni{tva tokom unutra{njih sukoba;37, d) promemorija Ujedinjenih nacija o ,,uzimanju u obzir problema u vezi sa za{titom civilnog stanovni{tva tokom razmatranja Saveta bezbednosti o mandatima za mirovne misije‘‘;38 i e) rezolucije UN protiv terorizma.39 Pored kritike tradicionalnog pristupa sa normativnog, utilitarnog i konsekvencijalnog stanovi{ta, ljudskocentri~ni pristup ima nekoliko prednosti u konceptualizaciji bezbednosti. Nasuprot tradicionalnim pristupima, on nudi uvid u uzrok nasilja unutar dr`ava, kao {to je gra|anski rat. On daje mogu}nost da se pa`nja usredsredi na bitnu vezu izme|u razli~itih dimenzija ljudske bezbednosti (na primer, vezu izme|u {tete koju trpe nerazvijeni i politi~kog nasilja). On daje formalne i neformalne kriterijume za prakti~an progon okrivljenih za kr{enje ljudske bezbednosti, a mo`e da deluje i preventivno zastra{uju}e. On, tako|e, slu`i kao ki{obran za politi~ko organizovanje. Kao organizovan pojam, on mo`e da obuhvati mnoge pretnje ~oveku pod jednim nazivom, ~ak i ako ne mo`e obavezno da ka`e za{to su ba{ ove posebne pretnje izdvojene kao posebno va`ne za ljudsku bezbednost. Jo{ jedna posledica ljudske bezbednosti jeste stvaranje vezivnog tkiva izme|u razli~itih ~inilaca politi~kog `ivota. Sve ve}i broj ne-dr`avnih ~inilaca, od kojih svaki veruje da njegov problem treba najpre re{iti i koji se svi takmi~e za dobijanje sredstava iz dr`avnih i privatnih fondova i intelektualnih resursa, povezani su zajedno jednim vremenski neograni~enim pojmom, ~iju vizija onoga {to ,,bi trebalo da bude‘‘ niko ne mo`e da odbaci.

osnivanje ICC-a. Videti: Kellenberger, ,,International humanitarian law at the beginning of the 21st century‘‘. 37 UN Security Council Presidential Statement (S/PRST/2002/6), 15. mart 2002, ods.ddsny.un.org/doc /UNDOC/GEN/N02/288/93/IMG/N0228893.pdf?OpenElement pose}eno 21. oktobra 2002. 38 O njima se odlu~uje pojedina~no u svakom slu~aju, ali se sugeri{e da ova razmatranja treba da se bave i pitanjima {irim od o~uvanja mira. Promemorija iznosi da ,,se civilno stanovni{tvo naj~e{}e zati~e u okolnostima nemogu}nosti zadovoljenja elementarnih potreba tamo gde operacija o~uvanja mira nije sprovedena. Ovakve situacije mogu zahtevati urgentnu reakciju Saveta.‘‘ Promemorija za Za{titu civilnog stanovni{tva u oru`anim sukobima iznosi desetak oblasti koje treba razmotriti: na primer, pristup ugro`enom stanovni{tvu; razdvajanje civila od naoru`anih elemenata; pravednost i pomirenje; bezbednost, red i zakon; razoru`avanje, demobilizacija, reintegracija i rehabilitacija, li~no naoru`anje i problem mina; posledice po `ene i decu; itd. ,,UN Security Council Presidential Statement‘‘ (S/PRST/2002/6). 39 Me|u mnogim skora{njim i pro{lim rezolucijama usvojenim od Generalne skup{tine nalaze se A/RES/54/164 i A/RES/48/122. Najnovija izjava je da je Generalna skup{tina ,,ozbiljno zabrinuta zbog grubog kr{enja ljudskih prava od strane teroristi~kih grupa‘‘. Ova rezolucija ~ini jasnijim da su za osudu i dr`ave i ljudi koji ~ine teroristi~ke akte protiv dr`ava i ljudi. Rezolucija ,,nedvosmisleno osu|uje svako delovanje, metode i praktikovanje terorizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama, po~injenog bilo gde i od strane bilo koga, kao aktivnost koja za cilj ima oduzimanje ljudskih prava, osnovnih sloboda i demokratije, ugro`avanje teritorijalnog integriteta i bezbednosti dr`ava, destabilizovanje legitimno izabranih vlasti, podrivanje civilnog dru{tva i negativne posledice za ekonomiju i dru{tveni razvoj dr`ava. Videti: ,,Human rights and terrorism‘‘, A/RES/48/122, www.un.org/documents/ga/res/48/a48r122.htm. Sve rezolucije Saveta bezbednosti i Generalne skup{tine mogu se videti na: www.un.org/terrorism/sc.htm.

31

Polin Ker

,,Kritika iz tabora‘‘ ljudskocentri~nog pristupa Zastupnici ljudskocentri~nog pristupa vrlo malo bi se razlikovali sa prethodnom kritikom dr`avocentri~nog pristupa. Ali, i pored toga, unutar tog tabora postoje razlike. Sumnja se u mogu}nost sprovo|enja prakti~nih programa, po{to je polje ljudske bezbednosti ogromno i {irokog opsega, kao {to je to odre|eno u Izve{taju o ljudskom razvoju iz 1994. godine, i po{to se ~ini da ne postoji me|usobna pojmovna povezanost svih razli~itih aspekata ljudske bezbednosti. Pored ovog problema prakti~nog sprovo|enja, tako|e postoji i zabrinutost zbog te{ko}a u odre|ivanju prioritetnih pitanja bez nekih dogovorenih kriterijuma. Ovi problemi oko prakti~ne izvodljivosti istra`ivanja i oko formulisanja prakti~nih programa ljudske bezbednosti, naveli su neke nau~nike da suze razumevanje ovog koncepta na aspekt pretnji i sredstava. Na primer, Endrju Mek (Andrew Mack), predsedavaju}i Odeljenja za ljudsku bezbednost Univerziteta Britanske Kolumbije (University of British Columbia), rukovodilac je projekta Izve{taj o stanju ljudske bezbednosti, koji bele`i slu~ajeve, uzroke, posledice i politi~ke reakcije na globalno nasilje -- kako onog kriminalno, tako i politi~ko.40 Za Meka je ova su`ena pa`nja na politi~ko i kriminalno nasilje opravdana, zato {to za potrebe analize, siroma{tvo i nasilje, na primer, moraju biti tretirani nezavisno. Kako on obja{njava, ,,bilo kakva definicija koja spaja bez razlikovanja nezavisne i zavisne varijable ~ini analizu uzrokâ prakti~no nemogu}om‘‘.41 Sli~na zabrinutost zbog obima ovog koncepta o~igledno je pokrenula skora{nju raspravu u Komisiji za ljudsku bezbednost (Commission of Human Security) (videti ni`e u tekstu) oko podele njihovih istra`iva~kih programa na dva povezana dela: sukobe i ljudsku bezbednost, i razvoj i ljudsku bezbednost.42 CHS je nezavisno telo, koje su osnovale Ujedinjene nacije, a koje subvencionira japanska vlada. Tako|e, postoji podela unutar ljudskocentri~nog tabora na ciljeve i sredstva.43 Mnogi zastupnici zauzimaju izrazito normativnu poziciju i dokazuju da ljudska bezbednost predstavlja samo cilj, te da je nacionalna bezbednost sredstvo, a nikada cilj. Drugi zauzimaju fleksibilnije pozicije, dokazuju}i da ciljevi i sredstva nisu nu`no u sukobu jedni s drugima. Iako je ljudska bezbednost cilj, u nekim situacijama 40 O~ekuje se da }e prvi izve{taj biti objavljen krajem 2003. godine. Videti internet-prezentaciju

Kanadskog konzorcijuma za ljudsku bezbednost: www.humansecurity.info.

41 Andrew Mack, ,,The human security report project‘‘, radna kopija dobijena od autora juna 2002.

godine. Tako|e videti: www.humansecurity.info.

42 Videti internet-prezentaciju Komisije za ljudsku bezbednost (CHS), www.humansecurity-chs.org. 43 Videti raspravu izme|u: Alex J. Bellamy & Matt McDonald, ,,'The utility of human security': Which

humans? What security? A reply to Thomas & Tow‘‘, Security Dialogue 33 (3) 2002, str. 373--7; i Nicholas Thomas & William T. Tow, ,,Gaining security by trashing the state? A reply to Bellamy & McDonald‘‘, Security Dialogue 33 (3) 2002, str. 379--82. Za prvobitni ~lanak kojim je zapo~eta rasprava videti: Nicholas Thomas & William T. Tow, ,,The utility of human security: Sovereignty and humanitarian intervention‘‘, Security Dialogue 33 (2) 2002, str. 177--92.

32

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

te`nja za ostvarivanjem nacionalne bezbednosti tako|e mo`e biti koristan cilj i za dr`avu i za narod. Razmatraju}i razli~ite kritike upu}ene od strane oba pristupa bezbednosti, nekoliko stvari izgleda jasno. Iz dr`avocentri~ne perspektive osnovni problemi ljudskocentri~nih pristupa, sa disciplinarnog aspekta, jesu njihov sukob sa dominantnim granicama discipline me|unarodnih odnosa i studija bezbednosti, koja je usredsre|ena na spolja{nje bezbednosne odnose izme|u dr`ava i na uspostavljanje reda u me|unarodnim odnosima. Na pojmovnoj ravni uvo|enje nekih drugih definicija bezbednosti, kao onih koje daje ljudska bezbednost, u~inilo bi taj pojam besmislenim. [iroke definicije ljudske bezbednosti omogu}avaju malo pravaca za istra`ivanje i politi~ko odlu~ivanje. U praksi, usredsre|enost na unutra{nje probleme bezbednosti ima kao posledicu podrivanje principa suverenosti, koji je od kriti~nog zna~aja za uspostavljanje reda u me|unarodnim odnosima. Iz ljudskocentri~ne perspektive bezbednost se ti~e ljudi i ona obuhvata unutra{nje probleme dr`ave zbog kojih ljudi trpe veliku nepravdu, na primer, zbog nerazvijenih i zanemarenih humanitarnih principa, i kada dr`ave ne ~ine ni{ta da bi re{ile te probleme. Bezbednost ljudi je normativni problem, ali tako|e ima prakti~ne posledice za unutra{nji i me|unarodni poredak. Stoga su problemi unutra{nje i spolja{nje bezbednosti me|usobno povezani. Razli~ite kritike predla`u da bi jedan idealizovan pristup konceptualizaciji i prakti~nom pristupu bezbednosti bio, u principu, kompromis izme|u nekoliko predloga: ljudi i dr`ava su referentni objekti; pretnje imaju unutra{nju i spolja{nju dimenziju, i obuhvataju organizovano politi~ko nasilje, koje je ~esto povezano sa faktorima nerazvijenosti; sredstva za pobolj{anje bezbednosti obuhvataju ceo opseg mera koje se bave ve} pomenutim razli~itim oblicima pretnji; i, najzad, mnogi od ovih problema su povezani i nalaze se u me|usobnom odnosu, mo`da dijalekti~kom.

Razvoj dijalektike bezbednosti? Prethodne kritike su na pomogle da dodatno razjasnimo razlike izme|u tradicionalnih stavova i stavova ljudske bezbednosti. Mnogi nau~nici bi izrazili sumnju da je ostvareno vi{e od ovoga.44 Ipak, predla`em tri hipoteze koja ukazuju na to da se doga|a jo{ ne{to. Prvo, ova rasprava, tako|e, podsti~e neke nau~nike da uporede ova dva pristupa, da razmotre njihove prednosti i smetnje, vrline i mane, jake i slabe strane ovih perspektiva. Kao rezultat toga, sada je mogu}e na}i u~enje koje priznaje neke od idealizovanih predloga pomenutih ranije u tekstu. Drugo, neka u~enja ne samo {to prihvataju postojanje razli~itih dimenzija bezbednosti, ve} i postojanje dijalekti~kog odnosa me|u njima. Tre}e, u povoju je poku{aj da se 44 Videti raniju raspravu o kritici ljudske bezbednosti.

33

Polin Ker

razvije, ~esto nepromi{ljen, srednji put ili via media izme|u dr`avocentri~nog i ljudskocentri~nog pristupa. Ideja o postojanju interakcije izme|u razli~itih pristupa me|unarodnim odnosima predstavlja presedan u toj disciplini. Martin Vajt (Martin Wight), nau~nik koji je pripadao Engleskoj {koli (English school), tvrdi da pisci koji se bave teorijom me|unarodnih odnosa slede tri tradicije: realisti su oni ,,koji isti~u i koncentri{u se na element me|unarodne anarhije, racionalisti oni koji isti~u i koncentri{u se na elemente me|unarodnog diskursa, a revolucionisti su oni koji isti~u i koncentri{u se na elemente dru{tva unutar dr`ava ili intelektualnog dru{tva‘‘.45 On je nedvosmislen u tvrdnji da su tradicije ,,tokovi sa vrtlozima i popre~nim strujama, ponekad isprepleteni i nikad ograni~eni svojim re~nim koritom... One uti~u jedne na druge i me|usobno se ukr{taju, menjaju se i mislim da gube svoj unutra{nji identitet.‘‘46 Vajtova metafora nagove{tava dijalektiku koja se nastavlja u njegovoj tvrdnji da veliki autori koji su se bavili teorijom me|unarodnih odnosa ,,opkora~uju granice koje razdvajaju dve tradicije, i ve}ina njih prevazilazi svoje sopstvene sisteme‘‘.47 Vajt, tako|e, razmatra ideju o via media, tvrde}i da ona pripada racionalisti~koj teoriji, koja predstavlja ,,{iroki srednji put‘‘.48 A. Kler Katler (A. Clare Cutler) precizno rezimira Vajtovo o~igledno isticanje kretanja izme|u tradicija i srednjeg puta, ili via media, u svojoj izjavi da on ,,nije sposoban da zahvati nijednu pojedina~nu formulaciju‘‘.49 Iako je Vajt sredi{te pa`nje usmerio na me|unarodni nivo, on je svestan da pojedinci predstavljaju sr` me|unarodne bezbednosti.50 Ta~nije, izgleda kako je on pretpostavio, u nekim okolnostima pogre{no, da nije samo me|unarodna zajednica najbolji put za o~uvanje bezbednosti dr`ave, ve} da }e dr`ave za{tititi svoje gra|ane ne samo od opasnosti spolja{nje vojne sile, ve} i od unutra{njih opasnosti fizi~kog nasilja.51 Sa ovim ograni~enjima mo`emo iz Vajtovih stavova izvu}i ideju da teorija me|unarodnih odnosa obuhvata uzajamno dejstvo, ili dijalektiku, kao i srednji put, ili via media, izme|u razli~itih tradicija. 45 Martin Wight, International theory: The three traditions, eds. Gabriele Wight and Brian Porter

(Leicester and London: Leicester University Press, 1991), str. 7--8. Wight, International theory, str. 260. Wight, International theory, str. 259. Wight, International theory, str. 14. A. Claire Cutler, ,,The 'Grotian tradition' in international relations‘‘, Review of International Studies 17 (1) 1991, str. 41--65, na str. 52. 50 Martin Wight, ,,Western values in international relations‘‘, u: Herbert Butterfield and Martin Wight, eds., Diplomatic investigations: Essays in the theory of international politics (London: George Allen & Unwin Ltd, 1966), str. 89--131, na str. 101. 51 Hedli Bul (Hedley Bull) tako|e je pretpostavio da }e dr`ava {tititi svoj narod. On nije uveren kako pojedinci treba da imaju pravo da izra`avaju njihovu nebezbednost tako {to }e tra`iti po{tovanje ljudskih prava. On dokazuje da ,,doktrina ljudskih prava i obaveze me|unarodnog prava, dovedene do svog logi~kog ekstrema, predstavljaju subverziju celokupnog principa po kojem ~ove~anstvo treba da bude organizovano kao dru{tvo dr`ava‘‘. Hedley Bull, The anarchical society: A study of order in world politics (London: Macmillan, 1977), str. 152. 46 47 48 49

34

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

Vajtov stav da pisci ~esto ,,opkora~uju granice koje razdvajaju dve tradicije, i da ve}ina njih prevazilazi svoje sopstvene sisteme‘‘ odrazio se u radovima brojnih nau~nika koji se bave me|unarodnim odnosima i studijama bezbednosti u poslednje tri-~etiri godine.52 Ovi nau~nici, kao {to je Katler prokomentarisao Vajta, ,,nisu sposobni da zahvate nijednu pojedina~nu formulaciju‘‘.53 ^etiri nau~na rada dobro poznatih nau~nika, Sverea Lodgarda (Sverre Lodgaard), Vilijama Toua i Nikolasa Tomasa (William Tow and Nicholas Thomas), Djuija Fortuna Envora (Dewi Fortuna Anwar) i Astri Surke (Astri Suhrke) dokazuju, po mom mi{ljenju, da postoji dijalektika bezbednosti izme|u dr`avocentri~nog i ljudskocentri~nog pristupa i, u znatno manjem stepenu, via media. ^ine}i ovaj dokaz idealizovanim predlogom, koji je proiza{ao iz ispitivanja ranijih kritika, usvoji}emo ga kao osnovu za analizu.

Dijalektika bezbednosti izme|u dr`ave i naroda kao referentnih objekata (prvi predlog) Zanimljivo je da svi nau~ni radovi podr`avaju ovu ideju, bilo eksplicitno, bilo implicitno. Lodgard tvrdi da ,,kako se pra{ina oko pojmovne rasprave u ranim 1990-im slegla‘‘ i tako postaje jasno da }e koncepti dr`avne bezbednosti i ljudske bezbednosti biti ,,koncepti na kojima }e se zasnivati bezbednosna politika u du`em vremenskom periodu‘‘.54 Lodgard, stoga, predla`e rekonceptualizaciju ideje bezbednosti kao ,,dvojnog koncepta dr`avne bezbednost i ljudske bezbednosti‘‘.55 Bezbednost obuhvata oba. Bezbednost dr`ave, ili nacionalna bezbednost, odnosi se na odbranu ,,teritorijalnog integriteta dr`ave i slobode odre|ivanja oblika vladavine‘‘.56 Bezbednost dr`ave, na globalnom nivou, mogu}a je, ali ne uvek verovatna posredstvom kolektivne bezbednosti, a ponekad ni posredstvom kolektivne odbrane. Bezbednost ljudi obuhvata {iru ideju bezbednosti, od isklju~ivog o~uvanja bezbednosti dr`ave do bezbednosti ljudi. Tako|e, on tvrdi da je cilj ljudske bezbednosti sigurnost i opstanak naroda, ili drugim re~ima, sloboda od straha od fizi~kog nasilja.57 Tomas i Tou58 vi{e implicitno nego neposredno izra`avaju stav da su dr`ava i narod referentni objekt. Oni tvrde da je njihov cilj ,,procena kako evolucija ljudske 52 Wight, International theory, str. 259. 53 Cutler, ,,The 'Grotian tradition'‘‘, str. 52. 54 Lodgard razmatra empirijski razvoj koji je doveo do podr{ke stanovi{tu izra`enom u Izve{taju

55 56 57 58

Komisije za globalno upravljanje, u kojem je napravljena razlika izme|u bezbednosti dr`ave i bezbednosti ljudi. Nakon toga su usledile zajedni~ke bezbednosne intervencije u ime OUN, na primer, u Iraku (1991) i Somaliji (1992--93), gde su posledice po ljude, civile, koje je prouzrokovala dr`ava, odnosno odsustvo dr`ave, ukazale na to da se bezbednost kvalitativno {iri, tj. da se {iri referentni objekt bezbednosti. Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 1--2. Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 6. Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 1. Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 6. Thomas and Tow, ,,The utility of human security‘‘, str. 189.

35

Polin Ker

bezbednosti mo`e nastaviti u pravcu u kojem }e koegzistirati sa tradicionalnijim pristupima, pre nego {to zastupaju potpunu izmenu prethodnog stanja‘‘ koje za posledicu ima dvojnu referentnost.59 Ipak, Tomas i Tou su prvenstveno usredsre|eni na prou~avanje toga kako se unutra{nje pretnje koje nastaju kao posledica nerazvijenosti mogu preliti preko granica u destabilizovati odnose me|u dr`avama. Stoga su se oni opredelili za ljudskocentri~ni pristup, posebno kao sredstva za prevenciju nastanka unutra{njih problema, koju dr`avocentri~ni pristup onemogu}ava. Pored toga, ljudskocentri~ni pristup obuhvata analizu uzrokâ i posledica prelivanja sukoba na bezbednost ljudi u drugim dr`avama. Stavovi Envorove da se ,,ljudska prava smatraju univerzalnim vrednostima koja moraju biti univerzalno za{ti}ena‘‘ i da je ,,istovremeno ... postojanje dr`ava klju~no u odbrani ljudske bezbednosti‘‘ ukazuju na to da su i ljudi i dr`ava va`ni referentni objekti.60 Ona eksplicitno tvrdi da ,,odnos dr`avne bezbednosti i ljudske bezbednosti ne treba smatrati antagonisti~kim. Umesto toga, njih treba posmatrati kao kontinuum -- u kojem jedna unapre|uje drugu.‘‘61 Njen klju~ni argument je da ,,ne mo`emo govoriti o bezbednosti dr`ave ako njen narod nije bezbedan‘‘.62 Surke ima druga~iji pristup ispitivanju odnosa izme|u dr`avo- i ljudskocentri~nih pristupa.63 Njena teorija se zala`e za su{tinsku povezanost normi ljudske bezbednosti i dr`avnih interesa i, stoga, pretpostavlja povezanost i dijalekti~ki odnos izme|u dr`ave i ljudi kao referentnih objekata. Kao i Tomas i Tou, ona ukazuje da dr`avocentri~ni pristupi, ili neorealisti~ki interesi, mogu stajati iza prihvatanja ljudskocentri~nih pristupa od strane dr`ave.64 Me|utim, su{tina stanovi{ta Surkeove jeste u tome da ,,ova neorealisti~ka perspektiva ne mo`e dati odgovor na pitanje za{to su se ove zemlje opredelile za ideju ljudske bezbednosti, pre nego za ideju dr`avne bezbednosti, kao garanta ljudskih prava i humanitarnih standarda‘‘.65 Uvo|enje ljudske bezbednosti i centralna pozicija koju sada zauzima u spoljnoj politici Kanade i Norve{ke, prema Surkeovoj, ukazuje na to da ,,norme oblikuju interese dr`ava barem na dva na~ina: tako {to uti~u na definisanje interesa i na njihov redosled prioriteta‘‘.66 Ideje humanitarizma, kao {to je ljudska bezbednost, postale su glavne normativne preporuke dr`avama i organizacijama u razja{njavanju njihovih i tu|ih me|unarodnih obaveza.67 Dakle, ukoliko je spoljna politika dr`ava delom 59 60 61 62 63 64 65 66 67

36

Thomas and Tow, ,,The utility of human security‘‘, str. 179, italik iz originala. Anwar, ,,Human security: An intractable problem‘‘, str. 564. Anwar, ,,Human security: An intractable problem‘‘, str. 565. Anwar, ,,Human security: An intractable problem‘‘, str. 565. Astri Suhrke, ,,Human security and the interests of states‘‘, Security Dialogue 30 (3) 1999, str. 265--276, na str. 268. Surke navodi da na~in na koji su Norve{ka i Kanada usvojili koncept ljudske bezbednosti ,,donekle mo`e biti obja{njen iz ove perspektive‘‘. Suhrke, ,,Human security and the interests of states‘‘, str. 268. Suhrke, ,,Human security and the interests of states‘‘, str. 265. Suhrke, ,,Human security and the interests of states‘‘, str. 265. Suhrke, ,,Human security and the interests of states‘‘, str. 269.

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

ustanovljena na normama ljudske bezbednosti, onda je mogu}e tvrditi da postoji dijalekti~ki odnos izme|u dr`ave i ljudi kao referentnih objekata.

Pretnje i sredstva: Dijalekti~ki odnos izme|u pretnji unutar i izvan dr`ave i izme|u nasilnih pretnji i nenasilnih ~inilaca (drugi predlog) Me{avina sredstava: Sila, humanitarni principi i razvoj (tre}i predlog) Drugi predlog, da se pretnje bezbednosti mogu locirati unutar i izvan dr`ave i da obuhvataju i nasilne i nenasilne ~inioce, zastupljen je u svim radovima koje smo ispitali. Kao i tre}i predlog da su sredstva za postizanje bezbednosti pome{ana. Za Lodgarda, pretnje ljudima uglavnom se ti~u fizi~kog nasilja.68 On pravda ograni~avanje na strah od fizi~kog nasilja i o~iglednu ~injenicu da taj strah ,,korespondira sa su{tinom dr`avne bezbednosti‘‘.69 Bez ovih ograni~enja, kako tvrdi, ,,koncept postaje sveobuhvatan i stoga besadr`ajan ... [a] re{avanje problema nije nu`no pobolj{ano zbog toga {to je sekuritizovano‘‘.70 On, pored toga, podr`ava fleksibilnost pod odre|enim uslovima, govore}i da se ,,pretnje i sredstva menjaju u zavisnosti od vremena i prostora i da nema uniformnosti u njihovoj (ne)u~e{}u u bezbednosnoj paradigmi‘‘.71 [to se ti~e sredstava, Lodgard predla`e me{avinu sile i nenasilnih mera. Tri osnovna elementa politi~kog programa ljudske bezbednosti su: a) preventivno delovanje (uklanjanje ~inilaca koji naru{avaju slobodu od straha); b) bavljenje sredstvima nasilja (lako naoru`anje); i c) zdru`ene akcije vladinih i nevladinih ~inilaca, posebno tokom mirovnih operacija.72 Posebne pretnje koje istra`uju Tomas i Tou jesu ,,transnacionalne pretnje‘‘, i to posebno one koje se javljaju usled problema nerazvijenosti i koje predstavljaju pretnju ljudima kako unutar takvih zemalja, tako i drugim zemljama i koje naru{avaju me|unarodni mir i stabilnost. Kao {to je ve} pomenuto gore, u sredi{tu pa`nje su pretnje me|udr`avnim odnosima u oblasti nebezbednosti ljudi. Dr`ava predstavlja osnovno sredstvo u bavljenju mnogobrojnim pretnjama ljudima i dr`avi. Po tom vi|enju, ,,u nameri da se ljudska bezbednost unapredi, barem kratkoro~no, nju moraju zastupati dr`ave kao prete`ni ~inioci me|unarodnih odnosa u na{em vreme68 Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 6. 69 Oba su usredsre|ena na materijalna sredstva, i obi~no se odnose na vojnu silu u kontekstu dr`avne

bezbednosti, odnosno fizi~ko nasilje u slu~aju ljudske bezbednosti. Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 9. 70 Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 6. 71 Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 6. 72 Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 15--24.

37

Polin Ker

nu‘‘.73 Autori, ipak, upozoravaju da dr`ava mo`e biti ,,odlu~uju}i ~inilac ljudske bezbednosti, ali i ljudske nebezbednosti‘‘.74 Sredstva za suprotstavljanje me|unarodnim pretnjama ljudima i dr`avama obuhvataju, tako|e, me|unarodne intervencije drugih dr`ava, ali i ne-dr`avnih ~inilaca me|unarodnog civilnog dru{tva. Me|unarodne intervencije se sastoje od akcija za o~uvanje mira koje podrazumevaju upotrebu sile i akcija za izgradnju mira koje uklju~uju ne-dr`avne ~inioce. Kao {to ka`u, ,,u ovom kontekstu, politika ljudske bezbednosti preklapa se sa tradicionalnijim (dr`avocentri~nim) reagovanjima na krizne situacije‘‘.75 Prema Envorovoj, postoje pretnje i ljudima i dr`avi. Ona tvrdi da Izve{taj o ljudskom razvoju iz 1994. godine ukazuje da ,,usredsrediti se samo na bezbednost dr`ave, a posebno na vojne pretnje bezbednosti dr`ave, zna~i propustiti ~itav opseg pretnji koje ~ine ljudsku egzistenciju nepodno{ljivom‘‘.76 Istovremeno, ona uo~ava da se dr`ava, a posebno azijske dr`ave tokom postkolonijalnog perioda, suprotstavlja ,,spoljnom neprijatelju‘‘ i transnacionalnim pretnjama. Envorova je najvi{a zabrinuta za ljudsku bezbednost kao jedan ,,neobradiv pojam‘‘ u Aziji i predla`e sredstva {to bi obuhvatila uspostavljanje demokratije, koja bi spre~ila unutra{nje politi~ko nasilje i ve}e u~e{}e regionalnih institucija u re{avanju transnacionalnih problema.77

Dijalektika bezbednosti izme|u unutra{nje i spolja{nje bezbednosti (~etvrti predlog) U svim radovima koje smo uzeli u obzir potvr|uje se stav da su problemi unutra{nje i spolja{nje bezbednosti me|usobno povezani i da se oni nalaze u dijalekti~kom odnosu. Prema Lodgardu, ljudska, dr`avna i me|unarodna bezbednost me|usobno su povezane, a legitimnost dr`ave sve vi{e zavisi od njenog prihvatanja me|unarodnog prava i od pa`nje koju obra}a na unutra{nje sukobe, od kojih ve}ina proizvodi posledice i van njenih granica.78 Tomas i Tou isti~u da ,,bezbednosna politika u celini treba da bude shva}ena kao me{avina unutra{njih i me|unarodnih pitanja‘‘.79 Envor tvrdi da ljudska bezbednost ,,povezuje razli~ite domene bezbednosti‘‘ na takav na~in da postaje jasno da ,,vi{e nije mogu}e strogo povu}i liniju izme|u unutra{njih i spolja{njih pitanja‘‘.80 73 74 75 76 77

Thomas and Tow, ,,Gaining security by trashing the state?‘‘, str. 381. Thomas and Tow, ,,Gaining security by trashing the state?‘‘, str. 380. Thomas and Tow, ,,The utility of human security‘‘, str. 183. Anwar, ,,Human security: An intractable problem‘‘, str. 564. Stavovi Surkeove o interesima i normama ne obuhvataju probleme pretnji i sredstava, te stoga o njima ne}e biti re~i. 78 Lodgaard, ,,Human security: Concept and operationalisation‘‘, str. 3. 79 Thomas and Tow, ,,The utility of human security‘‘, str. 183. 80 Anwar, ,,Human security: An intractable problem‘‘, str. 565.

38

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

Po mom mi{ljenju, nau~ni radovi o kojima smo raspravljali do sada, posmatrani zajedno, ukazuju na to da neki nau~nici usvajaju konceptualizaciju bezbednosti sli~nu idealizovanom predlogu koji su uputile dve kritike bezbednosti dr`avocentri~nog i ljudskocentri~nog pristupa. Postoje dva referentna objekta, dr`ava i ljudi, i dijalekti~ki odnos u kojem se oni nalaze. Zanimljivo je da dolazi do pro{irivanja referentnih objekata u pore|enju sa tradicionalnim pristupima, ali i do su`avanja u pore|enju sa netradicionalnim ljudskocentri~nim pristupima koji ne ograni~avanju referentne objekte. Ako postoje dva referentna objekta, onda sledi da dolazi do pro{irenja sredstava za unapre|enje bezbednosti. Upotreba sile je osnovno sredstvo u suprotstavljanju spolja{njim vojnim pretnjama i unutra{njim nasilnim pretnjama stanovni{tvu, bilo od strane dru{tvenih grupa ili od strane dr`ave. Ne-oru`ana sredstva su podjednako va`na u situacijama u kojim je fizi~ko nasilje prouzrokovano uslovima koji su posledica nerazvijenosti. Zanimljivo je da je, iako postoje dva referentna objekta, priroda pretnji o kojoj se raspravljalo u pomenutim nau~nim radovima obi~no ograni~ena na politi~ko nasilje nad ljudima ili nad dr`avom. Ovo politi~ko nasilje, kako tvrde Tou i Tomas, ~esto je u uzro~nom dijalekti~kom odnosu sa problemom nerazvijenosti. Unutra{nje nasilje, tako|e prema Touu i Tomasu, ima transnacionalne destabilizuju}e posledice. Ova povezanost dokazuje postojanje dijalekti~kog odnosa izme|u referentnih objekata, unutra{njih i spolja{njih pretnji i sredstava za unapre|enje bezbednosti.

^inioci bezbednosti Prethodna rasprava je u velikoj meri predstavljala pojmovnu elaboraciju. Pitanje koje se postavlja jeste u kojoj meri su idealizovani predlozi u vezi sa dijalektikom bezbednosti i referentnih objekata, pretnji i sredstava primenjivi u praksi kao ~inioci bezbednosti, kao {to su globalne institucije, dr`ave i ne-dr`avni ~inioci? Nekoliko globalnih institucija i dr`ava prihvatili su predlog da su dr`ava i ljudi referentni objekti. OUN, a posebno njen sada{nji generalni sekretar Kofi Anan,81 jedan je od najsna`nijih zastupnika ljudskocentri~nog pristupa. U nekoliko svojih govora i izjava o osnovnim pravcima njegove politike Anan je povezao razli~ite nivoe globalne, dr`avne i ljudske bezbednosti i zalagao se za ,,Dva koncepta suverenosti‘‘ -- dr`avnu i ljudsku suverenost. ,,Dva koncepta suverenosti‘‘ jeste 81 Ananov prethodnik, Butros Butros Gali, zalagao se za promenu konceptualizacije suverenosti

dr`ava: ,,Kamen temeljac ovog rada jeste i mora ostati Dr`ava. Po{tovanje njene su{tinske suverenosti i integriteta presudni su za op{ti me|unarodni napredak. Ipak, pro{la su vremena apsolutnog i isklju~ivog suvereniteta; njegove teorije nikada nisu odgovarale stvarnosti.‘‘ An agenda for peace: Preventive diplomacy, peacemaking and peacekeeping, Izve{taj generalnog sekretara shodno Izjavi usvojenoj na sastanku Saveta bezbednosti 31. januara 1992. godine, ponovo izdat u: Adam Roberts and Benedict Kingsbury, eds., United Nations, divided world: The UN's role in international relations, new expanded edition (Oxford: Oxford University Press, 1993), str. 468--498, na str. 474.

39

Polin Ker

naslov Ananovog govora pred Generalnom skup{tinom 18. septembra 1999. godine, u kojem je on poku{ao da ispravi odnos snaga koji je i{ao u prilog dr`avnoj bezbednosti, a posebno kada dr`ave nisu uspevale da podr`e ljudsku bezbednost. On tvrdi da se: Dr`ave sada {iroko shvataju kao sredstva u slu`bi svojih gra|ana, a ne obrnuto. Istovremeno, individualna suverenost -- pod kojom podrazumevam osnovnu slobodu svake individue, obuhva}enoj Poveljom OUN i u drugim ugovorima -- pove}ana je obnovljenom i ra{irenom sve{}u o ljudskim pravima... U Povelji OUN ni{ta ne isklju~uje stav da prava postoje i izvan granica... Humanost je, ipak, nedeljiva. U kontekstu brojnih promena sa kojima se danas susre}e ~ove~anstvo kolektivni interes jeste nacionalni interes.82

Godinu dana kasnije, kada je generalni sekretar predstavio Milenijumski izve{taj OUN, sa specifi~nim naslovom ,,Mi, narodi‘‘, on je ponovo savetovao ~lanicama Generalne skup{tine da isprave odnos snaga i da ,,o bezbednosti razmi{ljaju manje kao o odbrani teritorije, a vi{e kao o za{titi ljudi‘‘.83 U tom izve{taju Anan je tvrdio da se ,,razvija novi koncept bezbednosti ... koji se pribli`io za{titi zajednica i pojedinaca od unutra{njeg nasilja‘‘.84 Za{tita mo`e obuhvatiti ,,oru`anu akciju‘‘. To je mogu}nost koju je generalni sekretar izneo kao ,,stvarnu dilemu‘‘, po{to su ,,i humanitarna odbrana i odbrana suverenosti principi koji moraju dobiti podr{ku‘‘ i po{to nam ni{ta ne govori ,,koji princip treba da prevlada kada su oni u sukobu‘‘. Pored toga, Anan je siguran da se ,,ni iza jednog pravnog na~ela -- pa ~ak ni iza suverenosti -- nikad ne smeju skrivati zlo~ini protiv ~ove~nosti‘‘ i stoga u ovim okolnostima on ljudsku bezbednost postavlja kao primarni referentni objekt. Uprkos Ananovim poku{ajima da istakne ljudskocentri~nu konceptualizaciju bezbednosti, u praksi, OUN sa~injavaju suverene dr`ave koje podr`avaju dr`avocentri~ni pristup. U stvari, D`ejms Gau (James Gow) tvrdi da su akcije OUN vo|ene brigom za me|unarodni poredak. Za Gaua, kada ,,neki unutra{nji problem uti~e na druge dr`ave me|unarodne zajednice, onda ni Savet bezbednosti OUN, u ime celokupnog sistema, ni dr`ave koje su pogo|ene ne smeju dozvoliti da njihov interes u jednom funkcionalnom, stabilnom poretku bude ugro`en, bilo da je re~ o materijalnim ili idejnim interesima‘‘.85 Podr{ka bezbednosti dr`ave i ljudi od strane OUN sli~na je pristupu koji su usvojile druge dve va`ne globalne institucije, Svetska banka i MMF. Predsednik svetske banke D`ejms Volfenson (James Wolfensohn), iako se i dalje zala`e za dr`avu, tvrdi da prevencija sukoba izme|u i unutar dr`ava zavisi od ubla`avanja 82 The Economist, 18 September 1999, str. 49--50. 83 ‘‘We the peoples: The role of the United Nations in the 21st century‘‘, str. 4, www.un.org/millen-

nium/sg/report/state.htm.

84 www.un.org/millennium/sg/report/ch3.htm. 85 James Gow, ,,A revolution in international affairs?‘‘, Security Dialogue 31 (3) 2000, str. 293--306,

na str. 296.

40

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

uzroka nerazvijenosti, a posebno siroma{tva. Pokazatelj anga`ovanosti Svetske banke na pitanjima re{avanja sukoba i siroma{tva jeste taj {to se njen predsednik 10. januara 2000. godine prvi put obratio Savetu bezbednosti OUN i istakao da je ,,za spre~avanje nasilnih sukoba potreban sveobuhvatan i pravi~an pristup razvoju‘‘.86 Pristup MMF-a bezbednosti, uglavnom sa ekonomskog aspekta,87 obra}anjem pa`nje na veze izme|u napretka prava, siroma{tva i nasilja, ali, tako|e, i razmatranjem odgovornosti dr`ave u podr{ci ljudskim pravima, kao klju~nim elementima u ostvarivanju tog cilja.88 Sve ve}i broj zemalja, po ugledu na OUN, uvr{}uje ljudskocentri~ni pristup u svoju tradicionalnu, dr`avocentri~nu spoljnu politiku. Verovatno je najpoznatiji stav Kanade, koji je razvio i predstavio biv{i ministar spoljnih poslova, Lojd Aksvorti (Lloyd Axworthy). Najobuhvatniji slu`beni izve{taj, Sloboda od straha: kanadska spoljna politika za ljudsku bezbednost, izdalo je Ministarstvo spoljnih poslova i me|unarodne trgovine Kanade 2000. godine.89 U njemu se tvrdi da ,,koncept mira i bezbednosti -- nacionalne, regionalne i globalne -- ima smisla jedino ako je izveden iz bezbednosti pojedinca... To je ono {to mi podrazumevamo pod ljudskom bezbedno{}u.‘‘90 Iz kanadske perspektive nacionalna i ljudska bezbednost su ,,komplementarne‘‘.91 Ali, kada dr`ave nisu ,,garant ljudske bezbednosti ... kada su represivne ili suvi{e slabe da bi vodile efektivnu politiku, ljudi pate. Zbog masovnih ubistava pod pokroviteljstvom dr`ave, prora~unate brutalizacije ljudi i zaprepa{}uju}eg naru{avanja ljudskih prava, ne sme se ignorisati humanitarni imperativ delovanja i, u nekim slu~ajevima, on mo`e biti va`niji od po{tovanja suverenosti.‘‘92 Kanada, kao i OUN, ljudsku bezbednost smatraju primarnom pod odre|enim uslovima. 86 ,,Wolfensohn calls for 'war on AIDS'‘‘, News release no 2000/172/S, www.worldbank.org/WEBSI87

88

89 90 91 92

TE/EXTERNAL/NEWS/0,,contentMDK:20016179∼menuPK:34463∼pagePK:34370∼piPK:34424∼t heSitePK:4607,00.html, pose}eno 28. februara 2001. Prvi pomo}nik direktora MMF-a, En Kriger (Anne Krüger), tvrdi da je ,,podr{ka globalizaciji jedna od najboljih investicija za pobolj{anje sada{njeg bezbednosnog ambijenta‘‘. U sredi{tu problema bezbednosti MMF vidi ,,ciklus nasilja, slabog razvoja i siroma{tva‘‘. Videti: ,,Assistance to postconflict countries and the HIPC framework‘‘, zajedni~ki rad slu`benika Svetske banke i MMF-a, 20 April 2001, str. 1--29, www.imf.org/external/np/speeches/2002/092602a.htm pose}eno 14. oktobra 2002. MMF tvrdi da ,,sve aktivnosti MMF-a, neposredno ili posredno, doprinose smanjenju siroma{tva i unapre|enju ljudskih prava‘‘. Me|utim, dr`ave koje ,,izra`avaju ne~uveno nepo{tovanje ljudskih prava smatraju da me|unarodna zajednica nerado obezbe|uje finansijska sredstva neophodna za sprovo|enje programa njihovog prilago|avanja. U takvim slu~ajevima MMF nije u mogu}nosti da pomogne tim zemljama.‘‘ ,,Human rights and the IMF‘‘, Finance and Development 38(4) 2001, http://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2001/12/leite.htm, pose}eno 14. oktobra 2002. Freedom from fear: Canada's foreign policy for human security (Ottawa: Department of Foreign Affairs and International Trade, 2000), www.dfait-maeci.gc.ca/00_Global/PubsCat2.nsf/189d2 b90aa3c50cb88256a4900709038/56153893ff8dfda285256bc700653b9f?OpenDocument Freedom from fear, str. 1. Freedom from fear, str. 2. Freedom from fear, str. 3.

41

Polin Ker

Interesovanje za ljudskocentri~ni pristup sve vi{e raste u mnogim zemljama. Norve{ka,93 Japan94 i dr`ave OEBS-a95 usvajaju pojedine elemente, mada na razli~ite na~ine. Pored toga, barem jo{ trinaest zemalja je pristupilo ~lanstvu u Mre`i za ljudsku bezbednost (Human Security Network).96 Austrija je, kao predsedavaju}a zemlja u 2002--2003. godini, u tom periodu postavila program obrazovanja u oblasti ljudskih prava i istakla problem u~e{}a dece u oru`anim sukobima.97 Iako je u poslednjih deset godina sve vi{e vlada usvajalo ideju ljudske bezbednosti u njenim razli~itim formulacijama, ima malo dokaza da su te dr`ave, bilo koncepcijski ili u praksi, umanjile va`nost svojim tradicionalnim dr`avocentri~nim pristupima. O~igledno, mnogi politi~ari u tim zemljama nisu sigurni {ta se, zaista, podrazumeva pod ljudskom bezbedno{}u i koje precizne smernice daje u prakti~nom pristupu i pri odre|ivanju prioriteta. Profesor sa Harvarda Geri King (Gary King) ukazuje na to da su on i njegov kolega, u toku priprema studija ljudske bezbednosti, ,,sproveli neformalni razgovor sa politi~arima i slu`benicima iz nekoliko zemalja odgovornim za spoljnu politiku. Tra`ili su od njih da opi{u svoju politiku tako da je ona, na neki na~in, zasnovana na ljudskoj bezbednosti.‘‘98 I kao {to je otkrio King, ,,prakti~no svaka osoba sa kojom smo razgovarali smatrala je da ne postoji {ire prihva}ena ili koherentna definicija ljudske bezbednosti i da ima ozbiljnih pojmovnih problema sa me{anjem ljudske bezbednosti, ljudskog razvoja i razvoja u kontekstu siroma{tva u artikulaciji njihove spoljne politike‘‘.99 Pored zabune oko zna~enja ljudske bezbednosti, najo~iglednija pojava je da zemlje koje prihvataju ljudsku bezbednost nastavljaju da prihvataju tradicionalni dr`avocentri~ni pristup, posebno u odbrambenoj politici. Kanada, koja se od svih zemalja ~ini kao najposve}enija i sa najrazvijenijom politikom ljudske bezbednosti, nije, prema svom najvatrenijem zastupniku, Lojdu Aksvortiju, ,,razmi{ljala, niti ~ak priznala novu doktrinu ljudske bezbednosti i izgradnje mira‘‘ u svojoj odbrambenoj politici.100 Iako je nivo borbene gotovosti potrebne za ostvarivanje ljudske bezbe93 Suhrke, ,,Human security and the interests of states‘‘. 94 Ministry of Foreign Affairs of Japan, Diplomatic Bluebook 2000: Toward the 21st century: Foreign 95 96

97 98 99 100

42

policy for a better future (Tokyo: Ministry of Foreign Affairs of Japan, 2000), www.mofa.go.jp/policy/other/bluebook/2000/II--3-a.html. ‘‘Helping prevent violent conflict: Orientations for external partners‘‘, str. 2. www.oecd.org//dac/ htm/gcon.htm. Od juna 2001. godine ~lanice Mre`e ljudske bezbednosti su Austrija, Kanada, ^ile, Gr~ka, Irska, Jordan, Mali, Holandija, Norve{ka, Slovenija, Ju`noafri~ka Republika (posmatra~), [vajcarska i Tajland. Videti: Human Security Network News Bulletin 1(1) 2001, www.hsph.harvard.edu/hpcr/ hsn/news_bulletin_v1_i1.pdf. Videti: Human Security Network News Bulletin, str. 2. Gary King and Christopher Murray, ,,Rethinking human security‘‘, 4 May 2000, www.gking.harvard.edufiles/hs.pdf. King and Murray, ,,Rethinking human security‘‘. Project Ploughshares, ,,Human security and military procurement: A Project Ploughshares' brief to the House of Commons Standing Committee on National Defence and Veteran Affairs‘‘, Ploughshares Working Paper 99--1 (Ontario: Project Ploughshares, Institute of Peace and Conflict Studies, Conrad Grebel College, 27 May 1999), str. 1, www.ploughshares.ca/content/WORKING%20PA-

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

dnosti izvan granica Kanade pitanje o kojem se mo`e raspravljati, prema udru`enju ,,Prod`ekt Plau{ers (Project Ploughshares)‘‘, sada{nje vi{enamenske vazdu{ne, kopnene i mornari~ke snage koje su spremne za borbu nisu dovoljno opremljene za sprovo|enje ,,imperativa ljudske bezbednosti koje je odredilo i razvilo Ministarstvo spoljnih poslova i me|unarodne trgovine‘‘.101 U periodu od 1999. do 2002. godine vojni tro{kovi se nisu menjali, dok su ne-vojni tro{kovi smanjeni.102 Tako|e, prema ,,Prod`ektu Plau{ers‘‘, ,,ironi~no, ba{ kada su u Kanadi pitanja izgradnje mira i ljudske bezbednosti najenergi~nije pokrenuta kao klju~ni faktor u unapre|enju me|unarodnog mira i bezbednosti, sredstva za razvoj i ne-vojne pristupe ljudskoj bezbednosti naglo su smanjena‘‘.103 Pored toga, prema Institutu ,,Sever--Jug‘‘104 (North-South Institute), uprkos vode}oj ulozi Kanade u uklanjanju nagaznih mina, ona nastavlja da protiv `ive sile upotrebljava Klejmorove (Claymore) mine sa daljinskim aktiviranjem i, uprkos strogoj kontroli lakog naoru`anja, ona nastavlja da ,,izvozi vojnu opremu zemljama u kojima traju sukobi ili ~ije su vlade optu`ene za ugro`avanje ljudskih prava‘‘.105. Podjednako, iz perspektive {efa kanadskih kopnenih snaga (land staff), generala V. Li~a (W. Leach), mir se nije pojavio u poslehladnoratovskom periodu, u stvari, ,,za vojsku nije ni{ta nestalo, samo je spisak postao du`i‘‘!106 Usvajanje ljudske bezbednosti od strane Japana se podudara sa u~e{}em Japanskih snaga za samoodbranu (Japanese Self Defence Force, JSDF) u novim operacijama na stranim teritorijama pod pokroviteljstvom Operacija za o~uvanje mira OUN (UNPKOs).107 JSDF su u~estvovale u UNPKOs-u u Kambod`i, Golanskoj visoravni, Mozambiku, Isto~nom Timoru, a u najskorije vreme, u skladu sa nedavno donetom pravnom regulativom koja se bavi antiterorizmom, Japanske pomorske snage za samoodbranu sme{tene su u Indijskom okeanu kao podr{ka ratu

101 102 103 104 105 106 107

PERS/ wp991.html, pose}eno 28. marta 2001. Prema {efu kanadskih kopnenih snaga (land staff), 1999. godine kanadske snage su u~estvovale u 65 misija u protekloj deceniji, naspram nekih 25 misija u prethodnih 40 godina. Videti D. Net Newsroom, ,,Lgen W. Leach, ',,CF perspectives on human security‘‘', 5 November 1999, .dnd.ca/site/newsroom/view_news_e.asp?id=457, pose}eno 8. marta 2001. Project Ploughshares, ,,Human security and military procurement‘‘, str. 5. Prosek iznosi 1,99 milijardi kanadskih dolara, {to ~ini u proseku 19,1% bud`eta. Videti: Project Ploughshares, ,,Human security and military procurement‘‘, str. 5. Project Ploughshares, ,,Human security and military procurement‘‘, str. 2. Prema ,,Prod`ektu Plau{ers‘‘, ,,u 1990-im godinama razvojna potro{nja je skresana za jednu tre}inu. Sada je svedena na otprilike 0,3% BND-a uprkos formalnoj obe}anju o predvi|enih 0,7% BND.‘‘ Institut ,,Sever--Jug‘‘ je nezavisna, dobrotvorna organizacija u Kanadi, koja se bavi istra`ivanjima problema spoljne politike. Osnovana je 1976. godine. North-South Institute media release, ,,Human security policy poses difficult choices, says new report‘‘, 21 August 2000, www.nsi-ins.ca/ensi/news_views/news22.html pose}eno 8. marta 2001. Videti: D. Net Newsroom, ,,Lgen W. Leach, 'CF perspectives on human security'‘‘. Japanu je 1992. godine odobreno u~e{}e u Pravnoj kooperaciji za operacije o~uvanja mira OUN i druge operacije (Pravna kooperacija za me|unarodni mir), {to mu je omogu}ilo u~e{}e u tri glavna oblika kooperacija za me|unarodni mir: operacijama za o~uvanje mira OUN, me|unarodnim humanitarnim operacijama i me|unarodnim nadgledanjem izbora.

43

Polin Ker

protiv terorizma u Avganistanu, koji predvode SAD.108 Kao u slu~aju Kanade, i ovde se ~ini da JSDF nisu dale jasno obrazlo`enje o kori{}enju vojnih resursa u skladu sa politikom ljudske bezbednosti Japana. Japanski bud`et za odbranu u vreme usvajanja politike ljudske bezbednosti bio je 37,66 milijardi ameri~kih dolara, a tri godine kasnije, 2002. godine, dostigao je iznos od 40,4 milijardi dolara.109 Ne postoji ni{ta {to bi, od strane JSDF-a, jasno upu}ivalo na to da je planiranje uklju~ivanja ljudske bezbednosti delom bilo razlog ovog pove}anja. I zaista, dr`avocentri~ni aspekt bezbednosti u Japanu mo`e biti u porastu. Prema mi{ljenju bar dvojice strate{kih analiti~ara, borbena gotovost Japana, kao i Kine, Tajvana i Ju`ne Koreje, naglo se pove}ava, posebno s obzirom na nabavke u mornarici, {to poprima prizvuk trke u naoru`anju, a to nije bio slu~aj sa nabavkama pre ekonomskog pada 1997--98. godine.110 Pored globalnih institucija i dr`ava, drugi bitan posrednik [provider] bezbednosti jesu ne-dr`avni ~inioci (non-state actors, NSAs). Ve}ina humanitarnih NSA-ova kriti~ki se odnosi prema dr`avocentri~nom pristupu, koji, po njihovom mi{ljenju, zanemaruje ljudsku bezbednost. Pored toga, NSA-ovi i dr`ave donatori sve vi{e stupaju u partnerstvo i tako postaju me|usobno zavisni u mnogim kriznim situacijama za ljudsku bezbednost, a posebno u slu~ajevima kada humanitarne intervencije zahtevaju upotrebu sile. NSA-ovi i dr`ave koje se bave problemima ljudske bezbednosti tako|e se sve vi{e sla`u u pogledu nekih konceptualnih problema u vezi sa spornim pitanjima suvereniteta i humanitarnih intervencija u cilju za{tite ljudi, {to se vidi i u izve{taju Odgovornost za za{titu.111 Mnoga od ovih nastojanja NSA-ova 108 Doktorantkinja Bet Griner-Ber~am (Beth Greener-Bercham), sa Odeljenja za me|unarodne odnose

Australijskog nacionalnog univerziteta, iznela je vrlo korisne ideje o savremenom bezbednosnom polo`aju Japana. Razgovor je obavljen 30. oktobra 2002. 109 International Institute for Strategic Studies, The military balance 2000--2001 (Oxford: Oxford University Press, October 2000), str. 167--218; i: International Institute for Strategic Studies, The military balance 2001--2002 (Oxford: Oxford University Press, October 2001), str. 161--213. Za razliku od Kanade, bud`etska sredstva Japana namenjena pru`anju pomo}i u periodu od 1990. do 2000. godine uve}ana su za skoro 50%, ali su u 2001. po~ela da se smanjuju. Ministry of Foreign Affairs of Japan, ,,Fact sheet: Japan's development policies‘‘, www.mofa.go.jp/policy/economy/summit/2002/policy-f.html, pose}eno 11. novembra 2002. 110 W. S. G. Bateman, ,,Strategic and political aspects of the law of the sea in East Asia‘‘, doktorska disertacija (Canberra: Australian Defence Force Academy, University of New South Wales, 2001), str. 85; i: Desmond Ball, ,,September 11: Political and security impact and changes in the strategic balance of the Asia--Pacific Region -- An emerging arms race?‘‘, izlaganje pripremljeno za 16. azijsko-pacifi~ki okrugli sto u organizaciji ISIS Malezija u ime ASEAN-ISIS, u Kuala Lumpuru, od 2. do 6. juna 2002, str. 30--31. 111 Dva osnovna principa u izve{taju glase: ,,Suverenost dr`ave podrazumeva odgovornost, a elementarna odgovornost za za{titu svog naroda le`i na dr`avi... Kada stanovni{tvo trpi ozbiljnu {tetu, kao posledicu unutra{njeg rata, pobuna, represije ili neefikasnosti dr`ave i kada ta dr`ava ne `eli ili ne mo`e da ih zaustavi ili spre~i, princip neme{anja se povla~i pred me|unarodnom odgovorno{}u za za{titom.‘‘ Iako se ovi principi jasno suprotstavljaju uobi~ajenom shvatanju dr`avne suverenosti, cilj je, ipak, da se ,,oja~a, a ne oslabi suverenost dr`ava i da se unaprede ovla{}enja me|unarodne zajednice da odlu~no reaguje u situacijama kada dr`ave ili ne mogu ili ne `ele da za{tite svoj sopstveni narod.‘‘ International Commission on Intervention and State Sovereignty

44

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

implicitno imaju stav o bezbednosti koji obuhvata i traganje za ljudskocentri~nim pristupima, rade}i sa dr`avama na uspostavljanju boljih dr`ava, koje, izme|u ostalog, po{tuju me|unarodno dogovorena pravila pona{anja. Prikazuju}i pristupe bezbednosti koji su izlo`eni u ~etiri nau~na rada i od strane nekoliko razli~itih posrednika bezbednosti, potvrdili smo postojanje poku{aja da se bezbednost shvati i prakti~no sprovede kao dijalekti~ki odnos izme|u dr`avocentri~nih i ljudskocentri~nih paradigmi. Me|utim, na osnovu ove analize mnogo je te`e dokazati da postoji sinteza ili razvoj preko posrednikâ. Ipak, Lodgardov ,,dvojni koncept‘‘ jeste sugestivan.

Prednosti i nedostaci dijalektike bezbednosti Argument da bezbednost po~inje da obuhvata dijalekti~ki odnos izme|u dr`avocentri~nog i ljudskocentri~nog pristupa jo{ je u povoju i zahteva podrobniju konceptualizaciju i empirijsko istra`ivanje. Njegova vrednost je u tome {to se hvata uko{tac sa ozbiljnim problemima koje je otkrila prethodna kritika, tj. sa ~injenicom da su i dr`avocentri~ni i ljudskocentri~ni pristup neophodni, ali ne i samodovoljni u re{avanju mnogih opasnih problema savremene bezbednosne situacije. Priznaju}i va`nost oba pristupa, kao i bezbednosne dijalektike izme|u referentnih objekata, problem pretnji i sredstava za njihovo re{avanje podrazumeva prela`enje granica pojedinih disciplina. Neki nau~nici koji se bave me|unarodnim odnosima, kao {to je Bazan, ovo smatraju slabo{}u. Dokazivanje postojanja dijalekti~kog odnosa izme|u elemenata bezbednosti, tako|e se smatra slabo{}u iz krute i isklju~ive normativne perspektive. Sa toga gledi{ta, to {to ljudi trpe nepravdu zbog izrazite nerazvijenosti i zloupotrebe humanitarnih principa moralno je lo{e, bez obzira na posledice po spoljni ili unutra{nji poredak. Ljudskocentri~ni pristup, zastupljen u radovima koje smo prou~avali, zasniva se na manje normativnom i pragmati~nijem pristupu od prethodnog. Na primer, Tomas i Tou opisuju uzro~ni dijalekti~ki odnos izme|u unutra{njih problema i spoljnog poretka, dokazuju}i da je neophodno uo~iti i spre~iti ozbiljne probleme nerazvijenosti unutar dr`ave, zato {to oni mogu dovesti do transnacionalnih pretnji me|udr`avnim odnosima, {to rezultuje ugro`avanjem bezbednosti ljudi kako unutar zemlje tako i izvan nje. U svim ostalim radovima isti~e se uzro~na i su{tinska povezanost i dijalekti~ki odnos. Ovo nije prihvatljivo za gore izneto normativno stanovi{te i stoga je slabost dijalektike bezbednosti njena nesposobnost da se prilagodi tom stanovi{tu. (ICISS), The responsibility to protect (Ottawa: International Development Research Centre, December 2001), str. 75.

45

Polin Ker

S druge strane, manje normativno i pragmati~nije stanovi{te verovatno je politi~ki prihvatljivije posrednicima bezbednosti. Dva referentna objekta poma`u prevazila`enju nekih kulturno-politi~kih otpora prema ljudskoj bezbednosti, koja se smatra zamenom za dr`avu kao referentni objekt i koju su nametnule zapadne razvijene zemlje. Istovremeno, zbog toga {to su ljudi drugi referentni objekat, postavljaju se uslovi dr`avocentri~nom pristupu, na primer, oko prava na suverenost. Ilustraciju ovoga mo`emo videti u izve{taju Odgovornost za za{titu.112 U stvari, u izve{taju se suverenost i ljudi smatraju podjednako va`nim, ali rekonceptualizovana suverenost shva}ena kao odgovornost, a ne kao nedvosmisleno pravo. Empirijska slabost bezbednosne dijalektike ogleda se u tome da su ~ak i one dr`ave koje je sprovode u praksi na tom nivou da su ipak naklonjene dr`avocentri~nom pristupu. Mnoge druge dr`ave skoro da uop{te ne uzimaju u obzir dijalektiku bezbednosti kao poseban pristup ili, ako je i uzimaju u obzir, one su usredsre|ene pre na razvoj nego na humanitarni program. Poslednji problem je to da je dijalektika bezbednosti pominjana u prvobitnim idealizovanim predlozima i da u radovima koje smo ispitivali nije uspela da se izbori sa problemom odnosa snaga, ili da odredi {ta jeste i {ta bi trebalo da bude odgovaraju}i posrednik izme|u dr`ave i ljudskocentri~nog pristupa.

Unapre|ivanje idealizovane dijalektike bezbednosti Da bi se unapredila prvobitna idealizovana dijalektika bezbednosti, potrebna su dodatna pojmovna i empirijska istra`ivanja. U vezi s problemom odnosa snaga, korisno polazi{te za diskusiju predstavlja rasprava Roberta D`eksona (Robert Jackson).113 D`ekson ukazuje na me|usobnu povezanost [raznih oblika] bezbednosti: ,,Kantovskom terminologijom re~eno, (nije mogu}e) razdvojiti nacionalnu bezbednost od ljudske bezbednosti, niti me|unarodnu bezbednost od ljudske bezbednosti.‘‘114 U stvari, ,,ako se ljudska bezbednost toleri{e u nekim zemljama, to mo`e ugroziti celokupnu grandioznu konstrukciju bezbednosti, zbog me|usobne povezanosti delova koji ~ine celinu‘‘.115 S druge strane, D`ekson dokazuje da odnos prema me|unarodnoj reakciji na grubo ugro`avanje ljudske bezbednosti pre kao prema ne~emu {to se ,,zahteva‘‘ nego kao prema ,,diskrecionom pravu‘‘116 predstavlja 112 ICISS, The responsibility to protect. 113 Robert Jackson, The global covenant: Human conduct in a world of states (Oxford: Oxford

University Press, 2000).

114 Jackson, The global covenant, str. 201. 115 Jackson, The global covenant, str. 200. 116 D`ekson tvrdi kako je ovaj problem podstaknut predlogom Komisije za globalno upravljanje da se

~lan 2 Povelje OUN mora po{tovati, osim u ,,slu~ajevima kada se grubo i do krajnje mere naru{ava bezbednost ljudi da to zahteva me|unarodnu reakciju na humanitarnom planu‘‘, str. 212.

46

Razvoj dijalekti~kog odnosa izme|u dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti

,,ni{ta manje do normativnu revoluciju u svetskoj politici: od nacionalne i me|unarodne bezbednosti ka ljudskoj bezbednosti‘‘.117 On tvrdi da bi to uni{tilo normativnu osnovu suverenosti, koja omogu}ava pluralisti~ko dru{tvo dr`ava koje ~ine me|unarodnu bezbednost. Dovo|enje ,,suverenosti u op{tu zavisnost od po{tovanja ljudskih prava‘‘ problemati~no je, zato {to ovaj ,,pristup pravdanja upotrebe sile u cilju za{tite civilnog stanovni{tva u drugim dr`avama proizvodi su{tinske normativne probleme o kojima zastupnici ljudske bezbednosti i aktivisti ne vode ra~una‘‘.118 Prema D`eksonu, ,,svako ko upotrebi Kantovu teoriju da bi podr`ao doktrinu ljudske bezbednosti krenu}e stranputicom‘‘. Zato, on tvrdi, da ,,ako bismo ustanovili Kantovu doktrinu ljudske bezbednosti, ona bi pokrenula istorijski tok ograni~avanja prava na ratovanje unazad. To ne bi bilo ni{ta manje nego revolucionarna promena‘‘.119 U D`eksonovoj raspravi isti~u se neki pojmovni problemi koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom poku{aja uspostavljanja ravnote`e izme|u standardâ suverenosti i ljudske bezbednosti. D`eksonova rasprava predstavlja polaznu ta~ku za pojmovno unapre|enje idealizovane dijalektike bezbednosti. Tako|e postoje empirijski problemi koje treba istra`iti: na primer, a) uslove i kontekst u kojima dr`ave te`e dijalektici bezbednosti; b) kako je u praksi mogu}a bolja koordinacija izme|u ~inilaca dr`avocentri~ne i ljudskocentri~ne bezbednosti, na primer, izme|u ministarstava odbrane, spoljnih poslova i trgovine, me|unarodne pomo}i i ne-dr`avnih ~inilaca, sa jedne strane, i primalaca, sa druge strane, koji mogu, a ne moraju obuhvatati ponajpre dr`avne ~inioce; c) ispitivanje mogu}nosti pravi~nije raspodele finansijskih sredstava me|u ovim ~iniocima; i d) kako konstruisati odbrambenu strukturu koja bi mogla da podr`i kako dr`avocentri~ni, tako i ljudskocentri~ni pristup.

Zaklju~ak @ivimo u svetu u kojem se ideja bezbednosti menja. Terorizam, u poslednje vreme, predstavlja jedan od glavnih uzroka ove promene. Antiteroristi~ki pristup bi trebalo da obuhvati posebno odre|enje dijalektike bezbednosti izme|u dr`avo- i ljudskocentri~nog pristupa. Realno, ,,rat protiv terorizma‘‘ suvi{e stremi dr`avocentri~nom stavu i potrebno ga je dovesti u ravnote`u sa ljudskocentri~nim pristupom. Uop{tenije razmi{ljaju}i o promenljivim pogledima na bezbednost u svetu danas, moramo se podsetiti, kao {to je ve} re~eno na po~etku ovog rada, da dr`ava, uprkos promenama, ostaje dominantni ~inilac, da dr`avocentri~na bezbednost ostaje dominantna i svakako bitna, a da je suverenost i negativna i pozitivna. Tako|e, to je svet u kojem je sve vi{e normativnih i utilitarnih obaveza u ostvarivanju ve}e 117 Jackson, The global covenant, str. 212--213. 118 Jackson, The global covenant, str. 212--213. 119 Jackson, The global covenant, str. 212--213.

47

Polin Ker

bezbednosti ljudi i u kojem postoji sve ve}a me|usobna povezanost mnogih od ovih problema. Dijalektika bezbednosti, a u budu}nosti, verovatno, i ti pristupi posredno, mo}i }e da u~ine vi{e od bilo kojeg pristupa pojedina~no, mada ne i bez nekih problema. Preveli sa engleskog: Aleksandar Pa{ko Mladen Milo{evi}

48

II LJUDSKA BEZBEDNOST I RAZVOJ

Amartija Sen*

Amartija Sen

Osnovno obrazovanje i ljudska bezbednost

OSNOVNO OBRAZOVANJE I LJUDSKA BEZBEDNOST1 1. Ljudska bezbednost Ljudska bezbednost ne predstavlja novu ideju, ali je u poslednje vreme ponovo postala vrlo aktuelna. U skora{njim diskusijama ona se spominje neobi~no ~esto. Kao novoj ,,krilatici‘‘, njoj preti opasnost da joj se pre~esto i olako presu|uje, {to je sudbina mnogih novonastalih popularnih termina, poput ,,socijalnog isklju~ivanja‘‘, izraza koji su (shodno ne ba{ laskavoj oceni koju je dala Elzi Ojen) ,,pokupili‘‘ ,,ljudi koji sada tr~e svuda unaokolo organizuju}i seminare i konferencije kako bi prona{li pogodan sadr`aj pojmu koji }e se istra`ivati kao ki{obran za koji postoji ograni~eno teorijsko upori{te‘‘.2 Po{to takav usud treba izbe}i, mirno mo`emo da odmah pre|emo na ,,teorijsko upori{te‘‘ pojma ljudska bezbednost. Zapo~inju}i sada{nju raspravu o ,,ljudskoj bezbednosti‘‘ u Japanu i drugde, premijer Obu~i Kejzo ju je opisao kao klju~nu ideju ,,za sveobuhvatno uklju~enje svih pretnji koje ugro`avaju opstanak, svakodnevni `ivot i dostojanstvo ljudskih bi}a, kao i za ja~anje na{ih napora da se suo~imo sa ovim pretnjama‘‘.3 On smatra da ovaj fokus odra`ava ,,verovanje kako ljudska bi}a treba da budu u stanju da svoj `ivot vode na stvarala~ki na~in i da im pri tom ne budu ugro`eni `ivot i dostojanstvo‘‘. Na ovaj na~in ljudska bezbednost mo`e da se shvati kao za{tita i o~uvanje ljudskog ,,opstanka‘‘ i ,,svakodnevnog `ivota‘‘ (po svoj prilici protiv prevremene smrti, bolesti koje bi se mogle izbe}i, {iroko rasprostranjene ugro`enosti zbog nepismenosti itd.) i kao izbegavanje razli~itih poni`enja koja na{im `ivotima mogu da donesu povrede, uvrede i prezir (a koja su u vezi, na primer, sa nema{tinom, zato~enjem, isklju~enjem ili ponovo, nepismeno{}u). Sléde}i ovu liniju analize, mo`e se tvrditi da ,,utemeljenje‘‘ pojma ljudske bezbednosti mora da uklju~i barem slede}e distinktne elemente: * 1 2 3

Izvor: Amartya Sen, ,,Basic education and human security‘‘, govor koji je odr`ao povodom otvaranja ,,Radionice o obrazovanju, jednakosti i bezbednosti‘‘, u Kalkuti, Indija, 2--4. januara 2002. Uvodni tekst za radionicu ,,Basic Education and Human Security‘‘, koju su skupa organizovali Komisija za ljudsku bezbednost (Commission on Human Security), UNICEF, Pratichi (India) Trust, i Harvard University, u Kalkuti, 2--4. januara 2002. Else Oyen, ,,The Contradictory Concepts of Social Exclusion and Social Inclusion‘‘, u: C. Gore and J. B. Figueiredo, eds., Social Exclusion and Anti-Poverty Policy (Geneva; International Institute of Labour Studies, 1997), str. 63. Obuchi Keizo, ,,Opening Remarks‘‘, u: The Asian Crisis and Human Security (Tokyo: Japan Center for International Exchange, 1999), str. 18--19.

51

Amartija Sen

-- Jasan fokus na individualne ljudske `ivote (ovo bi bilo u suprotnosti, na primer, sa u celosti tehnokratskim pojmom ,,nacionalne bezbednosti‘‘ -omiljenog tuma~enja ,,bezbednosti‘‘ u vojnom kontekstu); -- uva`avanje uloge dru{tva i socijalnih aran`mana u stvaranju konstruktivnih uslova za bezbedniji ljudski `ivot (izbegavanje socijalno nezainteresovanog shvatanja individualnih ljudskih nevolja i oslobo|enja, koje je nagla{eno u nekim -- ne i svim -- religijskim kontekstima); -- umerena usredsre|enost pre na rizike pogor{anja ljudskih `ivota nego na sveukupno {irenje efikasne slobode uop{te (u suprotnosti sa {irim ciljem promocije ,,ljudskog razvoja‘‘); i -- ciljno bavljenje, opet, ,,pogor{anjem‘‘ elementarnijih ljudskih prava (pre nego ~itavim opsegom ljudskih prava). Ljudska bezbednost je va`na, ali ne samo ona. Ideja ljudske bezbednosti identiifikuje jednu klasu ciljeva me|u mnogim drugim koji tako|e imaju legitimno pravo da im se posvetimo. Postoji visok stepen komplementarnosti sa drugim su{tinskim pojmovima koji su na{li svoje mesto u globalnom dru{tvenom dijalogu: na primer, ,,ljudski razvoj‘‘ (koji je sjajno uobli~io pokojni Mahbub ul Hak), ili ,,ljudska prava‘‘ (koja su ponovno aktuelizovana u novom pojmovnom sklopu koji se indirektno oslanja na klasi~no tuma~enje ,,prava ~oveka‘‘ Tomasa Pejna, ili na ,,odbranu prava `ena‘‘, koji je pre vi{e od dve stotine godina pokrenula Meri Volstonkraft). Ljudska bezbednost se oslanja na ,,ljudski razvoj‘‘ i ,,ljudska prava‘‘, pa ~ak i na ,,nacionalnu bezbednost‘‘ i ,,individualnu predanost‘‘, ali se ne svodi ni na jednu od njih. Va`no je da se ove razlike jasno spoznaju, kao i da se ima u vidu me|uzavisnost i povezanost ljudske bezbednosti sa drugim va`nim pitanjima koja se pojavljuju u savremenim raspravama {irom sveta.

2. Osnovno obrazovanje: ljudski razvoj, prava i bezbednost Nasuprot onom tuma~enju procesa razvoja koje se poziva na BNP, pojam ljudskog razvoja po~iva na potrebi da se te`i{te stavi na ja~anje ljudske slobode i sposobnosti uop{te. Stoga je razumljivo {to je osnovno obrazovanje dobilo centralno mesto, budu}i da je od su{tinske va`nosti za ljudski razvoj. Indeks ljudskog razvoja, koji sam imao privilegiju da sastavim za Mahbuba ul Haka, dodeljuje glavno mesto pismenosti i {kolovanju kao centralnim za razvoj ljudske sposobnosti i kao bitnim sastavnim delom agregiranih indikatora ljudskog razvoja.4 4

52

Videti: UNDP, Human Development Report 1990 (New York: Oxford University Press, 1990). Argumenti se odnose na pitanja o kojima se raspravljalo u: Commodities and Capabilities (Amsterdam: North-Holland, 1985). Videti tako|e: Sudhir Anand and Amartya Sen, ,,Concepts of Human Development and Poverty: A Multidimensional Perspective‘‘, Human Development Papers 1997 (New York: UNDP, 1997).

Osnovno obrazovanje i ljudska bezbednost

Ovaj uvid koji su Mahbub ul Hak i drugi tako sna`no nametnuli na globalnom planu dijaloga ne{to je na ~emu mora da po~iva razumevanje obrazovnih potreba ljudske bezbednosti. Ljudska bezbednost je integralno povezana sa za{titom ljudske sposobnosti i stoga se direktno ti~e doprinosa obrazovanja u otklanjanju ,,rizika pogor{anja‘‘ unutar op{te klase ciljeva podvedenih pod {irok {e{ir ljudskog razvoja. Stoga ljudska bezbednost stoji na ple}ima ljudskog razvoja sa posebnim prilago|avanjem njegove bogate vizije i perspektive, a ovo se posebno odnosi na klju~nu ulogu osnovnog obrazovanja. Sli~na veza postoji i u shvatanju obrazovanja kao ljudskog prava i posebnog te`i{ta na ulozi osnovnog obrazovanja u za{titi ljudskih `ivota. U ovom kontekstu posebno je va`no ista}i dvostruku, uzajamnu odre|enost ,,prava‘‘ i ,,du`nosti‘‘, a posebno neophodnu intelektualnu disciplinu da sve razrade prava moraju zbog pojmovne potpunosti da idu uporedo sa ustanovljenjem odgovaraju}ih du`nosti (prava i du`nosti ~ine dvostruko integrisane strukture). Ove korelativne du`nosti lako mogu da poprime pre oblik op{tih obaveza {ireg dru{tva nego strogo pravni oblik bri`ljivo navedenih du`nosti odre|enih pojedinaca ili agencija.5 Usredsre|ivanje na ljudsku bezbednost ne zna~i kako su potrebe dru{tva da preuzme obaveze koje se odnose na ljudska prava postale manje, ve} je fokus ponovo na izbegavanju rizika pogor{anja. Stoga ne iznena|uje {to odgovornost da se obezbedi osnovno obrazovanje kako bi se zadovoljilo pravo na za{titu (pre nego {to }e se dopustiti da ljudi ostanu nepismeni) treba da bude bitna za razumevanje zahteva za ljudskom bezbedno{}u. Dru{tvena obaveza ne sme, naravno, da se pobrka sa isklju~ivom ulogom dr`ave: ona se odnosi na sve institucije i agencije koje mogu pomo}i da se promovi{u ljudska prava i smanji ljudska nebezbednost. Anga`ovane agencije mogu biti nacionalne i me|unarodne, javne i privatne, formalne i neformalne itd. Ono {to ih spaja jeste zajedni~ka potreba da se prepozna vrednost osnovnog obrazovanja, kao i normativnih promena koje moraju da ga prate. Zahtevi su moralne i socijalne prirode, a ne pravne ili birokratske. Ako se ovo prihvati, onda }e postati o~igledno za{to je obimna literatura o ulozi obrazovanja u ljudskom razvoju i promovisanju ljudskih prava neposredno relevantna za razumevanje obrazovnih zahteva ljudske bezbednosti. Vizija jeste pro{irena, ali to ne zna~i kako treba da se ostvaruje u nekom ideolo{kom vakuumu. Ovo, uop{te uzev, va`i za ljudsku bezbednost shva}ene kao ideja, a mo`e se primeniti na mnoge oblasti -- a ne samo na obrazovanje. Na primer, problemi ,,zdravstvene za{tite‘‘, o kojima su raspravljali Linkoln ^en i Helen Ep{tajn (i tako|e Sudhir Anand), mogu da se integri{u sa zahtevima za ljudska prava na zdravstvenu 5

O ovome videti: Human Development Report 2000 (New York: Oxford University Press, 2000), a o pitanjima s tim u vezi u mom eseju ,,Consequential Evaluation and Practical Reason‘‘, Journal of Philosophy, 97 (2000). [Tako|e se odnosi i na skora{nji rad Arjuna Sengupte za Komisiju o ljudskim pravima.]

53

Amartija Sen

za{titu i medicinsku negu, sa me|usobno povezanim obavezama vlada, me|unarodnih institucija, farmaceutskih firmi, specijalizovanih NVO i, na kraju, sa zajednicom lekara i drugog medicinskog osoblja.6 Unapre|ivanju ljudske bezbednosti mo`e u velikoj meri da pomogne promocija javne rasprave o njenom zna~aju i njenim {irokim zahtevima. (Ovo je posebno va`no za agendu Komisije za ljudsku bezbednost.)

3. Kako osnovno obrazovanje uti~e na ljudsku bezbednost? Osnovno {kolovanje mo`e da bude od su{tinske va`nosti za ljudsku bezbednost zbog nekoliko jasnih razloga. Prvo, kao {to je ve} bilo re~i, nepismenost je po sebi vid nesigurnosti. Stoga je prvi i najdirektniji doprinos uspe{nog primarnog obrazovanja neposredno smanjenje jednog oblika duboko ukorenjene nebezbednosti. Drugo, osnovno obrazovanje mo`e da bude vrlo va`no u smislu pomo}i ljudima da na|u posao i dobro pla}eno zaposlenje. Iako je ova povezanost uvek prisutna, ona je posebno bitna u svetu koji se sve vi{e globalizuje i u kojem kontrola kvaliteta i proizvodnje shodno strogoj specifikaciji mo`e da bude od su{tinske va`nosti. Zemlja doma}in ove konferencije, Indija, mnogo je patila zbog toga {to je zanemarila osnovno obrazovanje, dok su sposobnosti indijskih masa da iskoriste prednosti trgovine na globalnom nivou bile uveliko ograni~enije usled obrazovne zaostalosti. Kad god su u Indiji postojale povoljne obrazovne prilike (kao u slu~aju tehni~kog obrazovanja na visokom nivou i specijalizovanog formiranja ve{tina), Indusi su -- uz odgovaraju}e obrazovno zale|e -- bili u stanju da izvanredno iskoriste globalne pogodnosti. Me|utim, i dalje postoji velika potreba da se ova otvorenost pro{iri i na osnovno obrazovanje (kao i na {irenje osnovnih tehni~kih ve{tina).7 Tre}e, kada su ljudi nepismeni, njihova sposobnost da razumeju i pozovu se na svoja zakonska prava vrlo je ograni~ena. Ovo, na primer, mo`e da predstavlja zna~ajnu prepreku za nepismenu `enu da koristi ~ak i prili~no ograni~ena prava koja realno ima.8 Zakonska prava udovica tako|e mogu ~esto da budu prekr{ena zbog visoke stope njihove nepismenosti ili, uop{te, zbog nepismenosti stanovni{tva.9 6 7 8 9

54

Videti ~lanak: Lincoln Chen and Helen Epstein ,,Can aids be stopped?‘‘, The New York Review of Books, vol. 49, No 4, 14. mart 2002. Tako|e je i ~lanak Sudhir Anand posve}en ovoj temi. O ovom pitanju i njemu srodnim videti: Jean Drèze and Amartya Sen, India: Economic Development and Social Opportunity (Delhi: Oxford University Press, 1995) i njen nastavak: India: Development and Participation (Delhi: Oxford University Press). Videti, na primer: Salma Sobhan, Legal Status of Women in Bangladesh (Dhaka: Bangladesh Institute of Legal and International Affairs, 1978). Videti: Martha Alter Chen, Perpetual Mourning: Widowhood in Rural India (Delhi: Oxford University Press, and Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1999); videti tako|e njenu prire|enu knjigu: Widows in India (Delhi: Sage, 1998).

Osnovno obrazovanje i ljudska bezbednost

Odsustvo {kolovanja mo`e neposredno da vodi nebezbednosti tako {to }e oni koji `ive u nema{tini biti sve dalje od sredstava i mogu}nosti da joj se suprotstave. ^etvrto, nepismenost tako|e mo`e da prigu{i politi~ki glas slabih, te da na taj na~in neposredno doprinese njihovoj nebezbednosti. Veza koja postoji izme|u mo}i da se iska`e svoj glas i bezbednosti mo`e i te kako da bude sna`na: uo~ena ~injenica da glad ne nastaje u demokratijama samo je jedna od ilustracija efikasnosti politi~kog glasa i u~estvovanja. Mo} koju osnovno obrazovanje ima u osposobljavanju ljudi da podignu svoj glas ima zna~ajnu za{titnu ulogu i stoga je ono bitno za ljudsku bezbednost. Peto, poslednjih godina je rad na terenu vrlo jasno pokazao kako je relativno po{tovanje i interes za `ensko blagostanje pod velikim uticajem takvih varijabli kao {to je sposobnost `ena da same zara|uju, da na|u zaposlenje van doma, da steknu svojinska prava, da budu pismene i budu obrazovani u~esnici u odlukama unutar i izvan porodice. Zaista, ~ak se ima utisak da se u zemljama u razvoju {anse za pre`ivljavanje `ena u pore|enju sa mu{karcima izrazito ne smanjuju -- i da je ~ak mogu}e da se izjedna~e -- s obzirom na napredak koji se ~ini u ovom smislu.10 Ove razli~ite karakteristike (kao {to su mo} da zarade, njihova ekonomska uloga izvan porodice, pismenost i obrazovanje, vlasni~ka prava itd.) mogu da na prvi pogled deluju kao prili~no razli~ite i nespojive, ali im je svima zajedni~ko {to pozitivno doprinose snazi `enskog glasa i delovanja -- kroz nezavisnost i opunomo}ivanje. Razli~ite varijable koje se spominju u literaturi stoga se sjedinjava u jedinstvenu ulogu osna`ivanja `ena. Ova uloga treba da se dovede u vezu sa uvi|anjem da `enska mo} -- kako ekonomska nezavisnost tako i dru{tvena emancipacija -- mogu imati dalekose`an uticaj na snage i organizacione principe koji rukovode odlukama unutar porodice. Postoji zna~ajno svedo~anstvo da, na primer, stopa ra|anja vidno opada sa ve}om opunomo}eno{}u `ena. Ovo ne iznena|uje, po{to su upravo mlade `ene te koje najvi{e podnose zbog ~estih trudno}a i podizanja dece, a sve {to ja~a njihovu mo} odlu~ivanja i skre}e pa`nju prema njihovim interesima uglavnom vodi tome da se spre~i da pre~esto podi`u decu. Na primer, u uporednoj studiji razli~itih oblasti u Indiji iznosi se da obrazovanje `ena i njihova zaposlenost predstavljaju dva najva`nija uticaja na smanjenje stope ra|anja.11 10 O ovome postoji {iroka literatura; o mojim sopstvenim poku{ajima da analiziram i upotrebim

dostupna svedo~anstva videti: ,,Gender and Cooperative Conflicts‘‘, u: Irene Tinker, ed., Persistent Inequalities (New York: Oxford University Press, 1990); ,,More than a Hundred Million Women are Missing‘‘, New York Review of Books, Christmas number, 20. decembar 1990; ,,Missing Women‘‘, British Medical Journal, 304 (mart 1992). 11 Videti: Mamta Murthi, Anne-Catherine Guio, and Jean Drèze, ,,Mortality, Fertility, and Gender Bias in India‘‘, Population and Development Review, 21 (December 1995), i komentar ovog rada od strane: Mutthi and Drèze, Population and Development Review, 2000.

55

Amartija Sen

Postoje brojna svedo~anstva koja govore u prilog tome da obrazovanje `ena i njihovo opismenjavanje smanjuju stopu smrtnosti dece. Uticaj se vr{i kroz mnoge kanale, ali je mo`da najvidljiviji preko zna~aja koji majke na tipi~an na~in daju blagostanju svoje dece, kao i mogu}nostima da uti~u na odluke porodice u tom pravcu onda kada se njihovo delovanje po{tuje i podsti~e. Sli~no tome, osna`ivanje `ena mnogo uti~e na smanjenje uveliko rasprostranjene rodne predrasude u pogledu opstanka (naro~ito protiv mladih devojaka).12 Ove veze izme|u osnovnog obrazovanja `ena i mo}i `enskog delovanja zaista su centralne za razumevanje doprinosa {kolskog obrazovanja ljudskoj bezbednosti uop{te. Uklanjanje svih onih prepreka koji ugro`avaju `ivot `ena (a posebno mladih devojaka), smanjenje smrtnosti dece (nezavisno od pola) i umeren uticaj na stopu ra|anja sve su odreda osnovna pitanja koja su bitna za smanjenje ,,rizika propadanja‘‘, koji ugro`avaju ljudski `ivot i dostojanstvo. Najzad, perspektiva ljudske bezbednosti o osnovnom obrazovanju tako|e mora da se bavi izve{tavanjem o obrazovanju i nastavnim planovima i programima. Ovo je ve} posredno bilo prisutno u raspravi o ulozi tehni~ke ve{tine u globalizuju}em svetu, ali tu postoje i druga pitanja, po{to {kolovanje mo`e da sna`no uti~e na identitet pojedinca i na na~in na koji vidimo jedni druge. Nedavno je perspektiva ,,sukoba civilizacija‘‘ (koju su promovisali mnogi komentatori, uklju~uju}i kako intelektualce tako i politi~ke vo|e) zadobila mnoge pristalice, a ono {to u ovom vi|enju najneposrednije unosi podele nije ideja o neizbe`nom sukobu civilizacija (naravno, i ovo, ali to dolazi kasnije), ve} prethodno insistiranje da se ljudska bi}a saglédaju samo u jednoj dimenziji. Gledati na ljude shodno ovoj navodnoj sveprisutnoj i svepro`diru}oj klasifikaciji ve} je po sebi prilog politi~koj nebezbednosti. Ovo pitanje je privuklo pa`nju, iako samo na posredan na~in, u kontekstu uloge medresa u rastu fundamentalizma u Pakistanu, ali tu postoji opasnost i za Indiju, imaju}i u vidu na~in na koji se neke politi~ke grupe zala`u za kulturno i obrazovno su`avanje. Ovde zapravo postoji jedna implicitna sprega izme|u pobornika ,,jedinstvenosti‘‘ Zapada (i posredno njegove navodne nadmo}i kao tolerantne ,,civilizacije‘‘) -- koja ~ini integralni deo pristupa ,,sukoba civilizacija‘‘ -- i antizapadnja~ke kao i antipluralisti~ke agende VHP-a i Parivara. Hantington, koji Indiju opisuje kao ,,hinduisti~ku civilizaciju‘‘, treba da uva`i ~injenicu da Indija ima vi{e muslimana (oko 125 miliona -- vi{e nego ~itavo stanovni{tvo Britanije i Francuske uzeto zajedno) nego ijedna druga zemlja u svetu, sa izuzetkom Indonezije i Pakistana, i da se indijska umetnost, muzika i knji`evnost ne mogu razumeti ako se ne uzmu u obzir interakcije izme|u zajednica. Tako|e se previ|aju ona odre|uju}a karakteristika indijskog politi~kog poretka -- a to je svetovno shvatanje dr`ave, kao 12 Videti: Murthi, Guio and Drèze (1995), kao i: Murthi and Drèze (2000).

56

Osnovno obrazovanje i ljudska bezbednost

i istorijski podatak koji nije bez zna~aja, naime, da je upravo muslimanski kralj -mogulski imperator Akbar -- dao jednu od najupe~atljivijih i najre~itijih izjava o potrebi svetovne dr`ave (po{to Hantington smatra da je liberalna tolerancija jedinstveno obele`je ,,Zapada‘‘ i tvrdi kako je ,,Zapad bio Zapad jo{ pre nego {to je postao moderan‘‘), a mo`da je vredno pomena da kada je Akbar govorio o potrebi religijske tolerancije krajem 16. veka, \ordano Bruno je zbog jeresi zavr{io na loma~i na Trgu cve}a u Rimu. Klasifikovanje civilizacija ne samo da ne doprinosi istoriji ve} i neposredno mo`e pothranjivati politi~ku nestabilnost -- pa i zapaljivost -- u svetu tako {to se ljudi svode na usko odre|ene kategorije, koje su suprotstavljene jedne drugima na osnovu neke ~vrste ,,civilizacijske‘‘ podele. ^ak se i prvobitno pluralisti~ki pokreti koji su se zalagali za ,,multietni~ku Britaniju‘‘ u dana{njoj Britaniji sve vi{e okre}u religijskim {kolama (koje po~ivaju na veri muslimana, Sika i Indusa) i kojih ve} ima nekoliko. Te`i{te je stavljeno na u~enje ,,o svojoj vlastitoj kulturi‘‘, a ono nastoji da ozbiljno suzi obrazovne {anse koje bi omogu}ile da se izvr{i informisani izbor o tome u {ta verujemo i kako treba da `ivimo. Za mlade Britance -- od kojih mnogi imaju potkontinentalno [indijsko] poreklo -- prostor za izbor je umnogome su`en i on po~iva na pogre{nom uverenju da zbog porodi~ne tradicije nije potrebno vr{iti vlastite izbore, pa se tako dovodi u pitanje ono {to je Akbar nazvao ,,stazom razuma‘‘.13 Ova pitanja su od op{te va`nosti, po{to je kultivisanje identiteta ili monolitnog identiteta postalo toliko zahtevno. ^ak je i Blerovo re~ito predstavljanje njegovih liberalnih -- i u mnogo ~emu vizionarskih -- ideja poprimilo vid vlastitog tuma~enja ,,istinskog islama‘‘ (tema za koju je Bler o~igledno postao neka vrsta stru~njaka), ali koji izgleda kako ne shvata da biti musliman nije neizostavno i svepro`imaju}i identitet, te da se ~ak i istinski muslimani me|usobno razlikuju u mnogim va`nim pitanjima.14 Pitanje otvorenosti nastavnog plana i programa i dometa razuma zaista mo`e da bude centralno za ulogu obrazovanja u unapre|ivanju ljudske bezbednosti. Ako 13 O ovom pitanju poku{ao sam da ne{to ka`em u svom Godi{njem predavanju na Britanskoj

Akademiji 2000, ,,Other People‘‘, koju je objavila Britanska akademija (kra}a verzija je objavljena u: The New Republic, 18. decembar 2000). Videti tako|e moj: ,,Reach of Reason: East and West‘‘, The New York Review of Books. 14 Mo`da je u ovom kontekstu vredno pomena da, iako su Akbarov politi~ki sekularizam i religijska heterodoksija imali kako pristalica tako i klevetnika me|u uticajnim muslimanskim grupama u Indiji, kada je on umro, 1605. godine, islamski teolog Abdul Hak, ina~e veoma kriti~an prema brojnim uverenjima i izjavama Akbara, morao je zaklju~iti da je uprkos svojim ,,novotarijama‘‘ Akbar ostao dobar musliman. Videti: Iqtidar Alam Khan, ,,Akbar's Personality Traits and World Outlook: A Critical Reappraisal‘‘, u: Irfan Habib, ed., Akbar and His India (Delhi and New York: Oxford University Press, 1997), str. 78. Ali je i Aurangzeb tako|e bio dobar musliman na druga~iji na~in, a zaista nije na nama da odlu~imo ko je od njih dvojice bio ,,istinski musliman‘‘, a ko samozvanac.

57

Amartija Sen

{kole ne budu u stanju da ovo urade, zato {to potcenjuju malu decu, time }emo im ne samo umanjiti osnovno ljudsko pravo da u~e {iroko, ve} }emo i svet u~initi daleko zapaljivijim nego {to bi trebalo da bude. Veza izme|u osnovnog obrazovanja i ljudske bezbednosti uklju~uje i ovo pitanje. Prevela sa engleskog: Dragana Duli}

58

Fransis Stjuart

Fransis Stjuart

Razvoj i bezbednost

RAZVOJ I BEZBEDNOST* Sa`etak U ovom radu je dat pregled veza izme|u razvoja i bezbednosti, kako u zemljama u razvoju, tako i globalno. Rad tuma~i bezbednost kao ljudsku bezbednost, a u okviru ove kategorije se usredsre|uje na politi~ko nasilje kao va`an izvor nebezbednosti. Pretpostavljene su tri povezanosti: da ljudska bezbednost ~ini va`an deo ljudske dobrobiti i, prema tome, jedan je od ciljeva razvoja; da nepostojanje ljudske bezbednosti ima negativne posledice za ekonomski rast i siroma{tvo i, prema tome, na razvoj; i da je izostajanje razvoja ili nejednak razvoj, koji uklju~uje o{tre, horizontalne nejednakosti, va`an uzrok sukoba. Dat je i prikaz argumenata koji idu u prilog ovim vezama u zemljama u razvoju. Prema tome, su{tinski je va`no promovisati uklju~iv [inclusive] razvoj, i radi zemalja u razvoju i radi globalnog spre~avanja terorizma. Usredsre|enje samo na vojna re{enja -- {to je uobi~ajeno tuma~enje ,,bezbednosti‘‘ -- ne}e doneti uspeh.

1. Uvod U ovom radu se razmatraju veze izme|u razvoja i bezbednosti, kako nacionalne, tako i globalne. Razlikuju se tri tipa veza: -- Neposredan uticaj bezbednosti/nebezbednosti na dobrobit i, shodno tome, dostignu}a u razvoju (ili na~ini na koje bezbednost ~ini deo definicije razvoja) -- na primer, uloga bezbednosti kao dela na{ih ciljeva. -- Na~in na koji nebezbednost (ne-bezbednost) uti~e na elemente razvoja i ekonomski rast, ili uloga instrumentalne bezbednosti. -- Na~in na koji razvoj uti~e na bezbednost, ili uloga instrumentalnog razvoja. Politike bezbednosti mogu da postanu jedan deo politike razvoja do mere u kojoj postoje ove trosmerne veze, jer }e doprineti razvoju u onoj meri u kojoj uve}avaju bezbednost; a politike razvoja mogu da postanu deo bezbednosnih politika, zato {to uve}an razvoj poja~ava bezbednost. Dakle, postojanje ovih veza *

Izvor: Frances Stewart, ,,Development and Security‘‘, CRISE Working Paper, No. 3, Centre for Research on Inequality, Human Security and Ethnicity, CRISE, Queen Elizabeth House, University of Oxford. Ovaj rad je pripremljen za Radionicu o bezbednosti i razvoju, 25--26. januar, 2004. u vezi sa Radionicom za bezbednost i razvoj Pete godi{nje globalne konferencije o razvoju, 25--26. januar 2004. godine.

59

Fransis Stjuart

sugeri{e vrlo radikalnu reviziju politika, kako onih bezbednosnih, tako i onih razvojnih.1 Cilj ovog rada je da razmotri ove tri povezanosti u zemljama u razvoju, ali i globalno -- podrobnije vis-à-vis iskustva i politika zemalja u razvoju, jer na ovim pitanjima radim u poslednjih deset godina, mada tako|e istra`ujem globalne veze -na povr{nijem nivou. Uva`avanje postojanja ovih trosmernih veza i, sledstveno tome, rodnih [generic], politi~kih implikacija, u vezi sa vi{estrukim ulogama u politikama razvoja i bezbednosti, nije dovoljno da odredi same politike razvoja ili bezbednosti koje }e biti odgovaraju}e u pojedina~nim slu~ajevima. Definisanje tih politika zavisi od toga na koji na~in ta~no funkcioni{u ove trosmerne veze i politi~ka ekonomija formulisanja politika u pojedina~nim kontekstima. U ovom radu }u ovde na~initi nekoliko predloga, ali je re~ o oblasti u kojoj je potrebno obaviti jo{ istra`ivanja. Rad je organizovan na slede}i na~in. U slede}a tri poglavlja se razmatra svaka od tri veze, posebno opisana, po prethodno izlo`enom redosledu, za zemlje u razvoju. U odeljku V bi}e istra`eno da li veze identifikovane na nacionalnom nivou zemalja u razvoju mogu biti preme{tene na me|unarodni nivo.

2. Bezbednost kao su{tinski aspekt razvoja Razvoj, kojim je ozna~en progres ljudske dobrobiti, dugo je izjedna~avan sa ekonomskim rastom, ali je sada {iroko prihva}eno da je ovo veoma neadekvatna karakterizacija. Kao {to je odavno prime}eno, prose~an profit per capita va`no je sredstvo ostvarivanja ovog progresa, ali ne i jedino.2 Ne samo {to prose~an profit ne uspeva da zahvati raspodelu po doma}instvima, on mo`e da ne bude dobar pokazatelj mnogih va`nih aspekata ljudske dobrobiti, kao {to su zdravlje ljudi, obrazovanje ili njihova bezbednost. U prvi plan je istaknut ~itav niz alternativnih ciljeva, a jedan od najstarijih me|u njima jeste PQLI (indeks fizi~kog kvaliteta `ivota). Sen sugeri{e kako cilj razvoja treba da bude uve}anje ljudskih sposobnosti, ili prilika koje im se pru`aju da, u {to vi{em stepenu, budu ovo ili ono i da rade {to vi{e razli~itih stvari. Izve{taj UNDP-a o ljudskom razvoju jezgrovito defini{e taj cilj kao uve}anje broja izbora koje ljudi imaju, na na~in koji im omogu}ava da vode du`i, zdraviji i potpuniji `ivot.3 1 2 3

60

Jedna veza koju ovaj rad NE obuhvata jeste ona o sekuritizaciji razvoja -- na primer, na~in na koji }e, mo`da, agencije za razvoj morati da koriste vojnu za{titu, ili ~ak silu, pri dostavljanju pomo}i. Sirs (Seers 1971) jeste jedan od prvih koji je ukazao na nedostatke bruto doma}eg proizvoda kao mere razvoja. U prvom izve{taju Programa UN za razvoj ka`e se da je: ,,osnovni cilj razvoja da obezbedi `ivotnu sredinu koja omogu}ava ljudima da u`ivaju dug, zdrav i kreativan `ivot‘‘ (UNDP 1990, str. 9). Izve{taj defini{e ljudski razvoj kao ,,proces uve}avanja broja ljudskih izbora‘‘ (str. 10).

Razvoj i bezbednost

Ovo su va`na dostignu}a, ali ne uklju~uju eksplicitno bezbednost kao aspekt razvoja. Ljudi mogu imati potencijal da budu ili rade mnoge stvari, pa ipak, taj potencijal mo`e da bude odse~en, ili ljudsko ose}anje dobrobiti mo`e da bude ozbiljno ugro`eno visokim nivoima nebezbednosti. Takva nebezbednost uklju~uje mogu}nost sudbonosnih ekonomskih promena, zdravstvenih kriza, i povreda ili smrti kao rezultata kriminalnog ili politi~kog nasilja. Politi~ko nasilje mo`e da dovede do raspada zajednica i porodica, nasilnih migracija i neophodnosti da se `ivot ponovo zapo~ne u ~udnim i stranim sredinama, ili ~ak da se ograni~eno egzistira u izbegli~kim kampovima. Van svake sumnje je da, ako su ovakvi slu~ajevi rasprostranjeni, oni vrlo ozbiljno negativno uti~u na `ivote mnogih ljudi i, prema tome, imaju lo{ uticaj i na ostvarivanje razvoja. UNDP je razvio koncept ,,ljudske bezbednosti‘‘ da bi njime obuhvatio ne samo dostizanje minimalnih nivoa zadovoljenja materijalnih potreba, nego i nepostojanje ozbiljnih pretnji tom dostizanju bilo ekonomske ili politi~ke vrste: ,,Sigurnost nala`enja i zadr`avanja posla, ostvarivanja profita, zdravstvena bezbednost, bezbednost `ivotne sredine, bezbednost od kriminala -- to su nove preokupacije bezbednosti u ~itavom svetu.‘‘ Prema Senu (1999): ,,Ljudska bezbednost je preokupirana smanjivanjem i -- kada je to mogu}e -- otklanjanjem nebezbednosti koje truju ljudske `ivote.‘‘ (str. 8.) Ovu definiciju pro{iruje Komisija za ljudsku bezbednost: U svom naj{irem smislu, ljudska bezbednost obuhvata znatno vi{e od nepostojanja nasilnih sukoba. Ona obuhvata ljudska prava, dobru vlast, mogu}nost obrazovanja i zdravstvenu za{titu, i obezbe|uje da svaki pojedinac ima mogu}nost i izbor da realizuje svoje potencijale ... slobodu od nema{tine, slobodu od straha i slobodu budu}ih generacija da naslede zdravu `ivotnu sredinu -- to su me|uzavisni gra|evinski materijali od kojih se izgra|uje ljudska i, prema tome, nacionalna bezbednost. (CHS 2003, str. 4.)

Definicija bezbednosti je suvi{e ekstenzivna za moje ciljeve, jer obuhvata mnogo od onoga {to je normalno uklju~eno u ljudsku bezbednost, na primer, nivoe ostvarenosti, kao i rizike,4 a uklju~uje i ekonomske izvore nebezbednosti, kao i one koji nastaju nasiljem. Za potrebe ovog rada tuma~i}u bezbednost u`e, kao pojavu koja se javlja tamo gde postoje niski nivoi nebezbednosti, gde se nebezbednost sadr`i u interpersonalnom nasilju ili postojanju rizika od takvog nasilja. Interpersonalno nasilje mo`e da ima kriminalne ili politi~ke ciljeve (ili i jedne i druge). Ja defini{em takvu nebezbednost, kao i onu koja se javlja na individualnom ili nivou zajednice. Ona, dakle, nije isto {to i nacionalna bezbednost, s obzirom na to da je do`ivljena na nivou pojedinca, zajednice ili grupe, pre nego ona do`ivljena na nivou nacije. Me|utim, nacionalna nebezbednost (invazija spolja ili postojanje rizika od takve invazije) mo`e da bude va`an izvor takve individualne ili nebezbednosti zajednice, kao {to pokazuje postoje}a situacija u Iraku. 4

Iako Sen sugeri{e da se, u pore|enju sa ljudskim razvojem, ona ,,usredsre|uje vi{e na rizike neuspeha‘‘ (CHS, 2003, str. 8).

61

Fransis Stjuart

Na postizanje cilja razvoja definisanog kao uve}anje broja izbora koje ima pojedinac negativno uti~e takva individualna/zajedni~ka nebezbednost, jer skra}uje `ivot i spre~ava kori{}enje ljudskih potencijala. [tavi{e, ako se poslu`imo utilitarnijim pristupom definiciji razvoja -- onim da taj razvoj pove}ava sre}u ljudi -nebezbednost ima vrlo ozbiljne negativne efekte. Iz razgovora sa siroma{nim ljudima ispostavlja se da je potreba za bezbedno{}u jedan od njihovih najve}ih prioriteta, ~ak i u dru{tvima u kojima vlada mir (na primer: Narayan-Parker & Patel, 2000). Takvi razgovori nisu obavljani u vreme sukoba visokog nivoa, ali retrospektivna analiza daje sli~ne rezultate, kako se mo`e i pretpostaviti. Dakle, individualna i zajedni~ka bezbednost su va`na dimenzija razvoja. Njihovo nepostojanje -- ~ak i kada se posti`e progres u svim drugim aspektima razvoja -- ozbiljno umanjuje dostignu}a razvoja. Razvoj i bezbednost su, prema tome, povezani sami po sebi, ~ak i u odsustvu uzro~nih veza me|u njima, o ~emu }e se raspravljati u nastavku.

3. Cena koju razvoj pla}a zbog nebezbednosti Deo ove cene je o~igledan. Ljudi koji se pridru`uju vojnim snagama zara}enih strana, koji su ubijeni ili koji be`e iz prostora zahva}enih borbama vi{e ne mogu da rade; {kole, hidro- ili termocentrale, i/ili putevi koji su uni{teni smanjuju proizvodne kapacitete ekonomije. Postoje, tako|e, slo`enije interakcije izme|u doga|aja koji su u direktnoj vezi sa ratom (vo|enje borbi, preseljavanje ljudi, umiranje, fizi~ko uni{tavanje, me|unarodni embargo, tro{kovi za vojsku) i razvoja makro-, mezo- i mikroekonomije, koje naj~e{}e dovode do negativnih promena u pogledu individualnih prava, i ekonomskih i socijalnih. Da pogledamo jedan primer, pomeranje radne snage mo`e da smanji proizvodnju roba za izvoz, na taj na~in smanjuju}i zaradu od spoljne trgovine, kao i mogu}nost uvoza, {to, opet, ima za posledicu dalje ograni~enje proizvodnje koje dovodi do smanjenja zaposlenosti i nivoa nadnica. Me|utim, treba da imamo u vidu i postojanje indirektnih pozitivnih efekata, koji se ogledaju u potpunijem i efikasnijem kori{}enju resursâ. Do ovih pozitivnih efekata izgleda da je do{lo u nekim zemljama tokom Drugog svetskog rata. Obim efekata i njihova distribucija zavise od prirode sukoba. Od ozbiljnijih sukoba (koji traju u du`em vremenskom periodu i uklju~uju mnoge ljudske `rtve) o~igledno se mo`e o~ekivati da imaju gori uticaj od manjih, kra}ih ratova; dok su sukobi, ograni~eni na periferne delove zemlje, izgleda, manje negativni od onih koji se de{avaju u srcu zemlje, najva`nijem za ekonomiju. Sukobi koji se de{avaju u relativno rigidnim ekonomijama verovatno }e imati nepovoljnije efekte od onih koji se javljaju tamo gde je ekonomija fleksibilna i gde resursi mogu da budu spremnije preraspodeljeni. [tavi{e, dru{tveni udar nanet sukobom veoma mnogo zavisi od prirode vlade zemlje zahva}ene tim sukobom. Kada je vlada jaka i relativno benig-

62

Razvoj i bezbednost

na, ona mo`e da obezbedi rad dr`avnih slu`bi i ustanova (na primer: Mozambik i Nikaragva), dok slaba vlada, dodatno podrivena sukobom, to ne mo`e da u~ini (Uganda, 1970-ih i sredinom 1980-ih). U me|uvremenu, vlada koja se veoma oslanja na jednu od strana u sukobu mo`e da namerno uskrati pru`anje usluga delu populacije (Sudan). Postoje ozbiljni metodolo{ki problemi u preciznom odre|ivanju efekata, uklju~uju}i ogroman nedostatak podataka i odgovora na te{ko pitanje suprotne situacije, odnosno, {ta bi se desilo da nije bilo rata. Ovo poslednje pitanje je naro~ito va`no, jer je stanje u mnogim zemljama u ratu i pre bilo lo{e, i ekonomski, i u odnosu na socijalne indikatore, tako da lo{e stanje koje se nastavlja ne mora obavezno biti takvo zbog samog sukoba. [tavi{e, du`ni~ka kriza je pogodila mnoge siroma{ne zemlje u razvoju u isto vreme u koje su po~eli neki od nedavnih ratova, a efekti te krize su sli~ni onima koji su rezultat rata. U poku{aju da se razdvoje posledice sukoba od onih nastalih razli~itim vrstama razvoja mo`e se koristiti ve}i broj razli~itih metoda. Verovatno najpouzdaniji od tih metoda jeste pore|enje stanja i pona{anja ratom pogo|enih zemalja sa sli~nim zemljama istog regiona koje nisu zahva}ene ratom (iako, zbog efekta prelivanja, i ove druge zemlje tipi~no trpe negativne posledice, tako da }e kori{}enjem ovog metoda tro{kovi biti potcenjeni). Me|utim, problem neadekvatnih podataka ostaje vrlo ozbiljan, bez obzira na prihva}eni metod. Istra`ivanje ekonomskog pona{anja dvadesetpet zemalja naj`e{}e pogo|enih sukobom od 1960. do 1965. godine (lista zemalja data je u prilogu) dovelo je do slede}ih op{tih nalaza o ekonomskom pona{anju u vreme ratova.5 -- Uticaj na ekonomski rast gotovo je uvek, ponekad i dramati~no, negativan, kao {to je slu~aj u Mozambiku i Nikaragvi; ali je ukupan u~inak najmanje ugro`en tamo gde su sukobi ograni~eni na jedan geografski region, kao, na primer, u [ri Lanki. Poljoprivredni sektor je, obi~no, posebno te{ko pogo|en, naro~ito ako su ljudi prinu|eni da se sele tokom trajanja sukoba. Do ovakvih podataka se dolazi putem ekonometrijskih procena, po kojima ekonomije u vreme sukoba rastu 1--2 procenta sporije nego u vreme mira. -- Efekti ispoljeni na izvoz su, bez izuzetka, negativni. Ovo je rezultat op{teg opadanja proizvodnje, pomeranja ka doma}im tr`i{tima i poreme}aja na me|unarodnim tr`i{tima. Uprkos tome, uvozni kapaciteti, finansirani donacijama i privatnim kreditima, ~esto se zadr`avaju na postoje}em nivou, {to kao rezultat ima poznatu spiralu spoljnog duga. Spoljnotrgovinska razmena, me|utim, te`i da skrene ka tro{enju novca na vojsku i osnovna 5

Zbog nedovoljnog broja podataka, analiza ve}ine pitanja je ograni~ena na podgrupu od 25 zemalja. Analiza i podaci su izmereni najve}im delom iz: Stewart, Fitzgerald et al. (2001).

63

Fransis Stjuart

potro{na dobra, {to vodi nesta{ici ekonomskih ulaza [inputs] do kojih se dolazi uvozom. U Nikaragvi je ovo bio jedan od glavnih razloga kolapsa proizvodnje. -- Dolazi do sektorskih pomeranja, sa prela`enjem na naturalnu proizvodnju i neformalne aktivnosti, uklju~uju}i jednostavnu, manufakturnu proizvodnju, proizvodnju prethodno zakonom zabranjenih roba (prevashodno droga) i trgovinu (posebno krijum~arenje). -- S padom vrednosti bruto doma}eg proizvoda potro{nja po glavi stanovnika neizbe`no pada, iako, uop{teno govore}i, ne proporcionalno. -- Dr`avni profit kao deo bruto doma}eg proizvoda uglavnom pada u zemljama u sukobu, ali, suprotno o~ekivanjima, ne uvek. U Nikaragvi i Mozambiku je o{tro porastao, ali je u drugim slu~ajevima -- na primer, u Ugandi -- bio potpuno podriven. Ove razlike su klju~ne pri odre|ivanju da li dr`ava mo`e odr`ati rad dr`avnih slu`bi i ustanova koje pru`aju usluge gra|anstvu. Tro{kovi dr`ave, bez izuzetka, rastu br`e od dr`avnih profita, a raste i bud`etski deficit, finansiran kombinacijom stranih i doma}ih pozajmica, i pove}anim koli~inama novca. Ali, uprkos rastu}em bud`etskom deficitu, inflacija je, uglavnom, prili~no mala, a hiperinflacija retka. -- Deo vladinih tro{kova namenjenih za vojsku, bez izuzetka, raste (grafikon 1), a deo za socijalna davanja u najve}em broju slu~ajeva pada. Obim i nivo pru`anja socijalne pomo}i pada u najve}em broju slu~ajeva, a dramati~no pada u slu~ajevima u kojima i dr`avni profiti presu{uju, na primer, u Ugandi i Avganistanu. Ipak, i Nikaragva i Mozambik su dali ve}i prioritet socijalnim davanjima u pore|enju sa situacijom pre izbijanja rata. -- Bez izuzetka, postoje veliki tro{kovi razvoja, jer je svaki oblik kapitala podlo`an uni{tenju (uklju~uju}i zemlji{ni, ljudske resurse, socijalni i organizacioni kapital), a novo investiranje je smanjeno. Dr`avno investiranje i veliko strano i doma}e investiranje vrlo o{tro opada, iako, uop{teno govore}i, ukupno investiranje ne opada u onoj meri u kojoj opada doma}a {tednja, zahvaljuju}i pove}anoj deviznoj {tednji. Utvr|eno je da investiranje opada naro~ito mnogo onda kada je sukob opse`an.6 Me|utim, javljaju se neki novi oblici kapitala, uklju~uju}i dru{tveni i organizacioni, sa neformalnim bankarskim sistemima i kvazivladinim strukturama koje se razvijaju u oblastima pod kontrolom pobunjenikâ. 6

64

Na primer, Imai i Vajn{tajn (Imai & Weinstein 2000) nalaze da deo investicija opada za 4 procenta onda kada sukob zahvati vi{e od polovine zemlje.

Razvoj i bezbednost

Grafikon 1. Izvor -- izvedeno iz: Stjuart, Ficd`erald i saradnici (Stewart, Fitzgerald et al. 2001), sveska 1, tabela 4.9

Jedan na~in analiziranja efekata sukoba na ljudsku dobrobit jeste prihvatanje i pro{irivanje Senovog koncepta u smislu neostvarivanja prava. Prava predstavljaju ljudsko komandovanje resursima. Ekstremna ljudska patnja je rezultat situacije u kojoj prava doma}instva (ili pojedinca) padaju ispod onoga {to je neophodno za odr`avanje gole egzistencije. Slo`eni ekonomski efekti rata mogu vrlo dramati~no da izmene svaki od ovih tipova prava. Posmatran je slede}i efekt sukoba na razli~ite tipove prava: -- Tr`i{na prava (nastaju na tr`i{tu), uop{teno govore}i, opadaju uporedo sa opadanjem proizvodnje formalnog sektora. Rastu}a inflacija, povezana sa pove}anim bud`etskim deficitom, dalje podriva realne nadnice. -- Direktna prava (iz naturalne proizvodnje) rastu u nekim oblastima (na primer, u Ugandi, 1970-ih godina), ali ne i tamo gde je rat takav da proizvodnju ~ini te{kom ili nemogu}om (na primer, u ratnom podru~ju trougla Lovero u Ugandi, sredinom 1980-ih). -- Javna prava (proisti~u iz dr`ave) -- efekti su, uglavnom, negativni, posebno u onim zemljama u kojima je poreski kapacitet uru{en. Ali, u nekoliko slu~ajeva, odlu~na vlada je uspela da o~uva i, ~ak, pove}a ta prava. U Mozambiku, Sudanu i Nikaragvi, socijalna davanja po glavi stanovnika

65

Fransis Stjuart

zna~ajno su porasla tokom sukoba, ali su u gotovo svim drugim zemljama veoma opala. -- Gra|anska prava (proisti~u iz aktivnosti zajednice ili nevladine organizacije) u nekim slu~ajevima nadokna|uju gubitak drugih tipova prava: zajednice, nevladine organizacije i pobunjeni~ke vladaju}e strukture bile su va`ne, na primer, u [ri Lanki. U Avganistanu 1990-ih nevladine organizacije su obezbe|ivale najve}i deo (visoko deficitarnih) dostupnih usluga. Ali, tamo gde su ratovi bili naj`e{}i, sposobnost zajednica i nevladinih organizacija da odgovore na potrebe bila je smanjena. -- Vanzakonska prava (proisti~u, na primer, iz kra|e) rastu bez izuzetka: ali tamo gde je bilo dobitnika, bilo je i gubitnika, koje bi ~esto zadobijali fizi~ke povrede zajedno sa gubitkom robe. U nekim slu~ajevima se pojavljuju novi izvori (neki legalni, neki nelegalni) trgovine i zarade (kao {to je slu~aj sa neformalnim sektorom u Mozambiku i proizvodnjom maka u Avganistanu) i pridodaju neto dodatke pravima. Uzev{i u obzir sve relevantne ~injenice, mo`e se re}i da prava opadaju, jer je silazno kretanje tr`i{nih prava ve}e od kompenzacionih efekata drugih tipova prava. Pokazatelj za ovo je opadanje nivoa potro{nje i manji broj kalorija dostupnih po glavi stanovnika, {to je slu~aj u najve}em broju zemalja. Ovo opadanje je bilo posebno o{tro u Liberiji, Avganistanu i Kambod`i, ali je indikator dostigao neprihvatljivo neadekvatne nivoe i u mnogim drugim zemljama (grafikon 2). Grafikon 2. Izvor -- izvedeno iz: Stjuart, Ficd`erald i saradnici (Stewart, Fitzgerald et al. 2001), sveska 1, tabela 4.11

66

Razvoj i bezbednost

Sve studije ura|ene za pojedina~ne zemlje ukazuju na veoma neujedna~enu distribuciju tro{kova i koristi od sukoba. U Sudanu, na primer, stanovni{tvo sa juga zemlje bilo je namerno i uveliko osiroma{eno, dok su odre|ene grupe sa severa zemlje -- posebno sama vojska -- ratom profitirale. U Sijera Leoneu bande ratnika obeju zara}enih strana profitirale su od plja~ke na ra~un najve}eg dela stanovni{tva. Pripadnici srednje klase u ovim zemljama, po pravilu, bili su u stanju da se za{tite bolje od siroma{nih slojeva. U Avganistanu, na primer, pripadnici srednjih klasa su mogli da napuste zemlju, dok su siroma{nima, u najve}em broju slu~ajeva, nedostajali resursi da to u~ine. Va`no je odrediti dobitnike, isto kao i gubitnike, jer ovi prvi imaju motiv da zapo~nu i produ`e sukob ~ak i ako dru{tvo kao celina gubi. U celini, cena sukoba koju su ljudi platili u najve}em broju zemalja bila je velika, izra`ena sve siroma{nijom ishranom, opadanjem zdravstvenih i obrazovnih standarda, i pove}anim mortalitetom dece, u pore|enju sa regionalnim trendovima u trinaest od sedamnaest slu~ajeva. U najte`e pogo|enim oblastima raspadale su se zajednice, i de{avale su se masovne, prisilne migracije. Tokom 1990-ih, na primer, ~itava tre}ina populacije Avganistana napustila je zemlju. Tako|e, bilo je mnogobrojnih slu~ajeva `rtava gladi izazvane ratom, prevashodno u Sudanu. Na grafikonu 1 zbirno su dati podaci o ukupnim tro{kovima razvoja pojedina~nih ekonomija uzimanjem u obzir izgubljene proizvodnje i ve}eg mortaliteta dece u pore|enju sa onim {to bi zemlja postigla da su op{ti uslovi `ivota i proizvodnje bili na nivou zemalja regiona, izuzimaju}i zemlje u ratu. Zanimljivo je da, dok su tro{kovi u velikom broju slu~ajeva veliki, u nekim slu~ajevima se porast i stopa mortaliteta dece pona{aju bolje od onih u zemljama regiona koje slu`e za upore|enje. Kada je re~ o stopi mortaliteta dece, ovo je bio slu~aj u ~etiri zemlje -- {to pokazuje da vladina politika, ~ak i tokom trajanja sukoba -- mo`e za{tititi odre|ene zdravstvene aspekte. Ali, kada je re~ o ekonomskom rastu, stopa rasta zna~ajno ve}a od onih u zemljama regiona odre|enih za pore|enje bila je zapa`ena samo u [ri Lanki. Rat u toj zemlji bio je ograni~en na samo jedan njen deo, a najve}a izdvajanja za razvoj nastavljena su i tokom trajanja rata. Isto se odnosi i na ratove u Ugandi 1990-ih. Ali, veliki ratovi u nedavnoj pro{losti, kao onaj u Kongu, verovatno su prouzrokovali ogromne ekonomske tro{kove. Tabela 1: Procene kumulativne cene rata

Zemlja

Ratni perioda

Dodatni, kumulativan mortalitet dece kao deo populacije 1995. (%)b

Broj dodatnih smrti dece u ratnim godinamac

Angola

1974--95.

0,73

80.300

Burundi

1987--95.

0,13

mali plus

Etiopija

1973--95.

1,57

7.800

67

Fransis Stjuart Dodatni, kumulativan mortalitet dece kao deo populacije 1995. (%)b

Broj dodatnih smrti dece u ratnim godinamac

Zemlja

Ratni period a

Liberija

1984--95.

1,76

879.200

Mozambik

1980--95.

malo pobolj{anje

nema podataka

Sijera Leone

1990--95.

0,57

22.800

Somalija

1987--95.

0,31

29.760

Sudan

1983--95.

0,22

59.400

Uganda

1970--90.

2,03

385.700

El Salvador

1978--95.

pobolj{anje

nema podataka

Gvatemala

1965--95.

pobolj{anje

nema podataka

Nikaragva

1977--93.

0,53

21.200

Iran

1977--93.

0,37

236.800

Irak

1979--91.

1,5

300.000

Kambod`a

1970--94.

3,18

318.000

Vijetnam

1970--82.

pobolj{anje

nema podataka

a Ratni period je definisan kao jedna godina koja prethodi izbijanju sukoba i pet narednih godina od procenjenog kraja rata. b Procenjeno kao razlika izme|u stvarnog broja smrti dece tokom ratnih godina i broja smrti koji bi se dogodio da je zemlja pobolj{ala svoju stopu mortaliteta dece u meri koja je prose~na za zemlje u regionu koje nisu pogo|ene ratom. c Procenjeno kao razlika izme|u stvarnih profita per capita tokom ratnih godina i profita koji bi nastupili da se zemlja razvijala po istoj stopi koja je prose~na za zemlje u regionu koje nisu pogo|ene ratom. Izvor -- Stjuart, Ficd`erald i saradnici (Stewart, Fitzgerald et al. 2001), sveska 1, Tabela 4.17 Op{ti negativan efekt na ekonomski rast, osnovna sredstva i dru{tvene slu`be i rezultate ide u prilog gledi{tu da ozbiljan sukob ima negativan efekt na razvoj. Ali, varijacije u vrednostima i ekonomskih i dru{tvenih pokazatelja nagove{tavaju da takvi negativni efekti potencijalno mogu biti izbegnuti. Politike usvojene u vreme

68

Razvoj i bezbednost

sukoba mogu da umanje teku}e gubitke `ivota i tro{kove razvoja. Razvijeno dru{tvo to retko uo~ava i te`i da svoje napore da pomogne ograni~i na pru`anje humanitarne pomo}i tokom trajanja sukoba.

4. Kako razvoj uti~e na bezbednost Popularno obja{njenje nasilja ukazuje na kulturne ili etni~ke razlike koje su fundamentalno odgovorne za to da postoji neka uro|ena sklonost me|u ljudima razli~itih kultura da se bore jedni protiv drugih za dominaciju ili autonomiju. Na primer, postoje stanovi{ta po kojima su, u biv{oj Jugoslaviji, stara etni~ka neprijateljstva, koja su u komunisti~kom re`imu bila potisnuta, ponovo izbila u prvi plan u postkomunisti~koj eri; sli~na tvr|enja se ~esto iznose u mnogim drugim sukobima, na primer, o Tutsijima i Hutuima u Ruanda-Burundiju. Takva obja{njenja ne daju bilo kakvu ulogu politici razvoja u tra`enju re{enja sukoba. Svakako je ta~no da mnogi sukobi imaju kulturnu dimenziju, na primer, grupe koje se bore saglédaju sebe kao pripadnike zajedni~ke kulture (etniciteta ili religije) i jednim delom se bore za kulturnu autonomiju. [tavi{e, etnicitet se ~esto koristi tokom trajanja sukoba u cilju zadobijanja podr{ke. Pa ipak, o~igledno je da ovo nije adekvatno obja{njenje za nastajanje sukoba, s obzirom na to da mnoga multikulturalna dru{tva `ive zajedno relativno mirno, a drugi tako `ive decenijama pre nego {to izbije sukob. [tavi{e, polaze}i sa stanovi{ta da kulturne razlike nisu uro|ene, nego razvijene i potencirane dru{tvenim i politi~kim doga|anjima, vo|ama i medijima, kulturno obja{njenje je sasvim jasno nedovoljno, jer mora biti obja{njeno za{to se odre|ene kulturne razlike razvijaju i izbijaju u prvi plan.7 Kolonijalne sile, na primer, stvorile su u Africi mnoge plemenske razlike: ,,Skoro sve novije studije prekolonijalne Afrike XIX veka nagla{avaju da je, daleko pre nego {to je tamo postojao bilo kakav 'plemenski' identitet, najve}i broj Afrikanaca ulazio u vi{estruke identitete i izlazio iz njih, defini{u}i sebe u jednom trenutku kao podanika jednog poglavice, u drugom trenutku kao ~lana onog kulta, u slede}em trenutku kao pripadnika ovog klana, a u narednom kao po~etnika u tom esnafu.‘‘ (Ranger 1983, str. 248.) Sledstveno tome, sama kulturna obja{njenja nisu dovoljna da objasne za{to kulturne razlike postaju klju~ne u nekim vremenima u tolikoj meri da se javljaju kao primarni uzrok te{kih sukoba, a izgledaju relativno neva`no u nekim drugim 7

Izgleda da odre|eni broj antropologa zastupa primordijalno gledi{te, zala`u}i se za to da je ,,etnicitet kulturno dato, kvaziprirodno stanje odre|enosti poreklom i, sa ekstremnog gledi{ta, socio-biolo{kim determinantama‘‘ (Daglas [Douglas 1988], str. 192). Ovo gledi{te se, tako|e, povezuje sa Smitom -- na primer: Smit (Smith 1986); a, tako|e, i sa sovjetskim etnobiolozima -- na primer: Bromli (Bromley 1974), ali se najve}i deo antropologa zala`e da je etnicitet ~esto ,,konstruisan‘‘ sa razloga instrumentalizovanja. Videti, na primer: Koen (Cohen 1969); Glejzer i Mojnihan (Glayzer & Moynihan 1975); i Tarton (Turton 1997).

69

Fransis Stjuart

vremenima. Moramo, dakle, da krenemo izvan kulturnih obja{njenja sukoba do ekonomskih i, mo`da, politi~kih obja{njenja. Postoji ~itav niz ekonomskih obja{njenja kojima se obja{njava pojava sukoba -- ona se odnose i na nivo razvoja (meren, na primer, profitom per capita i nivoima siroma{tva) i na njihovu prirodu. Takva obja{njenja vezuju uzrok sukoba za prirodu razvoja.

Ekonomska obja{njenja Napravi}u razliku izme|u tri ekonomske hipoteze koje obja{njavaju savremene unutardr`avne ratove: grupnu motivaciju povezanu sa grupnim nejednakostima; li~nu motivaciju i podsticaje; i neuspeh dru{tvenog ugovora, koji izvire iz ekonomskog neuspeha i lo{ih dr`avnih slu`bi. Danas je uobi~ajeno postaviti ekonomske motive koji su predstavljeni ,,pohlepom‘‘ ili ,,negodovanjem‘‘, sléde}i rad Kolijera i Svetsku banku, dok kasnije verzije Kolijera i Heflerova analiza dodaju ,,priliku‘‘ (videti: Kolijer i Hefler [Collier & Hoeffler 2000]). Nalazim da ova dihotomija isuvi{e pojednostavljuje i zanemaruje va`ne ekonomske, socijalne i politi~ke izvore sukoba. Diskusija koja sledi pokaza}e kako se pohlepa, negodovanje i prilika uklapaju u trostruku klasifikaciju. (i) Grupna motivacija i horizontalne nejednakosti. Najve}i broj unutra{njih sukoba sastoji se od borbi izme|u grupa -- neke od njih `ele da dobiju nezavisnost ili preuzmu vlast u dr`avi, a neke se ovome odupiru, `ele}i da sa~uvaju kontrolu u svojim rukama i/ili integritet nacije (Gar [Gurr], 1993; Horovic [Horowitz], 1985). Ove grupe ujedinjuje zajedni~ki cilj. Mada individualna motivacija mo`e da bude va`na, kao {to je zabele`eno u nastavku, u gotovo svim slu~ajevima politi~ke borbe, na primer, protiv kriminaliteta, klju~na je grupna motivacija. U mnogim slu~ajevima grupe koje se bore jedna protiv druge imaju zajedni~ki kulturni identitet -- koji poti~e, na primer, od plemenskih veza, ,,rase‘‘ ili religije. Kada su takve grupe jo{ na razli~itim geogafskim lokacijama, sukobi te`e da postanu separatisti~ki. Kada se kulturne razlike podudaraju sa ekonomskim i politi~kim razlikama izme|u grupa, to mo`e da prouzrokuje duboka nezadovoljstva, {to mo`e da dovede do okr{aja uz primenu nasilja. Kao {to ka`e Koen (Cohen 1974): ,,Ljudi mogu da, a sigurno i prave {ale na ra~un, ili se rugaju ~udnim i bizarnim obi~ajima drugih etni~kih grupa, zato {to su ti obi~aji druga~iji od njihovih. Ali se ne tuku zbog takvih razlika. Kada se, s druge strane, ljudi tuku, du` etni~kih linija, skoro uvek je slu~aj takav da se oni tuku zbog nekih fundamentalnih pitanja koja se ti~u podele i vr{enja vlasti, ekonomske, politi~ke, ili i jedne i druge.‘‘ (str. 94.) Tamo gde neke grupe ekonomski, socijalno, ili politi~ki ispa{taju u pore|enju sa drugim grupama u dru{tvu, vo|e mogu da iskoriste nezadovoljstvo izazvano postoje}im stanjem koje poga|a mnoge ~lanove grupe kako bi zadobili podr{ku. Tamo gde politi~ko ispravljanje nepravde nije mogu}e, mogu to poku{ati da urade ratom. Grupne razlike, nazvane horizontalnim nejednakostima, tako mogu da po-

70

Razvoj i bezbednost

stanu klju~ni uzrok rata. Takve horizontalne nejednakosti imaju mnoge dimenzije -ekonomske, politi~ke i socijalne (videti Tabelu 2 za primere posebnih zemalja). Ne samo grupe koje su li{ene, nego i relativno privilegovane grupe ponekad mogu biti motivisane da se bore kako bi za{titile svoj deo resursa od grupa koje bi da posegnu za tim resursima, jer su im relativno nedostupni. Geografske nejednakosti, posebno one koje se podudaraju sa nekim kulturnim razlikama, ~esto vode ka zahtevima za autonomijom ili nezavisno{}u, kao u delovima Indonezije. Tabela 2: Neki primeri horizontalne nejednakosti u konfliktnim situacijama Kategorije razlikovanja

Politi~ka participacija

Ekonomski

Aktiva Izabrani elementi U~e{}e u vlasti Fid`i, Burundi, Bosna i Hercegovina, Uganda, [ri Lanka

Zaposlenost i profit

Zemlji{te Fid`i, Kambod`a, El Salvador, Haiti

Profit Malezija, Ju`na Afrika, Fid`i, ^ijapas

Obrazovanje Ruanda, Burundi, Haiti, Ju`na Afrika, severna Uganda, Kosovo

Privatni kapital Malezija, Ju`na Afrika, Burundi

Posao u dr`avnim slu`bama [ri Lanka, Fid`i

Zdravstvene usluge Burundi, Severna Uganda, ^ijapas

Vladina infrastruktura ^ijapas, Meksiko, Burundi, Zaposlednost u privatnom sektoru Fid`i, Uganda, Malezija Vojska/policija Fid`i, Severna Irska, Burundi, Kosovo

Dru{tveni pristup i situacija

Pomo} Avganistan, Sudan, Ruanda

^ista, ispravna voda severna Uganda ^ijapas

,,Elitno‘‘ zaposlenje Ju`na Afrika, Fid`i, Severna Irska

Stanovanje Severna Irska

71

Fransis Stjuart Kategorije razlikovanja

Politi~ka participacija

Ekonomski Prirodni resursi Liberija, Sijera Leone, Indonezija

Nezaposlenost Ju`na Afrika, Severna Irska

Dru{tveni pristup i situacija Siroma{tvo ^ijapas, Uganda, Ju`na Afrika

(ii) Li~na motivacija. Pojedincima rat donosi korist, isto kao {to donosi i tro{kove. Analize nekih politi~kih sociologa, kao {to su Kolijer i Hefler, i Svetske banke naglasile su privatnu ili li~nu motivaciju kao jedan od klju~nih uzroka sukoba. Hipoteza ,,li~ne motivacije‘‘ promovi{e stav da neto ekonomske prednosti rata za neke pojedince motivi{u te pojedince da ratuju (videti: Kin [Keen], 1994; 1998; Kolijer i Hefler [Collier & Hoeffler], 2000). Kin (Keen 1998) nabraja mnoge na~ine na koje rat donosi individualnu korist pojedina~nim kategorijama ljudi. Na primer, rat dopu{ta ljudima, posebno mladim, neobrazovanom ljudima, da dobiju posao vojnika; nudi mogu}nosti za plja~ku; za profitiranje na nesta{icama i pomo}i, za trgovinu oru`jem i nelegalnu proizvodnju i opojnih droga, dijamanata, drveta i druge robe, i trgovinu tom robom. Tamo gde su alternativne mogu}nosti malobrojne, zbog niskih nadnica i male zaposlenosti, a mogu}nosti za sticanje bogatstva ratom zna~ajne (na primer, tamo gde postoje vredni resursi, kao {to su dijamanti koje je mogu}e iskopavati, ili krasti i prodavati), pojava i trajanje ratova }e, verovatno, biti ve}i -ovo je Kolijerova i Heflerova hipoteza ,,pohlepe‘‘, koja ima svoju osnovu u ekonomici racionalnog izbora. Pokazalo se da sukobi ~esto opstaju, zato {to odre|eni jaki akteri profitiraju manipuli{u}i oskudicom, {vercuju}i itd. i nemaju interes da se sukob prestane. Me|utim, ~isto individualisti~ka obja{njenja sukoba neadekvatna su kao obja{njenja za mnoge oru`ane borbe, jer se najve}i broj ratova vodi izme|u grupa, a grupe se bore prema zajedni~koj agendi. Pa ipak, jasno je da li~na motivacija -profitiranje ili izbegavanje tro{kova -- igra odre|enu ulogu u motivisanju, posebno onda kada sukob ve} po~ne, poma`u}i da trajanje tog sukoba bude du`e. U nekim slu~ajevima izgleda da sukobi menjaju svoju prirodu, od sukoba prevashodno razli~ito ideolo{ki orijentisanih grupa ka sukobima koji podrazumevaju podmitljivost i prvenstveno se ti~u li~ne koristi. Prema Kinu (Keen 1998), ,,gra|anski ratovi koji naizgled po~inju zarad ostvarivanja politi~kih ciljeva sve vi{e mutiraju u sukobe u kojima su brzi dobici najva`niji‘‘ (str. 12). Kolumbija je, mo`da, jedan od primera za to.8

8

72

Gaketa (Guaqueta 2003), me|utim, tvrdi da ideolo{ki i klasni motivi opstaju.

Razvoj i bezbednost

(iii) Neuspeh dru{tvenog ugovora. Ovo obja{njenje sa odnosi na neuspeh dr`ave da igra svoju ulogu u dru{tvenom ugovoru -- obezbe|ivanjem ekonomske dobiti ili javnih slu`bi.9 Ono proisti~e iz gledi{ta po kojem je dru{tvena stabilnost implicitna premisa socijalnog ugovora izme|u ljudi i vlade: u skladu sa ovim (hipoteti~kim) ugovorom, ljudi prihvataju dr`avnu vlast sve dok je dr`ava u stanju da obezbedi rad javnih slu`bi i razumne ekonomske uslove (zaposlenje i zarade). Ekonomskom stagnacijom ili pogor{anjem, i slabijim radom javnih slu`bi dru{tveni ugovor puca, a rezultat takvog stanja je nasilje. Dakle, mo`e se o~ekivati da visok (i rastu}i) nivo siroma{tva i pogor{anje stanja dr`avnih slu`bi izazovu sukob (Nafciger i Auvinen [Nafziger & Auvinen], 2002). Velika (vertikalna) nejednakost mo`e da bude dovedena u vezu s takvim neuspehom, ukoliko nije pra}ena populisti~kim merama kojima se kompenzuju osiroma{eni. Koncept ,,nezadovoljstva‘‘ u {irem smislu odnosi se na istu grupu uzroka koji odgovaraju onima koji su ovde klasifikovani kao uzroci koji konstitui{u raspad dru{tvenog ugovora.

Politi~ka obja{njenja Tako|e postoje politi~ki faktori koji, naj~e{}e u kombinaciji sa ekonomskim i kulturnim faktorima, mogu da doprinesu izbijanju nasilja. Jedan od elemenata je snaga dr`ave: visoko represivna dr`ava mo`e da suzbije potencijalni sukob (na primer: Indonezija pod vladavinom Suharta; ili etni~ki sukobi koji su bili suzbijani pod strogim komunisti~kim re`imima). Na drugoj strani spektra, demokratske institucije mogu dozvoliti da se promena dogodi u miru, ali to ne}e uvek biti slu~aj. Poseban problem se javlja tamo gde postoji demokratija ve}ine, a ve}inu ~ini jedna etni~ka grupa -- kao, na primer, u [ri Lanki, ili Severnoj Irskoj. Kao {to se vidi iz rasprave o grupnoj motivaciji, horizontalne nejednakosti u politi~koj participaciji mogu da budu va`an uzrok nasilja. Politi~ko obja{njenje koje se ~esto stavlja u prvi plan (na primer: Vejrinen [Väyrynen], 2000) jeste postojanje propale dr`ave koja nije u stanju da odr`i red i zakon, ili obezbedi rad klju~nih slu`bi.10 Takve dr`ave su povezane sa nekima i delimi~no odgovorne za neke od pomenutih faktora, prevashodno ekonomsku stagnaciju i smanjene javne usluge. Jedan op{tiji pokazatelj propale dr`ave jeste nizak nivo prihoda. Na primer, prihodi Ugande su opali na 5 procenata bruto dru{tvenog proizvoda u godinama vladavine Idi Amina -- ali je jasno, kao i sa mnogim drugim varijablama vezanim za propadanje dr`ave, da je ovo isto toliko rezultat nasilja koliko i njegov uzrok. 9

Adison i Mur{ed (Addison & Murshed 2001) koriste ideju sloma dru{tvenog ugovora za uop{tenije pozivanje na institucionalnu slabost. 10 ,,Humanitarne krize }e se verovatnije javiti tamo gde je dr`ava slaba i podmitljiva.‘‘ (Nafciger i Auvinen [Nafziger & Auvinen], 2002, str. 154.)

73

Fransis Stjuart

Empirijski dokazi o uzrocima sukoba Pregled dokaza dobijenih i iz studija pojedina~nih slu~ajeva i statisti~ke analize govore u prilog tome da svako ekonomsko obja{njenje pone~im doprinosi nala`enju obja{njenja za ozbiljne sukobe. -- Grupna nejednakost. Obimni dokazi prikupljeni prou~avanjem pojedina~nih slu~ajeva pokazuju velike horizontalne nejednakosti izme|u grupa u sukobu (Nafciger, Stjuart i Vejrinen [Nafziger, Stewart & Väyrynen], 2000; Stjuart [Stewart], 2001). Bez izuzetka je prime}ena nejednakost grupa u politi~kom pristupu -- otuda pribegavanje pre nasilju nego tra`enju re{enja za razlike kroz politi~ke pregovore. ^este su nejednakosti grupa u ekonomskim dimenzijama; na primer, u dr`avi ^ijapas, u Meksiku; izme|u katolika i protestanata u Severnoj Irskoj; izme|u muslimana i hinduista u Indiji; izme|u etniciteta i klasa u Nepalu; i grupâ razli~itog etniciteta na Kosovu, u Ruandi i Burundiju. U nekim slu~ajevima relativno bogatije oblasti mogu da ubrzaju sukob (na primer: Bijafra, provincija Baskija u [paniji i bogatiji regioni u Indoneziji). Prema dokazima iz studija pojedina~nih slu~ajeva, izgleda da }e horizontalne nejednakosti najpre izazvati sukob tamo gde su znatne, gde su konzistentno vi{edimenzionalne i gde postaju sve {ire tokom vremena. Sistematizovani, dokazi u vezi s ovim pitanjima na nivou jedne cele dr`ave ili vi{e dr`ava retki su zbog nepostojanja sveobuhvatnih podataka o profitu, aktivi ili drugim va`nim elementima na nivou kulturnih grupa. Ipak, Gur je, 1993. godine, klasifikovao 233 politizovane dru{tvene grupe u 93 zemlje prema politi~kim, ekonomskim i ekolo{kim razlikama, i na{ao da je najve}i broj grupa pogo|enih horizontalnim nejednakostima preduzeo neku akciju da ostvari interese grupe -- od mirnih protesta do oru`ane pobune. -- Li~na motivacija. Ve}i broj studija pojedina~nih slu~ajeva podr`ava gledi{te da li~na motivacija igra va`nu ulogu u produ`avanju, ako ne i izazivanju sukoba u nekim zemljama. Radovi Kina i Renoa o Sudanu, Sijera Leoneu i Liberiji jasni su primeri za to (Kin [Keen], 1994; 2001). Ali, uop{te uzev, prisutni su i drugi elementi koji izazivaju sukob. Na primer, u Sijera Leoneu postoje elementi klasnog sukoba kao i brze maksimizacije koristi, dok se u Liberiji etni~ke nejednakosti kombinuju sa maksimizacijom profita. Kolijer i Hefler testiraju hipotezu ,,nezadovoljstva‘‘ relativno sirovom merom bogatstva resursa.11 Prema njima, postoji zna~ajna povezanost sa sukobom, koja svoj vrh dosti`e na srednjem nivou.12 Me|utim, De Sojsa (De Soysa 2000) nalazi da ukupna 11 Prihva}ena mera je proizvodnja prirodnih resursa kao deo BDP-a. 12 Za ovaj vrh su navedeni prili~no kompleksni i neubedljivi razlozi. Kramer (2002) kritikuje ove

pretpostavke podvla~e}i Kolijerovu i Heflerovu metodologiju, dok Hamfris (Humphreys, 2002) isti~e u prvi plan osam alternativnih obja{njenja za ekonometrijske nalaze.

74

Razvoj i bezbednost

dostupnost prirodnih resursa per capita nije u vezi sa gra|anskim ratom, mada postoji zna~ajna povezanost kada je re~ samo o mineralnim resursima. Prema Kolijeru i Hefleru, statisti~ki dokazi idu u prilog tome da ve}i prihod po glavi stanovnika i rasprostranjenije obrazovanje mu{karaca na srednjo{kolskom nivou smanjuju rizik od izbijanja rata, na taj na~in {to pove}avaju cenu prilike za borbu. Kolijer i Hefler tvrde da u obja{njavanju sukoba ,,pohlepa‘‘ nadma{uje ,,nezadovoljstvo‘‘. ,,U svakom slu~aju, na osnovu najnovije zbirke studija pojedina~nih slu~ajeva iz ~itavog sveta, zaklju~ak glasi da vrlo malo savremenih sukoba mo`e biti adekvatno opisano kao ~ist primer ,,rata za resurse‘‘ ili sukoba izazvanih ,,te`njom da se plja~ka‘‘, bilo da je re~ o pobunjenicima ili o dr`avnim akterima. Ekonomski podsticaji ,,nisu jedini, pa ~ak ni primarni uzroci ovih sukoba.‘‘ (Balentajn i [erman [Ballentine & Sherman], 2003, str. 259--260.) -- Neuspeh dru{tvenog ugovora. Zna~ajni dokazi dobijeni iz ekonometrijskih studija pokazuju da je pojava sukoba ~e{}a me|u zemljama sa ni`im prihodima per capita, ni`im o~ekivanjima od `ivota i ni`im ekonomskim rastom (Nafciger i Auvinen [Nafziger & Auvinen], 2000; Elbadavi [Elbadawi], 2001; Kolijer i Hefler [Collier & Hoeffler], 2002). Naravno, postoji problem u vezi sa smerom uzro~nosti, po{to sami sukobi uti~u negativno na prihode ljudi i njihovo zdravlje, ali testovi smera uzro~nosti ukazuju na to da je negativan odnos u smeru od siroma{tva itd. ka sukobu ja~i od odnosa u suprotnom smeru (Nafciger i Auvinen, 2002). Brojna statisti~ka istra`ivanja povezanosti izme|u raspodele vertikalnog prihoda i sukoba daju nekonzistentne rezultate (Nafciger i Auvinen, 2002; Kolijer [Collier], 1999). Dakle, iako svako obja{njenje nalazi za sebe nekakvo upori{te, nijedno se ne bavi celokupnom varijacijom. Ono {to svaka hipoteza odre|uje jesu faktori za koje je verovatno da stvaraju pre situaciju pogodnu za izbijanje sukoba nego same uzroke i posledice sukoba. Treba naglasiti da ekonomska obja{njenja ne moraju obavezno da budu alternative. Svako mo`e da bude primenjeno u nekim sukobima, a u nekim drugim istina mo`e da bude sadr`ana u vi{e od jedne hipoteze. Na primer, sukob u Sudanu je, istovremeno, i primer horizontalne nejednakosti (te{ka li{avanja na jugu zemlje), i primer velikog li~nog boga}enja, {to borbe nastavlja unedogled. Ekonomska stagnacija i nazadovanje mogu da budu odlika (a, tako|e, i posledica) ratova u Sijera Leoneu i Somaliji, ali nisu faktor u [ri Lanki. Mada je argumentovano dokazano da je osiroma{enost `ivotne sredine zna~ajan element u sukobu u Ruandi, horizontalne nejednakosti su, tako|e, o~igledno va`ne. Ipak, u drugim slu~ajevima ne izgleda da je pritisak `ivotne sredine bio bitan -- na primer, u biv{oj Jugoslaviji. Jedan faktor koji svi autori uva`avaju i smatraju bitnim jeste istorija sukoba u zemlji. Ovo je, jednom delom, zbog toga {to se isti strukturni faktori koji, u po~etnoj fazi, predisponiraju sukob, ~esto nastavljaju, a drugim delom zato {to su mogu}nosti za

75

Fransis Stjuart

mobilisanje ljudi du` linija grupa pozivanjem na istorijsko se}anje ve}e tamo gde postoji istorija sukoba.

Dokazi o politi~kim hipotezama Kao {to je ve} zapa`eno, postoje jaki dokazi dobijeni iz studija pojedinih slu~ajeva koji idu u prilog gledi{tu da su horizontalne nejednakosti u politi~koj kontroli vrlo rasprostranjen element u mnogim sukobima, otuda ~esti separatisti~ki zahtevi. Statisti~ka istra`ivanja tipova politi~kih re`ima koji su najnaklonjeniji nasilju govore da su ,,srednji‘‘ re`imi, to jest oni izme|u autoritarnih i uspostavljenih demokratija, najskloniji sukobima (Rejnal-Kverol [Reynal-Querol], 2001). Studije pojedina~nih slu~ajeva daju sna`nu podr{ku hipotezi ,,propale dr`ave‘‘, ali se opet postavlja pitanje uzroka i posledice. Statisti~ki je najja~a korelacija prona|ena izme|u prethodne istorije sukoba i novog izbijanja (na primer: Nafciger i Auvinen [Nafziger & Auvinen], 2000). Ovo mo`e da bude zahvaljuju}i va`nosti pro{lih sukoba u nametanju kulturnog identiteta; ili zato {to po~etni razlozi sukoba (kao {to su nejednakosti grupa, slabe dr`ave, lo{e dru{tvene slu`be itd.) opstaju. Jedno statisti~ko istra`ivanje je dalo za pravo ovom poslednjem obja{njenju (Valter [Walter], 2001).

Politike razvoja Dok ja razlikujem tri jasno odre|ene hipoteze u vezi sa ekonomskim i politi~kim uzrocima rata, postoje velika preklapanja varijabli na koje one ukazuju kao na zna~ajne faktore koji doprinose prouzrokovanju sukoba. U Tabeli 3 dat je sa`etak onih varijabli koje moraju da budu ciljevi politika razvoja namenjenih spre~avanju sukoba. Varijable 1--6 su ekonomske varijable na koje se mo`e uticati politikama razvoja. Te varijable su dokaz potrebe postojanja ~itavog raspona politika razvoja ako verovatno}a izbijanja sukoba treba da bude smanjena. Jasno je da nije va`an samo nivo razvoja, meren prihodom per capita. Nivoi siroma{tva, horizontalne nejednakosti i javni tro{kovi za rad dru{tvenih slu`bi -- sve su to va`ne varijable, iako su neophodna dalja istra`ivanja da bi se utvrdilo koliko je koja od njih va`na, mada }e i nalazi tih istra`ivanja verovatno varirati od dru{tva do dru{tva. Varijabla 6, visoki nivoi prirodnih resursa, te{ka je za prou~avanje, zato {to ti resursi ili postoje ili ne postoje, ali mo`e da bude istra`ena mogu}nost razvijanja nacionalnih i internacionalnih politika kojima se kontroli{u individualne rente koje je mogu}e napraviti od prirodnih resursa. Politi~ke varijable su tako|e va`ne. Automatsko zagovaranje demokratije mora da bude preispitano, a koncept strukturisane demokratije istra`en, {to bi ograni~ilo mogu}nost da sistemom dominiraju jedna ili vi{e grupa. Tako|e treba da bude izbegnuta brza transformacija od autokratije ka vi{epartijskoj demokratiji.

76

Razvoj i bezbednost

Tabela 3: Varijable povezane sa nasilnim sukobima Ekonomske varijable povezane sa sukobom

Dokazi o povezanosti sa sukobom

Hipoteze

1. Opadanje/stagnacija prihoda per capita

Podr{ka istra`ivanju na nivou cele zemlje i istra`ivanju pojedina~nih slu~ajeva.

Neuspeh dru{tvenog ugovora; degradacija `ivotne sredine; niska cena prilike za rat -- li~ni motivi.

2. Horizontalna nejednakost

Podr{ka istra`ivanju na nivou cele zemlje i istra`ivanju pojedina~nih slu~ajeva.

Motivi grupa za izbijanje sukoba (horizontalne nejednakosti).

3. Vertikalna nejednakost

Dokazi o postojanju sukoba.

Neuspeh dru{tvenog ugovora.

4. Veliko siroma{tvo

Isti dokazi kao za prihode per capita.

Neuspeh dru{tvenog ugovora; li~ni motivi.

5. Smanjeni prihodi dr`ave i socijalna davanja

Dokazi studija pojedina~nih slu~ajeva. Ograni~eno statisti~ko istra`ivanje. Bez dokaza za povezanost sa programima MMF-a. Neuspeh dru{tvenog ugovora; slaba sposobnost vlade da suzbije sukob -propala dr`ava.

6. Visoki nivoi prirodnih resursa

Podr{ka samo za mineralne resurse.

Li~ni motivi (i finansiranje).

7. Istorija sukoba

Jaki statisti~ki i dokazi iz studija pojedina~nih slu~ajeva.

Istrajnost ekonomskih uslova koji prouzrokuju sukob; se}anje na sukob kao mobili{u}i agent.

8. Dr`avni tro{kovi -niska proporcionalnost nacionalnog prihoda

Neformalni dokazi.

Slabe dr`ave.

Politi~ki faktori povezani sa sukobom

77

Fransis Stjuart Ekonomske varijable povezane sa sukobom

Dokazi o povezanosti sa sukobom

Hipoteze

9. Nejednak pristup grupa politi~koj vlasti

Studija pojedina~nih slu~ajeva i statisti~ki dokazi.

Horizontalne nejednakosti.

10. Srednji politi~ki re`imi

Statisti~ki i dokazi iz studija pojedina~nih slu~ajeva.

Nemogu}nost promene ili suzbijanja sukoba pregovaranjem.

Bezbednost/razvoj/neksus bezbednosti U kontekstu unutra{njih ratova u zemljama u razvoju, u prethodnim delovima ovog rada re~eno je da je promovisanje bezbednosti klju~ni deo onoga {to podrazumevamo pod pojmom dru{tveni progres; da sukob ima visoku cenu razvoja tako da tom progresu promovisanje bezbednosti slu`i kao pomo}no oru`je; i da su uklju~ivi [inclusive] obrasci razvoja va`an element izbegavanja sukoba, tako da je razvoj pomo}no oru`je za ostvarivanje bezbednosti. Ova kombinacija tvrdnji zna~i circulus vitiosus: mo`e vrlo lako da se pojavi nepostojanje razvoja, {to vodi sukobu, koji vodi nepostojanju razvoja. Ovakvu situaciju mo`emo da posmatramo u mnogim zemljama Afrike. Na isti na~in, i circulus virtuosus bi trebalo da bude mogu}: visoki nivoi bezbednosti, koji vode razvoju, {to dalje promovi{e bezbednost. Na `alost, ovaj drugi krug mo`e br`e da bude pokidan, jer je lako imati relativno visoke nivoe bezbednosti koji ne moraju obavezno biti pra}eni ekonomskim rastom, ili imati visoke nivoe i bezbednosti i ekonomskog rasta, ali ne i uklju~ivog rasta, tako da potencijal za izbijanje sukoba ostaje. Ovo prvo, bezbednost sa stagnacijom, mo`e da se vidi u vi{e latinoameri~kih dr`ava; dok izgleda da se ovo drugo, neuklju~iv rast, javlja u nekim azijskim zemljama, kao {to su Indija i Kina. Obe situacije predstavljaju potencijalnu pretnju bezbednosti.

5. Globalni aspekti veze bezbednost--razvoj U prethodnim delovima je utvr|eno da postoji bliska trosmerna veza izme|u bezbednosti i razvoja u okviru zemalja u razvoju. Da li je to, tako|e, ta~no i kada je re~ o globalnoj bezbednosti? I, ako jeste, kakve su implikacije toga? U ovom delu svaka od veza bi}e razmatrana na globalnom nivou.

Bezbednost i dobrobit ^ini se verodostojnim tvrditi da je za svakoga, bogatog ili siroma{nog, sa stani{tem u zemlji u razvoju ili u razvijenoj zemlji, bezbednost va`an ~inilac dobrobiti. Na `alost, u najve}em broju istra`ivanja determinanata li~ne dobrobiti ovo se ne uvodi kao eksplicitna varijabla. Me|utim, postoje ~vrsti dokazi kako verovanje drugima da su verodostojni jeste determinanta dobrobiti: prema Helivelu, ,,razlike

78

Razvoj i bezbednost

u nacionalnom prose~nom verovanju, tokom vremena i {irom zemlje, imaju veliki i va`an efekt na subjektivnu dobrobit‘‘ (Helliwell, 2002, str. 19). Helivel nalazi i da kombinovani indeks kvaliteta vladavine (koji uklju~uje 25 indikatora, od kojih se neki odnose na nasilje i stabilnost) tako|e ima zna~ajan uticaj. Oba ova indikatora se, me|utim, odnose vi{e na nacionalnu nego na internacionalnu bezbednost. Mo`emo li pretpostaviti da bi me|unarodne pretnje imale sli~an efekt? Odgovor zavisi od toga koliko su velike uo~ene pretnje, kao i od efekta koji imaju na dobrobit. Jedna studija uo~enih rizika od terorizma, sprovedena u [vedskoj posle 11. septembra, govori u prilog tome da strahovi nisu bili vrlo veliki, i da su potpuno smanjeni s protokom vremena. U pregledu ura|enom u julu 2002. godine rangiranje rizika od pet doga|aja u vezi sa terorizmom bilo je manje od prose~nog rangiranja 46 potencijalnih rizika, iako je, po nalazima studije sprovedene u oktobru 2001. godine, terorizam bio sagledan kao najve}a pretnja. Me|utim, pregled ura|en u zemljama EU u maju 2003. godine pokazao je da se na terorizam gleda kao na najve}u pretnju, a 80% anketiranih ubraja ga u strahove.13 Ali, terorizam nije shva}en kao najva`niji problem s kojim se nacije suo~avaju. Nezaposlenost je smatrana najve}im problemom s kojim se nacije suo~avaju (41%), dok je terorizam bio ~etvrti po redu problem me|u gra|anima EU (najva`nijim problemom ga je smatralo 19% intervjuisanih), posle kriminala, ekonomske situacije i nezaposlenosti. (Evrobarometar [Eurobarometer], 2003). Na osnovu ovog, vrlo ograni~enog pregleda dokaza, mo`emo zaklju~iti da postoje}e globalne pretnje bezbednosti imaju negativan uticaj na dobrobit, ali nam treba vi{e dokaza pre nego {to budemo u stanju da procenimo koliko je taj uticaj va`an. Izgleda da su za mnoge ljude neki drugi rizici va`niji.

Bezbednost i ekonomski i socijalni razvoj Kao {to se tvrdi u prethodnom, gra|anski ratovi u zemljama u razvoju sigurno skoro uvek smanjuju ekonomski rast i obi~no pogor{avaju dru{tveni razvoj. Me|utim, ne postoji automatski prelaz od globalnih pretnji bezbednosti do globalnog rasta. Da bi se ovo analiziralo, od pomo}i je razlikovati tri tipa nebezbednosti: teroristi~ke incidente; reakcije vlada naprednih zemalja na njih u obliku vojnih akcija u zemljama u razvoju, kao {to je slu~aj u Avganistanu i Iraku; i finansiranje aktivnosti na uspostavljanju ili o~uvanju mira u gra|anskim ratovima koje se preduzimaju, delom, da bi se umanjila globalna nebezbednost. Tro{kovi uklju~uju izdvajanja iz bud`eta za prevenciju (tro{kovi za nadgledanje ili odbranu); bud`etske tro{kove za vojne operacije odr`avanja mira i rekonstrukciju; i ekonomske tro{kove 13 Odgovori zemalja kandidata za ~lanstvo u EU bili su vrlo razli~iti, sa me|unarodnim terorizmom,

koji je na spisku rangiran najni`e od deset strahova (samo 16% ga je stavilo kao strah), i sa konvencionalnim i nuklearnim ratom, epidemijama, etni~kim sukobima, nuklearnim akcidentima, rasprostiranjem oru`ja za masovno uni{tenje i organizovanim kriminalom -- sve ovo je na spisku svrstano iznad me|unarodnog terorizma.

79

Fransis Stjuart

koji su rezultat globalne nebezbednosti, kao {to je smanjen obim turizma, manje je letova avionima, smanjeno investiranje i ostali efekti na svetsku ekonomiju (na primer, kroz promene cene nafte). Potrebno je vi{e istra`ivanja da bi se odredile priroda i veli~ina svakog od ovih efekata. Veliki rast tro{kova za odbranu poslednjih godina u SAD mo`e se pripisati svakom od tri tipa nebezbednosti odre|ena u prethodnom delu rada. Od 2001. do 2004. godine ovaj porast je procenjen na 90 milijardi ameri~kih dolara, ili 27 procenata u odnosu na nivo iz 2001. godine. USAID -- pomo} koju SAD daju zemljama u razvoju (donacije i zajmovi) -- u 2001. godini je bila 10,7 milijardi dolara, tako da je porast izdataka za odbranu vi{e od osam puta ve}i od ukupne pomo}i. Samo vojne operacije koje sprovode SAD ko{taju oko 1 milijardu dolara mese~no za Avganistan, i 4,4 milijarde dolara za Irak (neki od ovih tro{kova verovatno su uklju~eni u prethodno procenjene tro{kove za odbranu). Nema sigurnih podataka o tro{kovima za rekonstrukciju. Za Irak se procene kre}u od 100 milijardi do 600 milijardi dolara tokom jedne decenije, dok su za Avganistan procene mnogo ni`e -- reda veli~ine 15 milijardi dolara.14 Jedna procena govori da mirovne operacije u Somaliji, Sijera Leoneu i Liberiji ko{taju me|unarodnu zajednicu 2,8 milijardi ameri~kih dolara bud`etskih izdvajanja. Sve ovo su grube procene, podlo`ne korekcijama. Ali, one ukazuju na relativno visoke bud`etske tro{kove. Iako visoke u apsolutnom iznosu, ove procene nisu visoke u odnosu na ameri~ki bruto doma}i proizvod (GDP) (ispod 1 procenta), ili na federalni bud`et (ispod 5 procenata). Do danas se u SAD ovi dodatni tro{kovi delimi~no finansiraju kroz deficitarno finansiranje na taj na~in kratkoro~no smanjuju}i preusmeravanje resursâ iz dru{tvenog sektora. Ali, ovo ne}e biti odr`ivo na du`e staze i dodatni izdaci za vojsku ima}e svoju cenu u smislu smanjenja vladinih i privatnih izdataka u drugim oblastima. Indirektne posledice za nacionalni prihod zavise od prirode i veli~ine incidenata. Za sada izgleda da su posledice mnogo ve}e za male ekonomije nego za velike ekonomije naprednih nacija. Na primer, ekonomija Kenije je te{ko pogo|ena stvarnim terorizmom, ali i glasinama o postojanju terorizma, posebno u sektoru turizma. U Indoneziji, tako|e, depresija turizma i me|unarodnih investicija mo`e se pripisati teroristi~kim incidentima. Male napredne zemlje, kao {to su provincije Baskija i Severna Irska, o~igledno su, tako|e, pogo|ene (u ovom slu~aju doma}im terorizmom), {to kao posledicu ima nizak rast u odnosu na susedne zemlje koje nisu pogo|ene terorizmom.15 Da bi se odredili takvi indirektni ekonomski efekti na ve}e razvijene zemlje, neophodna su sistemati~nija istra`ivanja. Neki negativni efekti su o~igledni, uklju14 Izvori ovih podataka uklju~uju: Brejnard i O'Henlon (Brainard & O'Hanlon 2003); E{daun

(Ashdown 2003); Kejsen et al. (Kaysen et al. 2002).

15 Po jednoj proceni, terorizam u pokrajini Baskija odgovoran je za opadanje od 10 procentnih poena

u pore|enju sa pretpostavljenim stanjem bez terorizma (Abadie & Gardeazabal, 2001).

80

Razvoj i bezbednost

~uju}i posledice za turizam u Ujedinjenom Kraljevstvu, tokom godina povezane sa bombama IRA; veliki zaokret nadole u turizmu i vazdu{nom saobra}aju posle 11. septembra; i vrlo visoke tro{kove rekonstrukcije u slu~aju 11. septembra. Ipak, vlade su delimi~no nadoknadile gubitke svojim kompanijama za vazdu{ni saobra}aj i uskoro je usledio ekonomski oporavak, potpomognut masivnim rastom izdvajanja za odbranu u SAD, i rastom ostalih industrijskih grana povezanih sa nadgledanjem i bezbedno{}u. Ovaj privremeni, ,,optimisti~ki‘‘ zaklju~ak o ceni globalne nebezbednosti delom je takav i zbog toga {to su postoje}i teroristi~ki incidenti vrlo mali u odnosu na veli~inu ekonomije. [tavi{e, me|u ostalim rizicima sa kojima su ljudi suo~eni najve}i broj teroristi~kih incidenata lociran je u zemljama u razvoju, a razvijene zemlje su u polo`aju da preduzmu protivmere kojima smanjuju ekonomske tro{kove. Prema tome, ekonomski i socijalni tro{kovi u velikoj meri padaju na le|a zemalja u kojima se sprovode teroristi~ke ili vojne akcije, iako te tro{kove delimi~no kompenzuju tro{kovi za rekonstrukciju koji su finansirani iz inostranstva. Mo`emo zaklju~iti, za sada i uz potrebu za daljim istra`ivanjima, da su na globalnom nivou nedavni bezbednosni neuspesi izazvali zna~ajne ekonomske tro{kove, ali da su oni srazmerno manji za razvijene zemlje.

Razvoj i bezbednost Izgleda da kod grupe sli~nih uzroka globalne nebezbednosti ovde postoje jake paralele sa situacijom u zemljama u razvoju. Posebno je re~ o kombinaciji kulturnih, ekonomskih i politi~kih faktora. Kao u gra|anskim ratovima u mnogim zemljama u razvoju, izgleda da kulturna trvenja igraju va`nu ulogu na globalnom nivou. Zaista, neki nau~nici, kao {to je Hantington, pripisuju konflikte ,,sukobu civilizacija‘‘, s tim {to sukob postoji izme|u Zapada i muslimanskih dru{tava i naroda. U odbranu kulturnog obja{njenja, ta~no je da je globalni sukob ~esto predstavljen kroz kulturu -- retorikom i mobilizacijom obeju strana. Na primer, Bin Laden ka`e da je ,,ubijati Amerikance i njihove saveznike, i civilne i vojne, du`nost svakog muslimana pojedina~no koji to mo`e, sve dok d`amija Aksa (u Jerusalimu) i Haram (u Meki) ne budu oslobo|ene njihovih stega i dok njihove armije, razbijene i slomljenih krila, ne odu iz svih zemalja Islama‘‘ (Deklaracija Svetskog islamskog fronta protiv Jevreja i krsta{a, 23. februara 1998. godine). Iz zapadne perspektive, visoki savetnik u Pentagonu ka`e kako ,,Sotona `eli da uni{ti ovu naciju, ho}e da nas uni{ti kao naciju, i ho}e da nas uni{ti kao hri{}ansku armiju‘‘, tvrde}i da muslimanski svet mrzi Amerikance zato ,,{to smo mi nacija vernika‘‘ (Bojkin, W., citirano u: Her{ [Hersch], 2003). Ova ekstremna pozicija nema mnogo pristalica, ali je mobilizacija zapadne populacije pod zastavu zapadnih vrednosti, uklju~uju}i ,,slobodu‘‘ i ,,demokratiju‘‘ uobi~ajena, kao {to je uobi~ajeno i etiketiranje svih muslimana kao potencijalnih terorista. Kulturni element je tako|e nazna~en ~injenicom da malo muslimana, ma koliko da su sekularni, podr`ava aktivnosti zapadne

81

Fransis Stjuart

koalicije u Iraku i na drugim mestima. Kulturne veze koje nadilaze nacije zna~e da jedan incident koji se dogodi na jednom mestu mo`e da ima reperkusije na nekom drugom mestu (na primer: izraelsko-palestinska situacija uti~e na saglédanje muslimana {irom sveta; a diskriminacija u jednoj zemlji -- na primer, u Ujedinjenom Kraljevstvu -- mo`e da proizvede podr{ku muslimanskim aktivnostima na Bliskom istoku ili u Indoneziji). Ipak, kao u situaciji zemalja u razvoju, kulturni sukobi sigurno nisu celokupno obja{njenje; prvo, postoje dugi vremenski periodi bez takvih, iole ozbiljnijih, sukoba; drugo, postoje mnoga dru{tva koja su muslimanska a imaju dobre odnose sa Zapadom (kao {to su Maroko ili Egipat); tre}e, muslimani, kao celina, ni u kojem slu~aju nisu homogeni, me|u njima postoji mnogo ozbiljnih verskih podela;16 i ~etvrto, mnogi od njih su prihvatili ,,zapadne‘‘ vrednosti -- to jasno mo`emo da vidimo, na primer, u Saudijskoj Arabiji, Pakistanu, Al`iru i Iraku. Sve ove situacije dokazuju da sukob civilizacija nije neizbe`an i da moramo potra`iti alternativna obja{njenja. Okretanjem ka ekonomskim faktorima koji ohrabruju takvu kulturnu mobilizaciju, dva od ranijih obja{njenja postaju sasvim prihvatljiva -- postojanje horizontalnih nejednakosti i uloga ,,pohlepe‘‘. Suo~eni smo sa o~iglednim horizontalnim nejednakostima izme|u muslimana i zapadnjaka, kako izme|u nacija, tako i u okviru njih. Na primer: -- Postoje dokazi o sve {irim razlikama izme|u muslimanâ i zapadnjakâ u svetu kao celini. Izme|u 1975. i 1999. godine godi{nji rast prihoda per capita u arapskim dr`avama bio je 0,3 procenta, a u zemljama visokih prihoda, ~lanicama OECD-a, bio je 2,2 procenta. U 1999. godini paritet kupovnih snaga prilago|en prihodima per capita u zemljama sa visokim prihodima, ~lanicama OECD-a, bio je skoro {est puta ve}i od onog u arapskim zemljama. -- Postoji sve {iri procep u prihodu per capita izme|u Izraela i Palestinaca; izraelski prihodi per capita rastu za oko 5 procenata godi{nje (1990--1999), dok CIA predvi|a da bruto doma}i proizvod u Palestini opada po stopi od 7,5 procenata (vremenski period nije naveden). Palestinski prihodi per capita pribli`no su 8 procenata izraelskih prihoda. Stopa nezaposlenosti u oblastima pod palestinskom upravom iznosi 40 procenata, u pore|enju sa 9 procenata u Izraelu. Tako|e, postoje nejednakosti izme|u Jevreja i muslimana u samom Izraelu -- na primer, stopa mortaliteta dece me|u muslimanima dvostruko je ve}a od one me|u Jevrejima. 16 Glavna podela je na sunite i {iite, ali postoje i mnoge druge (videti, na primer: Ayubi, 1991; Ahmed,

2002; Gregorian, 2003).

82

Razvoj i bezbednost

-- U zapadnim zemljama muslimanska populacija sistematski prolazi slabije u svakom pogledu od ve}inske populacije; na primer: Nema~ka (Turci), Francuska (Al`irci); Ujedinjeno Kraljevstvo (muslimani sa azijskog potkontinenta). U UK, na primer, stope nezaposlenosti u prete`no muslimanskim grupama (ljudi iz Pakistana i Banglade{a) vi{e su nego u svim drugim kategorijama; skoro 60% muslimanskih grupa klasifikovano je kao grupe sa niskim prihodima, u pore|enju sa 17% me|u belcima; a zavr{etak {kolovanja na nivou srednje {kole jedva je ne{to iznad 17% me|u de~acima iz Pakistana i Banglade{a, u pore|enju sa 45% me|u belim de~acima. (Statisti~ki podaci Kancelarije UK za nacionalnu statistiku, navedeni u: The Financial Times, 3--4. april 2004. godine.) Ove velike i sve ve}e horizontalne nejednakosti (koje se prostiru i na politi~ki uticaj, isto kao i na ekonomske resurse na globalnom nivou) bez sumnje su jedan faktor koji poma`e da se objasni postoje}a situacija. Jo{ uop{tenije, visoki nivoi siroma{tva u velikom delu sveta, posebno u odnosu na standarde u onom drugom delu, uveliko olak{avaju mobilizaciju populacija protiv Zapada. Kulturne razlike samo obezbe|uju spremnu zastavu unifikacije. Drugo ekonomsko obja{njenje koje, izgleda, ima smisla jeste hipoteza ,,pohlepe‘‘. Malo njih bi globalnu situaciju objasnili isklju~ivo pohlepom -- to sigurno nije Bin Ladenova glavna motivacija; da se nije pridru`io ratu, sigurno bi mu, kao ~lanu bogate porodice, ekonomski bilo bolje. Ali, potra`nja za jevtinim snabdevanjem naftom, tra`enje profitabilnih prilika za naftne kompanije i one koje se bave rekonstrukcijom, i mogu}nosti da se testira oru`je i pro{iri tr`i{te vojne industrije SAD i UK izgleda da su jedan, zaista prihvatljiv, motiv za akciju Zapada, re~ju, za rat u Iraku. Saks (2003), na primer, ka`e da podr{ka ratu u Iraku koju daje Dik ^ejni mo`e biti obja{njena kao deo dugoro~ne strategije sticanja vojne dominacije na Bliskom istoku u cilju kontrolisanja rezervi nafte u tom delu sveta. Vrlo bliske veze koje Bu{ova administracija i njeni savetnici imaju sa vode}im industrijskim granama koje su profitirale ratom tako|e daju podr{ku gledi{tu po kojem maksimizovanje privatnog profita ovde igra odre|enu ulogu. U ovo su uklju~ene Bu{ove li~ne veze sa naftnom industrijom; ^ejnijeve veze sa Halibartonom, ugovorima za servisiranje rata i rekonstrukciju, i naftnim kompanijama; i veze Donalda Ramsfelda i savetnikâ, kao {to je Perl, sa kompanijama za proizvodnju oru`ja.17 Politi~ki faktori tako|e igraju odre|enu ulogu. Zajedni~ki neprijatelj poma`e da se mobili{e op{ta politi~ka podr{ka predsedniku, finansijska podr{ka velikih, naftnih kompanija i kompanija koje se bave poslovima odbrane osigurava velike priloge Republikanskoj partiji; a demokrate se u vrlo velikoj meri oslanjaju na podr{ku koju dobijaju od proizraelskih grupa. 17 Videti, na primer: Hartung (2003).

83

Fransis Stjuart

Dakle, kao i u slu~aju gra|anskih ratova u zemljama u razvoju, nalazimo da kombinacija obja{njenja, izgleda, odgovara postoje}im, globalnim sukobima. Kulturni element je prisutan kao klju~ni mobili{u}i element, koji postaje efektivan zbog prisustva horizontalnih nejednakosti kombinovanih sa li~nim motivacijama i politi~kim ciljevima. Iz ovih ekonomskih i politi~kih obja{njenja proisti~u neki sna`ni zaklju~ci po pitanju vo|enja politike. Prvo, sve dok su horizontalne nejednakosti klju~ni element za motivisanje podr{ke ,,Al kaidi‘‘ i sli~nim pokretima, nejednakosti me|u nacijama uop{te, i izme|u zapadnih i muslimanskih zemalja, kao i izme|u muslimana i ostalih nacija u okviru zapadnih zemalja, moraju da u|u u postupak smanjivanja i uklanjanja, da bi se stiglo do ma kakvog stalnog re{enja za globalnu situaciju u vezi sa problemom terorizma. Sami poku{aji da se teroristi elimini{u ne}e doneti rezultate, jer sve dok postoje nejednakosti, nove vo|e }e mo}i da mobili{u podr{ku. Drugo, posebno Zapad }e morati da se uhvati uko{tac sa onom stranom jedna~ine na kojoj je pohlepa. To je te{ko uraditi. U demokratijama je neophodno upravo razdvojiti pona{anje prilikom glasanja na izborima od grupa sa privatnim interesom -- {to, u principu, ne bi trebalo da bude nemogu}e, jer, iako odre|ene grupe mogu da profitiraju od sukoba, u op{tem slu~aju, dru{tvo kao celina gubi.18 Reformisanje finansiranja politi~kih partija jedan je va`an mehanizam za ostvarivanje ovog razdvajanja, tako da se partije zbog svog finansiranja ne oslanjaju na posebne interese. Drugi zahtev je pobolj{anje kvaliteta informacija koje dobija glasa~ka javnost, tako da ljudima postanu dostupni precizniji bilansi. Ipak, u globalnom kontekstu, kao i u odre|enim zemljama, i dalje je lak{e mobilisati politi~ku podr{ku putem kulturne mobilizacije za rat nego pru`aju}i pomo} za re{avanje pitanja stanovanja i razvoja.

Zaklju~ci I u odre|enim zemljama u razvoju, i u svetu kao celini, postoje jake trosmerne veze izme|u bezbednosti i razvoja. U oba slu~aja dru{tveni progres zahteva smanjenu nebezbednost. U oba slu~aja izgleda da obuhvatniji [more inclusive] i ravnomerniji razvoj, kada su u pitanju kulturne grupe, vodi ka ve}oj bezbednosti. I u oba slu~aja postoje vrlo veliki problemi u postizanju pozitivnih primera obuhvatnijeg razvoja, bolje bezbednosti i ve}eg razvoja. Ovi problemi su, prvo, da je lak{e mobilisati ljude politi~ki -- posebno u demokratijama -- du` kulturnih linija da se ujedine protiv ,,druge strane‘‘ koje se pla{e; i drugo, li~ni interesi koji se zadovoljavaju sukobom mogu da budu efikasni u promovisanju tog sukoba i produ`avanju njegovog trajanja. 18 Me|utim, odre|ene zemlje mogu da profitiraju, na primer, dobijaju}i jevtin pristup jevtinim resur-

sima.

84

Razvoj i bezbednost

Dodatak, Tabela 1 Dvadesetpet sukoba u kojima je umrlo vi{e od 2 procenta populacije iz 1995. godine (1970--95) Zemlja

Vremenski period trajanja rata

Broj smrti u 1.000

kao % populacije u 1995. godini

Kambod`a

1975--89.

1221

12,2

Kuvajt

1990--91

200

12,0

Ruanda

1992. 1994--95.

502

8,4

Bosna/Hercegovina 1992--96.

263

8,0

Angola

1975--95.

750

7,6

Avganistan

1978--98

1.550

7,1

Liberija

1985--88. 1999+

155

6,7

Mozambik

1981--90.

1.050

6,2

Somalija

1988+

355

5,6

Burundi

1972 1988--95.

280

5,3

Liban

1975--76. 1982--90.

163

4,9

Sudan

1984--1995.

1.500

4,8

Uganda

1971--1979. 1981--1987.

611

3,1

Nikaragva,

1978--1990

80

1,9

1991--92.

400--600

3,0

Vijetnam,

1965--1975. 1979--1987.

1.000

1,4

El Salvador

1979--1991.

75

1,4

Gvatemala

1966--1995.

140

1,3

Etiopija

1974--1992.

614

1,1

Irak, 1980--88

85

Fransis Stjuart Zemlja

Vremenski period trajanja rata

Broj smrti u 1.000

Iran

kao % populacije u 1995. godini

1978--1989

588

0,9

1992--95

50

0,9

Banglade{

1971

1.000

0,8

Kipar

1974

5

0,7

1991--92

25

0,5

Tad`ikistan

Hrvatska

Izvor podataka: Stjuart, Ficd`erald i saradnici [Stewart, Fitzgerald et al.], 2001.

Literatura: Abadie, Alberto and Javier Gardeazabal, 2001. ,,The Economic Costs of Conflict: A Case-Control Study for the Basque Country‘‘. NBER Working Paper 8478, Cambridge, Mass. Addison, T., and S. Mansoob Murshed. 2001. ,,From Conflict to Reconstruction: Reviving the social contract‘‘, WIDER Discussion Paper 2001/48. Helsinki: WIDER. Ahmed, A. 1999. Islam Today: A Short Introduction to the Muslim World. London: I. B. Tauris. Ashdown, Keith. 2003. ,,Sharing the burden: More international support needed to pay for War and post-Sadam Iraq‘‘. Taxpayers for Common Sense. March 24th. Ayubi, N. 1991. Political Islam: Religion and Politics in the Arab World. London: Routledge. Ballentine, Karen, and Jake Sherman. 2003. The Political Economy of Armed Conflict. Beyond Greed and Grievance. Boulder, Colorado: Lynne Reinner. Brainard, Lael and Michael O'Hanlon. ,,The heavy price of the US going it alone‘‘. Financial Times, 6. avgust 2003. Bromley, Y. 1974. ,,The Term 'Ethos' and its definition‘‘. In Soviet Ethnology and Anthropology Today, edited by Y. Bromley. The Hague: Mouton (CHS), 2003. Commission of Human Security. New York: Communications Development.

86

Razvoj i bezbednost

Cohen, Abner. 1969. Custom and Politics in Urban Africa. Berkeley: University of California Press. ------. 1974. Two-Dimensional Man: An Essay on the Anthropology of Power and Symbolism in Complex Society. Berkeley: University of California Press. Collier, Paul. 1999. ,,On the Economic Consequences of Civil War‘‘. Oxford Economic Papers 51, no. 1: 169--183. Collier, Paul and Anke Hoeffler. 2000. ,,Greed and Grievance in Civil War‘‘. 42. Washington, D. C: World Bank, 30, 11, 1845--64. De Soysa, J. 2000. ,,The Resource Curse: Are Civil Wars Driven by Rapacity or Paucity?‘‘. u: Greed and Grievance: Economic Agendas in Civil Wars, edited by Mats Berdal and David Malone, 113035. Boulder, Colorado: Lynne. Douglas, W. A. 1988. ,,A Critique of Recent Trends in the Analysis of Ethnonationalism‘‘. Ethnic and Racial Studies 11, no. 2: 192--206. Elbadawi, Ibrahim, and Nicholas Sambanis. 2001. ,,How Much War Will We See? Estimating Incidence of Civil War in 161 Countries‘‘. Policy Research Working Paper, Development Research Group, 2533, Washington D. C.: World Bank. Eurobarometer, 2003. ,,Public Opinion in the Candidate Countries‘‘. http://europa.eu.int/comm/public_opinion/archives/cceb/2003/CCEB2003.2_Full_Report_ Final.pdf Glazer, N., and D. Moynihan. 1975. Ethnicity, Theory and Experience. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. Gregorian, V. 2003. Islam. A Mosaic not a Monolith. Washington D. C.: Brookings. Guaqueta, Alexandra. 2003. ,,The Colombian Conflict: Political and Economic Dimensions‘‘. In The Political Economy of Armed Conflict, edited by K. Ballentine and J. Sherman, Boulder: Lynne Reinner, pp. 73--106. Gurr, T. R. 1993. Minorities at Risk: A Global View of Ethnopolitical Conflicts. Washington, D. C.: Institute of Peace Press. Hartung, William D. 2003. How Much Are You Making on the War, Daddy? New York: Nation Books. Hersch, Seymor. 2003. ,,Moving targets‘‘, New Yorker, December 15. Helliwell, John F. 2002. ,,How's Life? Combining Individual and National Variables to Explain Subjective Well-Being‘‘. NBER Working Paper 9065, NBER: Cambridge, Mass. Horowitz, Donald. 1985. Ethnic Groups in Conflict. Berkeley: University of California Press. Humphreys, Macartan. 2003. ,,Economics and Violent Conflict‘‘. Cambridge, Mass.: Harvard University, www.preventconflict.org/portal/economics/Essay.pdf

87

Fransis Stjuart

Imai, Kosuke, and Jeremy Weinstein. 2000. ,,Measuring the Impact of Civil War‘‘. Center for International Development at Harvard University Working Paper 27. Cambridge Mass: Harvard University. Kaysen, C., S. Miller, M. Malin, W. Nordhaus, J. Steinbruner, ,,War with Iraq: costs, consequences and alternatives‘‘, American Academy of Arts and Sciences, Boston, Mass. Keen, David. 1994. The Benefits of Famine: A Political Economy of Famine Relief in Southwestern Sudan 1883--1989. Princeton University Press. ------. 1998. The Economic Functions of Violence in Civil Wars. Oxford: Oxford University Press for the International Institute for Strategic Studies. ------. 2001 ,,Sierra Leone: War and its Functions‘‘. In War and Underdevelopment, edited by Frances Stewart and Valpy Fitzgerald. Oxford: Oxford University Press. Nafziger, E., Wayne, and Juha Auvinen. 2002. ,,Economic Development, Inequality, War and State Violence‘‘. World Development 30, no. 2: 163--183. Nafziger, E., Wayne, and Juha Auvinen, 2000. ,,The Economic Causes of Humanitarian Emergencies‘‘, u: War, Hunger and Displacement..., edited by E. Wayne Nafziger, Frances Stewart and Raimo Väyrynen. Oxford: Oxford University Press. Nafziger, E., Wayne, Frances Stewart, and Raimo Väyrynen. 2000. War, Hunger and Displacement: The Origin of Humanitarian Emergencies. Two vols. Vol. one. Oxford: Oxford University Press. Narayan-Parker, Deepa, and Raj Patel. 2000. Voices of the Poor: Can Anyone Hear Us? Oxford: Oxford University Press for the World Bank. Ranger, Terence. 1983. ,,The Invention of Tradition in Colonial Africa‘‘. In The Invention of Tradition, edited by Eric Hobsbawm and Terence Ranger, str. 211--262. Cambridge: Canto. Reynal-Querol, Marta. 2001. ,,Ethnicity, Political Systems and Civil War‘‘. What is this? Institut d'Analisis Economic, Campus de la UAB, Bellatera-Barcelona. Seers, Dudley. 1971. discussion in Prospects for Employment in the Nineteen Seventies, edited by R. Robinson and O. Johnston. London: HMSO. Sen, Amartya K. 1999. Development as Freedom. Oxford: Oxford University Press. Smith, Antony. 1986. The Ethnic Origin of Nations. Oxford: Blackwell. Stewart, Frances. 2001. ,,Horizontal Inequalities as a Source of Conflict‘‘. In From Reaction to Prevention, edited by Fen Hampson and David Malone. London: Lynne Reinner. Stewart, Frances, Valpy Fitzgerald et al. 2001. War and Underdevelopment: The Economic and Social Consequences of Conflict. Two vols. Vol 1. Oxford: Oxford University Press.

88

Razvoj i bezbednost

Turton, David. 1997. ,,War and Ethnicity: Global Connections and Local Violence in North East Africa and Former Yugoslavia‘‘. Oxford Development Studies 25: 77--94. Väyrynen, Raimo. 2000. ,,Weak States and Humanitarian Emergencies‘‘. In War, Hunger and Displacement: The Origin of Humanitarian Emergencies, edited by E. Wayne Nafziger, Frances Stewart and Raimo Väyrynen, pp. 437--479. Oxford: Oxford University Press. Walter, Barbara. 2001. ,,Explaining the Recurrence of Civil War‘‘. Paper presented at the World Bank Workshop on Civil Wars and Post-Conflict Transitions, May 18--20th, School of Social Sciences, UC, Irvine.

Preveo sa engleskog: Zoran Pavlovi}

89

Ljudska bezbednost

MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJA 1

Iskoreniti krajnje siroma{tvo i glad

U periodu 1990--2015. prepoloviti procent stanovni{tva ~iji su prihodi manji od 1 $ dnevno. U periodu 1990--2015. prepoloviti procent stanovni{tva koji pati od gladi.

2

Posti}i univerzalnost osnovnog obrazovanja

Do 2015. godine osigurati da sva deca, de~aci i devoj~ice podjednako, budu u mogu}nosti da dovr{e svoje osnovno obrazovanje.

3

Promovisati jednakost me|u polovima i dati ve}a prava `enama

Eliminisati razlike me|u polovima u pogledu osnovnog i srednjeg obrazovanja ukoliko je mogu}e do 2005, a na svim nivoima obrazovanja najkasnije do 2015.

4

Smanjiti smrtnost dece

U periodu 1990--2015. smanjiti smrtnost dece starosti ispod pet godina za dve tre}ine.

5

Pobolj{ati zdravlje majki

U periodu 1990--2015 smanjiti stopu smrtnosti majki za tri ~etvrtine.

Izboriti se sa HIV/AIDS-om, malarijom i ostalim bolestima

Do 2015. zaustaviti {irenje i zapo~eti iskorenjivanje bolesti HIV/AIDS-a. Do 2015. zaustaviti {irenje i zapo~eti iskorenjivanje malarije i drugih ozbiljnih bolesti.

Osigurati odr`ivost prirodne sredine

Integrisati principe odr`ivog razvoja u politiku i programe dr`ave i okrenuti proces propadanja prirodnih resursa u suprotnom smeru. Do 2015. prepoloviti procent ljudi bez odr`ivog pristupa ispravnoj pija}oj vodi. Posti}i zna~ajno pobolj{anje `ivotnih uslova barem 100 miliona stanovnika sirotinjskih ~etvrti do 2020. godine.

6

7

91

Ljudska bezbednost

8

Razviti globalno partnerstvo za razvoj

Dalje razvijati otvorenu, regulisanu, predvidivu i nediskriminativnu trgovinu i finansijske sisteme. Uklju~uje opredeljenje za dobro upravljanje, razvoj i smanjenje siroma{tva, kako na nacionalnom tako i na internacionalnom nivou. Posvetiti se re{avanju posebnih potreba najnerazvijenijih zemalja. To uklju~uje izvoz koji je oslobo|en tarifa i kvota, poja~ano otpisivanje duga prezadu`enih siroma{nih zemalja, poni{tavanje oficijelnih bilateralnih dugova i ve}u pomo} za razvoj zemljama koje su posve}ene smanjenju siroma{tva. Posvetiti se re{avanju posebnih problema zemalja bez izlaza na more kao i malih ostrvskih zemalja u razvoju. Posvetiti se re{avanju du`ni~kih problema zemalja u razvoju na jedan sveobuhvatan na~in putem nacionalnih i me|unarodnih mera usmerenih na odr`ivost duga u du`em periodu. Razviti i primeniti strategije za pristojne i produktivne poslove za mlade u saradnji sa zemljama u razvoju. Obezbediti pristup osnovnim lekovima u zemljama u razvoju, kao i njihovu nabavljivost, u saradnji sa farmaceutskim kompanijama.

Kao zemlja ~lanica UN, Srbija i Crna Gora je obavezna da dostigne date ciljeve do 2015. godine, uz podr{ku sistema UN, koji ~ini 13 agencija u Srbiji i Crnoj Gori, i drugih partnera, a u okviru strate{kih ciljeva dr`ave. Izvor: http://www.un.org.yu/srp/p_mdgs.htm

92

III LJUDSKA BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA

Bertran Ram~aran*

Bertran Ram~aran

Bezbednost i ljudska prava

BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA Veza izme|u bezbednosti i ljudskih prava jeste va`na. Ova veza je tim ja~a ako imamo u vidu da ljudska prava odre|uju ljudsku bezbednost. Individualni, me|unarodni i nacionalni razvoj nala`e za{titu ljudskih prava; stoga, ne mo`ete imati bezbednost bez za{tite ljudskih prava. Razvoj zahteva po{tovanje ljudskih prava, a po{tovanje ljudskih prava spre~ava da nastanu sukobi. Uspostavljanje mira mora da se izgradi na ljudskim pravima, a odr`anje mira i izgradnja mira, sli~no tome, moraju da stave u centar pa`nje ljudska prava i istinski ih ugrade u strategije. Osim toga, mi moramo da sledimo ,,strategije ljudskih prava kao samu su{tinu vladanja‘‘, naime, svako dru{tvo mora nazna~iti da je to cilj vlade, sama priroda vladavine, odnosno, da ona nastoji da primeni osnovna gra|anska, politi~ka, ekonomska, socijalna i kulturna prava naroda. Za razumevanje ovoga nam mo`e pomo}i primer mehanizma spre~avanja sukoba Organizacije afri~kog jedinstva. Mehanizam insistira na onome {to bismo mogli da nazovemo principom ,,demokratskog legitimiteta‘‘, naime, da moramo zahtevati demokratsku vladavinu, koja se tako|e mo`e nazvati demokratskom transparentno{}u. Demokratski legitimitet zna~i, u mnogim kontekstima, da vlade koje je narod slobodno izabrao ne smeju biti oborene dr`avnim udarom. Ne smemo da toleri{emo niti da prihvatamo vojne udare koji bi zbacili demokratski izabrane vlade. Za pojam demokratskog legitimiteta mo`e se re}i da pro`ima praksu Saveta bezbednosti. Stoga se uvid da ljudska prava odre|uju ljudsku bezbednost kao i pojam demokratskog legitimiteta mo`e videti u praksi kroz mehanizam spre~avanja sukoba Organizacije afri~kog jedinstva, kao i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Analiza slu~aja Obale Slonova~e ukazuje na vezu bezbednosti i ljudskih prava. Zemlja koja je relativno stabilna i prosperitetna, sa visokoobrazovanom klasom, prvo se suo~ila sa vojnom pobunom, da bi se potom obrela u sukobu kojem se jo{ ne vidi kraj, kao ni to kuda }e dovesti. Ova situacija ukazuje da je spre~avanje sukoba povezano ne samo sa ljudskim pravima, ljudskom bezbedno{}u i demokratskim legitimitetom, ve} i sa izgradnjom poverenja u redovima vojske. Pobunjenici iz pobunjeni~kih oblasti na severu Obale Slonova~e pitali su se za{to Ujedinjene nacije nisu mogle predvideti da }e se ovaj sukob dogoditi. Oni su smatrali da su bili prisutni svi elementi na osnovu kojih su Ujedinjene nacije mogle da analiziraju situaciju nakon smrti predsednika Ufue-Boanjija (Houphouet-Boigny) 1993. godine. *

Izvor: Bertrand Ramcharan, ,,Security and Human Rights‘‘, http://www.dcaf.ch/publications/epublications/SSR_UNOG_DCAF/Ramcharan.pdf#search='

95

Bertran Ram~aran

Moramo se pozabaviti pitanjem mera za izgradnju poverenja prema vojsci i sektoru bezbednosti, kao i, s tim u vezi, pitanjem njihove obuke u pogledu humanitarnih normi i normi ljudskog prava. Va`nost ovih pitanja se mo`e videti na primeru Srbije i Crne Gore, gde je do{lo do smanjenja snaga. Zemlja poseduje visokoobrazovanu klasu i pristojno je razvijena, ali je izgubila svoj put i ujedno je primer kako se vojska mo`e staviti pod kontrolu. U nekim drugim situacijama, biti u vojsci zna~i imati sredstva za `ivot. To posebno va`i za Obalu Slonova~e, jer kada je od vojnika tra`eno da napuste slu`bu, nakon godina obaveze, to je zna~ilo da }e ostati bez posla. Sa efikasnim merama izgradnje poverenja to bi zna~ilo da imate na~in da kontroli{ete vojsku. Mora se postaviti pitanje da li zemlje u razvoju imaju iste mogu}nosti u pogledu kontrole vojske na ovaj na~in, jer njihovi ekonomski aspekti, aspekti poverenja i percepcija o sastavu vojske u jednom odre|enom periodu zahtevaju izgradnju poverenja i podsticanja kao i obuku vojske. Ovo je posebno va`no za multietni~ke zemlje. Vrlo je malo slu~ajeva u kojima su u praksi kori{}eni indikatori ljudskih prava kako bi se spre~ili sukobi. Savet bezbednosti se bavi ljudskim pravima na poseban na~in. Bilo je mnogo saop{tenja u Savetu bezbednosti o pitanjima ljudskih prava, ali su bili retki slu~ajevi kada je Savet bezbednosti delovao na osnovu indikatora ljudskih prava u nekoj zemlji, a koji su ukazivali da je ona u dubokoj krizi. Pored toga, postoji te{ko}a u politi~kom svetu Saveta bezbednosti, gde se mora biti predostro`an u pogledu pitanja intervencije i preventivnog delovanja, s jedne strane, i suvereniteta i potrebe da se bude obazriv, s druge strane, kao i da se pri tom na vreme uo~e znaci kada dru{tva srljaju u te{ko}e i kako napraviti ravnote`u izme|u ovoga dvoga. Stoga se mora uvideti va`nost pitanja kao {to su reforma sektora bezbednosti, pojam bezbednosti, ljudskih prava i ljudske bezbednosti, demokratskog legitimiteta, izgradnja poverenja, kao i podsticanje obuke. U domenu ljudskih prava postoji iskustvo ,,vanrednog stanja‘‘ ili vanredne situacije. U mnogim zemljama postoji neprekidno vanredno stanje, te se stoga moramo pozabaviti pitanjem spre~avanja sukoba i reformom sektora bezbednosti. Sijera Leone predstavlja primer kako se treba baviti stabilizovanjem zemlje shodno onda{njem sporazumu iz Lomea. Jedan fenomen posebno zaslu`uje na{u pa`nju, naime ~injenica da oni koji u oru`anim snagama imaju pristup resursima ili sredstvima za `ivot tako|e moraju da u~estvuju u razoru`anju, demobilizaciji i razvoju. Uo~eno je da ovo nije nimalo lako u siroma{nim zemljama, te stoga kada se bavimo reformom sektora bezbednosti, moramo da imamo u vidu koliko je jedno dru{tvo sklono sukobima i samim tim da se bavimo pitanjem izgradnje poverenja.

96

Bezbednost i ljudska prava

U pogledu vanrednog stanja, tokom niza godina program Ujedinjenih nacija za ljudska prava nadzirao je dru{tva koja su ili proglasila vanredno stanje ili su de facto imala vanredno stanje. Raspravljalo se o tome kako su u pro{losti zemlje u Latinskoj Americi bile okupirane od strane vlastitih armija. Stoga su prepoznati ovi pojmovi reforme sektora bezbednosti, vanrednog stanja, neprekidnog vanrednog stanja i utoliko nam je ostalo da radimo na spre~avanju sukoba. U pogledu ovoga smo suo~eni sa brojnim izazovima. Jo{ jedno pitanje ti~e se represije od strane sektora bezbednosti. U nekim zemljama postoji neposredno svedo~anstvo da slu`be bezbednosti no}u primenjuju nasilje prema civilnom stanovni{tvu, te da je samo pitanje vremena kada }e se jedno dru{tvo koje ima razli~ite naoru`ane grupe na}i u situaciji da se ove sukobe. Stoga, ako se `eli da se sukobi spre~e, tada je potrebno da se pozabavimo pitanjem represije sektora bezbednosti. Ovo pitanje se tako|e pojavljuje u vezi sa borbom protiv terorizma, gde je terorizam shva}en kao osporavanje ljudskih prava. Moramo da imamo na umu po{tovanje ljudskih prava, kao i to da se borba protiv terorizma ne sme voditi pove}anom represijom ako se to poka`e neefikasnim. Moraju se uvesti standardi disciplinovanog pona{anja koji }e va`iti za sektor bezbednosti u situacijama gde su dr`ave slabe, ili gde se zemlje bilo nalaze u sukobu ili su blizu njega. Pored toga, postoji jo{ jedno pitanje, naime reforma sektora bezbednosti u mutietni~kim dr`avama. U ovakvim dr`avama je va`no imati viziju budu}nosti koja obuhvata sve delove stanovni{tva. Va`no je da dru{tvo poseduje mehanizme uzbune koji }e ga upozoriti na potencijalne znake te{ko}e. Va`no je da dru{tvo ima sigurnosne ventile u slu~aju da do|e do opasnosti. Va`no je da dru{tvo u hodu radi na izgradnji nacije. A usred svega ovoga postoji slo`enost oru`anih snaga ili bezbednosnog sektora u multietni~kim dru{tvima, kao {to postoji i problem ljubomore me|u etni~kim grupama tako da se sve ono {to je u zemlji ura|eno u vladi ili van vlade posmatra kroz prizmu etni~ke ravnopravnosti, a to se podjednako odnosi i na sektor bezbednosti kao i na oru`ane snage. U pogledu reforme sektora bezbednosti i njenog zna~aja za spre~avanje sukoba, postoji ovaj pojam navike da se sara|uje u dru{tvima koja su sklona sukobima. U vreme jugoslovenskih mirovnih pregovora bila je po svoj prilici potrebna jedna minikomisija za bezbednost i saradnju u Evropi (CSCE). Pored toga, po svoj prilici je bio potreban i tip miniprocesa nalik na CSCE u regionu Velikih jezera u Africi. Iskustvo CSCE-a i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) nam mo`e pomo}i da razradimo pojmove koegzistencije, koji po~ivaju na ljudskim pravima, podjednako kao i pojmove prava stanovni{tva koje `ivi u grani~nim oblastima, da uvidimo kako mora postojati saradnja izme|u dr`ava u pogledu prekograni~nog stanovni{tva i kako se moramo baviti pitanjima kao {to su prava naroda i prava manjina.

97

Bertran Ram~aran

Stoga postoji mnogo prakti~nih domena gde su bezbednost i ljudska prava tesno povezani. Moramo da sve vi{e osvetljavamo ova pitanja u budu}nosti i da pri postizanju bezbednosti postavimo u centar po{tovanje ljudskih prava. Po{tovanje ljudskih prava jeste mera ljudske bezbednosti. Prevela sa engleskog: Dragana Duli}

98

Gerd Oberlajtner*

Gerd Oberlajtner

Ljudska bezbednost i ljudska prava

LJUDSKA BEZBEDNOST I LJUDSKA PRAVA 1. Ljudska bezbednost kao novi pojam ,,Ljudska bezbednost‘‘ je postala klju~ni termin u globalnoj debati o promeni zna~enja pojma bezbednosti. Razvoj ideje ljudske bezbednosti najavljen je kroz njoj sli~ne koncepte izno{ene u izve{tajima globalnih komisija tokom sedamdesetih i osamdesetih godina -- Brantove komisije, Komisije Bruntland i Komisije za globalno upravljanje, dok je do njenog kona~nog uobli~avanja do{lo 1994. godine od strane Mahbuba ul Haka, u njegovom izve{taju za UNDP-ov program razvoja. U isto vreme, Kanada usvaja koncept ljudske bezbednosti i po~inje da ga promovi{e kao prioritet u spoljnoj politici.1 Na inicijativu Kanade i drugih zemalja stvorena je Mre`a ljudske bezbednosti, koalicija istomi{ljenika sa jedinstvenim ciljem -- globalnim unapre|ivanjem stanja ljudske bezbednosti.2 Sa radom je po~ela i organizacija na visokom nivou -- Komisija za ljudsku bezbednost, kojom su predsedavali Sadako Ogata i Amartija Sen.3 Ove inicijative su privukle pa`nju akademske javnosti i od tada se ovaj koncept aktivno elaborira i raspravlja u akademskoj zajednici. Ustanovljavaju se instituti, centri, programi i certifikati iz oblasti ljudske bezbednosti.4 Publikacije5 posve}ene izu~avanju problema ljudske bezbednosti lagano se probijaju u biblioteke, a ustanovljavaju se i novi ~asopisi.6 Tako|e, odr`avaju se seminari i * 1 2 3 4 5

6

Predava~ na Institutu za me|unarodno pravo i me|unarodne odnose, Univerzitet u Gracu; revidirana verzija rada promovisanog na godi{njem sastanku akademskog saveta ACUNS-a, pod nazivom: ,,New Threats to Global Security‘‘ [Nove pretnje globalnoj bezbednosti]. Detaljnije o istoriji pojma kao i o pore|enju pristupa UNDP-a i Kanade u: Kanti Bajpai, ,,Human Security: Concept and Measurement‘‘, Kroc Institute Occasional Paper #19:OP:1, 2000, http://www.nd.edu/~krocinst. Za informacije o Mre`i za ljudsku bezbednost videti: http://www.humansecuritynetwork.org/network-e.asp. Videti: http://www.humansecurity-chs.org. Prvi poku{aj pravljenja iscrpne liste postoje}ih instituta i osoba koji se bave problemom ljudske bezbednosti na~injen je u okviru programa: Harvard Program on Humanitarian Policy and Conflict Research, videti na: http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/events/hsworkshop/related_research.pdf. U ove publikacije spadaju: Rob McRae (ed.): Human Security and the New Diplomacy: Protecting People, Promoting Peace, Montreal (McGill-Queen's University Press) 2001; Edward Newman and Oliver P. Richmond (eds.): The United Nations and Human Security, Basingstoke (Palgrave) 2001; Fen Osler Hampson et al.: Madness in the Multitude: Human Security and World Disorder, Oxford (University of Oxford Press) 2001; P. Stoett: Human and Global Security. An Exploration of Terms, Toronto (University of Toronto Press) 1999. Human Security Network News Bulletin, http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/human_security.htm.

99

Gerd Oberlajtner

radionice, sa kojih se pojavljuju gomile radova posve}enih izu~avanju koncepta ljudske bezbednosti.7 Raspravlja se o usvajanju izve{taja o ljudskoj bezbednosti.8 Pojam ljudske bezbednosti je privukao pa`nju, odobravanja i kritike u nau~noj zajednici. Predlagane su i razmatrane razne definicije ovog pojma.9 Brojne discipline su doprinele razvijanju ove debate.10 Ipak, pojam ljudske bezbednosti se nalazi pod lupom u pogledu kona~nog definisanja, odre|ivanja dometa i utilitarnosti. Zastupnici ideje ljudske bezbednosti posmatraju je kao savremeno, korisno i neophodno pro{irenje tradicionalnog pojma bezbednosti i kao kvalitetan mehanizam za oblikovanje spoljne politike. U ovom smislu je Lojd Aksvorti (Lloyd Axworthy) objasnio kanadski stav prema promeni u shvatanju bezbednosti.11 Pojam ljudske bezbednosti neki shvataju kao promenu paradigme ili kao dramati~an zaokret u odnosu na tradicionalne spoljnopoliti~ke koncepte.12 Dok, s jedne strane, kritikuju konceptualne slabosti pojma, neki autori, ipak, priznaju ovom pojmu ulogu faktora okupljanja i kolektivnog zaokreta ka brojnim inicijativama orijentisanim na ~oveka, a ne na dr`avu, ili pak, u najmanju ruku, kao koristan pristup koji pru`a druga~iji referentni okvir za posmatranje raznolikih bezbednosnih problema. Kriti~ari zameraju konceptu ljudske bezbednosti da je daleko od univerzalne prihva}enosti. Oni podvla~e konceptualne slabosti ovog pojma i tvrde kako ,,sekuritizacija‘‘ (makar nosila i predznak ,,ljudska‘‘) ne poma`e `rtvama nebezbednosti, ve} samo stvara la`ne prioritete i nade.13 Ljudska bezbednost se posmatra kao pojam koji se ne mo`e efikasno primeniti u praksi. Tvrdi se, tako|e, da nijedna inicijativa u okvirima programa ljudske bezbednosti, su{tinski, ne predstavlja novost. Na op{tijem nivou, tom pojmu se zamera da je protivan ostvarivanju nacionalnih interesa i da lo{e uti~e na izbor prioriteta u spoljnoj politici, bilo tako {to otvara put za opravdavanje humanitarnih intervencija, bilo {to, nasuprot tome, primorava dr`ave na preduzimanje akcija van njihovih granica koje su protiv njihovih nacional7 8 9

10 11 12 13

Za pregled radova o ljudskoj bezbednosti pogledati bibliografiju objavljenu u sklopu Harvardskog programa: ,,Humanitarian Policy and Conflict Research in 2001‘‘, http://www.hsph.harvard.edu/ hpcr/events/hsworkshop/bibliography.pdf. Videti: Expert Workshop on the Feasibility of a Human Security Report, December 2002, http:// www.hsph.harvard.edu/hpcr/events/hsworkshop. Za pregled definicija pojma ljudske bezbednosti videti: http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/events/ hsworkshop/list_definitions.pdf, kao i: Sabina Alkire, ,,Conceptual Framework for Human Security‘‘, paper presented at Kennedy School, Harvard University, 2002, posebno fusnote 2 i 3, www.humansecurity-chs.org/doc/0206harvard.html [prevedeno u prvom tomu ovog zbornika -prim. prir.]. Fen Osler Hampson i John B. Hay pripremili su esej na temu: ,,Human Security. A Review of the Scholarly Literature‘‘, 2002, http://www.liucentre.ubc.ca/hsq/_articles/ Fen_fulldocument.pdf. Lloyd Axworthy: ,,Human Security and Global Governance: Putting People First‘‘, Global Governance 7 (2001) str. 19--23. Videti: Roland Paris: ,,Human Security: Paradigm Shift of Hot Air?‘‘, International Security 26 (2001) 2, str. 87--102. Videti npr: Yuen Foong Khong: ,,Human Security: A Shotgun Approach to Alleviating Human Misery?‘‘, Global Governance 7 (2001), str. 231--236.

100

Ljudska bezbednost i ljudska prava

nih interesa.14 Neki autori u svojim radovima izra`avaju strahovanje da pojam ljudske bezbednosti mo`e postati sredstvo ideologizacije.15 Mo`e se napraviti razlika izme|u dva skupa definicija: onih akademskog tipa i onih koji se zasnivaju na idejama iznetim u programima vlada. Akademski radovi, uglavnom iz oblasti dru{tvenih nauka, teorije me|unarodnih odnosa, bezbednosti i mirovnih studija, koncentri{u se na konceptualna pitanja i poku{avaju da postave pojam ljudske bezbednosti u okvir relevantnih disciplina ili na analizu ljudske bezbednosti iz perspektive spoljne politike.16 Akademske definicije variraju od onih koji se usredsre|uju na usko odre|enje bezbednosti, svode}i je na za{titu telesnog integriteta ili posmatraju}i samo ograni~en broj bezbednosnih rizika, do slo`enijih shvatanja pojma, koja obuhvataju i psiholo{ke i emocionalne aspekte bezbednosti. Definisana su tri osnovna pojma:17 uski pristup, koji se oslanja na prirodna prava i vladavinu prava zasnovane na osnovnim ljudskim pravima; ,,humanitarni‘‘ pristup, koji pojam ljudske bezbednosti posmatra kao korisno oru|e za suo~avanje sa problemima tipa ratnih zlo~ina ili genocida, dakle kao instrument za pripremu humanitarnih intervencija; i, kona~no, tre}i i naj{iri pristup koji ljudsku bezbednost povezuje sa stanjem globalne ekonomije i globalizacijom. Dalje, u definisanju pojma ljudske bezbednosti koristi se negativni i pozitivni pristup, npr. iscrpno nabrajanje bezbednosnih pretnji nasuprot opisivanju ciljeva ljudske bezbednosti. Prime}uju se i razli~iti regionalni pristupi, koji nagla{avaju odabrane aspekte pojma i dalje razvijaju i preispituju po~etni pristup promovisan od strane UNDP-a i Kanade.18 Subregionalni i unutardr`avni bezbednosni problemi tako|e se, sve vi{e, razmatraju iz perspektive ljudske bezbednosti.19 Vladini programi,20 s druge strane, uglavnom stavljaju naglasak na politi~ke i operacionalne aspekte ljudske bezbednosti. Primer za ovakav pristup: 14 Videti o ovoj diskusiji: Walter Dorn, ,,Human Security: An Overview‘‘, http://www.rmc.ca/acade-

mic/gradrech/ dorn24_e.html.

15 Amitav Acharya: Debating Human Security: East Versus the West, http://www.hsph.harvard.edu/

hpcr/events/hsworkshop/acharya.pdf.

16 Npr. Kimberly Banks: ,,Human Security and Canadian Foreign Policy‘‘, http://af.3dgw.

com/smss/pdf/banks_smss2001.pdf.

17 Fen Osler Hampson and John B. Hay: ,,Human Security. A Review of the Scholarly Literature‘‘,

draft manuscript, 2002, http://www.liucentre.ubc.ca/hsq/_articles/ Fen_fulldocument.pdf, na str. 4.

18 Videti dva rada koja eksplicitno govore o regionalnim gledi{tima u: Francisco Rojas-Aravena:

,,Human Security: An Academic Perspective from Latin America‘‘, Discussion paper for the Round Table Consultation, Santiago, 4 May 2002, http://www.web.gc.cuny.edu/icissresearch/Reports/Santiago.discussion; i: Amitav Acharya: Debating Human Security: East Versus the West, op. cit. 19 Dva nasumi~no izabrana primera videti u: UNDP: Human Security in South-East Europe, Special Report commissioned by UNDP, 1999, http://www.undp.org.mk/nivogore/Security7.pdf; ili: UNDP: Human Security in Bulgaria 1998, http://www.undp.bg/publications/special/1998_hs.htm. 20 Pre svega videti internet-sajtove kanadskog (http://www.humansecurity.gc.ca) i japanskog ministarstva spoljnih poslova (http://www.mofa.go.jp/policy/human_secu/index.htm), kao i linkove ka ministarstvima spoljnih poslova zemalja uklju~enih u Mre`u za ljudsku bezbednost, http://www.humansecuritynetwork.org/network-e.asp.

101

Gerd Oberlajtner ,,(Ljudska bezbednost) je, u su{tini, napor da se izgradi globalno dru{tvo u kojem je bezbednost pojedinca osnovni me|unarodni prioritet i motivaciona sila za me|unarodnu akciju; u kojem su standardi me|unarodnog prava i princip vladavine prava deo koherentne mre`e ~ija je uloga za{tita pojedinca; gde se prekr{ioci ovih standarda smatraju odgovornim; i gde se na{e globalne, regionalne i bilateralne institucije -sada{nje kao i budu}e -- grade na na~in koji }e omogu}iti uspe{niju primenu ovih standarda.‘‘21

Iako koncept ljudske bezbednosti jo{ uvek pati od teorijske nekoherentnosti i pitanja kona~nog definisanja, koje je jo{ uvek daleko od re{enja, on je na putu da izmeni institucije i prakse globalnog upravljanja. [to se ti~e Organizacije ujedinjenih nacija, njenih agencija i regionalnih organizacija, ljudska bezbednost je, izgleda, zastupljenija u pamfletima i na veb-sajtovima nego u konkretnim aktivnostima. Ipak, zahvaljuju}i anga`ovanju me|unarodnog civilnog dru{tva, usvajanju Konvencije o minama, Konferenciji OUN o lakom naoru`anju i stvaranju Me|unarodnog krivi~nog suda, pojam ljudske bezbednosti se iznova pojavljuje kao koncept koji uti~e na proces dono{enja odluka i konkretne aktivnosti. Dakle, kako je istakao Roland Periz (Roland Paris),22 ljudska bezbednost mo`e biti shva}ena na razli~ite na~ine: kao akademski problem, kao politi~ki program ili kampanja, ,,povezuju}i faktor‘‘ za ad hoc ili trajnije koalicije dr`ava po pojedinim pitanjima, kao istra`iva~ka kategorija ili promena paradigme u bezbednosnim studijama. Iako potrebe ovog rada nisu takve da zahtevaju dublje ula`enje u problem definicije pojma ljudske bezbednosti, smatram da je neophodno postavljanje radne definicije tog pojma. Za potrebe ovog istra`ivanja, po~e}u od mog osnovnog shvatanja ljudske bezbednosti: termin ,,ljudska‘‘ ukazuje da je fokus na pojedincu, a termin ,,bezbednost‘‘ upu}uje na potrebu za{tite od pretnji i stvaranja bezbednog okru`enja. Za sada, smatra}u ljudsku bezbednost kao novi, nadolaze}i pojam koji se bavi pre bezbedno{}u ljudi i individua nego sigurno{}u dr`avne teritorije, koji je, dakle, usmeren na ,,opstanak, svakodnevni `ivot i dostojanstvo ljudskih bi}a‘‘. Ovaj izraz sam pozajmio od Amartije Sena.23 Namerno koristim ovu ne-pravni~ku i uop{tenu formulaciju, i to iz dva razloga: zbog ne-pravnog karaktera koji ima, jer ne `elim da na ovome mestu uvodim pravne pojmove, i zbog toga {to smatram da ova formulacija u sebi sadr`i elemente koji ~ine su{tinu pojma ljudske bezbednosti. Po mom mi{ljenju, re~ ,,opstanak‘‘ odra`ava bezbednosni aspekt i zna~i za{titu od napada na telesni integritet kao i zadovoljenje osnovnih potreba; re~ ,,dostojanstvo‘‘ ukazuje na sna`nu vezu izme|u pojmova ljudskih prava i ljudske bezbednosti, na 21 Lojd Aksvorti o kanadskom pristupu, videti u: Canada World View, Special Edition, Fall 1999,

http://www.dfait-maeci.gc.ca/canada-magazine/wv-se1/se1t3-e.htm.

22 Roland Paris: ,,Human Security: Paradigm Shift of Hot Air?‘‘, International Security 26 (2001) 2,

na str. 102

23 Amartya Sen: ,,Why Human Security?‘‘, presentation at the International Symposium on Human

Security, Tokyo, July 2000, http://www.humansecurity-chs.org/doc/Sen2000html.

102

Ljudska bezbednost i ljudska prava

koju }u se osvrnuti kasnije, a re~ ,,svakodnevni `ivot‘‘, izgleda, ukazuje na specifi~nu prirodu pojma ljudske bezbednosti, to jest na ~injenicu da on ide dalje od ostvarivanja sigurnosti i dostojanstva, povezuju}i bezbednosne probleme sa pitanjima `ivljenja u zajednicama i porodicama, pro{iruju}i domen bezbednosti od problema nasilnih pretnji ka jo{ neistra`enim poljima.24 Iako je ova radna definicija nedovoljno precizna, ona bi trebalo da je dovoljno jasna da odrazi moje shvatanje osnovnog fokusa pojma ljudske bezbednosti iz perspektive me|unarodnog sistema ljudskih prava. Ja }u se, stoga, koncentrisati na primenu ,,ljudskog‘‘ i ,,bezbednosnog‘‘ aspekta pojma na polje me|unarodnog prava. Usredsredi}u se na sistem kolektivne bezbednosti uz razmatranje pojma dr`avnog suvereniteta i principa neme{anja u unutra{nje poslove, postavljenih u Povelji OUN (,,bezbednosni‘‘ aspekt) kao i na me|unarodni re`im ljudskih prava (,,ljudski‘‘ aspekt). U ovom kontekstu }emo razmotriti i blisku i va`nu vezu izme|u koncepta ljudske bezbednosti i uloge ne-dr`avnih aktera u me|unarodnom pravu. Sve ovo mo`e biti samo prvi korak u odre|ivanju mesta i uloge ljudske bezbednosti u postoje}em me|unarodnopravnom poretku.

II. Ljudska bezbednost: izazov za me|unarodno pravo? Me|unarodno pravo kao nau~na disciplina nije bilo voljno da reaguje na pojavu pojma ljudske bezbednosti. Smatram, u svakom slu~aju, da ukoliko `elimo da analiziramo uticaj koji koncept ljudske bezbednosti ima ili }e imati na globalnu agendu, moramo detaljnije razmotriti njegovu normativnu podr{ku. Nagove{tavaju}i da koncept ljudske bezbednosti postavlja izazov pred me|unarodno pravo, ovom problemu mo`emo pristupiti iz razli~itih uglova. Koje oblasti me|unarodnog prava treba da posmatramo i gde, u okviru studija me|unarodnog prava, treba pozicionirati ljudsku bezbednost? Na koji na~in me|unarodno pravo mo`e biti shva}eno kao normativni osnov ovog novog pojma? Da li su problemi ljudske bezbednosni ve} obuhva}eni normativnim re{enjima me|unarodnog prava i da li pojam ljudske bezbednosti uop{te predstavlja novost za me|unarodno pravo? Na koji na~in pojam ljudske bezbednosti postavlja izazove pred izvore dono{enja prava, organe za sprovo|enje zakona, kao i pred problem odgovornosti dr`avnih i ne-dr`avnih aktera? U kolikoj su meri tradicionalni pojmovi me|unarodnog prava prepreka za ostvarivanje ljudske bezbednosti? 24 Prema meni, ova tvrdnja dalje upu}uje na posmatranje ljudske bezbednosti kao ,,dizajnirane da

uklju~i upravljanje i za{titu politi~kih zajednica u {iri okvir brige za ostvarivanje individualnog blagostanja i neranjivosti‘‘. Videti: George MacLean: ,,The Changing Perception of Human Security: Coordinating National and Multinational Responses‘‘, http://www.unac.org/en/link_learn/canada/security/perception.asp., na str. 2.

103

Gerd Oberlajtner

Po~e}u od pretpostavke da koncept ljudske bezbednosti, posmatran kao pomeranje od tradicionalnog koncepta dr`avne bezbednosti (i njegov potomak) ka individualnoj bezbednosti kao osnovnom cilju, mo`e izmeniti etablirano shvatanje bezbednosti u me|unarodnom pravu. Pomeranjem fokusa od teritorije ka pojedincu on postavlja izazove pred temeljne pojmove me|unarodnog prava, kao {to su teritorijalni integritet i dr`avna suverenost. On, tako|e, mo`e postaviti pitanje budu}e uloge ne-dr`avnih aktera u me|unarodnopravnom poretku. Ljudska bezbednost, shva}ena kao sloboda od straha i sloboda od uskra}enosti, nalazi se u bliskoj vezi sa me|unarodnim sistemom ljudskih prava. Kada bezbednost shvatimo kao pojam okrenut pojedincu, njegovoj sigurnosti i integritetu, njegovoj za{titi od strukturalnog kao i direktnog nasilja; kao slobodu od straha i slobodu od uskra}enosti, zauzimanje pristupa orijentisanog ka ljudskim pravima mo`e biti korisno za dalje razja{njavanje pojma ljudske bezbednosti i odre|ivanje mere u kojoj ovaj pojam mo`e imati uticaj na me|unarodnopravni poredak. Pitanja vezana za ljudsku bezbednost postavljala su se naro~ito u situacijama masovnih kretanja izbeglica i svakako }e uticati na budu}nost me|unarodnih normi o statusu izbeglica. Ljudska bezbednost je ugro`ena u slu~ajevima unutra{njih sukoba, kao i za vreme humanitarnih katastrofa, te je prirodno povezana sa pitanjima me|unarodnog humanitarnog prava. Ljudska bezbednost u sve ve}oj meri vr{i uticaj na procese me|unarodnog odlu~ivanja i globalnog upravljanja, probijaju}i se u me|unarodne institucije, ~ime }e svakako uticati na institucionalni aspekt me|unarodnog prava. Sve re~eno ne predstavlja novi razvoj situacije u me|unarodnom pravu. Pitanje je samo da li }e uklju~ivanje perspektive ljudske bezbednosti doprineti boljem razumevanju nekih aspekata promena, njihovom razja{njavanju i suo~avanju sa njima.

III. Teritorijalni integritet, suverenitet i dr`avna bezbednost: pomeranje fokusa i) Dva koncepta u Povelji OUN

,,Bezbednost‘‘ ima mnogo razli~itih aspekata.25 U me|unarodnom pravu ona se, tradicionalno, shvatala kao ,,nacionalna‘‘ ili mo`da pre kao ,,dr`avna‘‘ bezbednost‘‘,26 dakle bezbednost dr`ave kao primarnog subjekta me|unarodnog prava, 25 Za diskusiju o razli~itim konceptima bezbednosti u vezi sa ljudskom bezbedno{}u videti u: Bjørn

Møller: ,,National, Societal and Human Security. A General Discussion with a Case Study from the Balkans‘‘, paper for the First International Meeting of Directors of Peace Research and Training Institutions, UNESCO, Paris 2000, http://www.copri.dk/publications/WP/WP%202000/37--2000.doc [prevedeno u prvom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.]. 26 O ovoj razlici i njenim implikacijama za pojam ljudske bezbednosti videti: Andrew Mack: ,,Security with a Human Face. A Proposal to Create a Human Security Report‘‘, 2001, http://www.pcr. uu.se/papermack.doc, na str. 5.

104

Ljudska bezbednost i ljudska prava

zasnovanoj na principima teritorijalnog integriteta i suverenosti, onako kako su oni definisani u Povelji OUN. Odr`avanje me|unarodnog mira i bezbednosti, kako je odre|eno u ~lanu 1. Povelje OUN, pretpostavlja teritorijalni integritet i politi~ku nezavisnost dr`ava. Bezbednost je, dakle, bila posmatrana kao sposobnost dr`ava da se brane od pretnji ili akcija protiv njihovog teritorijalnog integriteta i politi~ke suverenosti. Bezbednosni problemi su postavljani u kontekst nacionalne dr`ave i oru`ane strukture oblikovane su da {tite njihove granice, institucije, gra|ane i vrednosti. Granice su bile nepovredive, a me{anje u unutra{nje poslove nezavisnih dr`ava nedopustivo. Uvo|enjem sistema kolektivne bezbednosti 1945 godine bezbednost je ,,internacionalizovana‘‘, a dr`avama je dopu{teno da, pod ki{obranom Glave 7 Povelje OUN, deluju kolektivno i, ukoliko je neophodno, koriste silu kako bi odr`ale me|unarodni mir i bezbednost. Pojam nacionalne ili dr`avne bezbednosti, sa svojim potomkom -- kolektivnom bezbedno{}u -- nastavljao je da dominira me|unarodnopravnim poretkom. Taj pojam je, zatim, bio pro{iren uklju~ivanjem ne-vojnih pretnji i, nevoljnim, inkorporiranjem problema unutra{njeg nasilja u kolektivne aktivnosti na polju odr`avanja mira i bezbednosti. Dalje, u program odr`avanja mira i bezbednosti dodate su ,,globalna‘‘ bezbednost i briga o opstanku ~ove~anstva. U savremenom svetu raste opasnost od netradicionalnih, nekonvencionalnih i transnacionalnih pretnji, te za{tita granica i o~uvanje teritorijalnog integriteta ne mogu biti posmatrani kao krajnji bezbednosni ciljevi. Usredsre|uju}i se pre na ljude nego na dr`ave, koncept ljudske bezbednosti poku{ava da postavi izazove pred tradicionalne koncepte bezbednosti, te samim tim i pred etablirane pojmove me|unarodnog prava, kao {to su prava dr`ava, nacionalni suverenitet i teritorijalna nezavisnost. Nose}i faktori debate o ljudskoj bezbednosti, ,,ograni~enja dr`avnog suvereniteta, mobilisanje me|unarodnog civilnog dru{tva u odbrani me|unarodnopravnih normi i podela mo}i izme|u dr`avnih i ne-dr`avnih aktera u svetu koji se nalazi u procesu globalizacije (...) {alju jasnu poruku: dr`ava vi{e nije u stanju da dr`i monopol nad konceptom i praksom bezbednosti‘‘.27 Od samog po~etka, ipak, drugi temeljni pojam u Povelji OUN bio je izazov za nacionalnu i me|unarodnu bezbednost zasnovane na teritorijalnom integritetu i politi~koj nezavisnosti. Princip za{tite ljudskih prava, kako je formulisan u ~lanu 1, ta~ka 3, Povelje (,,unapre|ivanje i ohrabrivanje po{tovanja ljudskih prava i fundamentalnih sloboda svih, bez obzira na pol, rasu, jezik ili veru‘‘) od po~etka je u konfliktu sa principom teritorijalnog integriteta i neme{anja, postavljenim u ~lanu 2, ta~ka 7, Povelje. Pitanje koji od ovih principa treba da prevagne u slu~aju postojanja konflikta re{eno je za vreme Hladnog rata u korist principa teritorijalnog integriteta i neme{anja. Poslednja decenija je, me|utim, donela zna~ajne promene u 27 Sverre Lodgaard: ,,Human Security: Concept and Operationalization‘‘, http://www.hsph.harvard.

edu/hpcr/events/hsworkshop/lodgaard.pdf, na str. 4.

105

Gerd Oberlajtner

ovaj odnos i dovela do uspostavljanja nove, jo{ uvek krhke ravnote`e izme|u ta dva pojma. Posmatraju}i iz perspektive ljudske bezbednosti, prihvatam stav Erola Mendesa (Errol Mendes),28 koji pojam ljudske bezbednosti vidi kao priliku za izmirenje ova dva konfliktna principa iz Povelje. Vrednosti koje stoje u osnovi principa teritorijalnog integriteta i principa za{tite ljudskih prava nisu u suprotnosti. U tom smislu, ljudska bezbednost ne donosi ni{ta novo u odnosu na Povelju OUN. Ona samo nanovo podse}a na ideju da bezbednost dr`ave treba da se ostvaruje uporedo sa bezbedno{}u pojedinca.29 Dakle, ljudska bezbednost se, kao i nacionalna bezbednost, mo`e zasnovati na Povelji. Ovaj pravac mi{ljenja je dalje razvijan u izve{taju me|unarodne Komisije za intervenciju i dr`avni suverenitet (ICISS), koja je ustanovljena 2000. godine, na inicijativu Kanade.30 Komisija je predstavila svoj izve{taj decembra 2001. godine, a jedno poglavlje je posve}eno ljudskoj bezbednosti.31 U analizi odnosa izme|u dr`avne bezbednosti i humanitarnih intervencija Komisija apeluje na preme{tanje diskusije od pojma ,,pravo na intervenciju‘‘ ka pojmu ,,odgovornost za za{titu‘‘ i poku{ava da ovaj predlog ugradi u {iri kontekst ljudske bezbednosti.32 [ta ovo zna~i za pojam dr`avne bezbednosti? Izazov je ,,oblikovati takvu bezbednosnu paradigmu koja }e zadovoljiti potrebu za odbranom ljudi kao i odbranom dr`ave i mo}i da orkestrira napore u oba pravca‘‘.33 Ljudska bezbednost nije zamena za nacionalnu ili dr`avnu bezbednost. Ne samo {to }e dr`ava nastaviti da bude kamen temeljac me|unarodnopravnog poretka, ve} se mora ista}i i da jo{ uvek postoje pretnje koje spadaju u oblast tradicionalnog koncepta me|udr`avnog sukoba. Pojam ljudske bezbednosti svodi pojam dr`avne bezbednosti od briga me|unarodnog prava koje je prevazilaze na samo jedan mogu}i pojam bezbednosti. Ljudska bezbednost nadopunjava dr`avnu bezbednost i bolje defini{e cilj dr`avne bezbednosti, to jest odre|uje da je krajnji cilj bezbednosti du`nost za{tite ljudi, a ne apstraktnih entiteta. Dok }e cilj dr`avne bezbednosti ostati za{tita gra|ana od spolja{nje agresije i ratobornih napada, ljudska bezbednost ima za cilj stvaranje atmosfere u okviru 28 Errol Mendes: ,,Human Security, International Organizations and International Law: The Kosovo 29 30 31 32 33

Crisis exposes the ,,tragic flaw‘‘ in the U. N. Charter‘‘, 1999, http://www.cdp-hrc.uottawa.ca/publicat/bull.38.html. Videti o ovom i: Khatchik Derghoukassian: ,,Human Security: A Brief Report of the State of the Art‘‘, The Dante B. Fascell North-South Center Working Paper Series, No. 3, November 2001, na str. 2. Pogledati internet-sajt Komisije: http://www.iciss-ciise.gc.ca. Izve{taj je naslovljen ,,The Responsibility to Protect‘‘, videti: http://www.iciss-ciise.gc.ca/reporte.asp. ‘‘The Responsibility to Protect‘‘, Report of the International Commission on Intervention and State Sovereignty, 2001, na str. 11 et seq., http://www.iciss-ciise.gc.ca/report-e.asp. Sverre Lodgaard: ,,Human Security: Concept and Operationalization‘‘, http://www.hsph.harvard. edu/hpcr/events/hsworkshop/lodgaard.pdf, na str. 4.

106

Ljudska bezbednost i ljudska prava

dr`ave koja }e unapre|ivati blagostanje i sigurnost pojedinca kao podjednako va`ne ciljeve. Na kraju krajeva, koristi od unapre|enja stanja bezbednosti treba da ima individualno ljudsko bi}e. Ne postoji bezbedna dr`ava u kojoj `ive nebezbedni ljudi. Ova nebezbednost se mo`e pojaviti u razli~itim oblicima. Da}emo dva primera kako bismo ilustrovali ove tvrdnje. Osvrnu}emo se na pervertiranu logiku ~isto dr`avocentri~nog pristupa bezbednosti za vreme Hladnog rata, kada su donosioci politi~kih i vojnih odluka u Nema~koj bili suo~eni sa dilemom ,,crven ili mrtav‘‘ [rot oder tot], to jest sa opcijom garantovanja bezbednosti od eventualne agresije Var{avskog pakta putem kori{}enja nuklearnog oru`ja, ~ime se, posledi~no, dovode u opasnost `ivot i imovina sopstvenog stanovni{tva.34 U skorije vreme imamo izve{taj Me|unarodnog instituta za istra`ivanje mira u Stokholmu (SIPRI), u kojem se isti~e da je nakon 11. septembra do{lo do dramati~nog rasta bud`etskih izdvajanja za naoru`anje, i to ne samo u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama, ve} i u dr`avama ~iji su stanovnici izlo`eni svakodnevnim `ivotnim te{ko}ama. Primena pojma ljudske bezbednosti mogla bi dovesti do promene u na~inu razmi{ljanja o odnosu izme|u resursa koji se koriste za za{titu nacionalne bezbednosti i onih koji se koriste za ostvarivanje ljudske bezbednosti. Naredno polje istra`ivanja bi}e mogu}e implikacije pojma ljudske bezbednosti na re`ime sankcija.

ii) Bezbednost od ~ega? Dok pregledamo akademske radove i izve{taje vlada vezane za ljudsku bezbednost, bezbednosne pretnje se ~ine koliko u`asnim toliko i beskrajnim: vojne pretnje, rat, organizovani kriminal, zloupotreba droga, trgovina ljudskim organima, trgovina ljudima, bolesti, glad, nezaposlenost, kriminal, dru{tveni konflikti, politi~ka represija, nizak standard `ivljenja, ekonomske krize, dugoro~ne promene u `ivotnoj sredini, transferi politi~ke mo}i koji ne prolaze mirno, dehumanizacija, dru{tvena dislokacija, degradacija `ivotne sredine, problemi javnog zdravstva, siroma{tvo, nedostatak razvoja, minska polja, lako naoru`anje i malokalibarsko oru`je, kr{enje ljudskih prava, interno raseljavanje, terorizam, sida, demografski pritisci, spre~avanje pristupa resursima, konflikti, neznanje, dru{tvena i kulturna deprivacija, direktno i indirektno nasilje, nedostatak demokratije, nuklearno oru`je, prirodne katastrofe, problem besku}nika, neadekvatna zdravstvena za{tita, saobra}ajne nesre}e, propusti dr`ave, migracije, zlostavljanje dece, nepravedan me|unarodni trgovinski sistem, nasilje zasnovano na rodnim razlikama. Centralni deo rasprave o ljudskoj bezbednosti vrti se oko ovih pretnji, njihovog uklju~ivanja ili isklju~ivanja iz programa 34 U: Bjørn Møller: ,,National, Societal and Human Security. A General Discussion with a Case Study

from the Balkans‘‘, paper for the First International Meeting of Directors of Peace Research and Training Institutions, UNESCO, Paris 2000, http://www.copri.dk/publications/WP/WP%202000/ 37--2000.doc, na str. 27.

107

Gerd Oberlajtner

ljudske bezbednosti, njihovog rangiranja, prioritizacije i odre|ivanja mesta u okviru bezbednosnog programa rada [agenda]. Ukoliko primenimo {iri pojam ljudske bezbednosti, po kojem ona uklju~uje sve ove pretnje, nailazimo na kritike tipa ,,ukoliko je sve ovo ljudska bezbednost, {ta nije ljudska bezbednost?‘‘35 S druge strane, ima pretnji koje bi mogle biti dodate na listu, kao {to je, recimo, korupcija. ^injeni su poku{aji da se izvr{i kategorizacija pretnji ljudskoj bezbednosti, npr. na rizike koji poti~u od: dr`avnog nasilja, problema sa degradacijom `ivotne sredine, raseljavanjem stanovni{tva, globalizacijom.36 Ja smatram da bi, u daljem razja{njavanju pojma ljudske bezbednosti, bilo korisno primeniti pristup koji podrazumeva isklju~ivanje odre|enih pretnji iz programa ljudske bezbednosti. Su`avanje opsega pojma moglo bi dovesti do njegove bolje operacionalizacije. Ispravna je, naravno, i tvrdnja da }e ovakvo su`avanje pojma dovesti do smanjivanja njegovog potencijala ukoliko ga posmatramo kao paradigmati~an zaokret u sferi me|unarodnih odnosa. Ljudska bezbednost nije, kao {to je re~eno, defanzivan, ve} integrativan koncept.37 Ipak, pitanje gde postaviti granicu izme|u problema koji spadaju u domen ljudske bezbednosti i onih koji u njega ne spadaju, ostaje otvoreno i, po mom mi{ljenju, dove{}e do isklju~ivanja sa liste nekih od gore nabrojanih pretnji.

iii) Suverenitet dr`ave Hans Korel (Hans Correl) u svojoj analizi odnosa izme|u teritorijalnog integriteta i ljudske bezbednosti do{ao je do zaklju~ka da dr`avni suverenitet i ljudska bezbednost nisu inkompatibilni pojmovi, jer je ,,ljudska bezbednost u najve}oj meri garantovana u suverenoj dr`avi u kojoj se vlada uz po{tovanje principa vladavine prava uz punu za{titu ljudskih prava i osnovnih sloboda svih stanovnika na dr`avnoj teritoriji‘‘.38 Ovo je, naravno, veoma uska definicija pojma ljudske bezbednosti, jer ostavlja po strani mnoge od gore nabrojanih pretnji. [iri pojam ljudske bezbednosti postavlja izazov pred pojam suverenosti na fundamentalnijem nivou. Ovaj izazov ne predstavlja novost za me|unarodno pravo. Akademski radovi su se konstantno bavili pitanjem evolucije ovog centralnog pojma me|unarodnog prava. 35 Roland Paris: ,,Human Security: Paradigm Shift of Hot Air?‘‘, International Security 26 (2001) 2,

na str. 92.

36 Peter Stoet: Human and Global Security: An Exploration of Terms, Toronto (Toronto University

Press) 1999, navedeno prema: Khatchik Derghoukassian: ,,Human Security: A Brief Report of the State of the Art‘‘, The Dante B. Fascell North-South Center Working Paper Series, No. 3, November 2001, na str. 2, http://www.miami.edu/nsc/publications/pubs-WP-pdf/WP3.pdf. 37 U radu: Anwarul Karim Chowdhury, ,,Human Security: A Broader Dimension‘‘, 4th UN Conference on Disarmament Issues in Kyoto, 27 July 1999, http://www.un.int/bangladesh/ga/st/others/humansecurity.htm. 38 Hans Correll: ,,From Territorial Sovereignty to Human Security, Address to the Annual Conference of the Canadian Council of International Law 1999‘‘, http://www.un.org/law/counsel/ottawa.htm.

108

Ljudska bezbednost i ljudska prava

Projekt Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju pod nazivom ,,Ljudska dimenzija‘‘ inicirao je, jo{ pre mnogo vremena, zaokret od politike neme{anja ka pristupu orijentisanom ka zajednici na regionalnom nivou, prepli}u}i bezbednosne probleme sa humanitarnim pitanjima. Kao ne{to skoriji priog ovoj debati, koji je nastao pre pojma ljudske bezbednosti, nave{}u re~i generalnog sekretara OUN Kofija Anana o zaokretu od pojma teritorijalnog suvereniteta ka pojmu individualnog suvereniteta: ,,Suverenost dr`ave se, u svom najosnovnijem smislu, redefini{e -- ne samo zbog sile globalizacije i me|unarodne saradnje. Dr`ave se sada shvataju kao instrumenti u slu`bi svojih stanovnika, a ne obrnuto. U isto vreme, suverenost individue, pod ~ime podrazumevam osnovnu slobodu svake individue, garantovanu Poveljom OUN i kasnijim me|unarodnim ugovorima, unapre|ena je zahvaljuju}i porastu svesti o individualnim pravima. Kada danas ~itamo Povelju, svesniji smo nego ikada da je njen cilj za{tita individualnih ljudskih bi}a, a ne za{tita onih koji ih zloupotrebljavaju.‘‘39

iv) Unutra{nji konflikti i humanitarne intervencije Iako je broj unutardr`avnih konflikata odavno prevazi{ao broj me|udr`avnih konflikata, me|unarodnopravni poredak se nije prilagodio novonastaloj situaciji. Savet bezbednosti je na nekonzistentan i nepredvidljiv na~in pro{irio zna~enje pojma ,,me|unarodni mir i bezbednost‘‘ kako bi inkorporirao unutra{nje konflikte u domen svoje nadle`nosti. Posmatranje koncepta kolektivne bezbednosti iz perspektive ljudske bezbednosti moglo bi pomo}i u ra{~i{}avanju slike. Me|unarodni sukobi }e ostati va`an segment regulative me|unarodnog prava, a unutra{nji sukobi bi trebalo da dobiju istu pa`nju. Ovo ne zna~i da bi na njih trebalo upotrebiti ista sredstva, ve}, naprotiv, treba razviti nove instrumente za njihovo razre{avanje. Uzimanje u ozbiljno razmatranja pristupa zasnovanog na ljudskoj bezbednosti ima}e uticaj na diskusiju o me|unarodnom pravu humanitarnih intervencija, koje je u za~etku.40 Humanitarne intervencije se opisuju kao najekstremniji oblik promovisanja ljudske bezbednosti,41 a vojna intervencija na Kosovu se posmatra kao ,,prvi rat za ljudsku bezbednost‘‘, koji privla~i pa`nju na ~injenicu da su ,,bezbednost, sila i mo} blisko povezani‘‘.42 U isto vreme, ukazano je da bi ozbiljno shvatanje ljudske bezbednosti moglo dovesti do istro{enosti i preteranog {irenja pojma intervencije.43 U svakom slu~aju, upotreba sile, pod firmom ljudske bezbednosti, bila bi primenjiva 39 Kofi Annan: ,,Two Concepts of Sovereignty‘‘, The Economist, 18 September 1999. 40 O ovome videti opet: ,,Report of the International Commission on Intervention and State Sovere-

ignty‘‘, 2001, http://www.iciss-ciise.gc.ca/report-e.asp.

41 Kimberly Banks: ,,Human Security and Canadian Foreign Policy‘‘, http://af.3dgw.com/smss/pdf/

banks_smss2001.pdf, na str. 8. Ja bih ovom dodao i ljudska prava.

42 Kimberly Banks: ,,Human Security and Canadian Foreign Policy‘‘, http://af.3dgw.com/smss/pdf/

banks_smss2001.pdf, na str. 10.

43 Yuen Foong Khong: ,,Human Security: A Shotgun Approach to Alleviating Human Misery?‘‘,

Global Governance 7 (2001), str. 231--236, i: Roland Paris: ,,Human Security: Paradigm Shift or Hot Air?‘‘, International Security 26 (2001) 2, na str. 233.

109

Gerd Oberlajtner

na vi{e ,,kosmopolitisti~ke‘‘44 ciljeve, to jest za suo~avanje sa pretnjama ljudskoj bezbednosti. Da li i{ta od ovoga predstavlja novost za me|unarodno pravo? Novost za Povelju? Doista, mo`e se re}i da se ve}ina programa Ujedinjenih nacija ve}, u razli~tim oblicima, bavila onim {to danas nazivamo ljudska bezbednost, npr. odr`avanjem mira, ljudskim pravima, problemom izbeglica, degradacijom `ivotne sredine itd.45 Izgleda da je ispravno re}i da je ,,posve}enost problemima ljudske bezbednosti bila izra`ena u aktivnostima OUN vezanih za, izme|u ostalog, oblasti mira i bezbednosti, razvoja, humanitarne pomo}i i prevencije kriminala‘‘.46

IV. Ljudska bezbednost i ljudska prava i) Zajedni~ki problem, razli~ita re{enja? Postoje neke, ali jo{ uvek ne detaljne, analize odnosa izme|u ljudske bezbednosti i ljudskih prava. Krajnje sredi{te i nosilac kako ljudskih prava, tako i ljudske bezbednosti jeste pojedinac. Obe koncepcije u sredi{te postavljaju ljudsko bi}e. ^ini se da su im ovo zajedni~ke crte. Osim toga, po ~emu se razlikuju, a {ta su im zajedni~ke crte? Ljudska prava su univerzalna i odnose se na svakoga bilo gde. Ljudska bezbednost se naziva holisti~kim pojmom, ali da li je to isto {to i univerzalnost? Pitanja koja postavljam jesu slede}a: i) Da li je ljudska bezbednost sama po sebi ljudsko pravo? ii) Da li su ljudska prava su{tina, ili normativna osnova ljudske bezbednosti? iii) Kakav je odnos izme|u ljudske bezbednosti i ljudskih prava u smislu njihovog me|usobnog oboga}ivanja, kao i njihovog mogu}eg me|usobnog razvodnjavanja?

ii) Bezbednost kao ljudsko pravo Ljudska prava su se uvek odnosila na bezbednost pojedinca. ,,Bezbednost‘‘ je sama po sebi ljudsko pravo. ^lan 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (,,Svako ima pravo na `ivot, slobodu i bezbednost‘‘) eksplicitno ukazuje na bezbednost u okviru ljudskih prava. [ta zna~i ,,bezbednost‘‘ kao ljudsko pravo? ^lan 3 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima obuhvata tri razli~ita, ali ipak me|usobno povezana prava, tj. pravo na `ivot (pod ~ime se podrazumeva pravo na `ivot u biolo{kom smislu, kao i na `ivot u {irem smislu, tj. na pristojan `ivot), pravo na 44 Kanti Bajpai: ,,Human Security: Concept and Measurement‘‘, Kroc Institute Occasional Paper

#19:OP:1, 2000, na str. 30; http://www.nd.edu/~krocinst/report/report19/abs_19_1.html.

45 Za detaljniju analizu ljudske bezbednosti u kontekstu Ujedinjenih nacija videti: Khatchik Derghou-

kassian: ,,Human Security: A Brief Report of the State of the Art‘‘, The Dante B. Fascell North-South Center Working Paper Series, No. 3, November 2001, na str. 2 et seq., http://www.miami.edu/nsc/publications/pubs-WP-pdf/WP3.pdf. 46 Izjava visokog komesara OUN za ljudska prava, na 58. sednici Komisije za ljudska prava, mart 2000, http://www.hrea.org/lists/hrheadlines/markup/200302--3.php.

110

Ljudska bezbednost i ljudska prava

li~nu slobodu (tj. pravo na slobodno kretanje) i pravo na li~nu bezbednost.47 ^lan 3 se ~esto povezuje sa ~lanom 5 (spre~avanje mu~enja) i ~lanom 9 Univerzalne deklaracije (sloboda od samovoljnog hap{enja i pritvaranja). U celini, pravo na bezbednost u ~lanu 3, prema tome, uglavnom se smatra obavezom dr`ave, koja ne treba da se me{a sa integritetom pojedinca. Da li postoji {ire zna~enje prava na bezbednost od ovog pristupa? Rehof,48 pozivaju}i se na travaux préparatoires [pripremne radove] u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, podse}a nas na slede}e: u procesu sastavljanja ~lana 3 predlog Kube da se njemu doda za{tita ,,integriteta‘‘ odba~en je uz obrazlo`enje da je ,,integritet‘‘ obuhva}en re~ju ,,bezbednost‘‘. Sli~an belgijski amandman o dodavanju reference o ,,po{tovanju fizi~kog i moralnog integriteta osobe‘‘ tako|e je odbijen. Gospo|a Ruzvelt, kao predsedavaju}a grupe za sastavljanje Univerzalne deklaracije, koju je podr`ala francuska delegacija, izjavila je da re~ ,,bezbednost‘‘ izabrana zato {to je obuhvatnija od bilo kojeg drugog izraza. Kona~no, ~lan 3 je usvojen sa 36 glasova za, nijednim glasom protiv i sa 12 uzdr`anih glasova. Tako, premda su svakako mislili na za{titu `ivota i slobode vis-à-vis Dr`ave, sastavlja~i Univerzalne deklaracije su imali na umu {iri pojam ,,bezbednosti‘‘. Duh ~lana 3 je, prema tome, prenet na druge univerzalne i regionalne instrumente za za{titu ljudskih prava. Hajde da malo bli`e pogledamo te instrumente. Analiza }e pokazati da me|unarodni zakon o ljudskim pravima podr`ava tri razli~ita pojma ,,bezbednosti‘‘: li~nu bezbednost, socijalnu bezbednost i, kako }u je ja nazvati, ,,me|unarodnu‘‘ bezbednost. Li~na bezbednost je obuhva}ena ~lanom 9 Sve~ane obaveze o gra|anskim i politi~kim pravima (,,Svako ima pravo na `ivot, slobodu i bezbednost li~nosti‘‘), ~lanom 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (,,Svako ima pravo na slobodu i bezbednost li~nosti‘‘), ~lanom 6 Afri~ke povelje o pravima ljudi i naroda (,,Svaki pojedinac treba da ima pravo na slobodu i bezbednost li~nosti‘‘), ~lanom 1 Ameri~ke deklaracije o pravim i du`nostima ~oveka (,,Svako ljudsko bi}e ima pravo na `ivot, slobodu i bezbednost li~nosti‘‘) i ~lanom 7 Ameri~ke konvencije o ljudskim pravima (,,Svaka li~nost ima pravo na li~nu slobodu i bezbednost‘‘). Pravac razmi{ljanja ovih odredbi prevashodno je usmeren ka za{titi od me{anja dr`avnih organa u slu~aju hap{enja i pritvaranja i ne izgleda da ukazuje na {iri pristup koji isti~u travaux préparatoires Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. U tom smislu, ,,li~na‘‘ bezbednost se ne mo`e izjedna~iti sa ,,ljudskom 47 Izjava visokog komesara za ljudska prava OUN Meri Robinson (Mary Robinson), na 58. sednici

Komisije za ljudska prava OUN u martu 2000. godine, http://www.hrea.org/lists/hrheadlines/markup/200302--3.php. 48 Lars Adam Rehof's contribution on Art. 3, u: Asbjørn Eide, Gudmundur Alfredsson, Gøran Melander, Lars Adam Rehof and Allan Rosas: The Universal Declaration on Human Rights. A Commentary, Oxford (Oxford University Press) 1992, na str. 77.

111

Gerd Oberlajtner

bezbedno{}u‘‘, kao razli~itim pojmom. Dodatno ispitivanje slu~aja telâ za mirovno pravo i sudova za ljudska prava, ipak, mo`e ukazati na verovatno ve}u povezanost ova dva pojma. Treba ispitati slu~ajeve u kojima je bezbednosna situacija pojedinca pogor{ana usled me{anja dr`avnih ili ne-dr`avnih ~inilaca, u meri u kojoj se mo`e dovesti na nivo razmi{ljanja koji je iza ljudske bezbednosti. Uop{teno govore}i, ipak moramo prihvatiti da je pravo na li~nu bezbednost isklju~ivo shva}eno tako da garantuje slobodu od razli~itih oblika pritvaranja i da ne podr`ava {ire gledi{te, zajedno sa stavom o ,,slobodi od straha‘‘. Socijalna bezbednost je drugo pravo koje }emo razmotriti. Iako se jo{ uvek osporava njegovo nametanje, ono nesumnjivo spada u ljudska prava. ^lan 22 (,,Svako, kao pripadnik dru{tva, ima pravo na socijalnu bezbednost...‘‘) i ~lan 25 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (,,Svako ima pravo ... na bezbednost u slu~aju nezaposlenosti, bolesti, invaliditeta, ostanka bez bra~nog druga, starosti ili nedostatka sredstava za `ivot u slu~ajevima koji su izvan njegove kontrole‘‘), ~lan 9 Sve~ane obaveze o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (,,Dr`ave potpisnice Sve~ane obaveze priznaju pravo svakoga na socijalnu bezbednost, uklju~uju}i socijalno osiguranje‘‘), ~lan 16 ameri~ke Deklaracije o pravima i du`nostima ~oveka (,,Svaka osoba ima pravo na socijalnu bezbednost...‘‘) i ~lan 9 Dodatnog protokola ameri~ke konvencije o ljudskim pravima u oblasti ekonomskih, dru{tvenih i kulturnih prava -- ,,Protokol San Salvadora‘‘ (,,Svako bi trebalo da ima pravo na socijalnu bezbednost...‘‘) sadr`e odredbe o socijalnoj bezbednosti. Opet, iako mo`emo pretpostaviti da socijalna bezbednost predstavlja sredi{nji deo ljudske bezbednosti, socijalna bezbednost se sa njom ne mo`e izjedna~iti. ,,Me|unarodna‘‘ bezbednost: ~lan 28 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima odre|uje da ,,svako ima pravo na socijalni i me|unarodni pravni poredak u kojem }e prava i slobode garantovani ovom Deklaracijom biti u potpunosti ostvareni‘‘, tj. postoje ljudska prava {to se odnose na me|unarodni poredak koji ostvaruje prava na li~nu bezbednost, kao {to je to odre|eno ~lanom 3 Univerzalne deklaracije. ^lan 23 Afri~ke povelje o pravima ljudi i naroda jeste druga odredba koja se odnosi na vrstu ,,me|unarodne‘‘ bezbednosti u vidu kolektivnih prava. U njemu se predla`e da ,,svi ljudi treba da imaju pravo na nacionalni i me|unarodni mir i bezbednost‘‘. Ovi primeri su, verovatno, najsna`niji pokazatelj kako zakon o ljudskim pravima mo`e obuhvatiti {iri pojam bezbednosti izvan odnosa izme|u dr`ave, kao u~esnika prema datom ugovoru, i pojedinca pod njenom jurisdikcijom. Ovo ,,internacionalizovano‘‘ pravo na bezbednost ipak se osporava u smislu njegove prakti~ne primene, na koju se i dalje gleda kao na to da li je i kako, na primer, Afri~ka komisija o pravima ~oveka i naroda primenila ovu odredbu. Tri ogranka bezbednosti kao ljudskih prava, uzeta zajedno -- tj. li~na bezbednost kao za{tita od me{anja dr`ave (i, verovatno, u {irem smislu kao za{tita od nebezbednosti koja proisti~e iz drugih izvora), socijalna bezbednost kao sloboda od uskra}enosti i me|unarodni aspekti prava na bezbednost -- predstavljaju sna`an dokaz pribli`avanja ljudskoj

112

Ljudska bezbednost i ljudska prava

bezbednosti iz perspektive ljudskih prava i ukorenjivanja koncepta ljudske bezbednosti u me|unarodni pravni re`im ljudskih prava.

iii) Ljudska prava kao su{tina ljudske bezbednosti Potraga za terminom ,,bezbednost‘‘ u konvencijama o ljudskim pravima mo`e biti samo jedan pokazatelj pri poku{aju da se odgovori na pitanje je li ljudska bezbednost ljudsko pravo, zahtevaju}i pro{irenje pojma ljudske bezbednosti. Ukoliko ~itamo izme|u redova, uvide}emo da su sloboda od straha i sloboda od uskra}enosti, kao humanisti~ki pojmovi, u samom srcu re`ima ljudskih prava, kao i ljudske bezbednosti. Prema tome, hajde da pogledamo ljudska prava kao celinu, tj. kao skup me|unarodno priznatih prava i sloboda, kao uvek {ire}i dinami~ni pojam za{tite, unapre|ivanja i ostvarivanja prava, dostojanstva, potreba, sredstava za `ivot, dobrobiti, slobode i bezbednosti ljudskog bi}a. Pitanje na koje, ipak, prvo treba dati odgovor glasi: kada su ljudska prava sve to -- za{to nam je, onda, potreban pojam ljudske bezbednosti? Zar nije svaki problem ljudske bezbednosti obuhva}en ljudskim pravima? Da li ljudska prava ,,tro{e‘‘ ljudsku bezbednost? Zar ne mo`emo da formuli{emo sve pretnje ljudskoj bezbednosti terminima ljudskih prava? Mo`emo li, jednostavno, da re~ ,,bezbednost‘‘ zamenimo re~ju ,,prava‘‘ u svim definicijama ljudske bezbednosti? Drugim re~ima, da li u ljudskoj bezbednosti postoji neka dodatna vrednost, ili je mo`emo prepustiti ljudskim pravima? U ~emu je razlika izme|u ljudskih prava i ljudske bezbednosti? Ljudska prava su neotu|iva prava pojedinca vis-à-vis Dr`ave. Me|unarodni re`im ljudskih prava u svom naj{irem smislu uklju~uje obi~ajno i ugovorno pravo, kao i me|unarodnopravne instrumente, kao {to su Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, konvencije OUN koje predvode slede}i razvoj re`ima ljudskih prava, dopunjeni radom me|unarodnih tela koja su zasnovana na poveljama i ugovorima, Komisija za ljudska prava OUN i njihove posebne procedure i jurisprudencija me|unarodnih sudova koja je uspostavljena radi za{tite ljudskih prava. Ljudska prava su sva gra|anska, kulturna, ekonomska, politi~ka i socijalna prava, kao i pravo na razvoj. Nijedno od ovih prava, u me|unarodnoj debati, nije osporavano kao pravo, a spisak ljudskih prava se dinami~no {iri. Pa ipak, u svojoj krajnjoj su{tini, ljudska ,,prava‘‘ su ,,interesi za{ti}eni zakonom‘‘.49 Ljudska ,,bezbednost‘‘ je, nasuprot tome, ,,stanje ili ose}aj bezbednosti‘‘.50 Po mome mi{ljenju, ljudska bezbednost je, prema tome, {iri pojam, koji 49 Von Jhering, navedeno iz: Bas de Gaay Fortman: ,,Rights-Based Approaches: Any New Thing

under the Sun?‘‘, IDEA Newsletter 2000, http://www.carleton.ca/idea/newsletter/reports122000 8.html, na str. 3. 50 The Modern Oxford English Dictionary, Oxford (Oxford University Press), 1992.

113

Gerd Oberlajtner

obuhvata osnovna prava, kao i osnovne sposobnosti i potrebe u potpunosti.51 Izgleda da ljudska bezbednost, nasuprot ljudskim pravima, obuhvata pretnje kojima se ljudska prava ne bave primarno, na primer, prirodne katastrofe, i zahvata i pretnje dr`avnih i ne-dr`avnih ~inilaca, ali se isto tako ne zanima za podelu na privatno i javno, koju nalazimo kod ljudskih prava. Ljudska prava su deo ljudske bezbednosti. Koje mesto ljudskim pravima treba da odredimo u pojmu ljudske bezbednosti? Ljudska prava su opisana kao su{tina ljudske bezbednosti52 i kao normativni okvir ljudske bezbednosti.53 Zaista, mnoge od pretnji ljudskoj bezbednosti koje su opisane u raznim definicijama ljudske bezbednosti mogu se posmatrati kao naru{avanje ljudskih prava i omogu}avaju da se univerzalnost ljudskih prava shvati ozbiljno i da obuhvate sva gra|anska, kulturna, ekonomska, politi~ka i socijalna prava, kao i pravo na razvoj. Ljudska bezbednost se bavi osnovnim ljudskim potrebama zajedni~kim za svaki deo sveta -- hrana, uto~i{te, zdravlje, obrazovanje, kao i ,,plodno okru`enje za ostvarenje ljudskih potencijala‘‘.54 Ove osnovne potrebe su tokom decenija preformulisane u ljudska prava. Dok sva ljudska prava predstavljaju su{tinu ljudske bezbednosti, podela na ono {to se mo`e nazvati sloboda od straha i slobode od uskra}enosti mo`e se videti u raspravi o ljudskoj bezbednosti.55 Na primer, porede}i pristupe dve zemlje, koje su sada vode}e u raspravi o ljudskoj bezbednosti -- Kanade i Japana -- izgleda da Kanada stavlja naglasak na ,,slobodu od straha‘‘, dok se Japan vi{e oslanja na ,,slobodu od uskra}enosti‘‘. U svakom slu~aju, sloboda od uskra}enosti -- prevedena na jezik zakona o ljudskim pravima kao ekonomska, socijalna i kulturna prava -- ~ini deo ljudske bezbednosti. Primenjuju}i i garantuju}i ova prava, koncept progresivne realizacije, kao {to je odre|eno u ~lanu 2 Sporazuma o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, bitan je element. U tom pogledu, dokazuje se da gledaju}i na ekonomska, socijalna i kulturna prava iz perspektive ljudske bezbednosti, ,,granica slobode 51 Uporedi: Sabina Alkire, ,,Conceptual Framework for Human Security‘‘, paper presented at Kennedy 52 53

54 55

School, Harvard University, 2002, www.humansecurity-chs.org/doc/0206harvard.html [prevedeno u prvom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.]. Na primer: Sabina Alkire, ,,Conceptual Framework for Human Security‘‘, paper presented at Kennedy School, Harvard University, 2002, www.humansecurity-chs.org/doc/0206harvard.html, na str. 5, ukazuju}i na ljudska prava kao na ,,su{tinu ljudske bezbednosti‘‘. Videti deklaraciju koju je usvojila Radna grupa za odnose izme|u ljudskih prava i ljudske bezbednosti, San Jose, Costa Rica, 2. decembar 2001, http://humansecuritychs.org/doc/sanjosedec.html: ,,Mi reafirmi{emo ube|enje da ljudska prava i osobine koje proisti~u iz ljudskog dostojanstva sa~injavaju normativni okvir i pojmovnu referentnu ta~ku koja nu`no mora biti upotrebljena za konstruisanje i primenu ideje ljudske bezbednosti.‘‘ Minna Nikolova: ,,Human Security in South-East Europe: Just a Vanguard Rhetoric or a Genuine Ride for Security for All‘‘, http://www.bmlv.gv.at/wissen-forschung/bsp/niko01.html. Ruzveltove poznate misli o ~etiri slobode obi~no se koriste kao kamen temeljac razvoja ljudskih prava, a sada i ljudske bezbednosti. Tuma~enje onoga {to je rekao ipak se vremenom menjalo i ono je iz one perspektive koja ove pojmove upotrebljava u savremenom kontekstu.

114

Ljudska bezbednost i ljudska prava

odlu~ivanja‘‘ dr`ava u ostvarivanju ovih prava mo`e biti su`ena ili ~ak uklonjena.56 Na op{tijem nivou, holisti~ki pojam ljudske bezbednosti mo`e pomo}i u prevazila`enju podele izme|u prve i druge generacije prava, tj. gra|anskih i politi~kih naspram ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.57 Neki u~esnici u raspravi oko ljudske bezbednosti isti~u da se mi suo~avamo sa trilogijom ljudskih problema: ljudskim pravima, ljudskim razvojem i ljudskom bezbedno{}u.58 Tako, pravo na razvoj ulazi u igru. Zaista, mnoge diskusije su se vrtele oko razlike izme|u ljudskog razvoja i ljudske bezbednosti, pa se ovim pitanjem bavio i UNDP, na primer, u svom Izve{taju iz 1994. godine. Za sada }u ostaviti ovu temu citiraju}i Valtera Dorna (Walter Dorn), koji je ovaj odnos kratko formulisao: ,,Ljudska bezbednost je sposobnost u`ivanja u plodovima ljudskog razvoja u sigurnom okru`enju.‘‘59

iv) Uzajamno oboga}ivanje Na vrlo op{tem nivou mogu se ista}i slede}e ideje pri poku{aju da se utvrde mogu}i uticaji ljudskih prava na ljudsku bezbednost: -- Ljudska prava ~ine konceptualnu i normativnu osnovu ljudske bezbednosti, ona su osnova za dostojanstveni `ivot, dobrobit i bezbednost i ona ,,defini{u ljudsku bezbednost‘‘.60 Uglavnom, ,,pristup zasnovan na pravima‘‘ mo`e dati koristan okvir za unapre|ivanje ljudske bezbednosti.61 -- Naru{avanje ljudskih prava je ~esto osnovni uzrok sukoba, nesigurnosti i nestabilnosti, a na taj na~in i sredi{nji ~inilac pristupa koji se zasniva na pretnjama u obja{njavanju ljudske bezbednosti. Posledica toga je, naravno, po{tovanje uloge ljudskih prava u spre~avanju sukoba i nesigurnosti. -- Na jo{ op{tijem nivou po{tovanje ljudskih prava ja~a harmoni~ne dru{tvene odnose, a time i me|udru{tvenu bezbednost. Zaklju~ili smo da je ljudska bezbednost {iri pojam i, prema tome, unosi dodatne ~inioce u igru. Slede}e ideje mogu biti predmet dalje rasprave u budu}im istra`ivanjima na~ina na koji ljudska bezbednost mo`e potpomo}i ljudskim pravima: 56 Ellen Seidensticker: ,,Human Security, Human Rights and Human Development‘‘, rad predstavljen 57 58 59 60

61

na: Kennedy School, Harvard University, 2002, http://www.humansecurity-chs.org/doc/0206harvard.html, na str. 1. [prevedeno u drugom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.]. Ellen Seidensticker: ,,Human Security, Human Rights and Human Development‘‘, rad predstavljen na: Kennedy School, Harvard University, 2002, http://www.humansecurity-chs.org/doc/0206harvard.html, na str. 1. Üner Kirdar: ,,A Trilogy of Basic Human Concerns: Human Rights, Sustainable Development and Human Security‘‘, Perceptions. Journal of International Affairs III.4 (1998/99)... Redosled kojim su ovi termini izneti mo`da je i dalje vredan rasprave. Walter Dorn: Human Security. An Overview, http://www.rmc.ca/academic/gradrech/dorn24_e.html. Bertrand G. Ramcharan: ,,Human Rights and Human Security‘‘, dokument pripremljen za Radnu grupu o odnosu izme|u ljudskih prava i ljudske, San Jose, Costa Rica, 2 December 2001, http://humansecurity-chs.org/doc/ramcharan.html, na str. 1. [prevedeno u drugom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.]. Ovo je tako|e jedan od zaklju~aka Simpozijuma o ljudskim pravima i ljudskoj bezbednosti, San Jose, Costa Rica, December 2000, videti: http://www.humansecurity-chs.org/past/second.

115

Gerd Oberlajtner

-- Ljudska bezbednost mo`e pomo}i u prevazila`enju podele na razli~ite generacije ljudskih prava, kao i u re{avanju sukoba unutar ljudskih prava. -- Koncept ljudske bezbednost pro{iruje raspravu o ljudskim pravima i postavlja pitanja kao {to su humanitarne intervencije usled ozbiljnog ugro`avanja ljudskih prava, upotreba sile u svrhu za{tite ljudskih prava i ugro`avanje ljudskih prava od strane ne-dr`avnih ~inilaca u raspravi o ljudskim pravima. Bi}e potrebno jo{ ispitivanja kako bi se istra`ilo da li i kako ljudska bezbednost mo`e objasniti i dozvoliti upotrebu sile u cilju za{tite ljudskih prava. -- Ljudska bezbednost uspostavlja bolju vezu ljudskih prava sa spre~avanjem sukoba u postkonfliktnoj izgradnji mira. -- Bezbednosni problemi koji se smatraju nacionalnom bezbedno{}u omogu}avaju omalova`avanje ljudskih prava. Tvrdi se da ako je ljudska bezbednost bitna uporedo sa nacionalnom bezbedno{}u, ljudska prava nije mogu}e tako lako zanemariti ili -- pravno govore}i -- derogirati.62 -- Ljudska bezbednost pro{iruje pojam ljudskih prava na pretnje koje ne dolaze samo od strane dr`ava, ve}, tako|e, na indirektne pretnje prirodnih katastrofa ili -- sa Galtungom -- na ,,strukturalno‘‘ ili ,,kulturalno‘‘ nasilje. Ljudska bezbednost mo`e omogu}iti bolje obja{njenje za{to se ugro`avanje ljudskih prava od strane ne-dr`avnih ~inilaca mo`e smatrati njihovim naru{avanjem.

v) [tetne posledice po re`im ljudskih prava? Na~in na koji su elementi ljudske bezbednosti prethodno pomenuti mo`e uticati na re`im ljudskih prava. Mo`emo zamisliti dve posledice povezivanja ljudskih prava i ljudske bezbednosti: s jedne strane, primena pristupa zasnovanog na pravima u me|unarodnom re`imu ljudskih prava mo`e unaprediti ljudsku bezbednost i u~initi je pojmom koji se zasniva na pravima i obavezama. S druge strane, posmatraju}i ljudska prava iz perspektive ljudske bezbednosti, mo`e se dovesti u sumnju pristup ljudskim pravima zasnovan na pravima i ljudska prava pretvoriti u kontekstu ljudske bezbednosti u potrebe koje treba da se zadovolje. Neke od njih mogu, ~ak, imati i {tetne posledice na razmi{ljanje o ljudskim pravima. U svakom slu~aju, procesom integracije ljudskih prava u ljudsku bezbednost mora biti obuhva}en i pristup zasnovan na pravima. ,,Sekuritizacija‘‘ problema ne bi smela da vodi slabljenju pravnog re`ima. 62 Ellen Seidensticker: ,,Human Security, Human Rights and Human Development‘‘, rad predstavljen

na: The Kennedy School, Harvard University, 2002, http://www.humansecurity-chs.org/doc/0206 harvard.html, na str. 1.

116

Ljudska bezbednost i ljudska prava

V. Ljudska bezbednost, ljudska prava i ne-dr`avni ~inioci Sve ve}i broj razli~itih ~inilaca u~estvuje u globalnim doga|anjima. Me|unarodni pravni poredak nije ostao nedirnut ovim razvojem, {tavi{e, ne-dr`avni ~inioci imaju uticaj na razli~ite oblasti me|unarodnog prava, kao {to su bezbednost, `ivotna sredina, ljudska prava, humanitarno pravo i me|unarodno privredno pravo. Ne-dr`avni ~inioci u~estvuju u stvaranju i primeni me|unarodnih normi. Istovremeno, pitanje odgovornosti ne-dr`avnih ~inilaca u me|unarodnom pravu uglavnom je nere{eno. Ne-dr`avni ~inioci su slo`ena i heterogena grupa ~inilaca, entiteta i procesa sa razli~itim stavovima prema me|unarodnom pravu. Civilni pokreti u~estvuju u takozvanoj diplomatiji na ,,dva koloseka‘‘. NVO nastoje da promovi{u ljudska prava i humanitarno pravo. Poslovni sektor se protivi razvoju kodeksa pona{anja u oblastima kao {to su me|unarodno pravo koje reguli{e pitanja `ivotne sredine ili standard radnika. Pojedinci ili grupe pojedinaca mogu biti kr{itelji ljudskih prava u sferi privatnosti. Transnacionalne kriminalne organizacije i mre`e, poput trgovaca narkoticima, trgovaca belim robljem, kao i teroristi~kih grupa, naru{avaju ljudsko dostojanstvo i uni{tavaju `ivote. U propaloj Dr`avi entiteti koji su na granici ugro`avanja dr`avne suverenosti (zlo)upotrebljavaju me|unarodno pravo. Grupe pobunjenika, kriminalni klanovi i pla}enici jesu u~esnici u unutra{njim nasilnim sukobima. Uloga ne-dr`avnih ~inilaca sredi{nja je za ljudsku bezbednost. Uop{teno govore}i, ljudska bezbednost }e voditi daljem ru{enju fikcije da je dr`ava gospodar me|unarodnom pravu. Nestajanje suverene Dr`ave se neprestano opisuje kao jedan od naprednih trendova u transformaciji me|unarodnog prava.63 U tom smislu, ljudska bezbednost ne predstavlja novi izazov me|unarodnom pravu, ve} novu retori~ku formulaciju ovog problema i poku{aj da se njegove posledice bolje objasne. Ne-dr`avni ~inioci i ljudska bezbednost povezani su na dva na~ina: ne-dr`avni ~inioci mogu predstavljati pretnju ljudskoj bezbednosti, ali oni, tako|e, mogu doprineti ljudskoj bezbednosti. Pa`nja je posve}ena ulozi sektora nacionalne bezbednosti i kao pretnje i kao podr{ke ljudskoj bezbednosti.64 Va`na uloga podr`avanja i obuke za ljudsku bezbednost, ljudska prava i humanitarno pravo najuo~ljivija je u slu~aju servisa nacionalne bezbednosti. Korumpirane i neodgovorne bezbednosne institucije uzrok su nebezbednosti ljudi i propasti dr`ave. 63 Philippe Sands: ,,Turtles and Tortures. The Transformation of International Law‘‘, New York

University Journal of International Law and Politics 33 (2000) 527, str. 527--559, http://www. nyu.edu/pubs/jilp/main/issues/33/pdf/33p.pdf. 64 Videti: Paul Heinbecker: ,,Human Security: The Hard Edge‘‘, Canadian Military Journal, 14, Spring 2000, http://www.journal.dnd.ca/vol1/no1_e/policy_e/pol1_e.pdf.

117

Gerd Oberlajtner

Vojska i policija u konceptu ljudske bezbednosti nisu samo garant bezbednosti. Humanitarne organizacije, civilni pokreti i organizacije za razvoj mogu se smatrati bitnim, ako ne i podjednako va`nim ~iniocima bezbednosti, kao {to je to u slu~aju humanitarnih kriza.65 Klod Bruderlajn (Claude Bruderlein) istra`ivao je, u radu o oru`anim grupama u ratovima unutar dr`ava,66 kako ne-dr`avni ~inioci mogu pove}ati ili smanjiti ljudsku bezbednost. U slu~aju propalih dr`ava ne-dr`avni ~inioci ostaju jedini koji brinu o ljudskoj bezbednosti.67 Ne-dr`avni ~inioci dobijaju na zna~aju sa uvo|enjem ljudske bezbednosti. Postizanje i nadgledanje saglasnosti oru`anih grupa oko normi ljudske bezbednosti (ili oko uspostavljanja normi humanitarnog i ljudskih prava) jedan je primer. Uklju~ivanje nevladinih ~inilaca, kao {to su NVO ili poslovni sektor, bi}e va`no pitanje, kao i regulisanje njihove odgovornosti. Kampanja koja se vodi oko usvajanja Konvencije o zabrani protivpe{adijskih mina uvek se navodi kao primer za ovaj novi oblik partnerstva. Svetska komisija za brane,68 bore}i se za prava i bezbednost ljudi ugro`enih velikim branama, predstavlja jo{ jednu organizaciju koja se rukovodi principima ljudske bezbednosti. Unutar okvira ljudske bezbednosti usmerene na me|unarodni sistem, bi}emo svedoci mnogih ovakvih interesnih, ad hoc sklopljenih koalicija izme|u dr`ava, NVO, me|uvladinih organizacija, poslovnih zajednica i ostalih. Istovremeno, sa uvo|enjem pojma ljudske bezbednosti, potreba za boljim razlikovanjem razli~itih tipova ne-dr`avnih ~inilaca i za razja{njavanjem pravnog polo`aja ve}a je nego ikad do sad.

VI. Stvaranje normi i me|unarodne institucije Kao {to je ve} re~eno, Povelja OUN prihvata pojam ljudske bezbednosti. Sama OUN u svojoj retorici, politici i delovanju sve vi{e prihvata ljudsku bezbednost kao deo svog programa, a mo`da i vi{e od toga, kako je rekao generalni sekretar OUN Kofi Anan: ,,Ostvarivanje ljudske bezbednosti, u naj{irem smislu, predstavlja glavnu misiju OUN.‘‘69 Slede}i istra`iva~ki zadatak je ispitivanje sada{njih mogu}nosti me|unarodnih institucija sa aspekta ljudske bezbednosti. 65 Detaljnije o ovome videti u: Walter Dorn: ,,Human Security. An Overview‘‘, http://www.rmc.ca/

academic/gradrech/dorn24_e.html.

66 Claude Bruderlein: The Role of Non-State Actors in Building Human Security, Geneva (Centre for

Humanitarian Dialogue) 2000, http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/research.htm.

67 Detaljnije videti u: Claude Bruderlein: ,,People's Security as a New Measure of Global Stability‘‘,

International Review of the Red Cross, 83 (2001) 842, na str. 361, http://www.hsph.harvard.edu/ hpcr/research.htm. 68 Videti internet-prezentaciju Komisije http://www.dams.org. 69 Kofi Anan u svojoj izjavi pred Komitetom za me|unarodne poslove Politi~ke konsultativne konferencije kineskog naroda u aprilu 1998, http://www.un.org/Pubs/chronicle/1998/issue1/0198p3.html; preuzeto iz Walter Dorn: Human Security. An Overview, http://www.rmc.ca/academic/gradrech/ dorn24_e.html.

118

Ljudska bezbednost i ljudska prava

Ljudska bezbednost mo`e predstavljati izazov za me|unarodni institucionalni poredak i zakone me|unarodnih organizacija. Savet bezbednosti koji primenjuje pojam ljudske bezbednosti izgleda}e druga~ije od Saveta bezbednosti kakav znamo u procesima dono{enja odluka, metodama rada, raspolo`ivim sredstvima, transparentnosti i odgovornosti. Dok god Savet bezbednosti bude predstavljao pre prepreku ja~anju ljudske bezbednosti nego mehanizam za njeno unapre|enje, pa`nja }e biti okrenuta ka njegovim aktivnostima nalik onim u Sijera Leoneu, kao zanimljivom primeru kako neki aspekti ljudske bezbednosti sami sebi probijaju put u sistemu kolektivne bezbednosti.70 Promena tradicionalnog na~ina razmi{ljanja o ljudskoj bezbednosti zahteva}e razvoj {irokog opsega sredstava, bolju saradnju i vi{e ,,blage sile‘‘ u vidu spre~avanja sukoba. Na~in upotrebe sile mo`e se promeniti od jednostrane upotrebe vojne sile ka udru`enoj upotrebi razli~itih nivoa sile, od kojih bi vojna sila bila samo jedna od opcija. Me|unarodna briga o bezbednosti i nadgledanje, saradnja sa lokalnim predstavnicima bezbednosti i civilnog dru{tva postaja}e sve va`niji. Me|unarodni krivi~ni sud }e postati va`an kamen temeljac u pristupu me|unarodnom pravu sa aspekta ljudske bezbednosti. Kada ljudska bezbednost po~ne da istrajnije prodire u oblast me|unarodnog zakonodavstva, pravni akti koji proiza|u iz tog procesa verovatno }e bolje odra`avati ravnote`u izme|u pojma dr`avne suverenosti i brige za pojedinca. Primeri za ovakav zakonodavni proces jesu Konvencija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i njeni protokoli koji se odnose na trgovinu oru`jem, nelegalan prevoz stranaca i trgovinu belim robljem, koji su posledica ove debate.71

VII. Zaklju~na razmatranja Ljudska bezbednost je postala slogan u globalnoj raspravi o promeni zna~enja bezbednosti. Ona se mo`e posmatrati kao akademski pojam koji menja na~in na koji mislimo o bezbednosti, ali i kao politi~ki program globalne promene. Iako je ljudska bezbednost osporavan pojam, kako zbog svoje definicije, svog delokruga i korisnosti, ona, u okviru nau~ne zajednice, nailazi na interesovanje, prihvatanje i kritiku. Istovremeno, ljudska bezbednost je na putu da promeni institucije i praksu upravljanja na globalnom nivou. Dva glavna aspekta ljudske bezbednosti obuhva}ena su samim njenim pojmom, tj. ,,bezbednost‘‘ kao za{tita od razli~itih pretnji i sigurnost `ivotne sredine, i ,,ljudska‘‘ kao pomeranje centra pa`nje sa dr`avocentri~nog pristupa ka postavljanju pojedinca u sredi{te. Za potrebe ovog rada pozajmio sam vrlo uop{tenu radnu 70 Videti: Paul Heinbecker: ,,Human Security: The Hard Edge‘‘, Canadian Military Journal, Spring

2000, na str. 14, http://www.journal.dnd.ca/vol1/no1_e/policy_e/pol1_e.pdf.

71 Paul Heinbecker: ,,Human Security: The Hard Edge‘‘, Canadian Military Journal, Spring 2000, na

str. 14, http://www.journal.dnd.ca/vol1/no1_e/policy_e/pol1_e.pdf. Videti, tako|e, internet-prezentaciju Konvencije http://www.undcp.org/crime_cicp_convention.html.

119

Gerd Oberlajtner

definiciju ljudske bezbednosti kao ,,pojma koji se odnosi na opstanak, svakodnevni `ivot i dostojanstvo ljudskih bi}a‘‘. Analiziraju}i koncept ljudske bezbednosti iz perspektive me|unarodnog prava, povezao sam aspekt ,,bezbednosti‘‘ sa Poveljom OUN, a aspekt ,,ljudske‘‘ sa me|unarodnim re`imom ljudskih prava. Iako su{tinski problemi ljudske bezbednosti nisu novost u me|unarodnom pravu, oni ipak predstavljaju izazov odre|ivanju pojma me|unarodnog prava. [to se ti~e Povelje OUN, ljudska bezbednost ponovo postavlja pitanje kako mo`emo bezbednost dr`ave postaviti na isti nivo sa bezbedno{}u pojedinca. Izgleda kako ljudska bezbednost ima potencijal da pomiri dva razli~ita koncepta u Povelji, tj. brigu o bezbednosti dr`ave, koja se zasniva na teritorijalnom integritetu, politi~koj nezavisnosti i neme{anju, sa jedne strane, i brigu o ljudskim pravima, s druge strane. Ljudska bezbednost uti~e na to kako mi uravnote`avamo odnos Povelje OUN i prema me|udr`avnim i prema unutardr`avnim nasilnim sukobima. Ljudska bezbednost je tesno povezana sa pitanjem uspostavljanja kriterijuma i normi za humanitarne intervencije. ,,Bezbednost‘‘ u obliku li~ne, dru{tvene ili ,,me|unarodne‘‘ bezbednosti predstavlja ljudsko pravo po sebi. Me|unarodni zakon o ljudskim pravima, obuhvataju}i gra|anska, kulturna, ekonomska, politi~ka i socijalna prava, kao i pravo na razvoj, predstavlja su{tinu ljudske bezbednosti. Ipak, ljudska bezbednost je i ne{to vi{e. Njen domen se {iri i na pretnje koje nisu obuhva}ene konceptom ljudskih prava, kao i na aktere koji se ne smatraju dovoljno obavezanim normama me|unarodnog re`ima ljudskih prava. Ljudska prava oboga}uju pojam ljudske bezbednosti tako {to mu obezbe|uju pouzdanu pojmovnu i normativnu osnovu. Postoji bliska veza izme|u ljudskih prava i ljudske bezbednosti. Kr{enje ljudskih prava ~esto predstavlja osnovni uzrok nesigurnosti. Istovremeno, po{tovanje ljudskih prava spre~ava nesigurnost. Ljudska bezbednost ima, tako|e, potencijal za oboga}ivanje re`ima ljudskih prava. To ljudska prava pribli`ava raspravi o bezbednosti. Pristup karakteristi~an za ljudsku bezbednost sme{ta ljudska prava u oblast spre~avanja sukoba i izgradnje mira. Mnogo te`e je zapostaviti ljudska prava kada se ljudskoj bezbednosti pridaje ista va`nost kao i nacionalnoj bezbednosti. Ljudska bezbednost mo`e omogu}iti bolje obja{njenje posledica kr{enja ljudskih prava od strane ne-dr`avnih ~inilaca. Rasprava o ljudskoj bezbednosti utica}e na ulogu ne-dr`avnih ~inilaca u me|unarodnom pravu. Ulogu ne-dr`avnih ~inilaca u me|unarodnom pravu trebalo bi preispitati, kako sa aspekta osiguranja ljudske bezbednosti, tako i sa aspekta pretnji ljudskoj bezbednosti. Ljudska bezbednost predstavlja izazov me|unarodnim institucijama i zakonima me|unarodnih organizacija, a pre svega budu}oj ulozi Saveta bezbednosti. Pristup karakteristi~an za ljudsku bezbednost mo`e voditi stvaranju novih na~ina spre~avanja sukoba i upravljanja sukobima. Ljudska bezbednost, i kao akademski

120

Ljudska bezbednost i ljudska prava

koncept i kao politi~ki program, ima sposobnost da postane novi organizacioni princip me|unarodnih odnosa i me|unarodnog prava. [to se ti~e povezanosti ljudske bezbednosti i me|unarodnog prava u generalnoj perspektivi, poku{ao sam da poka`em kako postoji su{tinski problem kojim se bavi ljudska bezbednost, a koji nije poznat me|unarodnom pravu. Me|unarodno pravo i njegove institucije stekli su odre|eno iskustvo u nekim oblastima ljudskih prava. Povelja OUN, kao najva`niji dokument me|unarodnog prava, daje mesta i ,,bezbednosnom‘‘ i ,,ljudskom‘‘ aspektu koncepta, tj. briga o bezbednosti kao konceptu zasniva se na suverenoj dr`avi, kao i na brizi za sudbinu pojedina~nog ljudskog bi}a. Ljudska bezbednost tuma~ena u uskom smislu, tj. usredsre|ena na za{titu fizi~kog integriteta, dostojanstva i fundamentalnih prava, jeste deo me|unarodnog pravnog poretka u vidu ljudskih prava, humanitarnog prava i za{tite izbeglica. Ona mogu biti priznata kao su{tinski elementi ljudske bezbednosti. Dalje istra`ivanje na polju me|unarodnog prava o `ivotnoj sredini i krivi~noj odgovornosti mo`e doprineti boljem razumevanju mogu}nosti i ograni~enja koncepta ljudske bezbednosti u okviru me|unarodnog prava. Koje su implikacije ljudske bezbednosti za me|unarodno pravo? Uglavnom, intenziviranje promene paradigme o kojoj se ve} dugo raspravlja u me|unarodnim pravnim debatama. Ljudska bezbednost zna~i da se me|unarodni poredak vi{e ne mo`e oslanjati na suverenost dr`ave, kao na jedan prevazi|eni koncept me|unarodnog prava, i da u njegovom sredi{tu treba da bude pojedinac. Me|unarodna bezbednost je ugro`ena onda kada je ugro`ena bezbednost pojedinca. Uvo|enje ljudske bezbednosti u me|unarodni pravni poredak mo`e voditi stvaranju me|unarodnih normi -- i slabih i jakih -- koje }e odra`avati su{tinske principe ljudske bezbednosti. Ljudska bezbednost povezuje oblasti koje su tradicionalno bile razdvojene, tj. ljudska prava, humanitarne poslove, razvoj, bezbednost i druge. Ljudska bezbednost, kao akademski koncept i politi~ki program koji prou~ava, ubrzava i isti~e razvoj me|unarodnog prava koji je u toku, ima potencijal da postane novi organizacioni princip u me|unarodnim odnosima. Slede}i zadatak predstavlja potpuno prilago|avanje me|unarodnog prava ovom konceptu. Preveli sa engleskog: Aleksandar Pa{ko Mladen Milo{evi}

121

* Kevin Bojl i Sigmund Simonsen Kevin Bojl i Sigmund Simonsen

Ljudska bezbednost, ljudska prava i razoru`anje

LJUDSKA BEZBEDNOST, LJUDSKA PRAVA I RAZORU@ANJE** Pojavom koncepta ljudske bezbednosti poslednjih godina, do{lo je promene fokusa u poimanju bezbednosti -- od isklju~ive orijentacije na njene vojne i dr`avne aspekte ka postavljanju pojedinca, kojem dr`ava treba da slu`i, u centar pa`nje.1 Ovaj koncept ima veliki potencijal u eri globalizacije, jer se pomo}u njega mogu identifikovati globalne pretnje i izazovi koji se postavljaju u procesu ostvarivanja ljudskog blagostanja i napretka. Me|unarodni standardi u oblasti ljudskih prava, koji se razvijaju preko pedeset godina, poti~u od pojmova ljudskog dostojanstva i vrednosti. Spektar i dubina ovih standarda predstavljaju jedinstveno dostignu}e me|unarodne zajednice. Proces konkretizacije normativnih principa kojima su zasnovani pomenuti standardi u pravne obaveze dr`ava, va`e}e i u doba mira i u doba konflikata, od izuzetnog je zna~aja za ~ove~anstvo. Tako|e, stvaranje me|unarodne ma{inerije za nadgledanje procesa implementacije ljudskih prava od strane dr`avnih vlasti jeste, bez obzira na ograni~avaju}e faktore, dostignu}e koje ne treba potceniti. Pojmovi ljudskih prava i ljudske bezbednosti nemaju isto zna~enje, niti se preklapaju. To su odvojene ideje, koje imaju druga~ije funkcije. Ipak, ima argumenata koji govore u prilog postojanju sna`nih konceptualnih veza izme|u ova dva pojma. Jasno je, me|utim, da, iako je re~ o srodnim pojmovima, oni jo{ uvek nisu povezani na odgovaraju}i na~in. Mada se u radovima koji se bave problematikom ljudske bezbednosti priznaje zna~aj pojma ljudskih prava za izu~avanje ljudske bezbednosti, u teoriji ljudskih prava se ne obra}a posebna pa`nja na povezanost ovih pojmova. Ovaj ~lanak predstavlja po~etno istra`ivanje eventualnog pozitivnog uticaja pojmovnih veza na prakti~nu ravan preko za{titnih i promotivnih mehanizama me|unarodnog sistema ljudskih prava. Tako|e, ukaza}emo i na jo{ jednu oblast u *

Kevin Bojl (Boyle) je profesor prava na Univerzitetu u Eseksu, a Sigmund Simonsen je magistar prava i cand. jur. na Univerzitetu u Oslu. ** Izvor: Kevin Boyle and Sigmund Simonsen, ,,Human Security, human rights and disarmament‘‘, An International Essay Competition and Workshop of the Irmgard Coninx Foundation, the Social Science Research Center and the Humboldt-University, Berlin, October 4--6, 2005. http://www.unidir.org/pdf/articles/pdfart2137.pdf#search=?Kevin%20Boyle%20and%20Sigmund%20Simonsen%20 huan%20security'. 1 Danas je op{teprihva}en stav da dr`ave treba da slu`e ljudima, a ne obrnuto. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Annan, 1999, ,,Message for the New Millennium‘‘, u: Imagining Tomorrow, United Nations, str. 3.

123

Kevin Bojl i Sigmund Simonsen

kojoj bi kombinovana analiza koncepta ljudske bezbednosti i me|unarodnih ljudskih prava -- oblast razoru`anja. Uklju~enje velikog broja vlada u me|unarodnu mre`u za ljudsku bezbednost,2 kao i aktivnost nezavisne Komisije za ljudsku bezbednost,3 daju razloga za nadu u akciju inspirisanu novim pristupom bezbednosti.

Odnos izme|u ljudskih prava i ljudske bezbednosti Izve{taj Komisije za ljudsku bezbednost iz 2003. godine, naslovljen ,,Ljudska bezbednost danas‘‘, pravilno isti~e komplementarnost izme|u koncepata ljudske bezbednosti i ljudskih prava: Ljudska bezbednost i ljudska prava ... ja~aju jedno drugo. Ljudska bezbednost poma`e u identifikovanju ugro`enih ljudskih prava u datom momentu. Koncept ljudskih prava poma`e u davanju odgovora na pitanje: ,,Na koji na~in treba da bude unapre|ivana ljudska bezbednost?‘‘ Vo|enje ra~una o pravnim du`nostima i obavezama komplementarno je sa prepoznavanjem politi~kog i eti~kog zna~aja ljudske bezbednosti.4 Sli~an afirmativan stav o potencijalnim koristima od ovog odnosa, ovog puta iz perspektive ljudskih prava, izra`en je na radionici u Kostariki odr`anoj u organizaciji Komisije za ljudsku bezbednost, 2001. godine: Mi potvr|ujemo uverenje da pojam ljudskih prava i na~elo ljudskog dostojanstva sa prate}im principima koji iz njega proizlaze ~ine normativni okvir i pojmovnu referentnu ta~ku koja se mora ugraditi u konstrukciju i implementaciju pojma ljudske bezbednosti. Na isti na~in, priznaju}i norme i principe me|unarodnog humanitarnog prava kao su{tinske komponente ljudske bezbednosti, mi konstatujemo da se njihova primena ne mo`e svesti samo na doba posleoru`anih konflikata, ve} se mora prihvatiti kao op{ti koncept i za period mira i za period rata.5

Komisija za ljudsku bezbednost defini{e svrhu bezbednosti na slede}i na~in: ,,Ljudska bezbednost ima kao cilj za{titu vitalnog jezgra ljudskih `ivota kako bi se unapredila ljudska sloboda i ljudsko ostvarenje.‘‘6 U izve{taju Komisije nabrajaju se raznovrsne pretnje i uslovi koji ugro`avaju stanje ljudske bezbednosti, me|u kojima su i bezbednosni rizici koji ne dovode u opasnost bezbednost dr`ave. ,,Koncept ljudske bezbednosti se bavi i problemom deprivacije: preteranim siroma{tvom, zaga|enjem, slabim zdravljem, nepismeno{}u i ostalim nevoljama.‘‘7 Ljudska bez2 3 4 5 6 7

Mre`a za ljudsku bezbednost je istomi{ljeni~ka grupa u koju su uklju~eni predstavnici zemalja iz svih regiona, a ~iji je cilj uspostavljanje dijaloga o pitanjima ljudske bezbednosti. Videti: www. humansecuritynetwork.org. Komisijom su zajedni~ki predsedavali Sadako Ogata, biv{i visoki predstavnik Ujedinjenih nacija za izbeglice, i Amartija Sen, laureat Nobelove nagrade. Videti: Commission on Human Security, 2003, Human Security Now, New York, na: www.humansecurity-chs.org/index.html. Commission on Human Security, op. cit., str. 10. Deklaracija iz San Hosea, 2. decembar 2001, na: www.humansecurity-chs.org/doc/sanjosedec.html. Commission on Human Security, op. cit. Ibid., str. 6.

124

Ljudska bezbednost, ljudska prava i razoru`anje

bednost podrazumeva, dakle ,,za{titu fundamentalnih sloboda -- sloboda koje su od su{tinske va`nosti za ljudski `ivot‘‘.8 Me|unarodna Komisija za intervenciju i dr`avni suverenitet sna`no je izrazila istovetan stav: Tradicionalna, uska definicija bezbednosti izostavlja bezbednosne probleme koje obi~ni ljudi do`ivljavaju u svakodnevnom `ivotu. Tako|e, nacionalno bogatstvo i ljudski resursi u ogromnoj meri se tro{e na naoru`anje i razvoj vojne sile dr`ave, dok, s druge strane, vlasti ne uspevaju da svojim stanovnicima pru`e za{titu od problema kao {to su glad, zarazne bolesti, neadekvatna skloni{ta, kriminal, nezaposlenost, dru{tveni konflikti i opasnosti produkovane zaga|enjem `ivotne sredine (sredinski [environmental] hazardi). Dok se silovanja koriste kao instrument rata i etni~kog ~i{}enja, dok hiljade ginu u posledicama poplava, dok ljudi stradaju od nasilja bezbednosnih snaga koje bi trebalo da ih {tite, ne mo`e se govoriti o bezbednosti samo u pojmovima sigurnosti nacionalne teritorije. Pojam ljudske bezbednosti je u stanju da obuhvati sve ove raznolike pretnje ljudskom `ivotu.9

Postoji istorijski kontinuitet u povezivanju bezbednosti sa problemom ljudskih prava. Su{tina ideje ljudske bezbednosti vidi se u proklamaciji tzv. ~etiri prava od strane predsednika Frenklina Ruzvelta u obra}anju od 6. januara 1941. godine.10 Ruzveltova vizija sveta zasnovanog na ostvarenju ~etiri bitne slobode: slobode govora, religijske slobode, slobode od uskra}enosti i slobode od straha, postala je jedan od kamena temeljaca Organizacije ujedinjenih nacija.11 Ujedinjene nacije su, kako bi izvr{ile zadatak za{tite ovih osnovnih sloboda, dobile u nadle`nost o~uvanje svetskog mira i bezbednosti i borbu za ekonomski i socijalni razvoj, pra}enu zalaganjem za po{tovanje ljudskih prava, {to su ciljevi koji se mogu ostvariti samo kooperacijom me|unarodnih faktora.12 Posleratna generacija je shvatila da su rat i neprijateljstva, ekonomsko i socijalno uskra}ivanje [deprivation] i flagrantna kr{enja ljudskih prava pogodno tlo za nastanak i rast pojava kao {to su nesigurnost, represija, uskra}enost i rat. Ameri~ki dr`avni sekretar Edvard Stentinijus D`unior (Edward Stentinius Junior), u svom izve{taju Kongresu Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava sa Konferencije u San Francisku, odr`ane 1945. godine, istakao je: Bitka za mir se vodi na dva fronta. Prvi je front bezbednosti. Pobeda na ovom frontu naziva se sloboda od straha. Drugi je ekonomski i dru{tveni front. Pobeda na drugom frontu naziva se sloboda od uskra}enosti. Samo pobeda na oba fronta mo`e da osigura mir u svetu. ... Nijedno ovla{}enje koje Povelja Ujedinjenih nacija daje Savetu bezbednosti ne}e mu omogu}iti da za{titi mir u svetu ukoliko mu{karci i `ene nisu bezbedni u svojim domovima i na svojim radnim mestima.13 8 9 10 11 12 13

Ibid., str. 4. International Commission on Intervention and State Sovereignty (ICISS), 2001, The Responsibility to Protect, Ottawa, str. 15, na: www.dfait-maeci.gc.ca/iciss-ciise/menu-en.asp. Franklin Delano Roosevelt, State of the Union Address, 6. januar 1941. Roosevelt, ibid.; Townsend Hoopes and Douglas Brinkley, 1997, FDR and the Creation of the UN, Yale University Press. Povelja Ujedinjenih nacija, ~lan 1. Razvojni program Ujedinjenih nacija, UNDP, 1994, Human Development Report 1994.

125

Kevin Bojl i Sigmund Simonsen

Ljudska bezbednost se, dakle, mo`e posmatrati kao nanovo otkrivena su{tinska veza izme|u razli~itih ciljeva postavljenih od strane UN i izme|u du`nosti dr`ava ~lanica za ostvarenje ovih svrha. Glavni tokovi u pravcima kretanja koncepta ljudskih prava, uklju~uju}i predlog reforme od strane generalnog sekretara od 1997. godine, odslikavaju sli~no mi{ljenje.14 Klju~ni pojmovi za ljudsku bezbednost, koje u svom Izve{taju pominje Komisija za ljudsku bezbednost, a koje se mogu posmatrati kao ,,novi kvalitet‘‘ donet nastankom pojma ljudske bezbednosti, jesu za{tita i opunomo}enje pojedinaca. Koncept ljudskih prava je, u procesu borbe za ljudski razvoj, razre{avanje konflikata, o~uvanje i izgradnju mira, artikulisan na sli~an na~in. Trebalo bi, stoga, utro{iti vreme na razvijanje analize, diskursa i perspektive ljudske bezbednosti u radu na ostvarenju ljudskih prava. U daljem tekstu }emo pru`iti kratak prikaz me|unarodnog sistema ljudskih prava i neke probne ideje za podsticanje gorepomenutog na~ina razmi{ljanja.

Me|unarodna ljudska prava Kada su unapre|ivanje i za{tita ljudskih prava postali zvani~an cilj Organizacije ujedinjenih nacija, briga za pojedinca i ostvarenje njegovih ljudskih prava pre{la je na me|unarodni nivo.15 Osnovni popis ljudskih prava nalazi se u univerzalnoj Deklaraciji ljudskih prava.16 Deklaracija nije obavezna sama po sebi. I pored toga, ona se {irom sveta smatra izrazom principa iznetih u Povelji UN. Tokom vremena, su{tinska na~ela izre~ena u Deklaraciji postaju me|unarodno obi~ajno pravo i sti~u obavezuju}u pravnu snagu, potvr|enu od strane najva`nijeg tela UN za nadgledanje i za{titu ljudskih prava -- Komisije za ljudska prava.17 Deklaracija je do`ivela reafirmaciju nakon dono{enja dva nova, pravno obavezuju}a dokumenta -- Konvencije o gra|anskim i politi~kim pravima i Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine.18 Do danas je preko 140 dr`ava ratifikovalo ove konvencije. Ova tri me|unarodnopravna instrumenta predstavljaju kamen temeljac me|unarodnog sistema ljudskih prava i obi~no se skupno nazivaju Internacionalna povelja ljudskih prava. Na osnovu njih je, kasnije, donet veliki broj me|unarodnih i regionalnih ugovora o po{tovanju i za{titi osnovnih ljudskih prava i sloboda. Me|unarodna ljudska prava su primenjiva za sve aktere, u svakoj situaciji -- u vreme unutra{njih ili spolja{njih konflikata podjednako kao i u periodu mira. @enevske konvencije iz 1949. godine stvorile su skup normi o ljudskim pravima za vreme 14 Generalni sekretar Kofi Annan, 1997, Renewing the United Nations: A Programme for Reform, 15 16 17 18

United Nations document A/51/950. Povelja UN, ~lan 1.3, videti i ~lan 55 i ~lan 56. Univerzalna deklaracija ljudskih prava (1948). Videti: www.unhchr.ch/html/menu2/2/chr.htm. Me|unarodna konvencija o politi~kim i gra|anskim pravima (1966) i Me|unarodna konvencija o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

126

Ljudska bezbednost, ljudska prava i razoru`anje

oru`anih sukoba, dok je 1951. ustanovljen me|unarodnopravni re`im statusa izbeglih lica.19 Sistem me|unarodnih ljudskih prava ustanovio je garancije za za{titu pravnih dobara kao {to su, pored ostalih, pravo na ishranu, zdravstvenu za{titu, obrazovanje, stanovanje i za{titu porodice. On pro{iruje za{titu i na vrednosti poput kulture, demokratije, participacije, vladavine prava i dostupnosti pravosu|a. Norme o me|unarodnim pravima uvode za{titu od porobljavanja, mu~enja, nehumanog ili poni`avaju}eg tretiranja zatvorenika, napada na slobodu mi{ljenja, verovanja i izra`avanja. Slobodno u`ivanje ovih prava jedan je od elemenata ljudske bezbednosti. Ipak, mogu}nost u`ivanja ovih prava zavisi od njihove implementacije od strane dr`ava, kao i od efikasnosti me|unarodnog aparata formiranog sa ciljem nadziranja i ohrabrivanja njihove primene u nacionalnim okvirima.

Institucije i mehanizmi za implementaciju ljudskih prava Ugovorna tela Me|unarodni sistem ljudskih prava, zasnovanih na pravnim instrumentima Ujedinjenih nacija, ima dve vrste za{titnih mehanizama: prvi, ugovorno zasnovan, i drugi, razvijen kroz me|udr`avnu Komisiju UN za ljudska prava. Trenutno postoji sedam bitnih ugovora o univerzalnim ljudskim pravima, ~iju primenu nadgledaju ugovorom ustanovljena tela ili komiteti sastavljeni od nezavisnih stru~njaka. Svaki od njih ima sli~nu funkciju -- nadgledanje primene ljudskih prava predvi|enih konkretnim ugovorom.20 ^etiri komiteta imaju ovla{}enje da primaju i razmatraju pojedina~ne `albe gra|ana zemalja koje su pristale na ovu proceduralnu mogu}nost. Kad dr`ava ratifikuje konvenciju, ona preuzima obavezu implementacije ovla{}enja predvi|enih u njoj. Tako|e, ona je u obavezi da podnosi redovne izve{taje ugovornom telu o merama koje je preduzela u prethodnom periodu kako bi svojim stanovnicima osigurala potpuno u`ivanje ovih prava. Izve{taji dr`ava se razmatraju od strane ugovornog tela, zajedno sa relevantnim informacijama iz drugih izvora, u prisustvu predstavnika dr`ave koja podnosi izve{taj. Razmatranje izve{taja se okon~ava dono{enjem ,,zaklju~nih opservacija i komentara‘‘, u kojima predstavnici ugovornog tela iznose svoje primedbe i eventualne konkretne preporuke za pobolj{avanje stanja ljudskih prava na teritoriji analizirane dr`ave. Od dr`ava ugovornica se o~ekuje da implementiraju preporuke ugovornog tela. Ugovorna tela, tako|e, usva19 Videti: www.unhchr.ch/html/menu3/b/o_c_ref.htm. 20 Uz konvencije pomenute u fusnoti 18 postoje jo{: Me|unarodna konvencija o eliminisanju svih

oblika nasilja prema `enama, Konvencija o pravima deteta, Konvencija protiv torture i surovog postupanja, nehumanih ili degradiraju}ih postupaka, Me|unarodna konvencija o pravima migranata radnika i njihovih porodica.

127

Kevin Bojl i Sigmund Simonsen

jaju op{te smernice i preporuke, u kojima pru`aju uputstva o na~inu primene ugovora i daju tuma~enja nekih njegovih odredbi.21 U praksi, ugovorna tela u svom radu dodiruju razli~ite dimenzije ljudske bezbednosti. Kada razmatraju izve{taje dr`ava, ona analiziraju probleme kao {to su politi~ko nasilje i terorizam, primena torture, nestala lica, nasilna iseljenja, siroma{tvo, zdravstvena za{tita, stambena prava, diskriminacija razli~itih vrsta i prava ranjivih [vulnerable] grupa. Dakle, re~ je o veoma {irokom i raznovrsnom spektru problema. Postoji veliki broj komiteta koji bi mogli da u svoje izve{taje uvrste probleme i dimenzije ljudske bezbednosti. S druge strane, za one koji se bave problemima ljudske bezbednosti izve{taji dr`ava bi mogli biti dragocen izvor informacija o politikama i strategijama primenjivanim od strane dr`avnih vlasti, kao {to bi komentari predstavnika komiteta mogli predstavljati koristan izvor podataka o preporukama i zaklju~cima ugovornih tela u vezi sa bezbednosnim problemima pojedinaca. Mo`da bi najpogodniji na~in za promenu dosada{nje prakse bilo uklju~ivanje nevladinih organizacija koje se bave ljudskom pravima i smatraju se obaveznim u~esnikom i izvorom informacija prilikom razmatranja izve{taja dr`ava, u problematiku ljudske bezbednosti, to jest, kada bi one inkorporirale tu problematiku u svoje analize i izve{taje. Ali, da bi se to ostvarilo, potrebno je da se nevladine organizacije zainteresuju za oblast ljudske bezbednosti i prona|u razloge za sopstveno anga`ovanje na tom polju. Mogu}a polazna ta~ka su ~esta pozivanja dr`ava na potrebe za{tite nacionalne bezbednosti prilikom kr{enja ljudskih prava, {to je tip zloupotrebe politi~ke vlasti koji dovodi do ozbiljnih posledica za stanje ljudskih prava. Dalje, ugovorna tela bi mogla da otpo~nu dijalog sa dr`avama o pitanjima za{tite nacionalne bezbednosti, u slu~ajevima kada se ona koristi za opravdavanje neuspeha na polju ljudskih prava.22 Na primer, to su pitanja poput nesrazmerno velikih bud`etskih ulaganja u naoru`anje, posmatrana iz perspektive ljudske bezbednosti.

Me|ukomitetski sastanci Ugovorna tela su organizovala me|ukomitetske sastanke sa ciljem uspostavljanja koherentnijeg i kooperativnijeg pristupa problemima kojima se bave, kao i radi uspe{nijeg obavljanja dodeljenih im funkcija. Ovi skupovi su prilika za pokretanje debata o pitanjima iz domena ljudske bezbednosti, kao i o problemima funkcionisanja mehanizama za implementaciju ljudskih prava. [ansa za uspostavljanje ovakvog dijaloga jesu i sastanci izme|u pojedinih komiteta i dr`ava ugovornica. 21 Videti: www.unhcr.ch, Kancelarija visokog predstavnika UN za ljudska prava. 22 Concluding Observations of the Human Rights Committee: Israel, 21 August 2003, document

CCPR/CO/78/ISR.

128

Ljudska bezbednost, ljudska prava i razoru`anje

Kakva god bila postavka, komiteti bi mogli da ostvare svoje ciljeve jedino ukoliko se kroz {iri okvir pojma ljudske bezbednosti mo`e prakti~no unaprediti dijalog sa dr`avama ugovornicama po pitanju pobolj{avanja implementacije sporazuma i ispunjavanja ugovornih obaveza dr`avnih vlasti.

Tela ustanovljena Poveljom Ujedinjenih nacija Primarne organizacije u okviru Ujedinjenih nacija ~ija je du`nost bavljenje pitanjima ljudskih prava jesu Ekonomski i socijalni savet, Komisija za ljudska prava i, njoj prate}a, Potkomisija za unapre|ivanje i za{titu ljudskih prava.23 Sve one rade na ostvarivanju ljudskih prava {irom sveta i baziraju svoje aktivnosti na Univerzalnoj deklaraciji ljudskih prava. Ekonomski i socijalni savet i Komisija za ljudska prava jesu neka vrsta foruma na kojima vlade putem odr`avanjem govora, davanja zvani~nih izjava i rezolucija, koliko god ovi instrumenti u praksi bili od skromnog zna~aja, poku{avaju da ostvare odre|en uticaj na re{avanje problema ljudskih prava. Upravo ovakav kontekst omogu}ava zainteresovanim vladama da prezentuju nov na~in razmi{ljanja i pristup orijentisan na ljudsku bezbednost. Napredak ovog tipa je u~injen na 59. zasedanju Komisije za ljudska prava, kada je austrijski predstavnik pokrenuo ovakva pitanja.24 Dok god se ne pro{iri ideja o potrebi za redefinisanjem pojma bezbednosti, ne}e biti mogu}e u~initi napredak u pogledu uspostavljanja ~vr{}ih veza izme|u normi o ljudskim pravima i koncepcije ljudske bezbednosti.

Potkomisija za unapre|ivanje i za{titu ljudskih prava Jedna od potencijalno zna~ajnih opcija bila bi uklju~ivanje subjekata ljudske bezbednosti i ljudskih prava u istra`iva~ke programe Potkomisije. Potkomisija za unapre|ivanje i za{titu ljudskih prava, telo od dvadeset{est nezavisnih ~lanova, deluje kao neka vrsta organizacije ,,trusta mozgova [think-tank]‘‘ za potrebe Komisije, ali i sveta uop{te, u stvaranju intelektualnog i politi~kog okvira za reagovanje na nove izazove koji se postavljaju pred proces ostvarivanja ljudskih prava. Potkomisija mo`e sama da inicira istra`iva~ke programe ili da ih sprovodi po zahtevu Komisije. Na primer, u toku 2003. godine, Potkomisija je usvojila predlog pravila o odgovornosti transnacionalnih korporacija i drugih poslovnih preduze}a, koji je kasnije podnet Komisiji na usvajanje.25 Ovaj predlog je izazvao velike debate i odli~an je primer na~ina na koji Potkomisija uti~e na promene u razmi{ljanju o za{titi ljudskih prava. Mogla bi se sa~initi zanimljiva studija o pojmu ljudske bezbednosti i njegovim teorijskim i politi~kim implikacijama za unapre|enje za{tite ljudskih 23 Videti na: www.unhcr.ch/html/menu2/2/sc.htm. 24 Videti Peto ministarsko zasedanje Mre`e za ljudsku bezbednost, Graz, 8--10. maj 2003, na: www.hu-

mansecuritynetwork.org/meeting-e.php.

25 E/CN.4/sub.2/2003/12/Rev. 2, 26. avgust 2003.

129

Kevin Bojl i Sigmund Simonsen

prava. Nema boljeg na~ina za uklju~ivanje organa ustanovljenih Poveljom UN u razmatranje potencijalno konstruktivnog uticaja novog bezbednosnog koncepta i njegovog uticaja na me|unarodni sistem ljudskih prava.

Specijalne procedure Komisija za ljudska prava je uspostavila sistem ,,Specijalnih procedura‘‘ -geografskog i tematskog mehanizma koji sa~injavaju nezavisni stru~njaci iz razli~itih oblasti {to samostalno ili u radnim grupama rade na istra`ivanju glavnih problema vezanih za za{titu ljudskih prava i podnose izve{taje o svom radu.26 U slu~aju da imaju tematski mandat, posmatra}e odre|enu kategoriju problema bez obzira na deo sveta u kojem se pojavljuju. U slu~aju da imaju geografski mandat, oni se fokusiraju na stanje ljudskih prava u odre|enim zemljama. Ovi mehanizmi mogu dobiti ili preuzeti ulogu razmatranja `albi i ustanovljavanja ~injeni~nog stanja. Radna grupa za nasilne ili nevoljne nestanke, osnovana 1980. godine, bila je prvi mehanizam ovog tipa. Do 1985. godine stvoreni su mehanizmi koji su se bavili problemima sprovo|enja tortura i egzekucija. Kasnije stvoreni mehanizmi su imali mandat za istra`ivanje pitanja verske netolerancije i kori{}enja pla}enika. Tokom devedesetih godina veliki broj istra`iva~a je anga`ovan na sastavljanju izve{taja o trgovini decom, de~joj pornografiji i prostituciji, arbitrarnom pritvoru, interno raseljenim licima, slobodi govora i mi{ljenja, nasilju nad `enama, nezavisnosti i nepristrasnosti pravosu|a, savremenim formama rasizma i skladi{tenju toksi~nog otpada. Mandati se danas odnose i na neka kulturna, socijalna i ekonomska prava, uklju~uju}i prava imigranata i uro|enika, prava na ishranu, zdravstvenu za{titu i stanovanje u adekvatnom prostoru.27 Mehanizam sa tematskim mandatom izgradio je, vremenom, reputaciju veoma uspe{nog instrumenta Ujedinjenih nacija u unapre|ivanju i za{titi ljudskih prava. Rezolucije Komisije u kojima se odre|uje mandat mehanizma su formulisane prili~no uop{teno, tako da ostavljaju prili~nu slobodu njegovim ~lanovima u definisanju radnih metoda. ,,Za sve dr`ave koje tragaju za pomo}i u re{avanju problema vezanih za promociju i za{titu ljudskih prava, tematski mehanizam predstavlja dragocen resurs stru~nog znanja i iskustva.‘‘28 Taj resurs bi mogao biti od podjednakog zna~aja i za programiranje i planiranje politike ljudske bezbednosti. Nekoliko primera koji potkrepljuju ovu tvrdnju mo`e se na}i u izve{tajima dr`ava na {ezdesetom zasedanju Komisije za ljudska prava, odr`anom 2004. godine. U izve{taju izvestioca za oblast zdravstvene za{tite, Pola Hanta (Paul Hunt), istaknuta je veza izme|u prevencije nasilja i prava na zdravlje. On je podvukao da je 26 Videti na: www.unhcr.ch/html/menu2/2/mechanisms.htm 27 Videti: Amnesty International, The United Nations Human Rights Mechanisms 2002, koji nudi

dobar pregled. Videti i: web.amnesty.org/library/print/ENGIOR400092002.

28 Amnesty International, ibid.

130

Ljudska bezbednost, ljudska prava i razoru`anje

Svetska zdravstvena organizacija [WHO] proglasila nasilje za javni zdravstveni problem, te da bi dr`ave, kao garant ostvarivanja prava na zdravlje, trebalo da preduzmu mere za{tite ranjivih grupa, posebno `ena, dece, adolescenata i starijih osoba.29 Specijalni izvestilac u oblasti prava na ishranu, D`in Cigler (Jean Ziegler), uklju~io je u svoj ~etvrti izve{taj komisiji obja{njenja ~injeni~nog stanja ustanovljenog njegovim istra`ivanjem u Banglade{u i na okupiranim palestinskim teritorijama. On je, tako|e, izrazio zabrinutost u vezi sa ~injenicama koje, po njemu, blokiraju napredak u borbi protiv neuhranjenosti i gladi u svetu i izneo svoja razmi{ljanja o bezbednosti hrane i me|unarodne trgovine.30 U svom godi{njem izve{taju, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za problem dece i oru`anih konflikata, Olara Otunu (Olara Otuunu), pru`ila je obeshrabruju}e podatke o otmicama, saka}enjima i ubijanju dece, kao i o njihovom kontinuiranom regrutovanju i kori{}enju u oru`anim sukobima.31 Ona je u dodatku podnela i listu u~esnika u oru`anim sukobima koji regrutuju decu. Ovi i drugi primeri mehanizama za za{titu ljudskih prava jasno se odnose i na probleme ljudske patnje i nesigurnosti. Ti problemi bi bili lak{e re{avani ukoliko bi se postavili u {ire okvire koje pru`a pojam ljudske bezbednosti. Mehanizmi za za{titu ljudskih prava trebalo bi da obrate pa`nju na mogu}nosti kori{}enja pojma ljudske bezbednosti i {irokog okvira koji on pru`a, bivaju}i, tako|e, orijentisan na ostvarenje op{tih ciljeva razvoja, prava i sloboda.

Me|unarodni mir i bezbednost Ruzvelt i osniva~i Ujedinjenih nacija ispravno su uvideli me|uzavisnost koja postoji izme|u ljudske (individualne), dr`avne (nacionalne) i me|unarodne bezbednosti.32 Bezbednost pojedinaca je zavisna od dr`ave. Individualna ljudska bezbednost mo`e biti ugro`ena od strane dr`ave na mnoge na~ine, na primer, arbitrarnim ubijanjima i represijom, ali oni mogu biti u opasnosti i zbog dr`ave, recimo, u slu~ajevima me|unarodnih sukoba, tipa izbijanja rata. Veza se ne kre}e samo u ovom smeru -- od me|unarodnog ka pojedina~nom nivou, ve} i u drugom -- od socijetalnog ka me|unarodnom nivou.33 Naoru`anost pojedinaca i nivo unutra{njeg nasilja mo`e da ugrozi nacionalnu bezbednost. Dalje, kada do|e do unutra{njeg konflikta ili gra|anskog rata, me|unarodna bezbednost mo`e biti ugro`ena raznim 29 30 31 32 33

E/CN.4 /2004/49, 16. februar 2004. E/CN.4/2004/10/Add. 1 and Add. 2, 29 i 31. oktobar 2003. E/CN.4/2004/70, 28. januar 2004. Hans Kelsen, 1951, The Law of the United Nations, Stevens & Sons, London. Barry Buzan, 1991, People, States and Fear, Harvester; B. Ramcharan, 2004, ,,Human Rights and Human Security‘‘, Disarmament Forum, no. 1, str. 39--47. [prevedeno u drugom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.].

131

Kevin Bojl i Sigmund Simonsen

pretnjama, od opasnosti globalnog terorizma i nekontrolisane trgovine oru`jem do problema izbeglica. Tako, iako su genocid u Ruandi izvr{ili ne-dr`avni akteri u okviru dr`avnih granica, Savet bezbednosti ga je okarakterisao kao opasnost za me|unarodni mir i bezbednost.34 Me|unarodni mir i bezbednost su, dakle, zavisni od nacionalne bezbednosti, a i jedna i druga su zavisne od ljudske bezbednosti. Ta me|uzavisnost ukazuje na ~injenicu da ni pojedinci niti dr`ava ne mogu sami da ostvare bezbednost. Ljudska bezbednost i sloboda nisu samo krajnji cilj pojmova nacionalne i me|unarodne bezbednosti, ve} su i sredstvo za njihovo ostvarenje. Posmatranje mira i bezbednosti iz ove perspektive usmerava pa`nju na ono {to ih ~ini toliko va`nim -- njihovu svrhu. Tako|e, ono postavlja fokus na pravo mesto -zadovoljenje ljudskih potreba.

Trgovina oru`jem Problem naoru`anja i trgovine oru`jem oblast je od zajedni~kog interesa za koncepte ljudskih prava i ljudske bezbednosti. Mre`a ljudske bezbednosti je ustanovljena 1999. godine, nakon uspe{ne akcije organizacija civilnog dru{tva i nekih vlada koja je rezultovala dono{enjem Konvencije o zabrani upotrebe mina 1997. godine. Ovaj uspeh je pomogao u orijentisanju na sada{nji fokus interesovanja -umno`avanje malih oru`anih naprava i lakog oru`ja. Konferencija Ujedinjenih nacija odr`ana 2001. godine, ~ija je tema bila nezakonita trgovina malim oru`anim napravama i lakim oru`jem, okon~ana je usvajanjem programa akcije. U pregledu trenutnog stanja nacionalnih regulativa i kontrole ovog nezakonitog prometa na narednoj Konferenciji u julu 2003. godine u~estvovalo je 138 dr`ava.35

Razoru`anje Naredna, mo`da i dugotrajnija opcija za povezivanje pojmova ljudske bezbednosti i ljudskih prava jeste izgradnja programa vezanih za re{avanje problema odnosa izme|u za{tite ljudskih prava, kontrole naoru`anja i razoru`anja. Operacionalizacija i popularizacija ideje ljudske bezbednosti mo`e pomo}i u razja{njavanju i osna`ivanju perspektive ljudskih prava u odnosu na pitanje razoru`anja. Mir i me|unarodna bezbednost, s jedne strane, i unapre|ivanje i za{tita ljudskih prava sa druge, predstavljaju komplementarne ciljeve za Organizaciju ujedinjenih nacija. Ljudska bezbednost ima potencijal da postane pristupa~na ideja koja mo`e da pru`i svoj zna~ajan doprinos ideji globalnog razoru`anja koja izgleda uspavano -- posebno u pogledu oru`ja za masovno uni{tavanje. Sada je mogu}e ili, bolje re}i, prihvatljivo uspostaviti vezu izme|u pojma ljudskih prava i razoru`anja kroz pojam ljudske bezbednosti. Dr`ave tvrde kako im 34 Rezolucija Saveta bezbednosti br. 918 (1994) i rezolucija br. 929 (1994). 35 Videti zvani~ni izve{taj na: A/CONF.192/BMS/2003/1.

132

Ljudska bezbednost, ljudska prava i razoru`anje

je naoru`anje neophodno za za{titu vitalnih interesa, poput teritorijalnog integriteta i politi~ke nezavisnosti, kao i radi za{tite gra|ana. Sa toga gledi{ta naoru`anje je potrebno za ispunjenje dr`avnih obaveza u oblasti ljudskih prava, jer one treba da za{tite prava svojih gra|ana na `ivot, slobodu i li~nu sigurnost.36 Ipak, ovaj argument se ~esto zloupotrebljava i mo`e da nas zavara. Mogu li dr`ave da objasne za{to tro{e vi{e novca na za{titu gra|ana od neodre|ene pretnje spoljne oru`ane agresije nego na njihovu za{titu od konkretnih, svakodnevnih i sveprisutnih pretnji, poput ugro`enosti zdravlja i ostalih konstantnih opasnosti za ljudsku bezbednost? Tako|e je -- u najboljem slu~aju -- nerazumevanje dr`avne obaveze da za{titi slobode predvi|ene Poveljom Ujedinjenih nacija i prate}im me|unarodnopravnim dokumentima.37 Komitet za ljudska prava, koji je ustanovljen sa zadatkom da nadgleda implementaciju Konvencije o gra|anskim i politi~kim pravima i prate}eg protokola, u ranom uop{tenom komentaru je podvukao: ,,Razvoj i umno`avanje oru`ja za masovno uni{tenje ne samo da ugro`ava ljudske `ivote ve} i apsorbuje resurse koji bi ina~e mogli biti iskori{}eni za ostvarenje vitalnih socijalnih i ekonomskih ciljeva, naro~ito u korist zemalja u razvoju, te, sledstveno tome, unapre|ivanju i osiguravanju u`ivanja ljudskih prava od strane svih.‘‘38 Ovakav na~in razmi{ljanja se vidi i u preambuli Deklaracije o pravu na razvoj iz 1988. godine39 i Zavr{nom dokumentu me|unarodne konferencije o odnosu izme|u razoru`anja i razvoja iz 1987. godine.40 Ljudska prava opunomo}uju gra|ane da preispitaju listu prioriteta njihovih vlada -- da zahtevaju od njih, recimo, da razmotre odnos izme|u bud`etskih davanja na vojsku i na ostale prioritete vezane za ljudsku bezbednost. Izve{taj Komisije za ljudsku bezbednost poziva na uspostavljanje me|unarodne obaveze redovnog izve{tavanja dr`ava o javnoj potro{nji za potrebe oru`anih snaga. Ova vrsta obaveze ve} postoji u obliku Standardizovanog instrumenta UN za izve{tavanje o rashodima za vojsku.41 Ipak, daleko od toga da je participacija u ovom telu univerzalna. Kada razmatraju godi{nje izve{taje dr`ava, ugovorna tela bi trebalo da postave pitanje nesrazmere odnosa izme|u bud`etskih izdvajanja za vojsku i za ostale prioritete vezane za ostvarenje individualne ljudske bezbednosti. Kontinuiran razvoj i dalje umno`avanje oru`ja za masovno uni{tavanje predstavljaju zastra{uju}u pretnju ljudskoj bezbednosti i izvor straha {irom sveta. Generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Kofi Anan ovo je jasno izrazio: I u dvadesetprvom veku ~ove~anstvo ostaje ugro`eno oru`jima za masovno uni{tavanje, koja se mogu postaviti namerno ili gre{kom od strane mnogih dr`ava, ili se pro{iriti na druge dr`ave prouzrokuju}i destabilizaciju i tenziju, ili pak, dospeti u ruke opasnih, ne-dr`avnih aktera koji }e se te{ko uzdr`ati od njegove upotrebe, a ne mogu se lako zastra{iti.42 36 37 38 39 40 41 42

Univerzalna deklaracija ljudskih prava, ~lan 3. Videti: International Commission on Intervention and State Sovereignty, op. cit. Komitet UN za ljudska prava, Op{ti komentar br. 14 (1982) Deklaracija o pravu na razvoj, A/RES/41/128, usvojena 4. decembra 1986. A/CONF.130/39. Komisija za ljudsku bezbednost, op. cit., str. 135. Kofi Annan, 2004, Special Comment, Disarmament Forum, no. 1, str. 3--4.

133

Kevin Bojl i Sigmund Simonsen

Zabrinutost oko oru`ja za masovno uni{tavanje svakako je {ira od globalnog straha od njegovog dospevanja u ruke novih dr`ava ili ne-dr`avnih faktora. Cilj bi trebalo da ostane, u okvirima me|unarodnog prava, eliminisanje oru`ja za masovno uni{tavanje. Kako je rekao Mohamed El Baradej (Mohammed El Baradei), generalni direktor Me|unarodne agencije za atomsku energiju: ,,Moramo napustiti neprimenjiv stav kako je moralno prihvatljivo da neke dr`ave poseduju oru`je za masovno uni{tavanje, dok je za druge to neprihvatljivo -- ~ime se prvima omogu}ava da nastave sa usavr{avanjem ovog oru`ja i pravljenjem planova za njegovo dalje kori{}enje.‘‘43 Generalni sekretar UN je, 2003. godine, otvorio panel na visokom nivou o novim, globalnim bezbednosnim pretnjama.44 Ova inicijativa omogu}ava uklju~ivanje pojma ljudske bezbednosti i njegovog odnosa sa idejom ljudskih prava, ne samo zato {to mandat panela podrazumeva razmatranje ekonomskih i socijalnih pitanja povezanih sa ostvarivanjem mira i bezbednosti. Kona~ni izve{taj sa panela }e, nadamo se, iznova promovisati posve}enost Organizacije ujedinjenih nacija ostvarivanju ciljeva razoru`anja i eliminacije nuklearnog i oru`ja za masovno uni{tavanje. Mo`da bi najefikasnija kratkoro~na inicijativa u okviru programâ UN za za{titu ljudskih prava bila davanje mandata specijalnom izaslaniku da ispita problem odnosa izme|u ideje obezbe|ivanja ljudskih prava i razoru`anja, kao zajedni~kih ciljeva me|unarodne zajednice. Postoji jasna potreba u okvirima me|unarodnog prava za autoritativnim tuma~enjem normi o po{tovanju ljudskih prava u ovoj oblasti, koja predstavlja va`an aspekt me|unarodnog mira i bezbednosti. Takve inicijative bi dale dalji podstrek za ujedinjavanje analiza pojmova ljudskih prava i ljudske bezbednosti.

Zaklju~ak Nova razmi{ljanja o ljudskoj bezbednosti mogu biti od velike koristi za perspektivu ljudskih prava. Ova dva koncepta nisu istovetna, ali mogu da unaprede jedan drugog i na prakti~nom i na teorijskom nivou. Ipak, postoji nezanemarljivo rastojanje izme|u ova dva pristupa. Prakti~an korak napred u istra`ivanju teorijskih i prakti~nih dimenzija njihovog odnosa bilo bi anga`ovanje eksperata Potkomisije za unapre|ivanje i za{titu ljudskih prava na razmatranju pitanja pozitivnih doprinosa koje ova dva podru~ja mogu da pru`e jedno drugom. Uz ovo, sugeri{emo i anga`ovanje specijalnog izaslanika ili stru~njaka koji bi ispitao vitalna pitanja razoru`anja, ljudskih prava i ostvarenje trajnog mira. Preveli sa engleskog: Aleksandar Pa{ko Mladen Milo{evi} 43 International Herald Tribune, 13. februar 2004. 44 UN News Service, 4. novembar 2003.

134

Vivijen Tejlor

Vivijen Tejlor

Stavljanje ljudske bezbednosti na vrh agende

STAVLJANJE LJUDSKE BEZBEDNOSTI NA VRH AGENDE* Uvod Rasprave o ljudskoj bezbednosti i njenoj vrednosti u svetlu neprekidnih i sve dubljih pretnji opstanku i dostojanstvu milionâ ljudi dobile su podsticaj svuda u svetu. ^lanci, komentari i studije odra`avaju razli~ita shvatanja i svojstva koja se pripisuju ljudskoj bezbednosti. Me|utim, koja su to klju~na pitanja u raspravama o ljudskoj bezbednosti i kako se ona razvijaju tokom vremena? [tavi{e, kakav je zna~aj ljudske bezbednosti za `ene i feministi~ki diskurs? Ova se pitanja direktno odnose na to kako shvatamo bezbednost, kako je mo`emo najbolje posti}i i ~ija je bezbednost va`na. Uvi|anje da jednostrana akcija ne mo`e re{iti probleme -- kao {to su propadanje ekosistema, postoje}i sukobi i nasilje, ratovi za resurse, glad, pandemija HIV/AIDS-a, sve ve}e nejednakosti i me|usobne ranjivosti dr`ava u okviru me|uzavisnog, globalnog, ekonomskog sistema -- obi~no podsti~u ovakve rasprave. Nacionalni i transnacionalni zagovornici ljudske bezbednosti pripisuju ovom pojmu razli~ita zna~enja. Izrazi kao {to su ,,pro{irena bezbednost‘‘, ,,sveobuhvatna bezbednost‘‘, ,,preventivna bezbednost‘‘, ,,dr`avna bezbednost‘‘ i ,,ljudska bezbednost‘‘ dobijaju sve ve}i zna~aj posle 11. septembra i ,,rata protiv terorizma‘‘. Tri teme u raspravama o ljudskoj bezbednosti ilustruju koliko ciljevi ove bezbednosti mogu da budu razli~iti. S obzirom na to da se ljudska bezbednost shvata i kao instrument nacionalnih, strate{kih prioriteta, na nju se gleda kao na na~in kojim se smanjuje cena ljudskih `ivota u sukobima sa elementom nasilja; zatim, kao na strategiju koja dr`avama omogu}ava da se bave zadovoljavanjem osnovnih ljudskih potreba i poravnanjem nejednakosti globalizacije; i tre}e, kao okvir kojim }e se obezbediti pru`anje socijalne sigurnosti ljudima koji su se na{li u nema{tini usled iznenadne i ozbiljne ekonomske krize i hroni~nog siroma{tva (vidi, na primer, A~arija [Acharya], 2001). Savremeni diskurs o ljudskoj bezbednosti tako|e usredsre|uje pa`nju na svoju osobenost u odnosu na ljudska prava, ljudski razvoj i dr`avnu bezbednost. Va`no je napomenuti da rasprave o ljudskoj bezbednosti prethode kraju Hladnog rata. Nekoliko nezavisnih komisija, kao {to su Brantova komisija, Komisija *

Vivienne Taylor, zamenik Izvr{nog direktora Komisije UN za ljudsku bezbednost, Njujork; Feministi~ki institut Fondacije Hajnrih Bel u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert i @enskim savetom bezbednosti, Berlin, 24/25. oktobar 2003. godine.

135

Vivijen Tejlor

Bruntlandove, Komisija o globalnoj vladavini, Ju`na komisija, kao i UNDP-ov Izve{taj o ljudskom razvoju i Forum za zajedni~ku bezbednost u 1994. godini, promovi{u potrebu da se naglasak sa perspektive u ~ijem je centru nacionalna dr`ava premesti na ljude. Uporedo sa rastom zainteresovanosti i zabrinutosti za bezbednost svih naroda na Zemljinoj kugli, generalni sekretar UN poja~ava ovaj naglasak pozivaju}i svetsku zajednicu da u prvi plan istakne ciljeve blizance ,,slobodu od uskra}enosti‘‘ i ,,slobodu od straha‘‘. Kao odgovor na ovaj poziv i kao prilog razvoju ovog novog pojma usredsre|enog na ljude, osnovana je 2001. godine Komisija za ljudsku bezbednost (CHS). Uspostavljena kao nezavisna, globalna inicijativa koju je najve}im delom sponzorisala japanska vlada, ova komisija je svoja istra`ivanja obavljala u tesnoj saradnji sa sistemom UN i drugim me|unarodnim akterima. Komisijom su zajedni~ki predsedavali gospo|a Sadako Ogata, biv{i visoki komesar UN za izbeglice, i profesor Amartija Sen. Njenom renomeu je doprinelo i deset uglednih poverenika iz celog sveta.1 Komisija je okon~ala svoj rad juna 2003. godine. Svojim razmatranjima, istra`iva~kim radom i konsultativnim procesima u vezi s tim Komisija je obuhvatila dve {iroke oblasti.2 U jednu od njih spada ljudska nebezbednost koja je rezultat sukoba i nasilja, a u drugoj su veze izme|u ljudske bezbednosti i razvoja. S obzirom na to da sam jedna od onih kojima je ponu|eno da koriste nalaze istra`ivanja, iznete u Izve{taju CHS-a,3 podnetom na konferenciji, iskoristi}u te nalaze u svojoj obradi pitanja zna~aja ljudske bezbednosti za `ene i feministi~ki diskurs.

Za{to je ljudska bezbednost nu`na? Dr`ava je i dalje glavni ~uvar bezbednosti. Me|utim, kako su bezbednosni izazovi postali sve slo`eniji, a na sceni po~inju da se pojavljuju razli~iti novi ne-dr`avni akteri, do{lo je do pomeranja fokusa. [tavi{e, procesi politi~ke liberali1 2

3

Komesari su bili Sadako Ogata i Amartija Sen (kopredsednici) i Lakdar Brahimi, Linkoln ^en, Bronislav Gjeremek, Frene Ginvala, Sonja Pikado, Surin Picuvan, Dona [alala, Piter Saterlend, Albert Teve|re i Karl Tam. Za rad CHS-a va`ni su konsultacije, proaktivni i zajedni~ki aran`mani. Komisija je odr`ala pet generalnih sednica. Radionice su odr`ane u Japanu, [vedskoj, Tajlandu, Kostariki, Turkmenistanu, Ruandi i Beninu. Javne rasprave o ljudskoj bezbednosti odr`ane su na Svetskom sastanku o odr`ivoj bezbednosti u Johanesburgu, a Afri~ki institut Ju`ne Afrike organizovao je u Pretoriji konsultativni sastanak civilnog dru{tva na afri~kom nivou. Komisija je tako|e u~estvovala u brojnim me|unarodnim forumima i doga|anjima da bi produbila svoje razumevanje ljudske bezbednosti i promovisala diskusije s tim u vezi. Izve{taj od 168 strana, pod nazivom ,,Ljudska bezbednost sada‘‘, sadr`i {est poglavlja i deo o ,,proaktivnim‘‘ aran`manima. U prvom poglavlju istra`uje se koncept ljudske bezbednosti. Naredna poglavlja se odnose na aspekte ljudskih ,,vitalnih sloboda‘‘ -- uklju~uju}i za{titu od nasilnih sukoba, ekonomsku bezbednost, zdravlje i znanje i ve{tine. Ta poglavlja tako|e sadr`e zaklju~ke politike. U poglavlju o ,,proaktivnom‘‘ prepri~ani su zna~ajni stavovi i tvrdnje sa sastanaka i rasprava o ljudskoj bezbednosti. U osmom poglavlju se predla`u na~ini za pobolj{anje bezbednosti ljudi, uklju~uju}i i promociju globalnog saveza.

136

Stavljanje ljudske bezbednosti na vrh agende

zacije i demokratizacije otvaraju nove mogu}nosti, ali i nove linije raseda, kao {to su politi~ka i ekonomska nestabilnost i sukobi unutar samih dr`ava. Ljudska bezbednost je odgovor na ove izazove u dana{njem svetu. Politika, institucije, i akteri civilnog dru{tva moraju da na ove nebezbednosti odgovore sna`nije i integrisanije. U osnovi, ljudska bezbednost se svodi na spre~avanje nasilnih sukoba, ali i na smanjivanje nema{tine. Vi{e od 800.000 ljudi godi{nje izgubi `ivot zbog nasilja. Oko 2,8 milijardi ljudi trpi posledice siroma{tva, lo{eg zdravlja, nepismenosti i drugih neda}a. [tavi{e, sukobi i nema{tina su me|usobno povezani. Nema{tina zaista ima mnogo uzro~no--posledi~nih veza sa nasiljem, iako te veze moraju da budu pa`ljivo ispitane (Sen, 2002). Obratno, ratovi ubijaju ljude, uni{tavaju me|usobno poverenje ljudi, pove}avaju siroma{tvo i kriminal, i usporavaju privredu. Efikasno re{avanje ovakvih problema nebezbednosti zahteva integrisan pristup. Zbog toga u `i`u, umesto bezbednosti dr`ave, mora da se postavi {iri pojam bezbednosti ljudi -ljudska bezbednost. Prema CHS-u, ljudska bezbednost zna~i za{titu vitalnih sloboda. Zna~i za{titu ljudi od opasnih i sveobuhvatnih pretnji i situacija, s jedne, i izgradnju sopstvenih snaga i aspiracija, s druge strane. Ona tako|e zna~i stvaranje sistema koji }e ljudima pomo}i da stvore uslove opstanka, dostojanstva i mogu}nosti za sticanje sredstava za `ivot.

Ljudska bezbednost dopunjava dr`avnu bezbednosti i unapre|uje ljudska prava Ljudska bezbednost mo`e da dopunjava dr`avnu bezbednost, da unapredi ljudski razvitak i uve}a ljudska prava. Ona dopunjava dr`avnu bezbednost time {to je usredsre|ena na ljude i bavi se oblicima nebezbednosti koji se ne smatraju pretnjama bezbednosti dr`ave. Na ovaj na~in ona pru`a mogu}nost feministima da ispitaju mu`evnost dr`ave i na~in na koji je patrijarhat ugra|en u dr`avne organe. Uklju~ivanje `ena u diskurs o dr`avnoj bezbednosti mo`e da otkrije zna~aj `enskog iskustva i samih `ena kao aktera u procesu prilago|avanja i otpora strukturama dominacije. Ispitivanjem dr`avne politike dobija se jo{ jedna prizma kroz koju feministi mogu da prodube razumevanje dr`avni{tva i funkcija dr`ave. Dr`ave su te koje oblikuju i preoblikuju individualne i kolektivne identitete i istorije, kao {to i odre|uju oblik nacionalizma koji, zauzvrat, uti~e na javnu politiku. Pomeranje naglaska na bezbednost ljudi mo`e da odigra ulogu sile protivte`e toj dinamici disciplinovanja, sili i ulozi dr`ave, i da zaista za{titi i unapredi ljudska prava.

Ljudska bezbednost pro{iruje ljudski razvoj Gledaju}i na ,,rizike pogor{anja‘‘, ljudska bezbednost pro{iruje ljudski razvoj. Ona obra}a pa`nju na rizike koji se javljaju kao rezultat iznenadnih ekonomskih

137

Vivijen Tejlor

padova i finansijskih kriza, i usredsre|uje se na ,,pravedan rast‘‘. Po{tovanje i unapre|ivanje ljudskih prava le`i u samom sredi{tu za{tite ljudske bezbednosti. Stoga ne iznena|uje {to je pojam bezbednosti u dana{njem svetu postao predmet preispitivanja u svim svojim razli~itim oblicima. Ovo je, jednim delom, rezultat sve ve}eg uvi|anja da slo`eni problemi koji proisti~u iz ne-vojnih pretnji i ranjivosti treba da budu uklju~eni u globalne rasprave o bezbednosti. Ali, isto tako i zbog toga {to pretnje ljudima i prestupi protiv njih prevazilaze okvire nacionalnih granica. [tavi{e, u nekim slu~ajevima, vlade su i arbitri bezbednosti i prekr{ioci ljudskih prava. Izgleda da dva pristupa karakteri{u rasprave o ljudskoj bezbednosti. Jedan je u vezi sa ljudskom nebezbedno{}u, i on se usredsre|uje na nasilne sukobe i povezuje ljudska prava i humanitarno pravo sa potrebom me|unarodne intervencije.4 Drugi je povezan sa ljudskom nebezbedno{}u koja proisti~e iz nedovoljnog razvoja, rastu}e nejednakosti i pitanja koja se odnose na globalnu ekonomsku vladavinu (Sen, 1999).

Ljudska bezbednost unapre|uje rodnu pravdu Rasprave o ljudskoj bezbednosti isti~u u prvi plan pitanja s kojima se feministi hvataju uko{tac ve} dugo vremena (vidi, na primer, Piterson/Sison Ranajan [Peterson & Sisson Runyan], 1993: 115--116; [tajnstra [Steinstra], 1994). Me|u ovim pitanjima su i ona koja se ti~u razmatranja na~ina na koji op{teprihva}eni diskurs o bezbednosti razdvaja `enska iskustva o nasilju u porodici (na mikronivou) od onih o institucionalno zasnovanom nasilju. Ili, re~eno druga~ije, nasilje nad `enskim telom kroz direktno, fizi~ko nasilje obi~no je razdvojeno od nasilja nad njihovim socijalnim, ekonomskim i ljudskim pravima. Ljudska bezbednost usmerava pa`nju na nasilje na psihi~kom nivou, kao i na nasilje koje se sadr`i u sistemima dominacije i strukturama koje proizvode nejednakosti. Upravo zbog toga {to su dr`ave i dr`avni bezbednosni sistemi rodno podeljeni, `enska iskustva i analize ~esto ne nalaze mesto u dominantnom diskursu. Stoga je va`no raspraviti da li na{e shvatanje ljudske bezbednosti nudi na~in kojim }e se `enama omogu}iti da sa margine u|u u centar zbivanja. Na primer, kada se raspravlja o pitanjima u vezi sa oru`anim sukobima, `ene su, tipi~no, mnogo ~e{}e vi|ene pre kao `rtve i kao pasivni korisnici dr`ave ili patrijarhalne benevolentnosti nego kao akteri. S obzirom na ovu postoje}u tendenciju, postavlja se pitanje da li ljudska bezbednost pru`a mogu}nost za konsolidaciju i napredovanje na osnovu rezultata koje su postigli pokreti za `enska i ljudska prava na raznim svetskim konferencijama koje organizuju Ujedinjene nacije? Mo`e se re}i da je, iako su se `ene istakle u 4

Videti, na primer, ,,Odgovornost za za{titu‘‘ -- re~ je o komisiji kojom je rukovodio Lojd Aksvorti, kanadski ministar spoljnih poslova, a koju je, pored jo{ nekih zemalja, finansirala Norve{ka.

138

Stavljanje ljudske bezbednosti na vrh agende

mobilizaciji i predlaganju promena koje uti~u na bezbednost na globalnom nivou, sistem nejednakosti ostao isti, naro~ito na nacionalnom i regionalnom nivou. S obzirom na zna~aj koji u ovim raspravama ima rodna perspektiva, postavlja se pitanje: da li ljudska bezbednost, onakva kakvom je defini{e Komisija Sena i Ogate, mo`e pomeriti `enu iz polo`aja predmeta rasprave u polo`aj aktera ,,transformativne‘‘ promene? Odgovor na ovo pitanje mora da bude potvrdan, zato {to svojim shvatanjem ljudske bezbednosti CHS povezuje mikro- i makro-, potrebu za individualnim slobodama sa potrebom za sistemskom promenom. Ova komisija to radi uva`avaju}i ~injenicu da `ena, kao pojedinac, ima pravo na fundamentalne slobode, ali da su `ene, kao socijalna kategorija, sme{tene u okvire dr`avnih sistema u kojima postoji rodna podela i koji su poduprti patrijarhalnim i asimetri~nim odnosima mo}i. Ali, ovo nije dovoljno, zato {to su dr`ave razli~ite po prostornim, istorijskim, socio-politi~kim i kulturnim putanjama. Pored toga veli~ina i slo`enost modernih dr`ava i unutardr`avnih sistema stvaraju rasede izme|u pojedinca, porodice i zajednice. ^esto takvi rasedi slu`e da, kroz procese isklju~ivanja, pot~ine interesi i interesovanja `ena za razli~ite opcije u oblasti javne politike. Mo`e li u takvoj situaciji sveobuhvatan i integrisan pogled na ljudsku bezbednost da stvori prostor za diskurs koji `enama omogu}ava da u~estvuju kako u menjanju uslovâ rasprave, tako i samog procesa, ~ine}i ga uklju~ivijim? Kada je ljudska bezbednost shva}ena kao koncept koji povezuje razli~ite tipove sloboda -- slobodu od uskra}enosti, slobodu od straha i slobodu da se deluje u sopstvenu korist, ta bezbednost mo`e da bude iskori{}ena kao oru|e za spre~avanje stalnog isklju~ivanja `ene i `enskog iskustva. Imaju}i u vidu da su osporena prava i vi{estruka li{avanja rezultat i dr`avnih i ne-dr`avnih akcija, CHS je istakla u prvi plan dve op{te strategije: za{titu i osposobljavanje. Za{tita brani ljude od opasnosti i zahteva usredsre|en napor da se razvijaju norme, procesi i institucije koje se sistematski bave nebezbedno{}u. Osposobljavanje omogu}uje ljudima da razviju svoj potencijal i postanu punopravni u~esnici u procesu dono{enja odluka. Za osposobljavanje su neophodni obrazovanje, informacije, javna rasprava i podsticajno demokratsko okru`enje. Za{tita i osposobljavanje ja~aju jedno drugo, a u najve}em broju situacija oboje su neophodni. Kako tvrde Sen i Ogata: ,,Ljudska bezbednost se bavi o~uvanjem i pro{irivanjem vitalnih ljudskih sloboda. To zahteva kako za{titu ljudi od akutnih pretnji, tako i njihovo osposobljavanje da upravljaju sopstvenim `ivotima.‘‘ (Sadako/Sen, 2003: 2--13.) U odeljcima koji slede ukaza}emo na neka pitanja koja je Izve{taj CHS-a identifikovao kao bitna za ljudsku bezbednost, a potom }emo ih komentarisati.5 5

Ona ~ine osnovu pitanja i preporuka iznetih u izve{taju Komisije za ljudsku bezbednost.

139

Vivijen Tejlor

-- osmi{ljava norme i mere u vezi sa konfliktnim situacijama Nesumnjivo je da su civili glavne `rtve u savremenim sukobima. I norme i mehanizmi za za{titu civila treba da budu oja~ani na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Ovo zahteva sveobuhvatne i integrisane strategije, koje spajaju politi~ke, vojne, humanitarne i razvojne aspekte. Komisija predla`e da se ljudska bezbednost formalno stavi na dnevni red bezbednosnih organizacija na svim nivoima. Postoje veoma zna~ajne praznine u na~inu na koji se po{tuju ljudska prava kada je re~ o dr`avljanstvu i humanitarnom pravu. Te praznine moraju da budu popunjene, kao {to mora da bude poklonjena pa`nja ukidanju neka`njivosti onih koji kr{e ljudska prava. Podjednako je hitno i zadovoljavanje `ivotnih potreba ljudi pru`anjem humanitarne pomo}i. Posebna pa`nja treba da bude poklonjena uklju~ivanju `ena u proces dono{enja odluka o tome {ta zna~e pomo} i osposobljavanje u konfliktnim situacijama. Uz sve ovo, prioritet mora da bude razoru`avanje ljudi i borba protiv kriminala spre~avanjem proliferacije oru`ja i nelegalne trgovine resursima i ljudima.

-- smanjuje proliferaciju oru`ja i tro{kove za vojsku Stavljanje ljudske bezbednosti na vrh dnevnog reda [agenda] zna~i baviti se pitanjem proliferacije oru`ja koje ugro`ava bezbednost ljudi. ^etiri stalna ~lana Saveta bezbednosti UN -- SAD, Ruska Federacija, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo -- odgovorna su za 78 procenata ukupnog izvoza konvencionalnog oru`ja. Nema~ka, preostali veliki izvoznik, odgovorna je za dodatnih 5 procenata. Oko dve tre}ine ovog izvoza odlazi u zemlje u razvoju. Ova trgovina oru`jem podsti~e nasilne sukobe. Ona tako|e ima u`asne posredne efekte na dru{tvo, dr`avno ure|enje i privredu. Kada je re~ o lakom naoru`anju, procenjeno je da u svetu postoji 640 miliona komada trajnog i relativno jevtinog lakog naoru`anja. Grube procene ukazuju da ovim oru`jem biva ubijeno vi{e od 500.000 ljudi svake godine, {to ga de facto ~ini oru`jem masovnog uni{tenja. Pri tom, ovo oru`je jo{ slu`i i za raseljavanje, zapla{ivanje i ugnjetavanje milionâ ljudi. Smanjivanje nelegalnog rasturanja lakog oru`ja zahteva hitnu i usagla{enu pa`nju, kao {to je to pokazalo vi{e od 500 grupa u gotovo 100 zemalja koje su i dr`avama i Ujedinjenim nacijama ukazale na opasnost od lakog naoru`anja. Sve raznovrsniji tipovi i koli~ina oru`ja za masovno uni{tenje -- nuklearnog, hemijskog i biolo{kog -- ugro`avaju kako zemlje u razvoju tako i razvijene zemlje. Moraju se udvostru~iti napori da se poo{tri re`im ne{irenja nuklearnog oru`ja, kao i nadgledanja i promovisanja procesa primene drugih sporazuma i ugovora. Ovi napori za zaustavljanje {irenja oru`ja moraju da u|u u sâm centar javne politi~ke rasprave.

140

Stavljanje ljudske bezbednosti na vrh agende

Izve{taj CHS-a tako|e nagla{ava potrebu osposobljavanja gra|ana da kriti~ki procenjuju bezbednosne prioritete dr`ave tako {to }e, izme|u ostalog, preispitati izdvajanja za vojsku u pore|enju sa izdvajanjima za ostale prioritete ljudske bezbednosti. Dr`ave treba da pove}aju transparentnost svojih izdvajanja, posebno kada je re~ o tro{kovima za vojsku i kupovinu odre|enih sistema naoru`anja. Jedan me|unarodno prihva}en zajedni~ki okvir objavljivanja podataka o izdvajanjima za vojne potrebe u~inio bi ove podatke uporedivim i omogu}io civilnom dru{tvu da se anga`uje u procesu promene struktura vojne bezbednosti.

-- odgovara na migracione probleme Me|u mnogim pitanjima o kojima se raspravlja u Izve{taju CHS-a nalaze se i ona koja se ti~u migracionih procesa. Za ve}inu ljudi migracija predstavlja priliku da se pobolj{a kvalitet vlastitog `ivota. Za druge je migracija jedini na~in da se za{tite, poput onih koji su prinu|eni da be`e zbog sukoba ili ozbiljnog kr{enja ljudskih prava. Mnogi su, tako|e, prinu|eni da napuste svoje domove kako bi se re{ili hroni~ne nema{tine ili iznenadnih pogor{anja kvaliteta `ivota. Pa ipak, ne postoji ustanovljen me|unarodni okvir za obezbe|enje za{tite, ili regulisanje migracija, osim za izbeglice. Jednim takvim me|unarodnim okvirom uspostavila bi se tanana ravnote`a izme|u bezbednosnih i razvojnih potreba zemalja, s jedne strane, i ljudske bezbednosti stanovni{tva koje se seli, sa druge strane. Podjednako je va`no osigurati za{titu izbeglica i me|unarodno raseljenih ljudi, kao i prona}i na~ine kojima bi se okon~ale njihove nevolje.

-- ponovo izgra|uje dr`ave razorene sukobom Odgovornost za za{titu ljudi u sukobu treba da ide uporedo sa odgovorno{}u da se ponovno izgrade i unapre|uju odr`ivi procesi razvoja u postkonfliktnim situacijama. Novi okvir i nova strategija finansiranja -- usmereni na za{titu i osposobljavanje ljudi -- neophodni su za ponovnu izgradnju dr`ava razorenih sukobom. Takav okvir treba da naglasi povezanost mnogih pitanja koja uti~u na ljude, kao {to su uspostavljanje sigurnosti ljudi sna`enjem civilne policije i demobilizacijom boraca; zadovoljavanje najnu`nijih potreba raseljenih ljudi; zapo~injanje rekonstrukcije i razvoja; promovisanje pomirenja i koegzistencije; i unapre|ivanje efikasne vlasti.

-- isti~e u prvi plan politiku kojom smanjuje siroma{tvo i promovi{e pravi~ne trgovinske aran`mane Va`no u analizi CHS-a jeste prihvatanje ~injenice da je ekstremno siroma{tvo sveprisutno. Zbog toga se mora obratiti pa`nja na ispravno funkcionisanje tr`i{ta, kao i na razvoj ne-tr`i{nih institucija koje su klju~ne za iskorenjivanje siroma{tva. Od su{tinske va`nosti su efikasni i pravi~ni trgovinski aran`mani, ekonomski razvoj kojim su obuhva}eni i najsiroma{niji slojevi i pravedna raspodela bogatstva. Upo-

141

Vivijen Tejlor

redo sa svojim bavljenjem hroni~nim siroma{tvom, ljudska bezbednost se usredsre|uje na iznenadne ekonomske padove, prirodne katastrofe, kao i na dru{tveni uticaj kriza. Da bismo u trenutku izbijanja krize u~inili ljude bezbednim, ili im omogu}ili da iza|u iz siroma{tva, potrebni su nam socijalni aran`mani koji bi zadovoljili osnovne potrebe i osigurali ekonomski i socijalni minimum. Povrh toga, treba imati u vidu da tri ~etvrtine svetskog stanovni{tva nema socijalno osiguranje ili siguran posao. Zato se moraju poja~ati napori da se za sve stvore uslovi za odr`iv `ivot i bezbednost koja }e biti zasnovana na radu. Od klju~ne va`nosti je mogu}nost kori{}enja zemlji{ta, kredita, obrazovanja i sme{taja, naro~ito za siroma{ne `ene. Pravi~na raspodela resursâ je klju~ za dostizanje bezbednog `ivota, a ona mo`e da razvije i uve}a kapacitete i stvarala{tvo ljudi. Mere socijalne za{tite i mre`e sigurnosti mogu da pove}aju socijalni i ekonomski minimum. Dr`ave, potpomognute me|unarodnim sistemom, moraju da uspostave mere ranog upozorenja i preventivne mere za slu~aj prirodnih katastrofa i ekonomskih ili finansijskih kriza. Slobode da se koriste osnovni prihod, osnovne zdravstvene usluge, osnovno obrazovanje, sme{taj, fizi~ka sigurnost, ~ista voda i ~ist vazduh -- ono {to mo`e da se nazove socijalnim minimumom -- od su{tinske su va`nosti za ljudsku bezbednost. Tamo gde su drasti~no ugro`eni uslovi za `ivot i slobode, i ljudska bezbednost je smanjena. Zajedno sa hroni~nim siroma{tvom, tri vrste kriza -- ekonomska (uklju~uju}i finansijsku, du`ni~ku i onu izazvanu uslovima trgovanja), prirodna katastrofa i sukob -- predstavljaju najve}u pretnju ljudskoj bezbednosti. Svesno se bave}i ovim ,,rizicima pogor{anja‘‘, Izve{taj CHS-a posve}uje ozbiljnu pa`nju va`nosti za{tite i osposobljavanja ljudi u kriznim vremenima i isti~e u prvi plan dodatnu vrednost ,,padova bezbednosti‘‘ u te`nji ka ljudskom razvoju i naglasak na ,,pravednom razvoju‘‘. Prihvatanje pristupa ljudske bezbednosti zahteva prisustvo nekoliko elemenata, me|u kojima su: (1) ispravno i pravi~no funkcionisanje tr`i{ta, i razvoj netr`i{nih institucija; (2) efikasni i pravi~ni trgovinski aran`mani, ekonomski razvoj u korist siroma{nih i pravedna raspodela bogatstva; (3) podr{ka odr`ivom `ivotu i pristojnom radu; (4) mogu}nost obrazovanja, kori{}enja zemlji{ta, kredita i sme{taja, naro~ito za `ene; (5) mere socijalne za{tite i mre`e sigurnosti za sve situacije; i (6) uspostavljanje mera ranog upozorenja, preventivnih mera i mera za spasavanje, {to je nadle`nost dr`ave, a uz podr{ku me|unarodnog sistema. Ostvarenje ovih ciljeva podrazumeva ponovno procenjivanje prioriteta i na~ina alokacije resursâ.

-- bezbednost zdravlja jeste ljudska bezbednost Zdravlje je su{tinski va`no za ljudsku bezbednost. Uprkos napretku u brizi za za{titu zdravlja ljudi, u 2001. godini je 22 miliona ljudi umrlo od bolesti koje su se mogle spre~iti. HIV/AIDS postaje najve}a zdravstvena katastrofa. Po svojoj hitnosti, dubini i efektima, posebno su va`ne globalne infektivne bolesti, pretnje

142

Stavljanje ljudske bezbednosti na vrh agende

zdravlju izazvane siroma{tvom i ugro`enost zdravlja ljudi koja poti~e od nasilja. Stavljanje ljudske bezbednosti u vrh dnevnog reda zna~i da svi akteri u oblasti zdravlja ljudi treba da unapre|uju zdravstvene usluge kao javno dobro. Veoma je va`no pokrenuti dru{tvenu akciju i ulagati u socijalne aran`mane podr{ke, uklju~uju}i omogu}avanje pristupa informacijama, da bi se uklonili dubinski razlozi lo{eg zdravlja, uspostavili sistemi ranog upozorenja i ubla`ili lo{i zdravstveni efekti onda kada je kriza ve} nastala. Obezbe|ivanje lekova neophodnih za spasavanje `ivota klju~no je za ljude iz zemalja ~ija je ekonomija u povoju. Mora se uspostaviti pravedan re`im u pogledu prava na intelektualnu svojinu kako bi se postigla ravnote`a izme|u inicijativa za istra`ivanje i razvoj sa mogu}no{}u ljudi da koriste one lekove za spasavanje `ivota koji su im dostupni. Globalna mre`a partnerstava za zdravlje koja }e, na primer, unapre|ivati globalno pra}enje i kontrolu infektivnih bolesti jedan je od na~ina re{avanja ovih problema.

-- obrazovanje i informacija o ljudskoj bezbednosti Osnovno obrazovanje i javnost informacija, ~ime se obezbe|uju znanje, `ivotne ve{tine i po{tovanje razlika, posebno su va`ni za ljudsku bezbednost. Komisija sna`no podsti~e me|unarodnu zajednicu da aktivno pomogne u procesu promocije ideje o dostizanju univerzalnog osnovnog obrazovanja, sa posebnim naglaskom na obrazovanju devojaka. U {kolama ne sme da postoji fizi~ka nebezbednost, naprotiv, {kola mora da za{titi u~enike od nasilja, uklju~uju}i i seksualno nasilje. U obrazovanje treba da se usadi po{tovanje razlika i promovi{e vi{estrukost na{ih identiteta kroz uravnote`ene nastavne planove i metodiku nastave. Javna glasila su va`na, zato {to mogu da pru`e informacije o `ivotnim ve{tinama i politi~kim pitanjima, i da daju ljudima re~ u javnoj raspravi. Ne samo da obrazovanje i mediji treba da pru`e informacije i ve{tine kojima }e biti unapre|ene mogu}nosti za zapo{ljavanje i odr`avanje zdravlja ~lanova porodice, oni, tako|e, treba da omogu}e ljudima da aktivno koriste svoja prava i ispunjavaju svoje odgovornosti. [tavi{e, osnovno obrazovanje i javnost informacija mogu da igraju va`nu ulogu u sticanju znanja, ja~anju ve{tina i zalaganju za me|usobno po{tovanje -- a sve to je od su{tinske va`nosti za ljudsku bezbednost. Time {to ljudima omogu}ava slobodu izbora i sposobnost da ostvare svoje potencijale, obrazovanje postaje klju~no za dostizanje ljudske bezbednosti. Uz to, {kola, tako|e, mo`e da bude i pristupna ta~ka za druge intervencije iz oblasti ljudske bezbednosti, kao {to su organizovanje ishrane u {kolskim prostorijama, vakcinisanje, {irenje svesti o opasnosti od nagaznih mina, kao i programi prevencije HIV/AIDS-a. Dopunjeni slobodnim i razli~itim javnim medijima, znanje i obrazovanje mogu zbli`iti ljude i omogu}iti grupama da identifikuju zajedni~ke probleme i do|u do zajedni~kih re{enja. Odr`avanje diskriminacije kroz obrazovanje (rod, etni~ke grupe, religija itd.) nala`e da se u~ini odlu~an napor kojim bi se pobolj{alo {kolovanje nastavnika, kao i sadr`aji nastavnih planova i programa. Obrazovanje i informacije treba da rade vi{e od preno{enja

143

Vivijen Tejlor

znanja. Cilj obrazovanja treba da bude obja{njavanje potrebe za globalnim ljudskim identitetom, u isto vreme po{tuju}i slobodu pojedinaca da imaju razli~ite identitete i pripadnosti. Obrazovanje, tako|e, mora osposobiti pojedinca da stekne odre|ene neophodne ve{tine kako bi mogao da koristi svoja prava i da odgovori svojim obavezama, te da bude u stanju da ostvari svoje potencijale.

Zaklju~ak Bez obzira na to da li je gubitak ljudske bezbednosti spor, tih proces -- ili je pak re~ o iznenadnom, gromoglasnom, vanrednom stanju, on zahteva da se izvr{e odre|eni politi~ki izbori. Taj izbor mora da stavi na agendu bezbednosti pitanja i probleme koji se direktno ti~u ljudi. Pomeranje fokusa sa spoljne agresije ka unutra{njim napetostima, sa bezbednosti granica ka bezbednosti ljudi u okviru tih granica, pa i preko njih, veoma je va`no. Pogled na ljudsku bezbednost iz rodne perspektive uvi|a da pretnje nisu samo politi~ke ili vojne ve} i socijalne, ekonomske i ekolo{ke prirode.6 Zbog toga je va`no koncentrisanje na ulogu ljudske bezbednosti i njene implikacije vezane za pojedinca i zajednicu, isto kao i za dr`avu u okviru globalnog sistema. Ljudska bezbednost uva`ava ~injenicu da li~na za{tita pojedinca poti~e ne samo od o~uvanja bezbednosti dr`ave kao politi~ke zajednice, ve} i od mogu}nosti ostvarivanja individualne dobrobiti i kvaliteta `ivota. Va`no za diskurs o ljudskoj bezbednosti i rodnoj pravdi jeste Senovo (2002) isticanje potrebe da se izazovi globalne pravde i ljudske bezbednosti posmatraju na ne{to druga~iji na~in od onih koji spadaju u standardnu praksu. On iznosi da, dok se rasprave o globalnoj raspodeli ~esto usredsre|uju na pitanje da li ,,siroma{ni postaju siroma{niji, a bogati sve bogatiji‘‘, pa`nja se, tako|e, mora obratiti na pravednu raspodelu bogatstva. Jer, ~ak i kada siroma{ni ne{to dobijaju (za razliku od onoga kad gube), raspodela mogu}nosti i bogatstva mo`e da bude vrlo nepravi~na. Prema Senu, glavno pitanje je da li se ogromno bogatstvo, koje potencijalno donosi proces globalizacije, pravedno deli. Koriste}i analogiju da poka`e nepravdu prema `eni u postoje}im porodi~nim aran`manima, on tvrdi kako nije neophodno pokazati da bi `ivot `ene bio bolji kada bi `ivela izvan porodice, ve} kako pre treba pokazati da su korisni efekti porodi~nog `ivota, s jedne strane, i du`nosti i poslovi, s druge, po tim utvr|enim aran`manima, nepravedno podeljeni izme|u mu{karca i `ene. Globalna pravda, tvrdi Sen, odnosi se na ovaj tip pitanja raspodele. Feministi~ki nastrojeni nau~nici mogu, me|utim, da postave pitanje da li su ovakva nepravda i nejednaki aran`mani proizvod na~ina na 6

Tad`bak{, [arbanov (Tadjbakhsh, 2002) raspravlja o ovome u radu pod nazivom ,,Pregled izve{taja o nacionalnom ljudskom razvoju i implikacijama tog razvoja za ljudsku bezbednost‘‘, mimeografisana verzija, Njujork.

144

Stavljanje ljudske bezbednosti na vrh agende

koji su strukturisana dru{tva i ugra|en patrijarhat. [tavi{e, da li takve nejednakosti podupiru ustanovljene porodi~ne i druge aran`mane kao neophodan aspekt odr`avanja mo}i i postoje}e asimetrije po pitanju polova. U zaklju~ku, tema ove konferencije jeste: da li se izme|u ljudske bezbednosti i `enske bezbednosti mo`e staviti znak jednakosti? Nijedna odr`iva bezbednost bez rodne perspektive ne predstavlja istinski ozbiljan i vitalan doprinos raspravi. Prvo, takva bezbednost daje vrednost dekonstrukciji eksperimentalnog saznanja, tako {to feministi~ka razmi{ljanja, analize i aktivnosti uklju~uje u {iri okvir diskursa o ljudskoj bezbednosti. Na ovaj na~in ona obelodanjuje ta~ke preseka li~nih i institucionalnih oblika mo}i, isprepletenost privatnog i javnog, i dovode}i u pitanje na~in na koji shvatamo autonomne i suprotstavljene centre mo}i. Ona, tako|e, isti~e slo`ene veze izme|u mikro- i makro-[plana], i rodnu hijerarhiju koja postoji u dr`avnim i ne-dr`avnim institucijama. Drugo, u isto vreme dok mi raspravljamo o va`nosti rodne perspektive za ljudsku bezbednost, u raspravu se uvode politika i konstrukcija znanja. Rodna perspektiva otkriva kako dominantni okviri podrivaju zna~aj ljudskog iskustva. Ona nam omogu}ava da ponovo promislimo su{tinske odnose znanja, mo}i, pojedinca i zajednice. Uporedo sa ovim promi{ljanjem ide i potreba da se izlo`e kritici pitanja kako su i za{to postoje}i procesi proizvodnje znanja uobli~eni u okvirima koji automatski isklju~uju `enu i one ljude koji dovode u pitanje status quo. Institucionalni, politi~ki i socio-ekonomski konteksti bacaju svetlo na slo`ene izazove s kojima smo suo~eni stavljaju}i ljudsku bezbednost na vrh agende. Nala`enje prostora za u~vr{}ivanje intervencija politike u okvir klju~nog feministi~kog diskursa jedan je od ovih izazova.

Literatura Acharya, Amitav (2001), u: Human Security: East versus West, International Journal, leto 2001, str. 442--460. Commission on Human Security (2003), Human Security Now: Protecting and Empowering People, New York. International Commission on Inervention and State Sovereignty (2001), The Responsibility to Protect. Ottawa: International Development Research Center. Ogata, Sadako/Sen, Amartya (2003), Human Security Now, CHS Report, New York. Sen, Amartya (1999), Development as Freedom, New York, Anchor Press. Sen, Amartya (2002), ,,Global Inequality and Persistent Conflicts‘‘, tekst predstavljen na konferenciji u Oslu pri dodeli Nobelove nagrade.

145

Vivijen Tejlor

Spike, Peterson V./Sisson Runyan, Anne (1993), u: Global Gender Issues, Boulder, Westview Press. Steinstra, Deborah (1994), u: Women's Movements and International Organizations, St. Martin's Press. Tadjbakhsh, Shahrbanou (2002), u: A Review of National Human Development Reports and the Implications for Human Security, mimeograph version, New York.

Prevela sa engleskog: Dragana Duli}

146

IV LJUDSKA BEZBEDNOST I VOJNO-HUMANITARNE INTERVENCIJE

Lari Miniar*

Lari Miniar

Humanitarni poduhvat: dilema i otkri}a

HUMANITARNI PODUHVAT: DILEMA I OTKRI]A 1. Okolnosti i istra`ivanje U prvom poglavlju se daje op{ti prikaz ukupnog rada, predstavljaju se projekt ,,Humanitarizam i rat‘‘ i njegova metodologija, i predstavlja se na~in na koji je knjiga organizovana.

Prva decenija posle Hladnog rata Prva decenija poslehladnoratovske ere, koja pribli`no odgovara poslednjoj deceniji dvadesetog veka, vreme je vrlo jasne uo~ljivosti me|unarodnih humanitarnih pitanja. Ranije decenije tog veka vezujemo za ratove, oru`ane i hladne, dekolonizaciju i stvaranje Ujedinjenih nacija. U nezaboravne prizore spadaju bitke i boji{ta dva svetska rata i vijetnamskog i korejskog sukoba, nema~ki koncentracioni logori i eksplozija atomske bombe, kao i me|unarodne konferencije sazvane da ratove privedu kraju i uspostave trajne globalne politi~ke i finansijske institucije. Zavr{na decenija milenijuma bi}e upam}ena po seriji konflikata, od kojih svaki ima istaknutu humanitarnu dimenziju. Rat u Persijskom zalivu i raseljavanje ljudi osta}e urezani u pam}enju po ameri~kim raketnim napadima na Bagdad i rekama ira~kih izbeglica, sabijenim uz granicu sa Turskom. Civilni sukobi u Somaliji bi}e zapam}eni po me|uplemenskim krvoproli}ima, banditizmu i plja~kanju, ~ime je bilo ugro`eno ~itavo civilno stanovni{tvo, kao i po prizoru ameri~kih vojnika ~ija tela vuku ulicama Mogadi{a, kroz masu ljudi koji se podsmevaju. Bombardovanje Dubrovnika i smrtonosna pu{~ana paljba na civile u Snajperskoj aleji u Sarajevu vra}aju misli na raspad biv{e Jugoslavije, izazvan etni~kim ~i{}enjima i politi~kom ideologijom. Ratovi u ovom periodu i `rtve tih ratova tako|e uklju~uju genocid u Ruandi i, na kraju decenije, masovni egzodus etni~kih Albanaca sa Kosova i krvoproli}e u Isto~nom Timoru. Iscrpno izve{tavanje o ovim doga|ajima tokom ~itave decenije u~inilo je da ,,humanitarno‘‘ postane doma}a re~. Jedan pretra`iva~ interneta je, proveravaju}i termin ,,humanitarizam‘‘, 2001. godine prona{ao preko petnaest hiljada referenci. Dodatak 1 daje vremensku liniju klju~nih doga|aja iz tih godina. *

Larry Minear, The Humanitarian Enterprise: Dilemma and Discoveries, Kumarian Press, Bloomfield, CT, 2002. Ovde je preveden deo prvog poglavlja: ,,The Setting and the Research‘‘, str. 1--11.

149

Lari Miniar

Bez sumnje, akteri humanitarnih poduhvata devedesetih godina pro{log veka susre}u se sa novom i ~esto opasnijom slikom popri{ta humanitarne akcije. Humanitarne organizacije su sada prinu|ene da se takmi~e sa pobunjenicima isto kao i sa priznatim politi~kim autoritetima. Mnogi od njih deluju bez uva`avanja odredaba me|unarodnog prava, ili ~ak nesvesni postojanja tog prava i svoje obaveze da ga po{tuju i primenjuju. Humanitarne aktivnosti, aktivisti i njihova obele`ja vi{e nisu sveti i nepovredivi. Pojedina~ne agencije za ljudska prava i pru`anje hitne pomo}i -- privatne i javne, multilateralne i bilateralne -- pojavile su se u velikom broju kao pupoljci u prole}e. Namno`ile su se nevladine organizacije (NGO), unose}i vi{e energije, ali i vi{e nereda i zbrke u ono {to se s pravom mo`e nazvati ,,scenom‘‘ kriza. Me|unarodne vojne snage su pozvane da stupe u akciju, koja je ponekad efikasna, ali koja ~esto komplikuje, a ponekad i podriva ukupan humanitarni odgovor. Diplomati i politi~ari otkrivaju da zadovoljavanje potreba ljudi mo`e doprineti me|unarodnom miru i bezbednosti, ali tako|e mo`e poslu`iti i kao prikladno obrazlo`enje za neotklanjanje osnovnih uzroka bede i ugnjetavanja. Me|unarodni mediji postaju aktivniji igra~ u humanitarnoj sferi, ne samo dramatizuju}i ljudske potrebe i ubrzavaju}i odgovore na njih, nego i suvi{e zahuktavaju}i aktivnosti i doprinose}i pre organizovanju akcija tipa ,,Muzi~ari za pomo}‘‘ [Band Aids] nego pronala`enju sistemskih re{enja. U skladu s konvencionalnom mudro{}u, poslehladnoratovska era predstavlja radikalan raskid sa godinama koje su joj prethodile. Za pro{lu deceniju se ka`e da je popri{te ve}eg broja sukoba nego ranije, vo|enih surovije nego ranije, sukoba kojima je pogo|eno vi{e ljudi nego ranije i sukoba koji zahtevaju ve}u humanitarnu pomo}. Na{e sopstveno istra`ivanje, zasnovano na radu drugih instituta koji su uradili mnogo detaljnije studije, nagove{tava donekle druga~iju stvarnost. Nesporno, va`ne vojno-politi~ke promene u protekloj deceniji imaju direktan uticaj na humanitarne poduhvate. Uklanjanje tenzija na relaciji Istok--Zapad pozitivan je razvoj, sa politi~kom neozbiljno{}u supersila, koje su sada manje uticajan faktor u lokalnim konfliktima. Neke od tih konflikata one su suzbile, dok su neke druge finansirale. Bez sumnje, tako|e, uve}avaju se broj unutra{njih aktera i ,,pove}ano zamagljivanje i me{anje razli~itih formi nasilja, bilo da je re~ o politi~kom, ... zajedni~nom [communal], ... (ili) kriminalnom‘‘. Nasilje koje sprovode zara}ene strane, gospodari rata i kriminalci jasno pove}ava te{ko}e s kojima se suo~avaju humanitarne organizacije u obavljanju svog posla. Na humanitarne radnike koji bi se nekada povremeno na{li u unakrsnoj vatri sada se namerno ni{ani kroz opti~ke ni{ane snajperskih pu{aka. Civili kojima je potrebna me|unarodna pomo} vi{e puta moraju da se sele u okviru svoje zemlje nego {to to moraju stranci u izbegli{tvu, izvan nje. Ranjivo stanje i stanje obespravljenosti ovih civila u okviru sopstvenih nacija direktnije uvla~i me|unarodne

150

Humanitarni poduhvat: dilema i otkri}a

organizacije za pru`anje pomo}i i po{tovanje ljudskih prava u konflikte koji proizvode raseljavanje. Koliko god da su su{tinske, ovim promenama slike popri{ta koje do`ivljavaju humanitarne organizacije ne treba dozvoliti da sakriju osnovne kontinuitete koji svoj po~etak imaju u ranijim erama. Zaista, pa`ljivo ~itanje bele`aka predo~ava da ,,Kontinuiteti ... broj~ano uveliko nadma{uju diskontinuitete.‘‘ U stvari, broj konflikata se od ranih 1990-ih smanjuje. Iako je danas verovatnije da }e konflikt izbiti zbog unutra{njih nezadovoljstava nego zbog pretnji, taj fenomen, sâm po sebi, nije skorijeg datuma. Intranacionalno poreklo konflikata ,,jeste opredeljuju}a karakteristika decenija od Drugog svetskog rata naovamo‘‘, sa unutra{njim konfliktima koji su, po~ev{i od ranih {ezdesetih godina, po broju prema{ili me|udr`avne. Klju~ni novi element nije etni~ka napetost, ve} pre narastanje ove napetosti, koju razgorevaju beskrupulozni politi~ari i privatni akteri deluju}i u {irim sredinama i sredinama u kojima su takve aktivnosti lak{e sprovodljive. ^ak i o~evidna istina da su civili u sve ve}em broju `rtve dana{njih konflikata mora da bude iznijansirana. ^esto navo|en statisti~ki podatak da su `rtve rata sa 90 posto vojnih pomerene na 90 posto civilnih ne odnosi se na proteklu deceniju, nego na proteklo stole}e. Velika opasnost za civile bila je `ivotna ~injenica u godinama Hladnog rata, {to pokazuje nehumanost razdora u zemljama kao {to su Etiopija, Mozambik i Angola, a jo{ ranije Bijafra i Al`ir. Iako je lak{a dostupnost modernog oru`ja olabavila tradicionalna dru{tvena ograni~enja nasilja, u vreme Hladnog rata zemlje su napunile lokalne arsenale lakim oru`jem i nagaznim minama, koje sada seju pusto{. [ta je sa o~iglednim porastom potrebe civilne populacije za pomo}i i za{titom? Dostupnost podataka iz prethodno nedostupnih oblasti -- na primer, dr`ava nekada{njeg Sovjetskog Saveza i pojedinih zemalja kao {to je Iran -- glavni je ~inilac koji doprinosi uo~enom pove}anju ove potrebe. Pa ipak, uo~avanje kvantnog skoka potrebe za me|unarodnom pomo}i pre je posledica pro{irenog humanitarnog pristupa i bolje informisanosti nego apsolutnog pove}anja broja pojedinaca kojima je ova pomo} neophodna. Proizlazi da je razlika, po svemu sude}i, u oku me|unarodnog posmatra~a. S obzirom na re~eno, koli~ina finansijskih sredstava obezbe|enih za humanitarnu pomo} tokom devedesetih godina XX veka rasla je mno`ena faktorom pet, i vi{e od toga, tako da je 1999. godine dostigla iznos od 4,365 milijardi ameri~kih dolara. Razumevanje promena humanitarnog pejza`a i pove}avanje efikasnosti me|unarodnih napora da se pru`i pomo} i za{tita ranjivim populacijama podsti~e stvaranje humanitarizma i projekta rata u 1991. godini. Sve ve}e razumevanje humanitarnog izazova tokom perioda posle zavr{etka Hladnog rata predmet je obrade u ovom tomu. Premda se ova studija koristi istra`ivanjem sprovedenim u okviru projekta tokom protekle decenije, njeno te`i{te nije na rezultatima do kojih

151

Lari Miniar

je do{ao neki odre|eni istra`iva~ki tim, ve} pre na onome {to je nau~ila {ira humanitarna porodica i na pitanjima trajne prepirke i neslaganja. Zbog ~ega su va`ne istorijske okolnosti? Za{to ne odgovoriti na civilne potrebe u Somaliji devedesetih godina na na~in na koji je to u~injeno u Bijafri {ezdesetih, u Azerbejd`anu devedesetih, kao u Angoli osamdesetih? Efikasne humanitarne strategije zahtevaju osnovu u preciznoj kontekstualnoj analizi. Prenagla{avanje novog izgleda poslehladnoratovskog pejza`a ograni~ava ono ~emu nas prethodno iskustvo mo`e nau~iti i su`ava sposobnost da se prepoznaju rani znakovi upozorenja na predstoje}e krize. ,,Ako akcija zna~i kretati se preko postoje}ih politi~kih i organizacionih granica, humanitarne agencije mora}e sa vi{e razumevanja da kontekstualizuju svoje aktivnosti u poslehladnoratovskom okru`enju. To }e zahtevati uspostavljanje analiti~kih veza, tamo gde je to odgovaraju}e, sa presedanima iz vremena Hladnog rata, istovremeno reaguju}i na noviju, poslehladnoratovsku dinamiku.‘‘ Konvencionalna mudrost tako|e dr`i da je svaki konfllikt jedinstven. Zaista, na{e studije iz 1992--93. godine slu~ajeva Persijskog zaliva, Centralne Amerike, Kambod`e, Somalije i biv{e Jugoslavije podvla~e na{ utisak iz jednog od ranijih pregleda Sudana da je svaka kriza iz perioda posle Hladnog rata veoma idiosinkrati~na. Svaka takva kriza ima sopstvene glavne uzroke, politi~ku dinamiku i socio-ekonomski uticaj. Ipak, na{e istra`ivanje novih kriza na nivou dr`ave, kasnije tokom decenije -- kao {to su Haiti, Avganistan, zapadna i ju`na Afrika i Kavkaz -- potvr|uje ponovno javljanje zajedni~kih izazova i ograni~enja. Jedna analiza pripremljena za konferenciju UN u februaru 1997. godine pru`ila je priliku za borbu protiv tenzija izme|u idiosinkrazija specifi~nih za odre|enu dr`avu i {irih zajedni{tava ilustrovanih u vi{e od deset studija odre|enih slu~ajeva, izvedenih do tog trenutka. Donekle na na{e iznena|enje, na{i podaci govore da ,,svaka kriza suprotstavlja iste institucije (Ujedinjene nacije, vlade, nevladine organizacije, Crveni krst i Crveni polumesec) istim protagonistima (vlada i pobunjeni~ke grupe, civilni i vojni zvani~nici) u trajnom naporu da se prona|u re{enja problema koji se uvek iznova javljaju (opstrukcija mogu}nosti pristupa humanitaraca, manipulacija pru`enom pomo}i, nepravedni ekonomski odnosi, nepostojanje sposobnih i odgovornih lokalnih struktura)‘‘. Na{ rad novijeg datuma tako|e potvr|uje ove obrasce koji se ponavljaju. Zaista, nijedna kriza nije jedinstvena. Posebnostima konteksta, klju~nim za razumevanje datog konflikta, ne treba dati da zasene pitanja i aktere koji se ponavljaju od jednog mesta do drugog. Nagla{avanje idiosinkrati~nog mo`e da podrije zdravorazumsko planiranje. Na primer, ,,tendencija UN, koju imaju i druge institucije, da svakoj krizi pristupi kao jedinstvenoj‘‘ ograni~ava mogu}nost uo~avanja potencijalnih sinergija humanitarnih aktivnosti i aktivnosti o~uvanja mira. Razumevanje zajedni~kog tako|e ima va`ne prakti~ne posledice. ,,Sve dok se svaka kriza posmatra kao sveta, bez presedana i paralele, bi}e malo prostora za institucionalno

152

Humanitarni poduhvat: dilema i otkri}a

u~enje. Cena ponovnog izmi{ljanja to~ka pojavom svake nove krize jeste ponavljanje gre{aka i sakrivanje mogu}ih pouka.‘‘ Humanitarni poduhvat se sastoji od ~etiri glavne me|unarodne grupe aktera: Ujedinjene nacije i druge me|uvladine organizacije, nevladine organizacije i ~lanovi Me|unarodnog Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Poduhvat uklju~uje i doma}e agencije u podru~jima kriza, iako su u `i`i ovog toma me|unarodni akteri. Humanitarna funkcija je definisana tako {iroko da uklju~uje i pru`anje pomo}i pojedincima kojima je pomo} potrebna i za{titu osnovnih ljudskih prava. Tako|e, istaknuta je i postoje}a interakcija humanitarnih aktera i niza ostalih zvani~nika sa politi~kim, diplomatskim, vojnim i medijskim portfoliom {to imaju uticaja na prostor u kojem se humanitarna akcija odigrava. U svojoj ranijoj studiji humanitarne akcije u Nikaragvi, El Salvadoru i Gvatemali, tokom godina 1981--93, predlo`ili smo koncept ,,humanitarnog prostora‘‘ da bismo opisali oblast -- i politi~ku i geografsku -- u okviru koje se preduzimaju aktivnosti pru`anja pomo}i i za{tite. Pregledaju}i iskustva iz regiona, predlo`ili smo da se ovaj koncept sagleda dinami~no i elasti~no, kao prostor koji se {iri ili skuplja u skladu sa okolnostima. Humanitarni prostor ,,mo`e da bude ograni~en -- ili pro{iren -- akcijama politi~kih ili vojnih vlasti; tako|e, mogu da ga uve}aju -- ili smanje -- i sami humanitarni akteri‘‘. Zaista: ,,Pristup odslikava ne samo ograni~enja nametnuta humanitarnim akterima nego i njihovu sopstvenu ingenioznost, {to rezultuje mobilizacijom humanitarnih resursa i upravljanjem njima.‘‘ Pri kraju decenije ispitali smo zadiranje politizacije u humanitarni prostor, kako na regionalnom i me|unarodnom, tako i na lokalnom nivou. Udru`iv{i prioritet koji su dobile i sopstvenu energiju sa naporom ulo`enim u lobiranje, humanitarne organizacije su uspele da uve}aju dostupan humanitarni prostor: svedoci smo uloge koju je odigralo lobiranje u uspe{nom prihvatanju me|unarodne konvencije o zabrani upotrebe nagaznih mina. Me|utim, jo{ jednom je potvr|eno da je lobiranje sve samo ne ekskluzivno poslehladnoratovski fenomen. Humanitarne agencije na Mirovnoj konferenciji u Hagu, 1899. godine, bile su energi~ni i uspe{ni promotori zabrane upotrebe dum-dum metaka. Devedesete godine su stvorile zna~ajan nov politi~ki prostor za humanitarne inicijative. Razmatraju}i 1992. godine probleme pru`anja pomo}i u okolnostima velike gladi u Sudanu, Fransis M. Deng i ja smo osetili po~etak promene. Prihvatanje stra{nih patnji i smrti izazvanih konfliktom u Sudanu 1986--88. bilo je u o{troj suprotnosti sa mnogo pouzdanijim me|unarodnim potezima iznu|ivanja pristanka zara}enih strana da prihvate operaciju ,,U`e za spasavanje‘‘ u Sudanu 1989. godine. Nadaju}i se boljem u budu}nosti, zabele`ili smo da: ,,Sve ve}a moralna o~ekivanja koja sada uti~u na me|unarodni odgovor na takve tragedije i sve ve}a globalizacija humanitarnih akcija zna~e da patnje koje su, mo`da, ignorisane u pro{losti, danas vi{e ne mogu biti tolerisane.‘‘

153

Lari Miniar

Ipak, evolucija u pravcu ve}eg prostora za humanitarnu akciju ostaje neujedna~ena i krhka. Bez sumnje, op{ti trend je pozitivan. ,,Kako se svet pomera od vremena Hladnog rata ka poslehladnoratovskoj eri, tradicionalno shva}en suverenitet vi{e nije svetinja. Prastara ravnote`a izme|u dr`avnog shvatanja suvereniteta i me|unarodnih izraza solidarnosti sa onima koji pate po~ela je vidno da se pomera u korist onih kojima je neophodna pomo}.‘‘ Me|utim, tokom pisanja ovog rada, 2001. godine, zadatak ~vr{}eg sme{tanja humanitarne akcije u njen naj{iri mogu}i istorijski kontekst dobio je na hitnosti. Napetosti koje se ponovo javljaju nagove{tavaju da je potvrda o smrti Hladnog rata mo`da napisana prerano. Neki zaostali problemi su specifi~ni za odnos Istok--Zapad; drugi odslikavaju vi{e generi~ki problem postavljanja humanitarnih vrednosti u {iri politi~ko-bezbednosni okvir. U jednom novinskom izve{taju, iz aprila 2001. godine, govori se o sve rasprostranjenijem gledi{tu u Evropi da novopostavljena administracija D`ord`a V. Bu{a ponovo rasplamsava Hladni rat. ,,'Kritika SAD drugih zemalja na temelju ljudskih prava', citiraju se re~i jednog analiti~ara, 'izaziva odre|enu sumnju zbog ose}anja koje vlada u Evropi da je to deo povratka na hladnoratovsku politiku, u kojoj su ljudska prava, u stvari, instrument ne~ega drugog'.‘‘ U junu 2001. godine, prime}uju}i nedovoljnu zabrinutost zbog postoje}eg rata u ^e~eniji, jedan novinar je predvideo dinamiku prvog susreta predsednika D`ord`a V. Bu{a i Vladimira Putina. ,,Ove nedelje Bu{ }e ponovo uspostaviti prvo na~elo politike Hladnog rata: da je va`na strate{ka saradnja Moskve, a ne njeno postupanje prema sopstvenom narodu.‘‘ Do septembra 2001. godine veoma selektivna podr{ka administracije multilateralnim institucijama i dogovorima u oblasti bezbednosti i ljudskih prava pothranjivala je zabrinutost za mogu}nost kooperativnog, me|unarodnog re{avanja humanitarnih pitanja. O`ivljavanje geopoliti~kih napetosti Hladnog rata mo`da je, jednim delom, rezultat nazadovanja u politici i pristupima SAD. U {irem smislu, me|utim, o~ekivati da posle godina Hladnog rata uslede era principijelnog multilateralizma i novo ose}anje ~ovekoljublja izgleda istorijski naivno. Retrospektivno, u dobima koja jedno drugo slede, i u okviru ~itavog arsenala konkurentskih ciljeva, humanitarne vrednosti su ~esto bile deveru{e, ali retko mlâde. Na ovoj pro{irenijoj pozadini lekcije iz vremena Hladnog rata i ranije, i dalje su va`ne za kartiranje humanitarnih akcija u novom milenijumu. Ovaj tom, napisan tokom prvih osam meseci 2001. godine, bio je upu}en izdava~u na recenziju u vreme teroristi~kih napada na SAD 11. septembra. Ti doga|aji i odgovor SAD i me|unarodne zajednice na njih imaju dubok uticaj na humanitarne poduhvate i budu}nost me|unarodne saradnje u pitanjima ubla`avanja globalnog siroma{tva, izgradnje nacija, pravde i mira: drugim re~ima, na {iru agendu ljudske bezbednosti. Neke analize su jo{ kategori~nije u vi|enju da poslehladnoratovska era ustupa pred posle-poslehladnoratovskom erom, korenito novim periodom

154

Humanitarni poduhvat: dilema i otkri}a

u kojem se politi~ki i ekonomski savezi menjaju u poku{aju da odgovore na realnost globalnog terorizma. Jo{ jednom, me|utim, nalazimo zajedni~ke crte perioda posle 11. septembra i politi~ke realnosti i humanitarnih akcija tokom Hladnog rata i prvih decenija posle njegovog zavr{etka. U stvari, teroristi~ki napadi upereni protiv SAD i diplomatski, vojni i humanitarni odgovor na njih isti~u u prvi plan mnoge dileme koje ~ine predmet ovog toma. [ire -- i, po mom vi|enju, zloslutne -- implikacije avganistanske krize i odgovora na nju u odnosu na sâm humanitarni poduhvat jesu predmet epiloga ovog toma, napisanog krajem 2001. godine, neka ~etiri meseca od po~etka trajanja novootkrivene preokupacije globalnim terorizmom. Pozivanja na Avganistan su, tako|e, zastupljena u ~itavom tomu, iako, u interesu istorijske ravnote`e i perspektive, sama poglavlja nisu prepravljana tako da obuhvate i iskustva iz perioda posle 11. septembra. Pove}ano isticanje humanitarne dimenzije u prvoj deceniji posle Hladnog rata, sada poja~ano u ranim fazama same krize u Avganistanu, podstaklo je me|unarodne institucije, od kojih su mnoge osnovane ranije tokom tog veka, pa i pre toga, da promene svoje tradicionalne na~ine funkcionisanja. Da bi efikasnije olak{ale ljudske patnje i za{titile fundamentalna ljudska prava, mnoge institucije preosmi{ljavaju svoju osnovnu misiju i preispituju svoje tradicionalne na~ine poslovanja. Me|u pozitivnim dostignu}ima su: -- uva`avanje humanitarnih aktera politi~ke dinamike i dimenzija njihovog u~e{}a u vanrednim stanjima koje oni sti~u; -- ve}a pa`nja koja se posve}uje legitimitetu pitanja i problema sa humanitarnim implikacijama i zagovaranje njihovog re{avanja; -- uvo|enje obezbe|enja koje }e se nositi sa problemom nesigurnosti humanitarnih operacija i osoblja, i dati okvir odgovaraju}oj zajedni~koj upotrebi vojnih sredstava; -- pove}ana pomo} i za{tita interno raseljenih lica; -- ve}a saradnja agencija za pru`anje pomo}i i onih za ljudska prava kao integralnih delova zajedni~kog humanitarnog zadatka; -- bolje nijansirana interakcija sa medijima u vezi sa humanitarnim problemima; i -- sve ve}a pa`nja pitanjima efikasnosti i odgovornosti. S obzirom na to da su, do krajnosti, testirane situacijama u koje su zapadale i ograni~avane kulturom i tradicijom, prilago|avanje humanitarnih organizacija na nove realnosti bilo je, najve}im delom, letargi~no i flegmati~no. Institucionalne reforme humanitarnih aktera nisu dr`ale tempo kojim se menjao vojno-politi~ki pejza`. Ovo zaostajanje je, delom, posledica realnosti da su krajem Hladnog rata klju~ne odlike postoje}eg humanitarnog poduhvata bile sasvim uspostavljene. U stvari, sa izuzetkom

155

Lari Miniar

Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (The International Committee of the Red Cross -- ICRC) i nekih nevladinih organizacija, dostojnih po{tovanja, ,,Dana{nja konstelacija humanitarnih institucija uveliko je proizvod Hladnog rata.‘‘ Zaista, dubina njegovih korena obja{njava za{to se humanitarni aparat tako malo promenio. Brojni strukturni i institucionalni problemi, izneti na svetlo dana neadekvatnim odgovorima na krize u prvoj deceniji, jo{ uvek ~ekaju re{enja. U~injene promene i agenda budu}e akcije predmet su ove knjige.

Projekt Humanitarizam i rat Spajanje porasta humanitarnih aktivnosti i interesovanja za njih, dovodi do porasta istra`ivanja humanitarnih pitanja. Za razliku od 1970-ih i 1980-ih, u kojima smo bili svedoci malog broja studija humanitarnih akcija, napori na pru`anju hitne pomo}i 1990-ih odvijali su se pod ispitiva~kim pogledom i agencija za pru`anje pomo}i, i onih za ljudska prava, i autsajdera. Najbolje snabdeveno me|unarodno skladi{te evaluacija imalo ih je objavljene samo ~etiri u godinama 1986--1990. Usledilo je strmoglavo pove}anje tokom 1990-ih, koje je kulminiralo brojem od 49 objavljenih evaluacija u 2000. godini. Studije konkretnih slu~ajeva postaju doslovno doma}a radinost kojom se bave stare i nove istra`iva~ke grupe. Kada je re~ o agencijama za pru`anje pomo}i, mnoge organizacije postaju svesnije potrebe da razmotre svoje politiku i praksu. A kada je re~ o nauci, polje humanitarnih studija se uobli~ava kao nau~na disciplina i oblast predavanja i u~enja za sebe, unose}i u svoj sopstveni, evoluiraju}i okvir saznanja i shvatanja ekonomije, politike, me|unarodnih organizacija, studijskih oblasti, antropologije, demografije, studija razvoja, pola i mira, i drugih etabliranih dru{tvenih nauka. Jedna od nau~nih inicijativa koja, istovremeno, odra`ava i preoblikuje porast interesovanja za humanitarne akcije jeste projekt Humanitarizam i rat (H & W). Zapo~et krajem 1991. godine, projekt je sme{ten u Grupu za politiku prema izbeglicama u Va{ingtonu i u Providensu na Rod Ajlendu, u Votsonovom institutu za me|unarodne studije Univerziteta Braun. Na Univerzitetu Braun projekt je bio tokom godina 1994--2000, a zatim je, u septembru 2000. godine, preseljen u Fejnstinov me|unarodni centar za borbu protiv gladi u Fridmanovoj {koli za nauku i politiku ishrane Univerziteta Tafts u Medfordu, dr`ava Masa~usets. Projekt povezuje nezavisnu akademsku i analiti~ku osnovu sa grupom organizacija iz prakse koja obezbe|uje finansijsku podr{ku i su{tinski podsticaj za rad, koriste}i potom nalaze i preporuke koji su rezultat tog rada. Humanitarni poduhvat: dileme i otkri}a ispituje evoluciju mi{ljenja i prakse humanitarnih organizacija u vezi sa odre|enim centralnim izazovima. ^ine}i to, ova knjiga nudi ne{to kao kartu puteva sa komentarima, obja{njenjima i tuma~enjima kroz deset i vi{e godina prou~avanja i razmatranja, podvla~e}i na{e najzna~ajnije i najprovokativnije doprinose {iroj debati. Projekt H & W vodi poreklo od studije o

156

Humanitarni poduhvat: dilema i otkri}a

operaciji U`e za spasavanje Sudana (OLS), koju je tim od sedam istra`iva~a izveo 1990. godine. Ideju za ovu operaciju dao je etiopski mirovni aktivista i radnik na pru`anju pomo}i Abdul Mohamed. On je brzo shvatio da OLS otelovljava va`ne inovacije u humanitarnom poduhvatu, a najva`nija od njih su pregovori sa zara}enim stranama u vezi sa omogu}avanjem me|unarodnog pristupa sudanskim civilima koji su se zadesili usred aktivnog gra|anskog rata. Uz podr{ku UNICEF-a i drugih humanitarnih organizacija, na{ tim je obavio razgovore sa vi{e od dve stotine lica u regionu i van njega, pripremiv{i izve{taj koji je postao predmet ispitivanja mnogih agencija, kao i knjiga za {iru ~itala~ku publiku. Na{ rad u Sudanu nai{ao je na odu{evljen prijem. S obzirom na to da su neke od na{ih preporuka imale implikacije koje su dosezale mnogo dalje od Sudana, agencije su nas ohrabrile da uradimo dodatne studije konkretnih slu~ajeva drugih, unutra{njih, oru`anih sukoba i da do|emo do podataka koji }e poslu`iti kao osnov za sistemsku akciju. Zatim je pokrenut projekt H & W, ~ije su finansiranje osigurale organizacije koje su doprinele izradi studije o Sudanu, a projektu su se pridru`ile i druge agencije iz prakse i, kasnije, nekoliko fondacija (videti Dodatak 3). U junu 1992. godine, u prvoj studiji slu~aja H & W, razmatran je me|unarodni humanitarni odgovor na krizu u Persijskom zalivu. Rezultat na{eg rada je bio prvi takav izve{taj o krizi u Zalivu koji je sastavila bilo koja grupa. Humanitarna po usredsre|enju, ali kontekstualizovana u svom {irem politi~kom okru`enju, studija koristi rezultate poseta peto~lanog tima Bagdadu, Amanu, Teheranu, Damasku, Ankari i gradu Kuvajtu, kao i @enevi, Njujorku i Va{ingtonu. Razgovarano je sa vi{e od dve stotine osoba dok su doga|aji jo{ bili sve`i, a zvani~nici jo{ na svojim odredi{tima. Septembra 2000. godine projekt H & W ulazi u svoju ~etvrtu fazu. Ranije godine su donele seriju studija slu~ajeva specifi~nih za odre|enu zemlju ili region u konfliktnoj situaciji, kao {to su Kambod`a, Centralna Amerika, Balkan, Ruanda i Kavkaz. Po~etkom druge faze, u 1994. godini, pokrenuli smo ve}i broj tematskih pregleda pitanja kao {to su humanitarna uloga me|unarodnih vojnih snaga i medija, i humanitarna strana uticaja ekonomskih sankcija. Tokom tre}e faze, od 1997. do 2000. godine, u `i`i na{eg interesovanja bile su dinamika u~enja i promena humanitarnih agencija sa posebnom pa`njom posve}enom eti~kim dilemama i dimenzijama ljudskih prava u humanitarnoj akciji, uklju~uju}i dimenziju pola. ^etvrta faza uklju~uje neka dodatna istra`ivanja, zajedno sa ve}om pa`njom posve}enom {irenju u javnosti na{eg ranijeg i teku}eg rada. Studija o Sudanu je va`na za uspostavljanje oblika i odlika Projekta H & W po kojima }e se, tokom godina, razlikovati od drugih sli~nih poduhvata. Prvo, u istra`ivanju se koristi induktivna metodologija, koja se, u velikoj meri, oslanja na intervjuisanje ~lanova humanitarnih organizacija i pridru`enih institucija, uklju~uju}i suprotstavljene strane u unutra{njim oru`anim sukobima, vlade, medije, lokalno civilno dru{tvo i same osobe pogo|ene konfliktom. Svaka studija baca tu mre`u intervjua {to je mogu}e {ire i dalje. Do danas je u

157

Lari Miniar

okviru projekta obavljeno vi{e od pet hiljada intervjua. Kako bi se ohrabrilo iskreno izra`avanje stavova i pogleda, ljudi su intervjuisani nezvani~no, a imena intervjuisanih osoba su pominjana u vezi sa njihovim izjavama samo uz njihovu posebnu dozvolu. Podaci dobijeni intervjuisanjem su polazi{te na{e analize i obezbe|uju specifi~nost na{im nalazima i preporukama. Za razliku od ostalih istra`iva~kih grupa koje pristupaju humanitarnoj akciji u granicama teorijskog okvira preuzetog iz oblasti politi~kih nauka, me|unarodnih organizacija ili me|unarodnog prava, mi se slu`imo saznanjima iz tih oblasti ispituju}i kako humanitarni poduhvat funkcioni{e i kako aktivnosti koje se preduzimaju u okviru tog poduhvata bacaju svetlo na me|unarodne institucije i norme u razvoju. Mi te`imo da obezbedimo okrilje za razumevanje humanitarne akcije koje je izvedeno iz prakti~nog iskustva i promi{lja to iskustvo. Poglavlja u knjizi po~inju vinjetama izvu~enim iz istra`ivanja ura|enih u okviru projekta i osmi{ljenih da ilustruju hitnost pitanja i problema i iskustvenu prirodu na{eg pristupa. Drugo, na{i primarni korisnici su humanitarne organizacije koje se bave prakti~nim radom. Ovo uklju~uje ~etrnaest agencija UN i drugih me|uvladinih agencija, osam vlada i dvadesetosam nevladinih organizacija, i ~lanove me|unarodnih organizacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca. Tako|e, devet fondacija su na{i najve}i sponzori. Iako je tokom poslednje decenije smanjen onaj deo na{eg ukupnog bud`eta koji obezbe|uju organizacije {to se bave prakti~nim radom, a pove}an deo koji obezbe|uju fondacije, doprinos samih humanitarnih organizacija i dalje je prakti~no od simboli~ne va`nosti. Tre}e, mi smo posve}eni {irokom predstavljanju u javnosti na{eg rada. Organizujemo predstavljanje svakog novog objavljenog istra`ivanja. Na primer, -- Zabrana upotrebe nagaznih mina: studija slu~aja humanitarnog lobiranja, objavljena krajem 2000. godine, bila je predmet radionica u @enevi, Njujorku, Londonu i Najrobiju, anga`uju}i zvani~nike UN, nevladine organizacije, predstavnike vlada i nau~ne radnike. Tako|e, autor studije je stavio svoje nalaze u kontekst problema sa kojima se suo~ila Me|unarodna akciona mre`a za lako oru`je (International Action Network on Small Arms -- IANSA) bave}i se strategijskim pitanjima u pripremanju Konferencije UN o nelegalnoj trgovini lakim oru`jem, odr`ane u julu 2001. godine, koja je, na osnovu tih nalaza, kasnije preispitala svoje naredne korake. -- ^ak i pre objavljivanja sredinom 2001. godine studija Patronat ili partnerstvo: izgradnja lokalnih kapaciteta u humanitarnim krizama bila je predmet radionice na Parlament Hilu u Otavi i u na{oj seriji dijaloga o politici nevladinih organizacija koji se dvaput godi{nje vode u Njujorku.

158

Humanitarni poduhvat: dilema i otkri}a

-- Objavljena 1998. godine, studija Humanitarna akcija na Kavkazu: vodi~ za prakti~ne radnike daje prikaz materijala sakupljenog tokom trajanja serije od pet okruglih stolova organizovanih za agencije sa severnog i ju`nog Kavkaza 1997. godine. Usledilo je jo{ osam strategijskih sednica sa grupama za pru`anje pomo}i odr`anih 1998. godine. Agencije i konzorcijumi za pru`anje pomo}i u regionu {iroko koriste ovaj Vodi~, koji je tako|e u ra{irenoj upotrebi na me|unarodnim i regionalnim tematskim konferencijama. Naporima da se anga`uju radnici iz prakse i oni koji donose odluke projekt je razdvojen od institucija koje ve}im delom obavljaju istra`ivanja o humanitarnim aktivnostima u vezi s njima nego u okviru humanitarnog poduhvata i za njega. U ~etvrtoj fazi daje se jo{ ve}i prioritet {irokom predstavljanju u javnosti, a ovaj tom je primer takvog napora. Najve}i deo na{eg publikovanog korpusa radova bi}e 2002. godine dostupan na CD-ROM-u, ura|enom tako da mo`e da iza|e u susret potrebama radnika u praksi, bez pouzdanog pristupa internetu i agencijama koje obu~avaju radnike za rad na terenu. ^etvrto, sastav sudanskog tima, koji uklju~uje dva Etiopljanina, po jednog Kenijca, Sudanca i troje Amerikanaca, unapred je odredio ono {to je postalo me|unarodni i interdisciplinarni pristup projekta. ^lanovi tima su, svaki u svom domenu, stru~njaci za istoriju, razvojnu ekonomiju, geografiju, komunikacije, politi~ke nauke, me|unarodne organizacije i humanitarnu politiku i upravljanje programima iz ove oblasti. U timovima koji slede udru`ene su osobe koje poznaju humanitarne institucije i praksu sa onima koji su stru~njaci u zemlji ili regionu u kojima se istra`ivanje vr{i. Ovakav pristup odra`ava na{e ube|enje da efikasna humanitarna akcija zahteva i razumevanje konteksta, isto kao i tehni~ku kompetenciju. Preveo sa engleskog: Zoran Pavlovi}

159

Klod Bruderlajn*

Klod Bruderlajn

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

ULOGA NE-DR@AVNIH U^ESNIKA U IZGRADNJI LJUDSKE BEZBEDNOSTI: SLU^AJ NAORU@ANIH GRUPA U RATOVIMA UNUTAR DR@AVA Rezime U okviru projekta analize uloge ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti, ovaj tekst ispituje ulogu naoru`anih grupa u za{titi civilnog stanovni{tva, tokom unutra{njih oru`anih sukoba. Bavi se neophodno{}u da se izaberu efikasne strategije kako bi se pove}ale prijem~ivost i uskla|enost naoru`anih grupa sa me|unarodnim normama. U njemu se analiziraju razli~iti faktori koji uti~u na prijem~ivost naoru`anih grupa, izme|u ostalog, vojni, politi~ki, ekonomski i kulturni problemi. U njemu se tako|e izla`u strategije ~iji je cilj pro{irivanje sposobnosti naoru`anih grupa u cilju za{tite civila, kao i strategije koje se sastoje u vr{enju pritiska na naoru`ane grupe.

Predgovor Pojam ljudske bezbednosti koji se trenutno javlja predstavlja novo vi|enje koje se na jedan globalan na~in interesuje za izvore nesigurnosti {to poga|aju ljudska bi}a u planetarnim razmerama. U ovom vi|enju se li~na bezbednost vi{e ne defini{e isklju~ivo u domenu Dr`ave i kao posledica dr`avne bezbednosti. Koreni savremenih nesigurnosti su razli~iti i vezani su, izme|u ostalog, za dru{tvene, ekonomske faktore, faktore vezane za `ivotnu sredinu i zdravlje. Ove nesigurnosti sve vi{e prelaze dr`avne granice i izazivaju posledice u svetskim razmerama. Izraz ,,ljudska bezbednost‘‘, ma koliko bio nov, zasniva se na idejama razmatranim tokom jednog i po veka, od stvaranja Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) 1864. godine, preko Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i @enevskih konvencija iz 1949. Ljudska bezbednost koristi kao referentnu ta~ku bezbednost populacija. Da bi ljudska bi}a bila bezbedna, moraju `iveti za{ti}ena od upornih pretnji, bilo da su nasilne ili ne, njihovim pravima i bezbednosti. U ovom vi|enju, interesujemo se za pretnje ljudskoj bezbednosti koje se ~esto zanemaruju, *

Izvor: Claude Bruderlein, ,,Le rôle des intervenants non étatique dans l'édification de la sécurité humaine: Le cas des groupes armés dans les guerres intra-étatiques‘‘, http://www.humansecuritynetwork.org/docs/report_may 2000_2-f.php

161

Klod Bruderlajn

a proisti~u iz faktora povezanih sa ekonomijom, ishranom, zdravljem i `ivotnom sredinom, kao i sa problemima kao {to su droge, terorizam, organizovani kriminal, nagazne mine i nasilje zasnovano na polnoj pripadnosti. Ovaj pristup ne nudi jedinstvenu definiciju osnova ljudske bezbednosti, ve} vi{e te`i da diversifikuje koncepciju problema koji se ti~u bezbednosti. On `eli da prepozna potrebe naroda kada je re~ o bezbednosti, kao i potrebe dr`ava, i poku{ava da rizike svede na minimum i da usvoji preventivne mere kako bi se smanjile ljudske ranjivosti, a tamo gde te mere do`ive neuspeh, da preduzme palijativne akcije. Ne-dr`avni faktori, bilo da je re~ o naoru`anim grupama, privatnim korporacijama ili nevladinim organizacijama, igraju klju~nu ulogu u napretku ili nazadovanju nivoa ljudske bezbednosti. Mere koje treba preduzeti da bi se pobolj{ala ljudska bezbednost ~esto zahtevaju u~e{}e brojnih ne-dr`avnih faktora, posebno nevladinih organizacija; to je slu~aj, na primer, sa problemom odgovaranja na potrebe populacija izme{tenih zbog sukoba, pritisaka izvr{enih u korist stro`ih kontrola trgovine oru`jem, ili podr{ke vladama koje `ele da o~uvaju ili da povrate u prvobitno stanje krhku `ivotnu sredinu. Ljudska bezbednost mo`e da poslu`i kao ta~ka konvergencije kako dr`avnim tako i ne-dr`avnim faktorima koji `ele da se uhvate uko{tac sa osnovnim uzrocima svetske nesigurnosti. U novom svetskom kontekstu ne-dr`avni faktori su u posebno dobrom polo`aju da u~vrste ljudsku bezbednost, a ponekad, u slu~aju propalih dr`ava, mogu biti jedini koji su ovla{}eni da to u~ine. Tokom unutra{njih sukoba ne-dr`avni ~inioci u`ivaju neposredniji pristup lokalnim zajednicama i, na lokalnom nivou, poseduju zna~ajniji potencijal za u~vr{}ivanje sposobnosti od uobi~ajenih ~inilaca. Ne-dr`avni faktori igraju veoma raznolike uloge na polju za{tite ljudske bezbednosti: organizacije poput MKCK-a ili ,,Oxfam‘‘-a deluju kao agencije poslednjeg pribe`i{ta kada vlade nisu u stanju da odgovore na hitne potrebe; NVO poput italijanske verske zajednice ,,San Egidio‘‘ olak{avaju pregovore izme|u zara}enih strana, a medijske inicijative poku{avaju da oja~aju mir, kao {to je slu~aj sa Radio-Ijambom u Ruandi. Internet-zajednica predstavlja nov i malo kori{}en faktor koji se anga`ovao, da navedemo samo jedan primer, u ponovnom spajanju porodica.1 Takvi faktori deluju van prinuda restriktivnih mandata spoljne politike koji se primenjuju na dr`avne institucije i imaju povla{}en pristup oblastima koje su nedostupne zvani~nim ~iniocima. Mogu, a da pri tom ne izgube sopstveni kredibilitet, da preduzmu istovremene pregovore sa razli~itim stranama u sporu. Mogu se 1

Me|unarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) napravio je internet-sajt kako bi pomogao ~lanovima porodica iz biv{e Jugoslavije da se me|usobno prona|u. U tom cilju su instalirani kompjuteri u prostorijama MKCK-a u Albaniji, Makedoniji, Saveznoj Republici Jugoslaviji i Bosni i Hercegovini. Videti: http://www.familylinks.icrc.org. Osim toga, samo 100 dana po dolasku snaga za odr`anje mira OUN, ekipa koju je uspostavio Me|unarodni komitet za pomo} (IRC) ve} je nudila internetsku uslugu na Kosovu. Ovaj projekt je davao lokalnim organizacijama besplatan i pouzdan pristup uz malo tro{kova i doprineo je ponovnom spajanju porodica. Videti internet-sajt ,,Kosovo Website Project‘‘-a na: http://www.ipko.org.

162

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

obratiti direktno narodnim pokretima i raditi daleko od o~iju politike i javnosti. Osim toga, ne-dr`avni faktori su u boljem polo`aju za stvaranje mre`e koja uklju~uje predstavnike gra|anskog dru{tva i za zajedni~ko koncentrisanje na dugoro~nije pristupe. Manje su podlo`ni optu`bama za uplitanje ili kr{enje principa suverenosti dr`ava. Ukratko, ti faktori su ~esto fleksibilniji od dr`avnih faktora, naro~ito u situacijama unutra{njeg sukoba. Sve ve}a uloga koju igraju ne-dr`avni faktori u za{titi ljudske bezbednosti, tokom konfliktnih situacija, ipak postavlja vi{e problema. Mno{tvo ,,nezvani~nih‘‘ faktora mo`e ote`ati koordinaciju napora i dodeljivanje odgovornosti. Ne-dr`avni ~inioci tako|e mogu raspolagati nedovoljnim politi~kim uticajem ili resursima da bi postigli svoj cilj. Mogu biti nedovoljno obave{teni ili svesni uloga, {to ih ~ini podlo`nim da u nekom sukobu usvoje pristrasne pozicije. Osim toga, izre~en je argument po kojem time {to daju prednost gra|anskom dru{tvu oni li{avaju dr`avu, koja se ve} nalazi u te{kom polo`aju u pogledu korisnih resursa. Pojam ,,ne-dr`avnih ~inilaca‘‘ obuhvata veliki broj tipova ~inilaca, koji igraju razli~ite uloge unutar dru{tava suo~enih sa sukobima. Me|u ne-dr`avnim ~iniocima mo`emo da navedemo naoru`ane grupe, NVO, korporacije, obrazovne institucije, privatne donatore, verske organizacije, nau~nu zajednicu, pojedince, medije i, sve ~e{}e, internet-zajednicu. Zajedni~ke karakteristike koje ih razlikuju od dr`avnih ~inilaca ti~u se njihove ,,nezvani~ne‘‘ prirode, njihove ve}e fleksibilnosti i, ~esto, ~injenice da ne snose odgovornost u o~ima nacionalnih i me|unarodnih zakona. Od su{tinskog je zna~aja utvrditi nekoliko strogih razlika izme|u razli~itih tipova ne-dr`avnih ~inilaca. Ve} mo`emo da konstatujemo kriti~nu ulogu koju igraju ne-dr`avni faktori u razli~itim klju~nim domenima ljudske bezbednosti, izme|u ostalog, u nedozvoljenoj trgovini lakim oru`jem, mobilizaciji dece-vojnika i upotrebi nagaznih mina. Vode}a uloga ne-dr`avnih ~inilaca u uspostavljanju Me|unarodnog krivi~nog suda, kao i u ratifikaciji Sporazuma iz Otave (koji zabranjuje upotrebu nagaznih mina), dobro ilustruje mesto koje zauzimaju na {ahovskoj tabli. Treba, dakle, da poku{amo da bolje shvatimo njihovu ulogu i da identifikujemo strategije koje omogu}avaju da u punoj meri iskoristimo njihov doprinos izradi i stupanju na snagu me|unarodnih normi. Ovaj ~lanak se intresuje za naoru`ane grupe kao ne-dr`avne faktore anga`ovane u nasilnoj akciji. Posebno se bavi ulogom i odgovorno{}u naoru`anih grupa na planu uspostavljanja me|unarodnih humanitarnih normi i standarda ljudskih prava okom unutra{njih oru`anih sukoba. Ovde se ograni~avamo na ispitivanje ovog posebnog tipa ne-dr`avnih ~inilaca i ovih posebnih okolnosti, da bismo poku{ali da ilustrujemo prohteve i prednosti izrade strategije kako bi se radilo zajedno sa ne-dr`avnim ~iniocima na pitanjima koja se ti~u ljudske bezbednosti. Nadamo se da }e ova inicijativa inspirisati i druge poku{aje ~iji bi cilj bio izrada novih strategija

163

Klod Bruderlajn

radi zajedni~kog rada sa svim tipovima ne-dr`avnih ~inilaca na pitanjima koja se ti~u ljudske bezbednosti. U prvom delu ovaj ~lanak ispituje strategije koje treba da privole naoru`ane grupe da po{tuju humanitarno pravo, {to bi zna~ajno doprinelo nivou ljudske bezbednosti me|u ugro`enim stanovni{tvom. Zatim se bavimo kompleksno{}u i raznoliko{}u naoru`anih grupa, kao i inherentnim neodre|enostima me|unarodnog prava u odnosu na ne-dr`avne faktore, analiziraju}i perspektive i te{ko}e koje se javljaju kada se radi sa naoru`anim grupama na pitanjima humanitarnih normi i standarda ljudskih prava. Kona~no, ispitujemo glavne strategije za pridobijanje naoru`anih grupa da uspostave me|unarodne norme.

Naoru`ane grupe u unutra{njim oru`anim sukobima Unutra{nji oru`ani sukob danas predstavlja jednu od najdramati~nijih pretnji ljudskoj bezbednosti. Samo tokom 1998. godine nasilni sukobi su izbili u najmanje 25 zemalja. Me|u njima, 23 su bili unutra{nji sukobi sa barem jednom naoru`anom ne-dr`avnom grupom.2 Naj~e{}a karakteristika unutra{njih sukoba jeste kr{enje humanitarnih prava i li~nih prava od strane naoru`anih grupa, pobunjeni~kih pokreta ili privatnih milicija u velikim razmerama.3 [iroka rasprostranjenost naoru`anja, posebno lakog oru`ja i kopnenih mina, i erozija dr`avne kontrole, dovode do porasta pretnji ljudskoj bezbednosti zbog, s jedne strane, ~injenice da pojedinci postaju mete nasilja, a s druge strane, zbog organizovanog kriminala i nasumi~nog nasilja koji se ra|aju u tim haoti~nim uslovima. Naoru`ane grupe istina nisu odgovorne za celokupno nasilje nad civilima, ali njihovo prisustvo unutar civilnih populacija sigurno doprinosi nemogu}nosti razlikovanja boraca od ne-boraca, razlikovanja koje je osnova principa humanitarne za{tite. U takvom kontekstu postaje obavezno shvatanje i unapre|ivanje nametanja odgovornosti naoru`anim grupama naspram civila, kako bi se ustanovile strategije za{tite.4 I pored sve ve}e uloge koju tokom unutra{njih sukoba igraju naoru`ane ne-dr`avne grupe, me|unarodno humanitarno pravo (MHP) i standardi ljudskih 2 3

4

Videti Imenik SIPRI 1999, Armaments, Disarmaments and International Security, Oxford, University Press, 1999. U svom izve{taju o za{titi civila u oru`anim sukobima generalni sekretar OUN je ukazao na slede}e: ,,Tokom oru`anih sukoba smrt civila i uni{tavanje civilnih infrastruktura danas vi{e nisu samo nuspojave rata; ne-borci su direktne mete. Nasilje ~esto vr{e ne-dr`avni ~inioci, izme|u ostalog, neredovne snage i privatne milicije.‘‘ [prevod], Dokument S/1999/957 OUN od 8. septembra 1999, str. 2. Da bi unapredio ovo razumevanje odgovrnosti, Henry-Dunant Center for Humanitarian Dialogue i Human Security Program Univerziteta Harvard zajedni~ki su organizovali radionicu stru~njaka koja se bavila ulogom i odgovornostima naoru`anih grupa prema civilima, koja se odr`ala u @enevi 14. i 15. decembra 1999. Rezultati ovog sastanka bili su predmet rasprava tokom jednog kasnijeg sastanka u organiziciji Centra Henry-Dunant i Wilton Park-a u februaru 2000. Ovaj tekst je delimi~no zasnovan na raspravama odr`anim tokom ova dva susreta.

164

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

prava nude veoma ograni~ene mogu}nosti da se naoru`ane grupe privole na njihovo po{tovanje, iako je izra|en skup zakonskih mehanizama koji dr`avnim ~iniocima daje detaljan okvir za usmeravanje pona{anja njihovih boraca tokom oru`anih sukoba. Ova neuskla|enost izme|u dr`avnih i ne-dr`avnih ~inilaca ilustruje u kojoj je meri razvoj humanitarnog prava podre|en razmatranjima politi~ke prirode, osporavaju}i bilo kakvu funkciju za{tite naoru`anim grupama, za razliku od dr`avnih ~inilaca. I pored klju~ne uloge koju tokom unutra{njih sukoba igraju naoru`ane grupe, pravo ljudskih prava je de jure primenljivo samo na dr`avne entitete, a MHP nudi samo op{te principe za{tite, koji su prikazani u ~lanu 3 (zajedni~ki za ~etiri @enevske konvencije), i odre|ena pravila obavezivanja, koja su prikazana u 2. Dodatnom protokolu. Osim toga, tokom sukoba niskog intenziteta ~esto se de{ava da uslovi primene MHP-a nisu zadovoljavaju}i. Ve}ina naoru`anih grupa bila je isklju~ena sa konferencija o me|unarodnim normama koje se primenjuju na oru`ane sukobe, a kontakti sa naoru`anim grupama predmet su intenzivnih i mnogostrukih politi~kih pritisaka. Zaziranje dr`ava da priznaju ulogu ne-vladinih naoru`anih grupa u sprovo|enju me|unarodnih normi bilo je nedavno prikazano na Rimskoj konferenciji o stvaranju Me|unarodnog krivi~nog suda. Ova konferencija, uz u~e{}e predstavnika stotina NVO-a (me|u kojima odre|ene u`ivaju zvani~an status) me|u delegacijama 130 dr`ava predstavnica, nije imala nijednog predstavnika neke naoru`ane grupe. Statut progla{en jula 1998. tokom Konferencije predvi|a malo normativnih mogu}nosti putem kojih bi mogli da se zaklju~uju sporazumi sa naoru`anim grupama, a nametnute obaveze se primenjuju samo na dr`ave i pojedince. Izme|u ostalog, Statut ne daje ne-dr`avnim ~iniocima nikakve pravne osnove na polju sudskog gonjenja za ratne zlo~ine, i to pored ~injenice da je upravni kadar naoru`anih grupa ~esto jedini entitet koji je u stanju da izvr{i kontrolu ne-dr`avnih boraca. Imamo pravo da dovedemo u pitanje osnovanost tih zakonskih odredbi, u situacijama kada je neka vlada izgubila mo} da izvede pred sud ne-dr`avne kriminalce ili je odustala od te mo}i u okviru nekog mirovnog procesa, kao {to je to bio slu~aj u odnosu na borce FRU-a [na engleskom RUF] u Sijera Leoneu. Izre~ena je tvrdnja kako ve}ina naoru`anih grupa verovatno ne bi bila u stanju da po{tuje obaveze proistekle iz me|unarodnih sporazuma, s obzirom na njihovu nesposobnost ili odbijanje da po{tuju te norme tokom svojih operacija. Ipak, s obzirom da je to ta~no i za, u velikoj meri, brojne dr`avne ~inioce, naro~ito tokom kompleksnih hitnih situacija, aktivno u~e{}e naoru`anih grupa u za{titi civila prilikom oru`anih sukoba ipak bi trebalo da bude zatra`eno. Kao op{te pravilo mo`e se re}i da je upotreba sile od strane naoru`anih grupa van legalnih ili legitimnih okvira. Napori da se ove grupe privole na po{tovanje nacionalnih ili me|unarodnih normi mogu se u~initi u najboljem slu~aju naivnim, a u najgorem korumpiranim faktorima politi~ke prirode. Ipak, dugo iskustvo humanitarnih organizacija, bilo da je u pitanju MKCK ili druge istaknute humanitarne organizacije koje pregovaraju sa razli~itim

165

Klod Bruderlajn

naoru`anim grupama, dokazalo je potencijalne pozitivne efekte takvog dijaloga za civilno stanovni{tvo. Sa prakti~nog gledi{ta, naoru`ane grupe ostaju klju~ni faktori na polju strategija za{tite: -- u svojstvu de facto vlada na teritorijama koje kontroli{u; -- u svojstvu vojnih entiteta koji aktivno u~estvuju u borbama; -- u svojstvu vlasti odgovornih za za{titu humanitarnih operacija; i -- u svojstvu politi~kih entiteta koji bi bili eventualne stranke prilikom mirovnih pregovora.

Strategije kojima }e se posti}i da se naoru`ane grupe pona{aju u skladu sa me|unarodnim standardima Stru~njaci tvrde da treba razlikovati dve etape u pristupima naoru`anim grupama kada je re~ o humanitarnim pitanjima. Prvo, treba proceniti glavne odlike grupe koja je na delu i stepen njene kohezije kako bi se presudilo da li je prikladno uspostaviti produktivan dijalog sa tom grupom. Iako ta procena ponekad zahteva preliminarne kontakte sa grupom, njen cilj je izvr{avanje kriti~ke analize vrednosti eventualnog dijaloga sa naoru`anom grupom, nezavisno od pozicije koju su usvojile njene vo|e prema humanitarnim pitanjima. Kada se izvr{i ova preliminarna analiza, treba napraviti planove za uspostavljanje dijaloga humanitarnog karaktera sa grupom, vode}i ra~una o razli~itim faktorima koji uti~u da grupa bude prijem~iva prema me|unarodnim standardima.

Definisati glavne karakteristike naoru`anih grupa Ve}ina stru~njaka se sla`e da pre nego {to se sa naoru`anim grupama pregovara treba ustanoviti koje su im glavne karakteristike. Ipak, s obzirom na veliku raznovrsnost me|u njima, koje se kre}u od milicija koje se pona{aju poput mafije do verskih pokreta i korporativnih armija, ne savetuje se utvr|ivanje previ{e specifi~nih op{tih opisa. Osim toga, cilj definicije ne bi trebalo da bude isklju~ivanje neke strategije za{tite datih grupa, ve} identifikacija minimalnih organizacionih normi koje bi te kontakte mogle da u~ine korisnim. Dakle, glavne odlike naoru`anih grupa mogu se opisati na slede}i na~in:

a. Jedinstvena komandna struktura: Borci su organizovani prema jedinstvenoj komandnoj strukturi ~ije institucije po{tuju. Komandanti barem minimalno kontroli{u pona{anje boraca, posebno kada je re~ o na~inu postupanja sa civilima. Svaki dijalog o humanitarnim pitanjima preduzet sa razbijenim grupama ili grupama sa ozbiljnim unutra{njim podelama rizikuje da bude neplodan, ili ~ak kontraproduktivan.

166

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

b. Upotreba nasilja da bi se postigli politi~ki ciljevi: Grupa se upu{ta u politi~ku borbu, to jest u poku{aj redefinisanja nasilnim sredstvima politi~kih i pravnih temelja dru{tva. Obi~no se nasilje upotrebljava ne kao vojna taktika usmerena ka preuzimanju vlasti, ve} u cilju ~injenja neodr`ivim politi~kog status-a quo. U tom kontekstu nasilje mo`e poprimiti nebrojene oblike, uklju~uju}i i naspram civila, me|u kojima su krvoproli}e, silovanje, otmica dece, mu~enje, iznu|ivanje, uni{tavanje `etve, izvora vode, lokalnih pijaca i civilnih infrastruktura, {to }e re}i, napadi na {kole, administrativne kancelarije, zasede na komercijalnim putevima, elektri~nim vodovima za napajanje itd. Borci se ~esto upu{taju u paralelne kriminalne aktivnosti, upotrebljavaju}i snagu da bi se dokopali odre|enih resursa aktivnostima kao {to su iznu|ivanje, {verc droge, nedozvoljena trgovina drvetom ili dijamantima itd. Tokom sukoba -- to je slu~aj u Kolumbiji i u Mijanmaru -- dvostruki aspekt aktivnosti boraca postavlja pitanje kohezije grupe kao politi~ke celine. Tolerancija prema autonomnim kriminalnim aktivnostima boraca dovoljno je dobra mera stepena kontrole grupe od strane njenih rukovodilaca.

c. Autonomija u odnosu na dr`avnu kontrolu: Pitanje dr`avne kontrole ~esto je te{ko re{ivo. Ponekad je te{ko razlikovati autonomne provladine snage, kao {to su paravojne grupe u Kolumbiji i paravojne snage koje su pod kontrolom dr`ave, kao {to je Armija ju`nog Libana u zoni okupiranoj od strane Izraela. Procena nivoa kontrole koju dr`ava vr{i nad paravojnim grupama ote`ana je ~injenicom da ove grupe imaju dodatnu funkciju da oslobode dr`avu od odgovornosti za akcije koje preduzimaju ove grupe. Logisti~ka podr{ka koja se dodeljuje nekoj paravojnoj grupi od strane vladinih snaga, na primer, u slu~aju vazdu{nog transporta, va`an je, ali ne i odlu~uju}i pokazatelj vladine kontrole. Nivo kontrole koju vr{e rukovodioci nad pona{anjem boraca ostaje klju~ni pokazatelj nezavisnosti grupe.

Stru~njaci generalno preporu~uju oprez kada je re~ o grupama ~ije karakteristike ne zadovoljavaju jedan ili vi{e ovih kriterijuma, naro~ito u slu~aju novoformiranih grupa koje se ~esto pojavljuju u okviru neke propale dr`ave. Naoru`ane grupe koje su nesposobne da primenjuju autoritet na svoje borce i da im nametnu norme pona{anja slabo su sklone da se anga`uju u plodnom dijalogu o pitanjima humanitarne prirode. Jedan takav dijalog mo`e, osim toga, da {kodi onima koji preuzimaju inicijativu. Me|u grupama ovog tipa mo`emo da pomenemo neregularne i neorganizovane borce, bande kriminalnog tipa, razbojnike i plja~ka{e. Nasilja ~injena od strane ovih tipova grupa neizbe`no }e zahtevati mere koje su vi{e prinudne, koje se nu`no ti~u odgovornosti koje dr`ave moraju da uspostave i da odr`e javni red na svojoj teritoriji. Ako bi se nacionalna vlada pokazala kao nesposobna ili neodlu~na da izvr{i svoje odgovornosti, me|unarodni posrednici mogu biti pozvani da to u~ine, saglasno Poglavlju 7 Povelje Ujedinjenih nacija. Humanitarne organizacije su iz svog mukotrpnog iskustva doznale o riziku u susretu sa ovim slabo organizovanim grupama, kada je humanitarno osoblje postajalo lak plen za plja~ka{ke grupe.

167

Klod Bruderlajn

Iz iste perspektive odre|eni stru~njaci nagla{avaju kako bi volja naoru`anih grupa da se prilagode osnovnim humanitarnim principima trebalo da se procenjuje pre uspostavljanja kontakta, naro~ito u slu~ajevima nasilnih naoru`anih grupa poznatih po svom samovoljnom i zlonamernom pona{anju prema civilima. Postoji rizik da bi svaki kontakt sa takvim grupama mogao slu`iti samo da se takvim grupama dâ politi~ki legitimitet, bez stvarne nade da }e ove promeniti svoje pona{anje. Druge grupe, medu kojima i MKCK, mi{ljenja su da bi ovakva procena zahtevala barem razmenu mi{ljenja sa vo|ama grupa i da nikada ne bi trebalo da u samom po~etku isklju~imo mogu}nost eventualne saglasnosti sa humanitarnim normama od strane naoru`anih grupa jedino na osnovu tog merila.

Procena prijem~ivosti naoru`anih grupa za me|unarodne norme Po{to smo identifikovali naoru`anu grupu sa kojom `elimo da uspostavimo dijalog o humanitarnim pitanjima, uspeh strategije velikim delom zavisi od dubinske analize prijem~ivosti grupe za humanitarne norme i norme koje kao svoj predmet imaju prava pojedinca. Prijem~ivost date grupe ~ini se zavisnom od vojnih, politi~kih, ekonomskih, dru{tvenih i kulturnih faktora. Da bi se procenila dobra volja i sposobnost grupe da po{tuje ove norme, va`no je da se dobro razume dinamika grupe u svim tim oblastima.

Vojni faktori Osim organizacionih karakteristika naoru`anih grupa, koje smo izneli u prethodnom odeljku, podesno je voditi ra~una o vojnim faktorima koji su igri, izme|u ostalog, o vojnim i takti~kim stanovi{tima koja dominiraju na terenu. Sa vojnoga gledi{ta, princip ~iji je cilj razdvajanje boraca od civila ~esto se ne-dr`avnim naoru`anim grupama ~ini nerazumnim, po{to ove grupe ra~unaju upravo na ovu blizinu sa civilnim stanovni{tvom: -- da bi izbegli da ih napadnu druge strane (na primer, u [ri Lanki); -- da bi se osigurao njihov fizi~ki i ekonomski opstanak (na primer, u Sijera Leoneu i u Sudanu); -- da bi se konsolidovala njihova kontrola nad nekom teritorijom i nad njenim resursima (na primer, u Kolumbiji i Mijanmaru); ili -- da bi se izvr{io pritisak na suprotstavljenu stranu terorisanjem ili raseljavanjem stanovni{tva (na primer, u DR Kongu, u Burundiju i u Ugandi). Mo`emo potvrditi da u vojnim okvirima prijem~ivost naoru`anih grupa za humanitarne norme implicira sposobnost da se, barem delimi~no, razdvoje borci od okolnih civilnih populacija. Ova sposobnost }e zavisiti od vi{e faktora, me|u kojima su:

168

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

-- ranjivost grupe na napade, vazdu{ne ili druge; -- njena zavisnost od nacionalnih resursa, nasuprot inostranoj podr{ci (na primer, ljudski resursi sme{teni u kampovima za izbeglice pre u grani~nim oblastima nego u lokalnim naseljima); -- kontrola koju grupa vr{i na datoj teritoriji; i -- vojne prednosti koje se mogu izvu}i od seoba mnogobrojnog stanovni{tva. Humanitarne organizacije i drugi faktori koji tra`e od naoru`anih grupa da se povinuju me|unarodnim normama mogu se nalaziti u nepovoljnom polo`aju za vr{enje zna~ajnog uticaja na ove faktore. Istina je da }e analiza vojne pozicije grupe, koja vodi ra~una o ovim parametrima, olak{ati planiranje pregovora koji se vode sa naoru`anim grupama. Humanitarne organizacije ne mogu o~ekivati da }e naoru`ane grupe koje na terenu trpe zna~ajne pritiske praviti velike ustupke u pogledu distancije koju treba po{tovati u odnosu na civilno stanovni{tvo. Naoru`ane grupe mogu, uprkos tome, da budu otvorene za predloge koji se ti~u prakti~nih mera pogodnih da pomognu narodu u vreme krize, kako bi se izbeglo prisilno raseljavanje stanovni{tva od strane vladinih snaga.5 Stepen do kojeg humanitarne organizacije treba da razmatraju ovakve operacije, ili ~ak da u~estvuju u njima, uvek je kontroverzan. Saradnja sa naoru`anim grupama morala bi da se ostvaruje samo uz puno poznavanje vojne realnosti. U nadi da }e se izbe}i da strane u sukobu u~ine ozbiljne zloupotrebe principa humanitarne pomo}i, humanitarne organizacije bi trebalo da budu spremne da predla`u ovim grupama nove kompromise (na primer, ustanovljavanje ,,humanitarnih zona‘‘, ,,zonâ mira‘‘, humanitarnih koridora itd).

Politi~ki faktori Prijem~ivost naoru`anih grupa za me|unarodne norme tako|e }e zavisiti od njihove organizacione strukture. S obzirom na velike raznolikosti njihovih ciljeva i njihovih na~ina delovanja, ~injenica je da ne mo`emo sve naoru`ane grupe podvesti pod jedinstvenu politi~ku kategoriju. Zanimljivo je da zainteresovanost naoru`anih grupa za humanitarna pitanja zavisi, barem delimi~no, od njihove unutra{nje politi~ke dinamike. Grupe koje su politi~ki svesnije sklonije su da po{tuju standarde i kodekse pona{anja, dok su grupe ~iji su politi~ki ciljevi manje definisani uzdr`anije prema standardima koji im se ~ine kao kontraintuitivni. Odre|ene grupe imaju jasne politi~ke ciljeve (na primer, FARC ili ELN u Kolumbiji), dok su druge nastale kako bi se popunila praznina koju su ostavile dr`ave koje su `rtve anarhije (na primer, u Somaliji ili u Avganistanu). Odlu~uju}i aspekt napora da se promovi{e za{tita civila bi}e intenzitet `elje koja vodi grupu u pogledu postizanja i zadr`avanja osnovne 5

Kao primer mo`emo navesti kampove za okupljanje u Burundiju ili u Mijanmaru; videti na ovu temu dokumente ,,United States Committee for Refugees (Current Country Reports)‘‘ za Burundi i Burmu na slede}oj adresi: http://www.refugees.org/.

169

Klod Bruderlajn

politi~ke legitimnosti u njihovim sredinama, bilo da je re~ o plemenu, etni~koj ili dru{tvenoj grupi, regionu, ili unutar me|unarodne zajednice. Postoje mi{ljenja da politi~ka legitimnost naoru`anih grupa zavisi od njihovog po{tovanja nekih normi pona{anja kao i usagla{enosti njihovog delovanja sa dru{tvenim vrednostima, uklju~uju}i i osnovne humanitarne vrednosti. Ovaj legitimitet }e po svoj prilici biti okrnjen ako bi se borci pona{ali brutalno prema civilima. Tako, da bi pobolj{ale svoj politi~ki polo`aj, odre|ene grupe }e nastojati da pru`e humanitarne i dru{tvene usluge stanovni{tvu i izbegava}e da uzmu za metu civilno stanovni{tvo. To obja{njava promenu strategije od strane PLO-a posle usvajanja ~etiri @enevske konvencije 1989. godine. Druge grupe, kao FRU u Sijera Leoneu i UNITA u Angoli, naprotiv, ostavile su potpuno po strani pitanja legitimnosti i isklju~ivo se koncentrisale, da bi osigurale svoj opstanak, na pristup prirodnim resursima. Kona~no, prijem~ivost naoru`anih grupa za me|unarodne standarde delimi~no zavisi od prirode njihovog rukovode}eg aparata. Naoru`ane grupe okrenute ka lideru kojem dodeljuju polubo`anski status, kao {to je slu~aj sa TLET-om (engleski: LTTE) u [ri Lanki, malo su sklone uspostavljanju dijaloga o humanitarnim normama, dok su naoru`ane grupe sa {irim rukovode}im aparatom raspolo`enije sa usagla{avanje; to je slu~aj sa FARC-om u Kolumbiji i APLS-om u Sudanu. Vo|i naoru`anih grupa koji su autoritarni prema sopstvenim sledbenicima obi~no se sli~no pona{aju i prema civilnom stanovni{tvu {to `ivi na teritoriju koju kontroli{u. Nasuprot tome, grupa koja poseduje demokratski rukovode}i aparat i koja te`i da postane politi~ki entitet {to mo`e da opstane pokaza}e se otvorenijom za dijalog koji se ti~e pona{anja njenih boraca. Humanitarne organizacije mogu da vr{e zna~ajan uticaj na politi~ku dinamiku neke naoru`ane grupe. Mogu da uspostave i razviju kontakte sa najprogresivnijim segmentima grupe. Mogu da pospe{e uspostavljanje unutra{njih procesa radi uspostavljanja dijaloga o humanitarnim pitanjima.6 Tako bismo mogli da razmi{ljamo o ohrabrivanju naoru`anih grupa da ustanove ,,humanitarni odred‘‘ koji bi mogao da bude zadu`en za ,,dru{tvene i zdravstvene usluge‘‘ i sa kojim bismo mogli da vodimo dijalog o njegovim tehni~kim aspektima. Jedan takav dijalog bi mogao da vodi, unutar grupe, do stro`e saglasnosti sa me|unarodnim normama.7 6

7

Kao primer mo`emo navesti ustanovljavanje humanitarne komisije unutar Narodne armije za oslobo|enje Sudana (APLS) radi pregovora sa ,,Operation Lifeline Sudan‘‘ (OLS) (konsultovati na ovu temu izve{taje OLS-a na ReliefWeb-u na: www.reliefweb.int), ili pak stvaranje 1968. Dru{tva Crvenog polumeseca za Palestince (PRCS) (konsultovati sajt http://www.palestinercs.org/History htm). Videti, na primer, zajedni~ku tehni~ku komisiju OUN--talibani ustanovljenu Protokolarnim sporazumom (PE) o pitanjima zdravlja i obrazovanja u Avganistanu maja 1998.

170

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

Ekonomski faktori Mada se uticaj ekonomskih motivacija na naoru`ane grupe ~ini o~iglednim, humanitarne organizacije su im pridavale malo pa`nje. Razlog je jednostavan: na ratove se uvek gledalo kao na tragi~ne doga|aje, i stoga se vi{e pa`nje poklanjalo {tetama koje su prouzrokovali po ljude i po ekonomiju. Izrada strategija za{tite koje vode ra~una o ekonomskim motivacijama naoru`anih grupa zahteva radikalni zaokret u vi|enju rata, gde treba da su prisutni ne samo tro{kovi rata ve} i korist od njega. O~ito je da se odre|ene humanitarne organizacije ne ose}aju ugodno u ovoj vrsti ra~unice. Nadmo} ekonomskih motivacija protivi se postulatu po kojem su se ratovi vodili zato da se protivnik pobedi. U mnogim slu~ajevima, kao {to to pokazuju primeri Sijera Leonea, DR Konga i Angole, vo|enje rata da bi se pobedio neprijatelj bio je drugostepeni cilj. Ratovi, naro~ito unutra{nji ratovi, postali su profitabilna preduze}a u kojima borci imaju bolje izglede od civila da pre`ive i da se obogate. U planiranju aktivnosti za{tite postalo je jednako bitno da se razumeju ekonomski motivi unutra{njih ratova koliko i da se razumeju njihovi politi~ki i vojni motivi. Na sre}u, vlade i me|unarodne organizacije mogu da imaju zna~ajan uticaj na prora~une tro{kova i koristi naoru`anih grupa, i da tako daju prednost strategijama za{tite, na primer, name}u}i trgovinski embargo ili primenjuju}i finansijske sankcije. Pretnja prinudnim ekonomskim merama koje bi primenili oni {to komanduju grupom tako|e mo`e da vr{i sna`an uticaj na pona{anje boraca te grupe. Sve ve}e interakcije izme|u vlada, privatnog sektora i humanitarnih organizacija i organizacija koje se bave pravima ~oveka tako|e mogu da predlo`e prakti~ne mere, zasnovane na ekonomskoj i trgovinskoj povezanosti naoru`anih grupa, kako bi se promovisala njihova saglasnost sa me|unarodnim normama.

Dru{tveni i kulturni faktori Naoru`ane grupe su po definiciji dru{tveni entiteti, koji moraju biti definisani u kontekstu njihovog dru{tvenog okru`enja. Jedan od dominantnih ciljeva strategija za{tite jeste da se naoru`ane grupe usmere prema `eljenoj saglasnosti, u duhu njihovih dru{tvenih i kulturnih vrednosti -- i to bez uplitanja u politi~ki ulog sukoba, {to }e re}i njihovu zakonitost kao politi~kih aktera. Na primer, u Avganistanu, iako borci talibani i oni Severne alijanse godinama ratuju oko ideolo{kih i religijskih pitanja, oni su bli`i jedni drugima u pitanjima dru{tva i kulture nego {to su bliski bilo kojoj drugoj grupi ili delu sveta.8 Za strategije za{tite pravedna analiza dru{tve8

Sporo, ali konstantno sprovo|enje, od strane vo|a talibana, me|unarodnih normi koje se odnose na obrazovanje devoj~ica, delimi~no je imalo kao rezultat nove pristupe koje su ustanovile Ujedinjene nacije i klju~ne NVO, pristupe koji su zasnovani na produbljenoj analizi dru{tvenih i istorijskih faktora {to su od uticaja na proces dono{enja odluka pokreta talibana. Videti izve{taj o misiji u Avganistanu Odeljenja za humanitarne poslove OUN (DHA), iz maja 1997, koji se mo`e pogledati na slede}oj adresi: http:www.reliefweb.int.

171

Klod Bruderlajn

ne i kulturne prirode naoru`anih grupa svakako predstavlja adut prvoga reda. Da bi se izvr{io uticaj na naoru`ane grupe u pogledu obaveza prema me|unarodnom pravu, humanitarne organizacije i drugi ~lanovi me|unarodne zajednice moraju biti kadri da razumeju dru{tveno i kulturno okru`enje ovih grupa. U brojnim situacijama osnovni principi strategija za{tite mogu da se predstave naoru`anim grupama tako da to bude u skladu sa njihovim dru{tvenim i kulturnim vrednostima. Takva dru{tvena i kulturna interpretacija me|unarodnih standarda ni u ~emu ne pretpostavlja njihovo izvrtanje. Naprotiv, ona mo`e da pru`i brojne na~ine kojim }e se naoru`ane grupe podsta}i da prihvate ove standarde. Saglasnost prema me|unarodnim normama podrazumeva}e: -- o~uvanje `ivota i dostojanstva civila kao su{tinskog aspekta dugoro~nih uspeha naoru`ane grupe; -- pove}anje dru{tvene stabilnosti na okupiranim teritorijama i promovisanje miroljubivog pona{anja: -- pobolj{anje efikasnosti i kohezije naoru`ane grupe kao dru{tvene organizacije i osna`ivanje dru{tvene kohezije; -- pove}anje zakonitosti grupe kao politi~kog faktora na regionalnom, nacionalnom i me|unarodnom nivou. Odre|ene organizacije, naro~ito NVO za ljudska prava, suprotstavljaju se strategijama koje stavljaju naglasak na dru{tvene i kulturne vrednosti naoru`anih grupa, posebno ako se te vrednosti protive fundamentalnim standardima ljudskih prava. Iako konstruktivan dijalog o humanitarnim pitanjima treba da dozvoli svim stranama da izraze svoja stanovi{ta i da objasne svoje pozicije, humanitarne organizacije moraju biti oprezne u pregovorima sa naoru`anim grupama o kulturolo{kim pitanjima, kako bi izbegle da daju legitimitet praksama koje kr{e me|unarodno pravo. Svaki potpisani sporazum sa naoru`anom grupom mora od po~etka ozna~iti da su me|unarodne norme te koje imaju prevlast.

Osigurati po{tovanje me|unarodnih standarda od strane naoru`anih grupa Strategije ~iji je cilj da primora naoru`ane grupe da po{tuju osnovne humanitarne standarde moraju predvideti niz prakti~nih mera za sve strane kako bi se obezbedilo po{tovanje ovih standarda. Stvarni test saglasnosti naoru`anih grupa odvija}e se na terenu. Ukoliko ne postoje mehanizmi pra}enja i nadzora obaveza koje su grupe preuzele, desi}e se da ve}ina humanitarnih sporazuma ostane mrtvo slovo na papiru. Najslo`eniji i najmanje razvijeni aspekt ovih strategija odnosi se na aktualnu implementaciju humanitarnih standarda od strane naoru`anih grupa. Kao i u saobra}anju sa vladama, tako humanitarne organizacije i organizacije koje se bave pravima ~oveka mogu da pregovaraju sa naoru`anim grupama i pri tom koriste jedan od dva pristupa implementaciji me|unarodnih standarda od strane

172

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

naoru`anih grupa. Kada su se naoru`ane grupe jednom obavezale da }e postupati u skladu sa me|unarodnim standardima, ove organizacije: -- mogu da zapo~nu dijalog sa naoru`anim grupama kako bi im pomogle da osna`e svoju sposobnost da po{tuju humanitarne norme i norme ljudskih prava; ili -- mogu probati da osna`e pritiske na naoru`ane grupe tako {to }e ih blamirati pred me|unarodnom publikom i u njihovoj sopstvenoj sredini zbog kr{enja me|unarodnih standarda. Svaki od ovih pristupa ima svoje pobornike i svaki sadr`i u svojoj pro{losti priznate uspehe i zvu~ne neuspehe. Pristupi se razlikuju jedan od drugog po na~inu na koji vide ono {to predstavlja glavnu prepreku implementaciji me|unarodnih standarda. Prvi isti~e kako je glavni problem u manjku sposobnosti da se obezbedi po{tovanje me|unarodnih standarda i zala`e se za davanje podr{ke; drugi isti~e manjak spremnosti kao prepreku i ukazuje na potrebu da se izvr{i politi~ki pritisak kako bi se obezbedilo po{tovanje pravilâ. Okrivljavanje jedne naoru`ane grupe zato {to je nesposobna da primeni pravila MHP-a, zato {to, na primer, borci ne znaju pravila, ne}e imati svrhe. Pomo} koju bismo ukazivali grupi nespremnoj da po{tuje ova pravila tako {to }emo, na primer, pru`ati razne usluge njenim borcima iskoristi}e se za {irenje njenih politi~kih ciljeva. Zato je prikladno da se od samog po~etka napravi bri`ljiva analiza o tome koji }e od ova dva pristupa (osna`iti sposobnosti ili osna`iti pritiske) dati najbolje rezultate.

Osna`iti sposobnosti Prakti~no gledano, odgovornost za obuku i nadzor nad komandantima jedinica pripada politi~kom rukovodstvu svake grupe. Isto tako, na njima po~iva odgovornost za primenu pravila i kazne u slu~aju njihovog kr{enja. Ova odgovornost je osnova da se od grupe zahteva po{tovanje me|unarodnih normi. Ona podrazumeva sposobnost da se istra`uje pretpostavljeno nasilje i sposobnost da se nametnu korektivne mere, uklju~uju}i i gonjenje i ka`njavanje krivaca. U~e{}e rukovodilaca grupe u ovom pregnu}u poma`e da se osna`i njen ose}aj za odgovornost. ^lan 3, zajedni~ki za ~etiri @enevske konvencije iz 1949. godine, pru`a prakti~an okvir za ovaj vid prakse. On poziva sve strane u unutra{njem oru`anom sukobu da u~estvuju u primeni osnovnih principa MHP-a, i to bez obzira na zakonski status strana u sukobu. Na osnovu ovog ~lana organizovana naoru`ana grupa dobija status jedne od strana u sporu u pogledu sprovo|enja fundamentalnih pravila MHP-a i u`iva status koji odgovara statusu dr`ave u oblasti humanitarnih pitanja, ~ak i bez dobijanja potpunog zakonskog statusa po me|unarodnom pravu. Naoru`ane grupe su po MHP-u pravno sposobne da potpi{u zvani~ne sporazume sa me|unarodnim faktorima, kao {to su MKCK ili humanitarne agencije OUN, i preuzmu svoje odgovornosti u oblasti humanitarnih pitanja, pod uslovom da postoji

173

Klod Bruderlajn

neki me|unarodni legitimitet na polju humanitarnih pitanja. Ovaj pristup je bio vi{e puta ponovljen u poslednje vreme u razli~itim sporazumima i protokolima o humanitarnim standardima koji su zaklju~eni sa naoru`anim grupama.9 Prva etapa strategije koja je usmerena ka sna`enju sposobnosti naoru`anih grupa da primene me|unarodne norme sastoji se u ustanovljavanju dijaloga sa njenim rukovodiocima. Neophodno }e biti, kako bi se uspostavio minimalni nivo poverenja, da se uspostave li~ni kontakti sa rukovodiocima i da se vremenom kontakti razviju. Pomo} u ovom smislu mo`e do}i od tre}ih strana, na primer, od ~lanova dijaspore, crkava, politi~kih stranaka ili NVO. Ovaj proces tako|e mora da obuhvata jasne ciljeve i jasne principe obavezivanja, kako prema naoru`anoj grupi tako i prema me|unarodnoj zajednici, koja }e mo`da pokazati sumnje ili }e postavljati prepreke takvim poduhvatima. Izgradnja sposobnosti naoru`anih grupa da se povinuju me|unarodnim normama treba da se oslanja na sposobnost me|unarodne zajednice da pru`i pomo} takve prirode. Jedna organizacija bi trebalo da izbegava da obe}ava podr{ku koju nije u stanju da pru`i. Kao primer, zabele`imo da demobilizacija dece vojnika zahteva ne samo da im se oduzmu njihova oru`ja, ve} i da se predvide programi obrazovanja i ishrane za godine koje slede.

Poja~ati pritiske Javni pritisci me|unarodne prirode (javno optu`iti i osuditi neku grupu) predstavljaju jedan od omiljenih mehanizama NVO koje se zala`u za ljudska prava. Osuditi neku naoru`anu grupu zna~i dovesti u pitanje njenu legitimnost unutar njene sopstvene sredine ili njene nacionalne potporne grupe, dijaspore i celokupne me|unarodne zajednice. Takva akcija mo`e imati zna~ajan uticaj na pona{anje grupe koja u svojoj borbi posebno zavisi od me|unarodne podr{ke, kao {to je slu~aj sa pobunjeni~kim pokretima u Sudanu, koji ra~unaju na podr{ku vlade Sjedinjenih Dr`ava i hri{}anskih grupa za podr{ku. Ima}e ograni~eniji uticaj na grupe koje ra~unaju na podr{ku njihove lokalne sredine, koja, pak, nije osetljiva na me|unarodno javno mnjenje, kao {to je slu~aj sa talibanskim pokretom. Izneta je tvrdnja da preterana upotreba ove taktike mo`e biti kontraproduktivna i ohrabrivati naoru`ane grupe da se previ{e oslanjaju na iznu|ivanje u lokalnim razmerama kako bi opstale (na primer, TLET u [ri Lanki i FRU u Sijera Leoneu). Organizacije koje za zala`u za ljudska prava i humanitarne agencije imaju u tu svrhu pristupe koji su se pokazali kao komplementarni. Bez pritiska koji vr{e grupe za za{titu prava ve}ina poku{aja humanitarnih agencija da pregovaraju sa naoru`anim grupama imala bi malo uticaja, ili bi taj uticaj brzo oslabio pod pritiskom gorenavedenih vojnih, politi~kih i ekonomskih faktora. Da bi se te dve 9

Ovi protokoli obuhvataju PE MKCK sa Bosnom i Hercegovinom (1992), Osnovna pravila UNICEF-a koja se ti~u Sudana (1995), PE Biroa za koordinaciju humanitarnih poslova (BCAH) sa Avganistanom (1998) i Principe obavezivanja BCAH-a koji se ti~u Demokratske Republike Kongo (1998).

174

Uloga ne-dr`avnih u~esnika u izgradnji ljudske bezbednosti

strategije primenile na optimalan na~in, bilo bi korisno razlikovati humanitarne organizacije i grupe za za{titu prava, kako na polju institucija, tako i na polju mandata. Uspostavljanje dijaloga sa naoru`anim grupama dugotrajan je i mu~an proces; u takvom kontekstu, svaka pretnja javnim sramo}enjem koju bi izrekle sli~ne organizacije mo`e samo da iskomplikuje rad organizacija uklju~enih u takav proces.

Zaklju~ak Ovaj dokument nastoji da osmisli niz strategija kako bi se naoru`ane grupe obavezale da primenjuju humanitarne norme i norme koje se ti~u ljudskih prava. Ove strategije moraju ostati eksperimentalne, s obzirom na stalnu evoluciju tipova situacija i naoru`anih grupa. Nije, dakle, re~ o odre|ivanju recepata za pregovore sa naoru`anim grupama, ve} o nu|enju nekoliko primedbi proisteklih iz iskustva stru~njaka na terenu. Ipak, pogre{ili bismo ako bismo potcenili vrednost pregovora sa naoru`anim grupama o humanitarnim pitanjima. Naprotiv, ~injenica da se sa naoru`anim grupama uspostavlja konkretan i trajan dijalog o za{titi civila mo`da }e, na polju ljudske bezbednosti, predstavljati najva`niji izazov. Me|u svim izvorima nesigurnosti, pretnje koje za civile predstavljaju unutra{nji naoru`ani sukobi najopipljiviji su problem za koji moramo da na|emo odgovor; daleko jednostavniji nego {to su pitanja u vezi sa siroma{tvom, globalnim zagrevanjem ili trgovinom oru`jem. Zbog ovog opipljivog i humanog karaktera pobolj{anja koje obe}ava takvo anga`ovanje mi smo du`ni da se obratimo naoru`anim grupama iz nove perspektive ljudske bezbednosti. Mo}i }emo da odaberemo izme|u razli~itih strategija ~iji je cilj pregovaranje sa naoru`anim grupama o humanitarnim pitanjima; mo}i }emo ili da poja~amo pritisak na te grupe kao politi~ke entitete, ili da poja~amo sposobnost tih grupa kao administrativnih organizacija. Svaka od tih strategija zahteva detaljnu analizu ranjivosti naoru`anih grupa i nivoa njihove prijem~ivosti za me|unarodne norme. Ali, na jednom elementarnijem nivou one zahtevaju dogovorene napore da bi se usaglasile akcije me|unarodne zajednice, da bi se izbeglo da napredak jednih neutrali{e napredak drugih naspramnih naoru`anih grupa. Malo je verovatno da }e se me|unarodna zajednica slo`iti u svim ta~kama u tako {irokom planu delovanja. Ali, kona~no, efikasnost takvih inicijativa }e zavisiti od profesionalnosti dr`avnih i ne-dr`avnih faktora koji deluju na terenu. @eneva, 5. mart 2000. godine. Preveo sa francuskog: Nikola Miljkovi}

175

Ljudska bezbednost

Humanitarna pitanja

HUMANITARNA PITANJA* Sredina u kojoj se odvija humanitarna delatnost brzo se menja i iznova postavlja nove izazove pred humanitarnu zajednicu. U kriznim situacijama ugro`enost ljudi postaje sve ve}a -- kako u prirodnim katastrofama (200 miliona ugro`enih u 2003.) i u slo`enim vanrednim situacijama (45 miliona kojima je tokom 2003. trebala pomo} za spasavanje `ivota). Uloga Kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA-e) jeste da u ovim situacijama obezbedi rukovodstvo kroz efikasan sistematski krizni menad`ment, kao i postavljanjem humanitarnih problema na prvo mesto. Prethodna decenija je zabele`ila vidno pove}anje u~estalosti prirodnih nepogoda, zajedno sa vi{im stepenom gubitka ljudskih `ivota, imovine i materijalne {tete. @ivoti milioni civila su ugro`eni kada god se desi zemljotres, uragan ili neka druga prirodna katastrofa, posebno u siroma{nim zemljama, koje imaju manje razvijenu infrastrukturu, veliku gustinu naseljenosti i neadekvatnu pripremu za vanredne situacije. Kada je re~ o vanrednim situacijama, faktori koji doprinose ljudskoj nebezbednosti u tesnoj su vezi sa izmenjenom prirodom sukoba. Dana{nji oru`ani sukobi se odlikuju aktivnim i namernim ciljanjem na civile, uklju~uju}i i humanitarne radnike, rasprostranjenim kr{enjem ljudskih prava, posebno u odnosu na `ene i decu, kao i prisilnim iseljavanjem stotina hiljada ljudi. Ova preseljavanja velikih delova stanovni{tva sve vi{e koriste strane u sukobu kako bi ostvarile vojne ciljeve, uklju~uju}i i etni~ko ~i{}enje. Gledano u celini, postoji dvostruko vi{e interno raseljenih lica (IRL) koja su postala izbeglice (samo u Africi 13 miliona) zbog sukoba, dok 90% svih izbeglica ostaje u zemlji porekla. Ovo je nedavno dovelo do nove netrpeljivosti prema plimi izbeglica u nekim ju`nim dr`avama Afrike i ne sluti na dobro. Patnja koju podnose nevini civili pove}ava se ograni~enjima humanitarnog pristupa. ^esto se doga|a da je humanitarcima ograni~en ili ~ak onemogu}en pristup ugro`enom civilnom stanovni{tvu zbog politi~kog cenjkanja i ~ak kao na~in da se civilima nametne jo{ ve}a patnja. Postoji sve ve}a potreba da se iznova ispita na~in na koji se tretira bezbednost humanitarnih aktivnosti u svetlu izmenjenih okolnosti. Napadi na humanitarne radnike, koji su ~esto planirani i namerni, zatvara humanitarni prostor i ugro`ava programe pomo}i. U postoje}ih 20 zona sukoba, ograni~en je pristup humanitarcima, ~ime se osu|uje civilno stanovni{tvo na produ`enu i neubla`enu patnju. Rizici za civilno stanovni{tvo jo{ vi{e se pove}avaju {irenjem *

Izvor: http://ochaonline.un.org/webpage.asp?Nav=_humanissues_en&Site=_humanissues

177

Ljudska bezbednost

lakog i prenosivog naoru`anja, kao i njegovom ilegalnom prodajom ili snabdevanjem oru`anih grupa i milicija preko poroznih granica i slabe regulative, kombinovane privla~nim ratnim privredama koje nudi kontrola nad bogatim prirodnim resursima. Milenijumska deklaracija generalnog sekretara iz septembra 2000. godine odredila je ,,Za{titu ugro`enih‘‘ i razvijanje ,,Kulture za{tite‘‘ kao prioritete i ukazala na potrebu da se ,,pro{iri i oja~a za{tita civilâ u vanrednim situacijama u skladu sa me|unarodnim humanitarnim pravom‘‘. U odgovoru na ovo je Ogranak za razvoj politike i studije OCHA-e, u tesnoj saradnji sa Savetom bezbednosti, drugim odeljenjima UN, agencijama za humanitarnu pomo} i zainteresovanim dr`avama ~lanicama, na sebe preuzeo da bude predvodnik u osmi{ljavanju okvira u kojem }e se ostvarivati politika ove kulture za{tite. Od 1999. godine generalni sekretar je predstavio tri izve{taja o za{titi civilâ u oru`anim sukobima Savetu bezbednosti, koji je zauzvrat izdao dve rezolucije i ~etiri predsedni~ka saop{tenja. Dok obaveza za{tite civilâ u oru`anom sukobu po~iva prvenstveno na dr`avama ~lanicama i me|unarodnoj zajednici, dotle porodica Ujedinjenih nacija ima posebnu ulogu u unapre|ivanju i rukovo|enju globalnom primenom programa [agenda] generalnog sekretara o za{titi i prevo|enju saradni~kog pristupa u efikasan odgovor i za{titu na terenu. Za{tita korisnikâ pomo}i, kao i drugih pripadnika lokalne zajednice, od seksualnog iskori{}avanja i zlostavljanja, izuzetno je va`no za humanitarnu zajednicu. U ovom cilju preduzeto je nekoliko koraka kako bi se obezbedilo da strategije spre~avanja i za{tite deluju na terenu, kao i da `rtvama omogu}e bezbedan pristup resursima. U svojstvu sapresedavaju}eg u Specijalnoj jedinici Me|uagencijskog stalnog komiteta za za{titu od seksualnog zlostavljanja (Inter-Agency Standing Committee Task Force on Protection from Sexual Exploitation and Abuse), OCHA je bila na ~elu kada je u pitanju razvijanje oru|a i procedura kojima }e se ostvariti ovi ciljevi. Klju~ni dokumenti se odnose na usvajanje Plana aktivnosti Me|uagencijskog stalnog komiteta za 2002, kao i na Bilten generalnog sekretara o posebnim merama za za{titu od seksualnog iskori{}avanja i zlostavljanja u 2003. godini. Rane 2004. razvijeno je nekoliko specifi~nih proizvoda kako bi se pomoglo da se smernice ovog Biltena sprovedu u delo. Najzad, postoji i nekoliko korisnih programa obuke o ovome koji su prosle|eni bazi podataka Reliefweb-a. U odgovoru na izmenjenu prirodu ssukoba, uklju~uju}i pove}an broj ne-dr`avnih oru`anih strana u sukobu, poslednjih deset godina vidno se pove}ala potreba za strukturisanim i principijelnim anga`ovanjem humanitarnih aktera sa oru`anim grupama. U dana{njim sukobima je postalo nu`no da se naoru`ane grupe anga`uju u strukturisanom dijalogu kako bi se bolje promovisalo po{tovanje me|unarodnog humanitarnog prava i prava ljudskih prava kao i obezbedila za{tita i humanitarna pomo} ugro`enom stanovni{tvu. PDSB je pokrenula projekt, naime, da sastavi Priru~nik za rad na terenu o humanitarnim pregovorima sa naoru`anim grupama. Svrha priru~nika je da osna`i kapacitet humanitarnih agencija Ujedinjenih

178

Humanitarna pitanja

nacija koje }e se na principijelan i dosledan na~in anga`ovati sa naoru`anim grupama i koji }e humanitarnim akterima pru`iti prakti~ni savet u ovom smislu. Sankcije predstavljaju va`no oru|e u promociji i odr`anju me|unarodnog mira i bezbednosti, kao i u potencijalnoj za{titi civila. Tokom 1990-ih godina unutar sistema UN vrlo se pove}ala upotreba sankcija u cilju prinude; me|utim, njihova ~esta upotreba tako|e je pokrenula pitanja o njihovom uticaju na civilno stanovni{tvo i izazvalo sve ve}u brigu za njihove posledice u odnosu na humanitarnu situaciju u zemlji ili regionu pod re`imom sankcija. Ova briga je tako|e postala vidljiva i u Savetu bezbednosti UN. Sada Savet redovno zahteva izve{taje o proceni humanitarnih posledica na teku}e i mogu}e budu}e re`ime sankcija. PDSB ima mandat unutar OCHA-e da pravi ovu vrstu procena i priprema za generalnog sekretara izve{taje koje }e izneti pred Savet bezbednosti. S obzirom na to da je procena sankcija podlo`na kriti~kom ispitivanju na visokom nivou, potrebno je da ove studije imaju dosledan pristup. Kao rezultat ovoga, PDSB je razvila standardizovanu metodologiju za pravljenje humanitarne procene potencijalno negativnih efekata sankcija na ugro`eno stanovni{tvo pre, u toku i neposredno po okon~anju re`ima sankcija. Kako se se mir konsoliduje, a zahtevi za humanitarnim programima (na primer, u Angoli, Burundiju, Obali Slonova~e, Sudanu) pove}avaju u kontekstu vanrednih situacija, to je bitan prelaz od humanitarnih na razvojne aktivnosti. Ako se tranzicijom upravlja na neodgovaraju}i na~in, mo`e do}i do ugro`avanja ,,dividende mira‘‘ kao i produ`ene zavisnosti i slabljenja dr`avnih institucija, te tako i do dovo|enja u pitanje ostvarenje Milenijumskih ciljeva razvoja. Od 1991. godine tranzicija na me|unarodnoj agendi figuri{e kao stalna stavka i kao obele`je koje se neprekidno menja. Izve{taj iz 1996. o humanitarnoj koordinaciji koji je podnet Ekonomskom i socijalnom savetu UN (ECOSAC) objasnio je da se humanitarne i razvojne aktivnosti ~esto odvijaju u isto vreme, i pri tom svakako uti~u jedne na druge. Rasprava se tokom 1990-ih godina pomerila. Glavna briga koju su izneli ECOSAC i drugi forumi bila je potreba da se izbegnu prekidi u finansiranju koji se de{avaju u toku razli~itih faza razvojnih programa, kao i potreba da se izgradi te{nja povezanost aktivnosti usmerene na pomo} i onih na razvoj. Uprkos udru`enim naporima, i dalje postoje prekidi u finansiranju i nedovoljna povezanost. U periodu tranzicije uglavnom se bolje finansiraju programi pomo}i u hrani i drugim intervencijama u cilju spasavanja `ivota, dok drugi sektori -- koji tako|e mogu da poslu`e kao zna~ajan most izme|u pomo}i i razvoja, kao {to su voda, zdravlje, sanitacija, poljoprivreda, obrazovanje, vladavina zakona i dobra vladavina -- hroni~no ostaju nedovoljno finansirani. Pored toga, najsve`iji slu~ajevi tranzicionog konteksta, kao {to su Angola i Sijera Leone, sugeri{u da uspe{na tranzicija tra`i znatno vi{e od uspostavljanja povezanosti; ona zahteva doslednu strategiju kojom }e se povratiti stabilnost i normalnost. Ujedinjene nacije su sada anga`ovane na jednom me|u-

179

Ljudska bezbednost

agencijskom projektu kojim treba da se pobolj{aju koherentnost i efikasnost njenih strategija i odgovora na situacije tranzicije u svetlu ovih nau~enih lekcija. U okviru svojih bitnih funkcija OCHA tako|e pravi godi{nje izve{taje o razli~itim humanitarnim pitanjima za potrebe Generalne skup{tine i Ekonomskog i socijalnog saveta u ime generalnog sekretara. Izve{taji su podeljeni u dve grupe -na tematske i one koji se odnose na odre|ene zemlje i specifi~ne oblasti. Tematski izve{taji se bave humanitarnom pomo}i u kontekstu prirodnih katastorfa i slo`enih vanrednih situacija (complex humanitarian emergencies). Osnovni stavovi OCHA-e u pogledu ja~anja koordinacije hitne humanitarne pomo}i u okviru UN predstavljeni su Generalnoj skup{tini preko izve{taja koji podnosi Segment humanitranih poslova ECOSAC-a (Humanitarian Affairs Segment of ECOSAC). Ovaj izve{taj je u skladu sa UN Rezolucijom 46/182, na osnovu koje je i ustanovljen ovaj ured. Svi izve{taji koje OCHA predstavlja Generalnoj skup{tini i ECOSAC-u razmatraju dr`ave ~lanice, koje pregovaraju i usvajaju rezolucije ~iji je cilj da pru`e smernice sistemu UN u pogledu humanitarnih poslova. OCHA tako|e pru`a dr`avama ~lanicama su{tinsku podr{ku u olak{anju njihovih pregovara~kih procesa. Prevela sa engleskog: Dragana Duli}

180

V LJUDSKA BEZBEDNOST I CIVILNO DRU[TVO

Sara Majkl*

Sara Majkl

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

ULOGA NEVLADINIH ORGANIZACIJA U LJUDSKOJ BEZBEDNOSTI Ovaj ~lanak je podnet Komisiji za ljudsku bezbednost kao radni materijal. Stanovi{ta izneta u njemu predstavljaju li~ni stav autora i nisu zvani~an stav Komisije za ljudsku bezbednost niti Inicijative za globalnu jednakost. Sara Majkl (Sarah Michael) je istra`iva~ pri Kenedijevoj {koli za upravljanje na Univerzitetu Harvard, u odeljenju Inicijativa za globalnu jednakost.

Sa`etak Koncept ljudske bezbednosti ima osnovni cilj da pomogne ljudima u suo~avanju sa nepredvidljivim pretnjama i iznenadnim preokretima, bilo da su u pitanju finansijske krize, ekolo{ke katastrofe ili smrtonosne bolesti. U ovom radu iznosim tvrdnju da NVO, kao jedan od najzastupljenijih faktora u povezanim oblastima ljudskog razvoja i ljudskih prava, mogu odigrati zna~ajnu ulogu u ostvarivanju koncepta ljudske bezbednosti. NVO su posebno pogodne za ovu ulogu zbog svoje veli~ine, opsega, bliskosti sa lokalnom populacijom, spremnosti za aktivno suprotstavljanje odr`avanju status-a quo i mogu}nostima za identifikaciju me|unarodnih pretnji putem izgra|ivanja me|unarodne mre`e saradnje. Iako se NVO suo~avaju sa mnogim preprekama u preusmeravanju svojih aktivnosti ka pitanjima ljudske bezbednosti, uklju~uju}i periodi~nost dobrovoljnih priloga, od kojih su mnoge od njih zavisne, kao i visoku cenu umre`avanja, smatram da }e koncept ljudske bezbednosti ipak privu}i mnoge NVO da se opredele za ovaj pristup.

Uvod Nijedna savremena rasprava o siroma{tvu, jednakosti ili razvoju ne mo`e se smatrati potpunom ukoliko ne uzima u obzir ulogu nevladinih organizacija. I na Severu i na Jugu NVO su prisutne, uva`ene i integrisane u dru{tveni sistem. Danas su nam organizacije kao {to je BRAC u Banglade{u poznate podjednako kao ,,Objedinjeni put (United Way)‘‘ u SAD; aktivnosti organizacija tipa ,,Amnesti Interne{nela (Amnesty International)‘‘ i Fonda za za{titu divljih `ivotinja (World *

Sarah Michael, ,,The Role of NGOs in Human Security‘‘, The Hauser Center for Nonprofit Organizations and The Kennedy School of Government, Harvard University, November 2002, Working Paper #12. http://www.ksg.harvard.edu/hauser/active_backup/PDF_XLS/workingpaper

183

Sara Majkl

Wildlife Fund) redovno prate mediji u ~itavom svetu. Uspesi ovih, kao i drugih nevladinih organizacija u obezbe|ivanju zdravstvene za{tite, obrazovanja, ekonomske pomo}i i za{tite ljudskih prava za milione ljudi {irom sveta dobro su poznati. Decentralizacija vlasti i preraspodela dru{tvenih rashoda zastupana od strane me|unarodnih finansijskih institucija i velikih donatorskih organizacija u toku poslednjih decenija otvorile su prostor za pro{ireno delovanje NVO i u~inile ih klju~nim faktorima u mnogim dru{tvenim sektorima. Nevladine organizacije u Keniji snabdevaju vi{e od polovine slu`bi za zdravstvenu za{titu u zemlji, dok samo jedna nevladina organizacija u Indiji obezbe|uje kredite za preko milion malih preduzetnika `enskog pola. Po{to su se nevladine organizacije aktivnije uklju~ile u pru`anje ovakve vrste pomo}i, one su postale ~inilac od velikog zna~aja za pitanja ljudske bezbednosti. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan definisao je ljudsku bezbednost kao ,,slobodu od uskra}enosti‘‘ i ,,slobodu od straha‘‘, i apelovao na me|unarodne institucije da se okrenu ka ljudskocentri~nom pristupu bezbednosti. Ova definicija je {ira od klasi~ne definicije bezbednosti, koja njenu ulogu vidi u za{titi dr`ave od nasilnih sukoba. Novo odre|enje bezbednosti stavlja u sredi{te prou~avanja pojedince i njihove zajednice. U ovom radu }u poku{ati da dam analizu uloge koju NVO igraju u okviru koncepta ljudske bezbednosti. Ona bi mogla biti od zna~aja za istra`iva~e, donosioce odluka orijentisane na ovakav pristup bezbednosti, donatorske organizacije zainteresovane za finansiranje inicijativa u oblasti ljudske bezbednosti, kao i za same nevladine organizacije. Rad je podeljen na ~etiri odeljka. U prvom delu rada pru`i}u kratak prikaz aktivnosti koje NVO obavljaju u modernom dru{tvu vezane za ostvarivanje ljudskih prava i ljudski razvoj, dakle one oblasti koje su najte{nje povezane sa ljudskom bezbedno{}u. U drugom odeljku }u ista}i sopstveno vi|enje potencijalnog doprinosa NVO u ostvarivanju ljudske bezbednosti, dok }u u tre}oj oblasti ukazati na prepreke koje ometaju obavljanje ovog zadatka. Na kraju, u poslednjem delu rada, identifikova}u razloge koji bi mogli da uti~u na usvajanje koncepta ljudske bezbednosti od strane nevladinih organizacija (od kojih su mnoge gotovo iscrple svoje resurse), kao i njihovo aktivno uklju~ivanje u globalnu akciju za ostvarivanje ljudske bezbednosti.

1. odeljak: Nevladine organizacije u ljudskom razvoju i ljudskim pravima Za potrebe ovog rada usvoji}emo naj~e{}e kori{}enu definiciju nevladinih organizacija, ostavljaju}i po strani rasprave o njihovom preciznom definisanju. Dakle, nevladine organizacije predstavljaju nezavisne organizacije, koje posluju na neprofitnoj i nelukrativnoj osnovi, sa naglaskom na principu volonterstva, ~iji su osnovni ciljevi vezani za pru`anje usluga u domenu ljudskog razvoja, preduzimanje komunalnih radova i zastupanje ideje ljudskog razvoja. NVO se mogu klasifikovati

184

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

po vi{e osnova: po tipu aktivnosti koju obavljaju, po veli~ini, po sektoru dru{tvenog `ivota na koji se fokusiraju, ili po izvoru finansiranja. Trenutno, postoje i stanovi{ta o potrebi za klasifikovanjem NVO po geografskom principu -- na NVO sa Severa i NVO sa Juga. U poslednjih nekoliko decenija NVO sa Severa su se transformisale od skupine malih, posleratovskih, humanitarnih organizacija u veliku industriju krupnih, multinacionalnih udru`enja sa humanitarnom ulogom, ali i ulogom u ostvarivanju ljudskog razvoja, kako na doma}em terenu, tako i u inostranstvu. Mnoge od njih su operativne, u smislu da samostalno preduzimaju razvojne projekte na nacionalnom i me|unarodnom nivou. Ovakve grupacije, koje poti~u sa Severa, ali ~ija se delatnost prostire i na Jug, bi}e ozna~avane kao me|unarodne NVO ili [na engleskom] INGOs. Ova skupina uklju~uje neke od najpoznatijih NVO danas: ,,CARE‘‘, ,,Oxfam‘‘, organizacija ,,Spasimo decu (Save the Children)‘‘. Ovakve NVO su, u velikoj meri, doprinele ostvarivanju razvojnih ciljeva na Jugu, posebno u oblasti ishrane, zdravstvene za{tite, obrazovanja i za{tite `ivotne sredine. Tako|e, one su odigrale klju~nu ulogu u ostvarivanju ljudske bezbednost za vreme kriti~nih humanitarnih situacija. Ovo se naro~ito pokazalo u Mozambiku, u periodu u kojem je zemlja bila pogo|ena naletima ciklona i oluja (2000. godine); zatim u Indiji 2001. godine, za vreme sna`nog zemljotresa koji je pogodio Gud`arat; na Rogu Afrike za vreme su{e i politi~ke nestabilnosti i, kona~no, u Avganistanu danas. Dakle, to je uloga koju danas usvajaju i igraju ove NVO, finansirane na Severu, jasno povezane sa dr`avnom administracijom u zemljama Severa i me|unarodnim telima. Do osamdesetih godina pro{log veka ve}ina nevladinih organizacija koje su delovale na Jugu bila je me|unarodnog karaktera. U poslednje vreme, me|utim, nevladine organizacije koje su nastale u zemljama Juga postaju zna~ajan ~inilac u ostvarivanju ciljeva ljudskog razvoja. U zemljama kao {to su Indija i Brazil lokalne NVO postaju ozbiljan takmac me|unarodnim organizacijama po veli~ini, uticaju i resursima. Iako su ove NVO, kao i ovaj tip organizacije, postojali u zemljama u razvoju jo{ u periodu kolonijalizma, globalni rast njihovog zna~aja skorijeg je datuma. Promena me|unarodnog pristupa razvoju dovela je do preorijentacije sa ekonomske ka dru{tvenoj dimenziji, kao i do promovisanja ideje o potrebi {ireg uklju~ivanja lokalnog stanovni{tva u aktivnosti vezane za ljudski razvoj. Kao akteri u re{avanju problema ljudskog razvoja, lokalne NVO su pokazale komparativne prednosti u odnosu na svoje vlade, zbog svoje veli~ine, fleksibilnosti i bliske povezanosti sa lokalnim stanovni{tvom. Vlade su, nasuprot njima, bile neefikasne, usled svoje preterane birokratizacije. Ovi trendovi su otvorili vrata globalnom rastu u broju i opsegu lokalnih NVO. Danas su NVO sa Juga klju~ni igra~i u ostvarivanju me|unarodnog razvoja, kao i razvojnih procesa u pojedinim zemljama. Nevladine organizacije, kao i agencije Ujedinjenih nacija, glavni su promoteri ljudskih prava i zastupnici grupa koje uklju~uju `ene, decu, politi~ke aktiviste i obolele od side. Uticaj NVO nije ni{ta manji ni u pojedinim zemljama. U Banglade{u je oko 30

185

Sara Majkl

miliona ljudi obuhva}eno BRAC-ovim programima ishrane i zdravstvene za{tite (brojka ekvivalentna gotovo polovini stanovnika Velike Britanije) (BRAC, 2000). Organizacije kao {to su Banka Gramin u Banglade{u, SEWA u Indiji i ,,Madres de Plaza de Mayo‘‘ u Argentini poznate su, u ovim zemljama, koliko ,,Majkrosoft‘‘ ili ,,Man~ester junajtid‘‘ u na{im. Zna~aj ovih nevladinih organizacija mogao bi da u skorijoj budu}nosti dodatno poraste, usled velikog zna~aja koji im se pridaje u donatorskim finansijskim planovima. Dotok sredstava preko dr`avnih kanala za razvojne ciljeve ju`nih zemalja poslednjih godina je opao, ali se zato konstantno pove}ava koli~ina sredstava upu}enih preko lokalnih NVO. Razmotrimo, na primer, trenutno stanje sa isporukom humanitarne pomo}i afri~kim zemljama. Iako je ukupna isporuka afri~kim zemljama opala za 20 procenata u odnosu na 1994. godinu, pove}ana su sredstva kanalisana kroz nevladine organizacije (OECD, 2000). Tokom 1999. godine ameri~ka i holandska vlada su odlu~ile da preusmere veliki deo sredstava od afri~kih vlada ka lokalnim nevladinim organizacijama. U slu~aju SAD to je rezultovalo rekordnom isporukom nevladinim organizacijama u iznosu od preko 700 miliona dolara (Chege, 1999). Kao {to pokazuju gornji primeri, lokalne i me|unarodne nevladine organizacije po~inju se tretirati na druga~iji na~in i postaju klju~ni faktor ljudskog razvoja. One su instrumenti ljudskog razvoja na koje ra~unaju vlade, donatorske agencije, me|unarodne finansijske institucije i milioni ljudi {irom sveta. U mnogim razvojnim sektorima one su glavni ili ~ak jedini pru`aoci [providers] usluga. Tako|e, NVO su se pozicionirale kao jedan od najpogodnijih aktera za osiguravanje ljudske bezbednosti. U slede}em odeljku }u poku{ati da istaknem na~ine na koje fokus, infrastruktura i stru~nost koje su NVO izgradile obavljaju}i svoje funkcije vezane za razvojne ciljeve i za{titu ljudskih prava mogu biti od jedinstvenog zna~aja za ljudsku bezbednost.

2. odeljak: Glavni potencijali NVO u ostvarivanju ljudske bezbednosti Komisija za ljudsku bezbednost usvojila je radnu definiciju ljudske bezbednosti, prema kojoj se njen cilj ogleda u ,,o~uvanju bitnih elemenata ljudskih `ivota od prisutnih kriti~nih pretnji na na~in koji je u skladu sa dugoro~nim ciljevima ljudskog ostvarenja‘‘ (Alkire, 2002: 2). Ova definicija isti~e da je fokus koncepta ljudske bezbednosti na nepredvidljivim pretnjama koje se javljaju u svakodnevnom `ivotu. To {to su NVO postale klju~ni faktor u ostvarivanju razvojnih ciljeva i unapre|ivanju i za{titi ljudskih prava sámo po sebi ne dokazuje njihovu relevantnost na polju ljudske bezbednosti. Iako su ove oblasti me|usobno komplementarne,

186

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

Komisija podvla~i razliku izme|u njih. Ljudski razvoj ima cilj da ,,stvara i unapre|uje {anse i sposobnosti‘‘, dok ljudska bezbednost ,,te`i postizanju bolje dru{tvene za{tite od rizika i ranjivosti‘‘ (Commision on Human Security Secretary, 2002: 4). Ljudska bezbednost odlazi korak dalje od tradicionalnih razvojnih koncepata. Na primer, kada do|e do zemljotresa ili ciklona, u opasnosti je znatno vi{e od samog opstanka ljudi zahva}enih njima. Tako|e su ugro`eni ekonomsko blagostanje, zdravlje i sposobnost za dono{enje politi~kih odluka. Akteri koji po svojoj prirodi imaju mogu}nost delovanja na vi{e sektora -- vlade -- verovatno su najpogodniji za obezbe|ivanje svojih stanovnika od ovakvih pretnji. Kako isti~e Sabina Alkir (Sabina Alkire), ,,vlade imaju odgovornost i pravo da svojim gra|anima osiguraju ljudsku bezbednost‘‘ (Alkire, 2002: 28). Ipak, mnoge vlade nisu u stanju da se samostalno izbore sa pretnjama ljudskoj bezbednosti koje postoje u njihovim zemljama. Na kraju krajeva, pretnje ljudskoj bezbednosti ~esto imaju izvor izvan granica odre|ene dr`ave, pa vlade ~esto nemaju politi~ke mogu}nosti da na njih uti~u ili ne `ele da preuzmu stvari u svoje ruke ili promene kurs politike. Iako vlade imaju obavezu da svojim gra|anima osiguraju ljudsku bezbednost, njima ~esto nedostaju resursi i sposobnosti za obavljanje tog zadatka. Nevladine organizacije su se, uz druge aktere, kao {to su pravosu|e, mediji, sindikati i religijske organizacije, pokazale kao faktor koji mo`e da dopuni ili preuzme aktivnosti koje bi trebalo da vr{e vlade. Slo`en skup me|uzavisnih faktora koji prouzrokuju opadanje razvoja, a na koje svojim aktivnostima deluju NVO, odslikava svoj uticaj kroz nebrojeno mno{tvo direktnih i indirektnih pretnji ljudskoj bezbednosti. Uti~u}i na porast ljudskog razvoja kroz pove}anje {ansi i sposobnosti pomo}u kojih ljudi ostvaruju svoje fizi~ke, ekonomske i dru{tvene potrebe, NVO igraju klju~nu ulogu u smanjivanju pretnji ljudskoj bezbednosti. Na osnovu svojih istra`ivanja o NVO u ju`noj Aziji i Africi identifikovala sam {est glavnih doprinosa NVO u osiguravanju ljudske bezbednosti.

1. Veli~ina i doseg NVO rastu na globalnom planu i ve} su dostigle srazmere koje se ne mogu porediti ni sa jednim drugim tipom organizacije koja se bavi problemom ljudske bezbednosti. NVO poseduju internacionalnu mre`u koja se prostire kroz razli~ite zemlje, od Indije do Perua i Senegala. Pojedine NVO rapidno {ire svoje mre`e i mogu se na}i i u najudaljenijim krajevima sveta. Lokalne NVO {ire svoj uticaj ~ak i preko postavljanja satelitskih kancelarija u susednim zemljama. Ove organizacije mogu stupiti u kontakt sa zajednicama sa kojima multilateralne grupe nisu u stanju da komuniciraju; milioni ljudi se oslanjaju na lokalne eksperte u pitanjima zdravlja, ishrane, obrazovanja i zadovoljavanja ostalih osnovnih potreba. Bivaju}i pru`aoci ovih osnovnih socijalnih usluga, nevladine organizacije su, prakti~no, ve} anga`ovane i na umanjivanju pretnji ljudskoj bezbednosti. Osim {to su najpozvanije da se nose sa problemima odr`avanja stanja ljudske bezbednosti, ove organizacije su

187

Sara Majkl

pogodne i za obavljanje funkcije spre~avanja iznenadnih kriti~nih preokreta u ovim oblastima. Nekoliko primera ubedljivo pokazuje kako veli~ina i opseg NVO mo`e da uti~e na osiguravanje ljudske bezbednosti. U Banglade{u, koji se smatra jednim od najve}ih centara NVO, dve lokalne nevladine organizacije snabdevaju klijentelu od pribli`no sedam miliona ljudi. Prva, BRAC, ima programe vezane za urbani i ruralni razvoj, a svoje aktivnosti vr{i u sva 64 okruga u zemlji, obuhvataju}i preko 50.000 sela. Preko milion dece poha|a {kole koje odr`ava ova organizacija, tako|e, preko 60.000 ljudi je zaposleno kod njih (BRAC 2000). Njihove aktivnosti u oblasti obrazovanja, zdravstva i mikrokredita obezbe|uju za{titu od iznenadnih pretnji ljudskoj bezbednosti za milione gra|ana. Sámo njihovo postojanje osigurava posao hiljadama ljudi. Druga lokalna NVO u Banglade{u, ,,Proshika‘‘, deluje u 57 okruga, a oko 10 miliona ljudi u`iva koristi od njenih aktivnosti (Proshika, 1999; Proshika, 2001). U slu~ajevima nasilnih konflikata ili ekonomskih kolapsa retko koja me|unarodna ili lokalna organizacija mo`e da se takmi~i sa ove dve u procesu obezbe|ivanja ljudske bezbednosti. U Zimbabveu ve}ina lokalnih NVO preduzima multiregionalne akcije, a mnoge od njih su kao prioritet postavile stvaranje lokalnih kancelarija, sa kojima dele odgovornost i aktivnosti. Niska cena i relativna lako}a kretanja kroz Zimbabve jedan je od faktora koji doprinosi ovom fenomenu. Putevi i infrastruktura su me|u najboljim na kontinentu. Brojne lokalne NVO imaju nacionalni opseg i kancelarije po svim provincijama u zemlji. U zemljama poput Tanzanije, koje imaju lo{u putnu infrastrukturu, te je kretanje njima ote`ano i skupo, jedino su me|unarodne NVO uspele da razviju nacionalnu mre`u. Njihovo ~lanstvo, resursi i finansijske mogu}nosti otvorili su im priliku za nesmetano {irenje od Velikih jezera do Indijskog okeana. No, bez obzira na to da li ih snabdevaju lokalne ili me|unarodne NVO, mnogi Afrikanci iz udaljenih i izolovanih ruralnih naselja sada imaju pristup razvojnim programima koji im osiguravaju ljudsku bezbednost od raznolikih rizika u znatno ve}oj meri nego ranije. Veli~ina i opseg NVO omogu}avaju vi{esektorski pristup re{avanju problema ljudske bezbednosti. NVO su rasle, ali su istovremeno {irile i delokrug, stalno dopunjuju}i repertoar [portfolio] svojih usluga novim razvojnim oblastima. Svaka od njih svojim korisnicima nudi {irok spektar raznovrsnih usluga. Na primer, kao prete`no istra`iva~ke i zastupni~ke organizacije, IBASE iz Brazila i DESCO iz Perua usredsre|uju se na probleme vezane za rodna pitanja [probleme u vezi sa polom], ljudska prava, demokratizaciju, bezbednost ishrane, dru{tvenu odgovornost i druga politi~ka i socijalna pitanja. SEWA i WWF iz Indije, koje se prete`no bave pitanjima pravâ zaposlenih, tako|e rade i na poljima kao {to su za{tita na radu, organizacija projekata vezanih za dodele kredita, hranu i vodu, osiguranje, pravnu pomo}, brigu o deci, stambena pitanja i zdravstvenu za{titu. Sa njihovim politi~kim, okolinskim [ekolo{kim, environmental], socijalnim i dru{tvenim fokusom, ove NVO ne obezbe|uju neke bitne dru{tvene usluge. Nabrojane karakteristike ~ine NVO zna~ajnom ,,stanicom‘‘ za vlade, donatorske agencije i multilateralne institucije zainteresovane za finansiranje rada na pro-

188

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

blemima ljudske bezbednosti. Samo preko pojedinih ili malobrojnih NVO postoji prilika za donatore da postignu nacionalni opseg i vi{esektorsku pokrivenost problema vezanih za ljudsku bezbednost. Postoje}a veli~ina, opseg i delokrug rada NVO ~ine ih zna~ajnim resursom ljudske bezbednosti i promovi{u ih kao zna~ajan faktor u ostvarivanju globalne ljudske bezbednosti.

2. Komparativne prednosti Globalni rast NVO i{ao je uporedo sa razvijanjem i {irenjem mita o njima. Za neke one predstavljaju globalnu panaceju nerazvijenosti, a za druge su lu~ono{e civilnog dru{tva, dok su za ostale moderni David u borbi sa Golijatom opresivnih re`ima, globalizacije i siroma{tva. Na mnogim nivoima su NVO-ima pripisivani svi mogu}i pozitivni atributi i vrline. Ovaj nekriti~ki odnos prema njima, koji ih predstavlja kao organizacije bez korupcije, neefikasnosti i samovolje, ipak je naivan, beskoristan i nesumnjivo pogre{an. Ali, kao agenti razvoja, NVO imaju zna~ajne kvalitete i komparativne prednosti, koji mogu do}i do izra`aja u pokretanju i sprovo|enju inicijativa vezanih za ostvarivanje boljeg stanja ljudske bezbednosti. Prva od ovih komparativnih prednosti svakako je fleksibilnost, kao i prilagodljivost NVO. Naviknute na rad sa skromnim sredstvima i neizvesnim ishodima, kao i oskudnim informacijama, one su svakako akter sa klju~nim kvalitetom za rad u oblasti ljudske bezbednosti. Na primer, lokalne NVO u Tanzaniji preuzimale su razvojne projekte koji su bili vrlo uspe{ni, iako su imali nedostatna sredstva, infrastrukturu, pa ~ak, ponekad, i nedostatak stalno zaposlenog osoblja. Izgleda da je u ovom sektoru dominantna filozofija ,,u~initi mogu}im‘‘. Retko koja NVO se `ali na nedostatak sredstava, {to ne zna~i da imaju sredstva, ve} da su naviknuti na svoju specifi~nu ulogu -- uraditi {to je vi{e mogu}e sa oskudnim resursima. Iako su mnoge od nevladinih organizacija koje sam sretala bile suo~ene sa nedostatkom vozila, a neke ~ak i kompjutera, samo mali broj je smatrao da nemaju dovoljno sredstava za obavljanje svojih zadataka. NVO su svesne da donatori uglavnom odobravaju sredstva na kratkoro~noj bazi i u koli~inama koje pokrivaju samo tro{kove izvo|enja odre|enih projekata, te prave strategije delovanja uzimaju}i u obzir te ~injenice. ^lanovi NVO koriste svoja privatna vozila za potrebe organizacije, poklanjaju svoje stare kompjutere ili koriste svoja radna mesta za obavljanje poslova vezanih za rad organizacije. Neke nevladine organizacije u Tanzaniji uspele su da ubede svoje vlade da im ustupe slobodne kancelarije u zgradama koje administracija trenutno ne koristi. Ovakva situacija sa resursima pro`ima tanzanijski nevladin sektor. Fleksibilnost ovih organizacija se ogleda i u njihovom stavu prema preusmeravanju dobijenih sredstava. Lokalne NVO, pogotovo, bivaju}i nevezane za rigidno odre|ivanje tro{kova projekata od strane naru~ilaca, dobijena sredstva smatraju kao preusmerljiva (za razliku od me|unarodnih NVO, koje vrlo strogo shvataju postavljene okvire projekta). Njih ~esto kritikuju zbog ovakve upotrebe novca dobijenog od donatora, te se oni ~esto trude da onemogu}e NVO da preusmeravaju sredstva

189

Sara Majkl

od jedne namene ka drugoj putem zahteva za striktno po{tovanje okvira, podno{enje redovnih izve{taja itd. Me|utim, taktike preusmeravanja novca omogu}avaju NVO-ima da se bolje prilagode promenljivim potrebama svojih korisnika i adekvatno reaguju na novonastale situacije. Preneto na polje ovog rada, NVO su u stanju da, putem ovakve taktike raspolaganja sredstvima, efikasno reaguju na pojavu iznenadnih pretnji ljudskoj bezbednosti. Za osiguravanje ljudske bezbednosti tako|e je neophodno suprotstavljanje opasnostima od iznenadne vulkanske erupcije ili su{e, kao i izgra|ivanje efikasnih politi~kih, dru{tvenih i ekonomskih institucija ili odgovora na izazove nametnute vladinom ekonomskom politikom. Koncept ljudske bezbednosti je postavljen tako da obuhvata i pitanja kao {to su rodna ravnopravnost ili demokratizacija, dakle probleme za ~ije je re{avanje potreban dobar kontakt sa lokalnom populacijom, {to, opet, zahteva uklju~ivanje aktera koji u`ivaju poverenje lokalne zajednice. Lokalne organizacije su jedan od malobrojnih aktera koji je pogodan za ostvarivanje tako kvalitetnog kontakta. Tako|e, one su mo`da i jedini akter koji mo`e da postigne pozitivan rezultat u poslu koji zahteva duboko razumevanje kulturnog, dru{tvenog i sredinskog [environmental] konteksta, kao i osmi{ljeno uklju~ivanje lokalnog stanovni{tva. Kao relativno velike i vrlo iskusne organizacije, koje imaju izgra|ene odnose i sa lokalnim i sa nacionalnim akterima, poput vlada, nau~nih institucija i medija, lokalne NVO su sposobne da odigraju ovu ulogu. Na ovom polju, one imaju prednost u odnosu na me|unarodne organizacije, kao i u odnosu na lokalne religijske organizacije i dr`avne institucije. Dakle, komparativne prednosti NVO u oblasti osiguravanja ljudske bezbednosti jesu iskustvo u radu sa lokalnim zajednicama i legitimitet koji su stekle u o~ima lokalnog stanovni{tva. Poslednja komparativna prednost NVO koju }emo pomenuti jeste njihova spremnost da preuzmu rizik i pru`aju nova, kreativna re{enja u razli~itim situacijama. Nisu sve NVO spremne da preuzimaju velike rizike, ali to ~esto ~ine velike NVO, koje raspola`u zna~ajnim sredstvima i u stanju su da samostalno programiraju prete`an deo svojih aktivnosti. BRAC ili AMREF su, na primer, vr{ili razli~ite inovacije uz mali rizik za sopstvenu snagu. To je svakako delo kreativnosti. Iako se smatra da je kreativnost ve}a u malim nego velikim organizacijama, prema mom iskustvu, upravo velike organizacije, zahvaljuju}i sposobnosti da se lak{e izbore sa posledicama eventualnih neuspeha, ~e{}e pokazuju ovu osobinu. Vlade ~esto trpe ozbiljne posledice u slu~aju neuspeha nakon preduzimanja riskantnih poteza, a me|unarodne agencije su, opet, ~esto zatvorene i ograni~ene kratkoro~nom prirodom svojih projekata, kao i preteranom birokratizacijom svojih masovnih organizacija, te im je istinski inovativan pristup problemima znatno ote`an. U vremenu kada je ogroman broj resursa ve} anga`ovan na obezbe|ivanju osnovnih dru{tvenih potreba i za{titi ljudskih prava potrebne su organizacije spremne da rizikuju i stvaraju nove pristupe kako bi se omogu}ilo ostvarivanje ciljeva koncepta ljudske bezbednosti i suprotstavilo narastaju}im opasnostima za nju. NVO su pokazale spremnost za preduzimanje takvih inicijativa.

190

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

3. Spremnost za suprotstavljanje pretnjama ljudskoj bezbednosti koje drugi akteri previ|aju Tre}i argument za tvrdnju o posebnom zna~aju NVO za osiguravanje ljudske bezbednosti ogleda se u ~injenici {to su one spremne da se suo~e sa pretnjama koje druge organizacije ne priznaju ili se od njih povla~e. Ove pretnje nisu nu`no kontroverznog karaktera niti su isklju~ivo novonastale. Nedostupnost osnovnog obrazovanja i zdravstvene za{tite jesu bezbednosni rizici koji zna~ajno pogor{avaju situaciju u nerazvijenom svetu. Po{to su se suo~ile sa zahtevima me|unarodnih finansijskih institucija za smanjenje javnih rashoda, mnoge vlade su odlu~ile da smanje investicije u osnovne socijalne slu`be. Iz toga je proistekao hroni~an i akutan pad investicija u {kole, obrazovne programe, bolnice i primarnu zdravstvenu za{titu. U zemljama kao {to su Kenija ili Gana, u kojima su vlade dale prioritet ekonomskim obzirima umesto ljudskoj bezbednosti, NVO su uradile vi{e od prostog popunjavanja jaza koji je nastao smanjenim anga`ovanjem dr`ave u pru`anju osnovnih socijalnih usluga. One igraju najva`niju ulogu u suprotstavljanju mnogim bezbednosnim rizicima. Za razliku od vlada, koje se staraju o op{tenacionalnim interesima, NVO su vi{e usmerene na ostvarivanje interesa pojedinaca i njihovih zajednica, {to je nivo na koji se usredsre|uje koncept ljudske bezbednosti. Kroz kreditne aktivnosti NVO su postigle sli~ne rezultate na jo{ nekim poljima, zapostavljenim od strane ve}ine drugih aktera. Banke i druge finansijske institucije tradicionalno su odobravanje kredita siroma{nim ili nezaposlenim gra|anima posmatrale kao veliki poslovni rizik, usled ~ega je ovima onemogu}eno da se izbore sa iznenadnim negativnim promenama u ekonomskoj situaciji. Mikrokrediti koje su ovim kategorijama stanovnika davale kreditne baze poput SEWA u Indiji omogu}ili su mnogima da planiraju sre}niju budu}nost, ali i da budu sposobni da se odupru ekonomskim rizicima za njihova doma}instva. U studiji o hroni~nim ekonomskim te{ko}ama ~lanova SEWA iz 1995. godine zaklju~eno je da ,,su `ene koje su du`e vreme ~lanovi SEWA, imaju {tedne knji`ice u banci organizacije i imaju ve}e u~e{}e u ukupnom porodi~nom bud`etu imale ni`u stopu utvr|enog ekonomskog stresa‘‘ (Bhatt, 1998: 158). Tako|e, ilustrativna je i situacija sa statusom samozaposlenih osoba. Sindikati ih nisu priznavali, a vlada im nije pru`ala pravnu za{titu. Tek nakon lobiranja SEWA, vlada je priznala prava samozaposlenih lica i uli~nih prodavaca. Na sli~an na~in, oni su uticali i na Me|unarodnu organizaciju rada (ILO) i Me|unarodnu konferenciju Sindikata slobodnih trgovaca (ICFTU) da obrate pa`nju na problem za{tite prava samozaposlenih lica i lica na ku}nom radu (za vi{e detalja videti: Clark, 1991; Rose, 1992; Datta, 2000). SEWA i sli~ne NVO su, putem borbe za za{titu radnih prava ovih kategorija zaposlenih i kroz odobravanje kredita za njihovu potro{nju, uspeli da im pru`e ekonomsku sigurnost koju tradicionalne finansijske institucije nisu bile spremne da obezbede. NVO, tako|e, pru`aju doprinos osiguravanju ljudske bezbednosti putem anga`ovanja na problemima s kojima drugi akteri ne `ele da se suo~avaju. Dobar

191

Sara Majkl

primer za to jeste akcija za borbu protiv side koju su organizovale NVO u Africi. U mnogim zemljama su religijski i etni~ki lideri i dr`avni zvani~nici, sve doskora, pre}utkivali postojanje ovog problema. Problem side se i sad, ~esto, smatra neprikladnim za javnu raspravu. U Zimbabveu, recimo, sve do 1999. godine predsednik Mugabe nije zvani~no priznao postojanje epidemije side. U tom momentu je, prema procenama, jedna petina stanovni{tva ve} bila HIV-pozitivna. NVO su krenule u obrazovnu kampanju o kori{}enju kondoma, na~inima {irenja bolesti i pravima zara`enih sidom, suo~avaju}i se sa problemima velike dezinformisanosti i o~ajanja. NVO su bile me|u prvima koji su ukazivali na potrebu za vi{esektorskim pristupom problemu AIDS-a. Sidi se ~esto pristupa sa isklju~ivo medicinskog aspekta, dok se kampanja protiv AIDS-a zasniva na osve{}ivanju, prevenciji, brizi za obolele i pru`anju saveta i edukacije. NVO su skretale pa`nju i na druge, dru{tvene, ekonomske i politi~ke frontove na kojima se treba boriti protiv ove bolesti. Brojni radni sektori nestaju. Doma}instva i porodice obolelih od side ozbiljno su ugro`eni. Za mnoge od njih je ova opasnost dugoro~nog karaktera, s obzirom na to da `ene ~esto ne mogu naslediti svoje umrle mu`eve. Poslodavci vr{e diskriminaciju HIV-pozitivnih osoba, ~ija ljudska prava ~esto nisu zajam~ena ustavom. ,,Prodava~ice ljubavi‘‘ nemaju dovoljnu za{titu od opake bolesti, a njihovim neprilikama se posve}uje vrlo malo pa`nje. Rodna neravnopravnost nastavlja da prati bolest, a u porastu je stopa silovanja i seksualnog zlostavljanja dece. U mnogim zemljama NVO su jedine koje pru`aju za{titu od ovakvih pretnji ljudskoj bezbednosti, povezanih sa AIDS-om.

4. Sposobnost suo~avanja sa politi~kim pretnjama ljudskoj bezbednosti Nepobitna je ~injenica da mnogi bezbednosni rizici nastaju kao, uglavnom indirektna, posledica politike dr`avnih organa, neefikasnosti politi~kih institucija ili neodgovaraju}e pravne regulative. Kako je ve} nagla{eno, ovi nedostaci su otvorili prostor za pojavljivanje NVO kao novog zna~ajnog aktera na pozornici ljudske bezbednosti. Opadanje dr`avnih investicija u sistem zdravstvene za{tite, na primer, u~inilo je da do|e do zamene uloga na ovom polju -- NVO su postale glavni pru`alac zdravstvenih usluga u mnogim zemljama, a dovelo je i do preklapanja izme|u njihovih tradicionalnih projekata i programa ljudske bezbednosti. Politi~ke pretnje ljudskoj bezbednosti su tako pozicionirane da je za suo~avanje sa njima retko koji drugi akter podobniji od NVO, posebno onih lokalnog tipa. Me|unarodne NVO se nalaze pred ozbiljnim preprekama kada poku{avaju da izvr{e masovnu mobilizaciju stanovni{tva protiv odre|enih politi~kih odluka vlada zemalja u kojima one deluju kao inostrani faktor. Veoma je politi~ki riskantno za njih, a i za odnose izme|u vlasti u njihovim mati~nim zemljama i vlasti u zemljama doma}inima, agitovati protiv odluka doma}ih vlasti. Takve aktivnosti mogu dovesti

192

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

do ozbiljnih diplomatskih konfrontacija. Nasuprot njima, lokalne NVO imaju puno pravo da smatraju odluke svojih vlada sopstvenom brigom, a imaju i znatno bli`e veze sa lokalnim stanovni{tvom. NVO moraju da sara|uju sa vlastima u pogledu osiguravanja ljudske bezbednosti, ali se, radi ispunjavanja svojih zadataka vezanih za opstanak ljudi, obezbe|ivanje normalnog toka `ivota i osnovnog ljudskog dostojanstva, moraju zalagati i za promene u vo|enju zvani~ne politike ukoliko ona doprinosi pove}anju pretnji ljudskoj bezbednosti. Tako|e, one bi trebalo da prona|u valjane odgovore na tako nastale bezbednosne rizike. Ovakva uloga NVO posebno dolazi do izra`aja u zemljama u kojima su opozicione politi~ke stranke ili mediji slabi ili potpuno odsutni. Uz konfrontaciju sa pogre{nim politi~kim odlukama, koje dovode do pogor{anja stanja ljudske bezbednosti, NVO treba da rade na ohrabrivanju politi~ke participacije gra|ana koja bi dovela do umanjivanja rizika. NVO su, prakti~no, otvor preko kojeg gra|ani mogu da izraze svoj politi~ki glas u zemljama u kojima stanovni{tvo nema dovoljno uticaja na dono{enje najva`nijih politi~kih odluka. NVO omogu}avaju obi~nim ljudima da se pribli`e stolu na kojem se, u velikoj meri, odlu~uje o njihovim li~nim sudbinama i da uti~u na odluke politi~kih elita. Na primer, neke od tanzanijskih NVO organizuju, kao dodatak svojim redovnim obrazovnim programima, obuke i seminare o glasa~kim i drugim politi~kim pravima gra|ana. NVO tako|e poma`u u osposobljavanju i mobilizaciji organizacija civilnog dru{tva u okviru svojih zemalja. Mnoge od tih organizacija imale su klju~nu ulogu u umre`avanju i koordinisanju istomi{ljeni~kih grupa okupljenih oko suprotstavljanja pretnjama ljudskoj bezbednosti. NVO su mnogo doprinele stvaranju politi~kog pluralizma i ja~anju institucija civilnog dru{tva. To je otvorilo mogu}nosti za pove}anje politi~kog uticaja gra|ana, kao i svesti o me|uzavisnosti izme|u valjanosti institucionalnog okvira i stanja ljudske bezbednosti.

5. Sposobnost suo~avanja sa transnacionalnim pretnjama ljudskoj bezbednosti Pretnje ljudskoj bezbednosti su prevazi{le dr`avne granice i mo`e se re}i da su mnoge od njih, i to posebno one vrlo izazovne i dugotrajne, postale transnacionalne. Dugoro~ne pretnje ljudskoj bezbednosti, tipa gra|anskih ratova i ekolo{kih katastrofa, po~ele su da prelaze granice, kao i one vezane za organizovani kriminal i terorizam. Institucije su klju~ni faktor u ovim procesima. Kako bi se razvile adekvatne strategije za suprotstavljanje transnacionalnim pretnjama, institucije moraju biti uklju~ene u sve faze borbe protiv njih, od planiranja do implementacije. Na `alost, dr`ave nisu transnacionalni entiteti i mnoge regionalne me|udr`avne institucije nisu u stanju da obezbede bli`u saradnju izme|u svojih ~lanova. Potreba za regionalnim, me|udr`avnim povezivanjem naro~ito je izra`ena u delovima sveta

193

Sara Majkl

koji su ugro`eni konstantnim pretnjama od konflikata. Me|utim, do njih naj~e{}e dolazi u regionima u kojima su oni, zbog odnosa izme|u dr`ava, najmanje verovatni. Ovakva situacija je otvorila prostor za NVO: transnacionalne organizacije koje deluju {irom sveta i ve} se bave otklanjanjem pretnji ljudskoj bezbednosti. Kancelarije nevladinih organizacija su, ~esto, samo predstavni{tva internacionalnih ili regionalnih NVO koje imaju ispostave u mnogim zemljama. Iako je multinacionalna struktura doskora bila karakteristi~na samo za me|unarodne NVO, u poslednje vreme i lokalne NVO otvaraju predstavni{tva u susednim zemljama, stvaraju}i tako strukturu pogodnu za reagovanje na transnacionalne pretnje. NVO ,,Six-S‘‘, koja poti~e iz Burkine Faso, a ima predstavni{tva u jo{ devet zemalja zapadne Afrike, na primer, odigrala je klju~nu ulogu u osiguravanju ljudske bezbednosti za zemljoradnike i njihove porodice za vreme su{e u Sahelu. Njihovi programi obuke, promotivni programi i prakti~ne mere na ostvarivanju bezbednosti vode pomogli su u pre`ivljavanju ljudi i njihovom izdr`avanju. U ovim oblastima vlade ne bi mogle da se izbore sa transnacionalnim pretnjama su{e bez dragocene pomo}i NVO. Postojanje jakih mre`a NVO jo{ jedna je od prednosti koju one imaju u suprotstavljanju transnacionalnim pretnjama ljudskoj bezbednosti. Za razliku od vladinih agencija, koje se sastaju samo na godi{njim regionalnim samitima, NVO su delovi odli~no umre`ene celine koja se redovno sastaje, sara|uje i odr`ava netradicionalan pristup, koji je neophodan za borbu protiv ove vrste pretnji. Ove NVO su oja~ane upravo raznoliko{}u svog ~lanstva. Mre`e NVO koje se bave zlostavljanjem dece i trgovinom ljudima, problemima izbeglica i za{titom `ivotne sredine, na primer, imaju ~lanove koji dolaze iz razli~itih krajeva sveta, od Severa do Juga. Aktivnosti ovih organizacija variraju od sprovo|enja istra`ivanja, lobiranja i vr{enja uticaja na vlade da izmene zakonodavnu politiku pa sve do pru`anja konkretne pomo}i ugro`enim pojedincima i zajednicama. Samo neke dr`avne mre`e mogu da se pohvale posedovanjem takve mo}i. Projekt ,,Iza neravnopravnosti‘‘, organizovan od strane SARDC-a, a sproveden od strane mre`e NVO, pokazao je kako ovakve mre`e imaju neprocenjivo zna~ajnu ulogu u programiranju koncepta ljudske bezbednosti (za vi{e detalja videti: Kethusegile et al., 2000). Ovo istra`ivanje je pru`ilo jasnu sliku polo`aja `ena u 12 zemalja regiona, usredsre|uju}i se na aspekte obrazovanja, zdravlja, siroma{tva, pravnog sistema i u~e{}a `ena u procesu dono{enja odluka. Ovo istra`ivanje je ukazalo na bezbednosni problem miliona `ena i dece uzrokovan rodnom neravnopravno{}u i onemogu}avanjem pristupa procesu dono{enja odluka, kao i uskra}ivanjem kori{}enja resursâ, {to je doprinos me|unarodnom re{avanju ovih problema kakav je retko ko dao. Dr`ave su ~esto ograni~ene dr`avnom teritorijom u suprotstavljanju problemima koji nisu ograni~eni na jednu dr`avu i imaju tendenciju da se, u trenutno preovladavaju}oj klimi globalizacije, stalno {ire, dok, s druge strane,

194

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

i me|unarodne i lokalne NVO imaju transnacionalnu perspektivu, neophodnu za borbu sa ovim pretnjama ljudskoj bezbednosti.

6. Sposobnost da se u~ini dugoro~an doprinos stanju ljudske bezbednosti Ljudska bezbednost se odnosi na kratkoro~ne promene u ljudskim situacijama koje predstavljaju pretnju njihovim `ivotima i izdr`avanju, ali se ostvarenje pozitivnog stanja ljudske bezbednosti posti`e samo uz planiranje dugoro~nih perspektiva i stvaranje adekvatnih institucionalnih aran`mana. Ve}ina inicijativa u oblasti ljudske bezbednosti ima kao cilj reagovanje na trenutne bezbednosne probleme: kako za{tititi `ivote za vreme gra|anskih sukoba, kako nahraniti gladne za vreme su{a, kako spasti ugro`ene tokom masovnih prirodnih katastrofa. Od su{tinskog su zna~aja kratkoro~ne intervencije koje preduzimaju koalicije internacionalnih agencija i vlada. Ipak, podjednako su va`ne dugoro~ne preventivne mere, koje mogu otkloniti pretnje ljudskoj bezbednosti. NVO su klju~ni faktor u preduzimanju ovakvih mera. Njihove akcije nastupaju nakon akcija organizacija za hitne humanitarne intervencije i nastavljaju se u du`em vremenskom periodu. U oblasti zdravstvene za{tite, na primer, NVO su glavni snabdeva~i kondomima i mre`ama za komarce, te smanjuju pretnje od {irenja bolesti na redovnoj osnovi. Poma`u}i zajednicama u izgradnji i odr`avanju pogonâ ispravne vode, one uti~u na smanjivanje opasnosti od bolesti nastalih upotrebom neispravne vode. Sli~no tome, putem ulaganja u kori{}enje tehnolo{kih dostignu}a, kao {to su solarni {tednjaci i {poreti na pogonsko gorivo, one umanjuju opasnosti od nestanka {uma i opusto{enja odre|enih oblasti, dakle, posti`u dugoro~ne pozitivne posledice. Rad NVO je, tako|e, namenjen postizanju dugoro~nih institucionalnih i socijalnih promena koje }e se odraziti na stanje ljudske bezbednosti u du`em vremenskom periodu. U skup ovakvih poteza spadaju i uklju~ivanje stanovni{tva u proces dono{enja odluka, transparentnost, izgradnja kapaciteta i upravljanje. Kako smo ve} istakli u prethodnih nekoliko odeljaka, ovo su utvr|eni ciljevi razli~itih NVO, od onih d`inovskih, transnacionalnih organizacija, poput ,,Amnesty International‘‘ i ,,Transparency International‘‘, preko velikih nacionalnih organizacija tipa ,,Madres de la Plaza de Mayo‘‘ u Argentini i ,,Ain O Shalish Kendra‘‘ iz Banglade{a, sve do malih, lokalnih nevladinih organizacija. Bez obzira na njihove razvojne fokuse, ve}ina nevladinih organizacija ne be`i od konfrontacije sa latentnim problemima ljudskih prava, dostupnosti i neravnopravnosti. One povezuju razvojni cilj ,,rast uz ravnopravnost‘‘ sa bezbednosnim ciljem ,,padovi uz sigurnost‘‘ (Sen, 2000, prema: Alkire, 2002: 6). Upravo u svojim poku{ajima upravljenim ka daljem uve}anju ljudskog razvoja, nevladine organizacije rade na stvaranju instrumenata kojima se mo`e obezbediti istovremeno dugoro~no ljudsko ostvarenje sa dugoro~nom ljudskom bezbedno{}u.

195

Sara Majkl

3. odeljak: Sada{nje prepreke za ostvarivanje ovakve uloge NVO U prethodnom odeljku ukazala sam na {est, po mome mi{ljenju, glavnih na~ina na koje NVO mogu doprineti ostvarenju ciljeva koncepta ljudske bezbednosti. Potencijalno bi njihov doprinos mogao biti vrlo velik, ali, ipak, i dalje postoje odre|ene prepreke na putu njihovog aktivnijeg uklju~ivanja. U ovom odeljku }u poku{ati da uka`em na tri naj~e{}e i najproblemati~nije prepreke tog tipa. 1. Prva i mo`da najozbiljnija prepreka ogleda se u prirodi donatorske pomo}i. Stalne promene prioriteta donatora, kratkoro~nost finansiranja i strogo postavljeni ugovorni okviri spre~avaju nevladine organizacije da akumuliraju i adekvatno raspore|uju sredstva, te ih samim tim blokiraju u usvajanju inovativnih strategija i smanjuju im sposobnost brzog i kreativnog reagovanja u urgentnim situacijama, ~ine}i ih manje fleksibilnim i efikasnim. U idealnom svetu ve}ina nevladinih organizacija ne bi bila sputavana od strane donatora i njihove volje i ugro`ena sopstvenom ekonomskom nesigurno{}u, ali, u stvarnosti, vrlo je malo NVO koje nisu zavisne od donatorske industrije i njenih prohteva, bilo da je re~ o vladama, privatnim fondovima ili bilateralnim ili multilateralnim agencijama. Ovo je naro~ito zna~ajan problem za nevladine organizacije sa Juga. Uzrok tome je nedostatak potencijalnih lokalnih donatora u najsiroma{nijim zemljama, u kojima nema dovoljno fondova za finansiranje, podr`avanje ili kofinansiranje akcija nevladinih organizacija. Posledica ovakve situacije jeste da donatori imaju zna~ajan uticaj na rad nevladinih organizacija u sektorima koje finansiraju i na projektima i programima koji se preduzimaju u datim regionima. U Senegalu, na primer, jedna lokalna NVO je, pod pritiskom donatora, promenila fokus svog delovanja od stvaranja obrazovnih programa i organizovanja edukacija i treninga prema pitanjima rodne [polne] ravnopravnosti, o~uvanja `ivotne sredine i ekonomskog razvoja, ~ime su odslikavali promenu prioriteta tih donatora na sopstveni delokrug rada. Sli~no tome, odbijanje donatora da zalaze u politi~ke probleme, kako bi izbegli da do|u u eventualni sukob sa vladom, dovelo je NVO do dileme da li se prikloniti zahtevima korisnika i do}i u opasnost od gubljenja potrebnih sredstava ili poslu{ati zahteve donatora. Da bi donatori odobrili sredstva koja su nevladinim organizacijama potrebna za ostvarivanje programa ljudske bezbednosti, oni moraju biti ube|eni u zna~aj tro{enja novca na takve programe i aktivnosti. Tako|e, oni moraju biti ube|eni u zna~aj ulaganja svojih sredstava ba{ u NVO kao aktere ljudske bezbednosti i u specifi~ne prednosti koje one imaju u odnosu na druge aktere ljudske bezbednosti. Ukoliko o~ekujemo da NVO pru`e istinski zna~ajan doprinos pobolj{anju stanja ljudske bezbednosti, potrebno je da donatori po~nu da im odobravaju sredstva na du`e staze, a ne samo na kratak rok, vezan za ugovore koji naj~e{}e traju oko godinu dana. Dosada{nji trend je doveo do pojave da ,,nevladine organizacije polako

196

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

odustaju od vo|enja ambicioznijih projekata i prilago|avaju svoj opseg veli~ini finansijskih sredstava koja su im odobrena‘‘ (Moyo, 2000: 72). Tako|e, nevoljnost donatora da finansiraju tro{kove koji nisu direktno vezani za ostvarenje konkretnih projekata, kao {to su plate, iznajmljivanje kapaciteta ili istra`ivanja, dodatno ograni~avaju sposobnost nevladinih organizacija za uspe{an rad u oblasti ljudske bezbednosti. [tavi{e, afri~ke organizacije koje sam intervjuisala u okviru svog istra`ivanja navele su kao svoj najve}i problem upravo nedostatak finansijera koji bi pokrivali vanprojektne, op{te tro{kove. Da bi se u~inio dugoro~niji doprinos stanju ljudske bezbednosti, donatori treba da promene svoj konvencionalni na~in razmi{ljanja i pro{ire spektar ponuda prema nevladinim organizacijama. Prvo, oni moraju da produ`e trajanje ugovora koje zaklju~uju sa nevladinim organizacijama. Drugo, sredstva upu}ena NVO treba da budu dovoljna da ohrabre ove organizacije da investiraju u razvitak svojih komparativnih prednosti i inovativnih strategija, kao i vi{esektorskog pristupa, kako bi bile u stanju da adekvatno reaguju na iznenadne pretnje ljudskoj bezbednosti i rizike koji su transnacionalnog karaktera. Na kraju, sredstva moraju biti odmah dostupna nevladinim organizacijama, {to se mo`e posti}i ako im se dozvoli da akumuliraju {tednju i da preusmeravaju sredstva na namene za koje nisu prvobitno opredeljena, ali je to, zbog prirode novonastalih pretnji, od primarnog zna~aja. Zaokret od kratkoro~nog investiranja konkretnih projekata ka finansiranju dugoro~nih programa jedan je od mogu}ih pravaca kretanja politike finansijerâ. Ukoliko pomognu NVO da pobolj{aju stanje sopstvene bezbednosti putem smanjivanja nivoa ekonomske nesigurnosti, finansijeri }e doprineti i smanjivanju bezbednosnih rizika za ljude na ~ijem bezbednosnom stanju rade. 2. Inspiracija za pisanje ovog rada do{la mi je zahvaljuju}i jednom studentskom pitanju o mogu}nostima saradnje nevladinih organizacija i vlada u smanjivanju bezbednosnih rizika i posebno, o ulozi nevladinih organizacija u takvoj interakciji. Ja sam, me|utim, odlu~ila da problem stavim u {iri kontekst i razmotrim ulogu koju NVO mogu da odigraju na polju ljudske bezbednosti i u okviru saradnje sa vladinim institucijama i van njega. Po mom iskustvu, doprinos NVO je, uglavnom, ve}i izvan okvira interakcije sa vlastima. Razlog za takvu situaciju le`i, delimi~no, u onome {to }u ozna~iti kao drugu va`nu prepreku u ostvarivanju uloge nevladinih organizacija u oblasti ljudske bezbednosti: antagonizam vlasti prema ovim organizacijama. Konflikt izme|u vlasti i nevladinih organizacija uglavnom je nenameran i dolazi kao nuzefekt problema sa kojim se suo~ava vlast. Mnoge vlade, posebno one sa Juga, imaju finansijske probleme i suo~avaju se sa konstantnim nedostatkom novca, te nisu u stanju da izdvajaju sredstva za nevladine organizacije niti da ih uklju~uju u sopstvene programe. U nekim od ovih zemalja nevladine organizacije su te koje pru`aju osnovne socijalne usluge gra|anima, jer vlasti nisu u stanju da to u~ine. U drugom kontekstu saradnju izme|u ovih aktera ometa sumnji~avost vlasti

197

Sara Majkl

i njihovo neverovanje u sposobnosti nevladinih organizacija, zasnovano na prethodnim, negativnim iskustvima, {to rezultuje previ|anjem NVO kao potencijalnog projektnog partnera dr`avnim organima. Neke vlade kao partnere ra|e biraju lokalne kolektivitete i religijske grupe ili anga`uju konsultante kada su im potrebni spolja{nja ekspertiza, nadgledanje, evaluacija ili dalje pokretanje njihovih projekata. Ipak, nevladine organizacije su me|u najstru~nijim i najiskusnijim akterima u oblasti osiguravanja ljudske bezbednosti, na mnogim poljima i u brojnim zemljama. Podr`avanjem ovakvih grupa vlasti }e posledi~no dovesti do ja~anja nevladinih organizacija i doprineti unapre|ivanju harmoni~nijeg odnosa izme|u dr`ave i nevladinog sektora na polju ljudske bezbednosti. Me|utim, u mnogim slu~ajevima NVO su suo~ene sa otvorenim znacima neprijateljstva od strane njihovih vlada. Neki vladini zvani~nici posmatraju takmi~enje za donatorska sredstva na slede}i na~in: NVO su tu samo da preuzmu sredstva koja bi, u slu~aju njihovog odsustva, pripala vlastima. Usled toga, vlasti u pojedinim zemljama nikad ne}e sugerisati donatorima ili multilateralnim agencijama da su nevladine organizacije bolje opremljene, obu~enije i iskusnije u obavljanju odre|enih poslova, te da bi njima trebalo odobriti odre|ena sredstva. [tavi{e, mnoge vlade vide nevladin sektor ne samo kao takmaca ve} i kao protivnika. Klju~na prednost nevladinih organizacija u oblasti ljudske bezbednosti jeste njihova mogu}nost da kritikuju postoje}e politi~ke aran`mane i politiku vlasti koja predstavlja pretnju ljudskoj bezbednosti. Vlade, me|utim, ne `ele uvek da ~uju takvu kritiku. Mnoge vlade u Africi su, na primer, poku{ale da ograni~e nevladin sektor putem dono{enja zakonodavnih re{enja kojima bi njegovo delovanje bilo svedeno na vanpoliti~ku arenu. U ovim zemljama je nevladinim organizacijama zabranjeno da vr{e dragocena lobiranja vezana za umanjivanje takvih pretnji ljudskoj bezbednosti kao {to su promene prioriteta u vladinoj ekonomskoj politici, status manjinskih etni~kih grupa ili kontrola vlasti nad industrijom ~ija delatnost predstavlja rizik za `ivotnu sredinu [environmental hazard]. Ipak, postoji i mnogo pozitivnih primera saradnje izme|u vlasti i nevladinih organizacija, koji mogu da poslu`e kao koristan model za vlasti i druge aktere zainteresovane za pobolj{anje ove interakcije. Za razliku od gorepomenutih zemalja, u kojima postoje ozbiljna zakonodavna ograni~enja za lobiranje i zastupanje interesa odre|enih grupa od strane nevladinih organizacija, ~ime se bitno naru{ava njihova sposobnost za umanjivanje politi~kih pretnji ljudskoj bezbednosti, u drugim zemljama nevladine organizacije imaju posebnu pravnu za{titu od strane vlasti. Vlade Brazila, Filipina, Kolumbije i Bolivije svojom pravnom regulativom ohrabrile su delovanje nevladinog sektora i podr`ale aktivno u~e{}e nevladinih organizacija u ,,svim fazama procesa dono{enja odluka u zemlji‘‘, pru`aju}i im ustavnu za{titu prava na organizovanje i participaciju (World Bank, 1997: 12). Brojne vlade koje ne raspola`u zna~ajnim sredstvima snabdele su nevladine organizacije mogu}no{}u kori{}enja seoskih vladinih slu`benika. Ovaj vid partner-

198

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

stva bio je od neprocenjivog zna~aja za nevladine organizacije lokalnog tipa u Zimbabveu. Za razliku od drugih zemalja, u kojima su nevladine organizacije dobijale tehni~ku podr{ku i savete od vladinih radnika, u Zimbabveu su ovi slu`benici obavljali konkretne projektne du`nosti, tipa vr{enja treninga ili nadgledanja, inkorporiraju}i ove poslove u svoje redovne radne du`nosti. To je koristilo obema stranama. Vladinim radnicima su dodeljene male stipendije, vozila, zalihe i (~esto kriti~na ta~ka) motivaciona podr{ka. NVO su dobile iskusne, kvalitetne radnike, koji odli~no poznaju teren i lokalno stanovni{tvo i u stanju su da dopru do izrazito ruralnih naselja uz nisku cenu takvog poduhvata. Iako je konflikt izme|u vlasti i politi~ki aktivnih nevladinih organizacija po pitanju ljudske bezbednosti u odre|enom trenutku mo`da neizbe`an, trajanje i razmere tog sukoba mogu biti smanjene izgra|ivanjem sna`nih me|usobnih veza, posebno na li~nom nivou -- izme|u aktivistâ nevladinih organizacija i vladinih slu`benika. Ovo je lekcija od bitnog zna~aja za nevladine organizacije. Mnogi misle da bi nevladine organizacije, ukoliko `ele da se istinski suprotstave politici vlasti na konstruktivan na~in, trebalo da prekinu sve veze sa njim i sa vladom komuniciraju na odstojanju. Razli~iti nivoi i slojevi u vladi reagova}e na nevladine organizacije i sektor civilnog dru{tva na druga~iji, ~esto suprotan na~in, u zavisnosti od pojedina~nih istorija i iskustava, kao i pritisaka kojima su izlo`eni od strane drugih, dr`avnih i ne-dr`avnih, aktera. Lokalne nevladine organizacije sa najve}im uspehom u uspostavljanju plodotvornih politi~kih debata vezanih za stanje ljudske bezbednosti bile su, prema mom iskustvu, one koje su razvile blizak, iako nikad nekriti~ki, odnos sa vladinim institucijama, jer su bile svesne stvarne potrebe za izgra|ivanjem takve interakcije. Vlasti su, mo`da, pojedina~no najva`niji faktor u osiguravanju ljudske bezbednosti svojih gra|ana. NVO donose skup jedinstvenih mogu}nosti na polje inicijativa za pobolj{anje stanja ljudske bezbednosti. Ipak, bez obzira na snagu svakog od njih, nijedan nije sposoban da samostalno osigura gra|ane od raznovrsnih pretnji ljudskoj bezbednosti koje postoje. Za{tita su{tinskog jezgra ljudskih `ivota zadatak je koji vlasti ne mogu da obave bez pomo}i organizacija poput NVO. Vlade u mnogim zemljama postavljaju ozbiljne prepreke nevladinim organizacijama i njihovoj intervenciji na polju ljudske bezbednosti, te je neophodno da nevladine organizacije poku{aju da minimizuju negativan u~inak takvih poteza putem usvajanja odre|enih strategija. Postoji nekoliko takvih strategija. Drugi relevantni akteri, poput Komisije za ljudsku bezbednost i Programa kanadske vlade za ljudsku bezbednost i donatorske organizacije, tako|e su zainteresovani za izgradnju ~vr{}ih veza izme|u vlasti i nevladinog sektora, te mogu biti od kriti~nog zna~aja u ostvarivanju njihove saradnje. Finansijska podr{ka ostvarivanju ovakve kooperacije mogla bi da pomogne smanjivanju tenzija izme|u vlasti i nevladinih organizacija i ohrabri zajedni~ko planiranje, implementaciju i evaluaciju programa od zna~aja za ljudsku bezbednost.

199

Sara Majkl

3. Tre}a va`na prepreka koja se postavlja pred nevladine organizacije vezana je za inherentne te{ko}e u kreiranju efikasnih mre`a nevladinih organizacija. Pretnje ljudskoj bezbednosti su vi{edimenzionalne i transnacionalne, pa se za suprotstavljanje njima zahteva u~e{}e vi{e aktera -- vlada, organizacija civilnog dru{tva, lokalnih i internacionalnih agenata koji moraju da zajedni~ki vode kampanju protiv njih. Putovanje kroz Afriku, na primer, veoma je ote`ano, a komunikacioni kanali poput interneta u mnogim zemljama su oskudni. Iako je borba protiv prekograni~nih pretnji u delokrugu rada nevladinih organizacija, ona je ipak izvan granica njihovih bud`eta. Izgradnja sna`nih mre`a nevladinih organizacija klju~na je strategija za suprotstavljanje bezbednosnim rizicima. Bliske institucionalizovane veze izme|u istomi{ljeni~kih grupa u okviru mre`a NVO omogu}avaju njihovom ~lanstvu pokretanje inicijativa {irokog raspona kakve su potrebne u zemljama posebno ugro`enim lo{im stanjem ljudske bezbednosti. Tako|e, ove mre`e poma`u nevladinim organizacijama da brzo, efikasno i udru`eno deluju protiv iznenadnih promena koje ugro`avaju ljudsku bezbednost. Umre`avanje sa drugim nevladinim organizacijama i organizacijama civilnog dru{tva, religijskim grupama i medijima oja~a}e poziciju tre}eg sektora u politi~kim debatama na nacionalnom nivou. Pove}avanjem prisutnosti nevladinih organizacija putem ~vrstog umre`avanja menja se i predstava o ravni delovanja nevladinih organizacija, koje, deluju}i kao grupa, a ne kao skup pojedina~nih organizacija, postaju ozbiljniji faktor u borbi protiv politi~kih pretnji ljudskoj bezbednosti. Nedavno preduzeta inicijativa NVO u Tanzaniji odli~an je primer kako saradnja i umre`eno delovanje mogu pomo}i uspe{nijem re{avanju problema ljudske bezbednosti. Rade}i zajedno, lokalne tanzanijske nevladine organizacije uspele su da ubede vladu da razmotri rodne implikacije nacionalnog bud`eta. Na ovaj na~in, nevladine organizacije su uspele da promene percepciju vlasti o uticaju bud`etske raspodele na stanje ljudske bezbednosti, uzimaju}i u obzir problem rodne neravnopravnosti i ugro`enosti bezbednosti `ena. Nakon ove akcije lokalne nevladine organizacije su pozvane da igraju zna~ajnu ulogu u planiranju godi{njeg bud`eta zemlje i daju su{tinski doprinos njegovom programiranju. TNGP, tanzanijska organizacija koja se bavi problemima rodne ravnopravnosti, ina~e jedna od najbolje organizovanih i najopremljenijih nevladinih organizacija u zemlji, podvukla je da je za uspeh ~itave akcije presudna bila saradnja umre`enih NVO. Kako mi je rekao jedan od rukovodilaca programa, ,,u ovome ne bismo uspeli bez umre`avanja i koalicione saradnje‘‘ (8. decembar 1999, Dar el Salam). Kako bi pomogle nevladinim organizacijama u stvaranju sna`ne mre`e udru`enog delovanja, donatorske organizacije i ostali zainteresovani akteri treba da usmere sredstva na finansiranje putovanja, komunikacija i administrativnih tro{kova vezanih za umre`avanje nevladinih organizacija. Donatori bi trebalo da promene dosada{nju orijentaciju na finansiranje nevladinih organizacija po pojedinim zemljama i da ulo`e sredstva u transnacionalne aktivnosti nevladinih organizacija i stvaranje

200

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

mre`a NVO. Tako|e, oni treba da imaju u vidu potrebu izgra|ivanja koordinacionih tela. Koordinaciona tela mogu da odigraju klju~nu ulogu u organizovanju mre`a nevladinih organizacija i osiguravanju razvitka va`nih resursa tih mre`a. Ipak, u brojnim zemljama ova udru`enja nemaju dovoljno sredstava da efikasno odigraju svoju ulogu. Sa dovoljnim sredstvima ova tela bi mogla da uti~u na sna`nije umre`avanje svojih ~lanica i da rade na stvaranju jedinstvenog glasa u lobiranju i zastupanju, ~ime bi dalje oja~ali ulogu nevladinih organizacija u procesu suprotstavljanja pretnjama ljudskoj bezbednosti.

4. odeljak: Razlozi zbog kojih bi nevladine organizacije `elele da budu uklju~ene u rad na ostvarivanju ljudske bezbednosti Slede}e pitanje koje mi se postavilo kada sam po~ela da analiziram potencijalnu ulogu nevladinih organizacija u ostvarivanju ljudske bezbednosti bilo je za{to bi nevladine organizacije `elele da se uklju~e u re{avanje problema vezanih za ljudsku bezbednost. Ve}ina nevladinih organizacija je izgradila ime zahvaljuju}i svom anga`ovanju na poljima ljudskog razvoja i za{tite ljudskih prava. Ovaj delokrug aktivnosti zahteva mnogo energije, resursa i vremena, a nevladine organizacije trpe unutra{nje i spolja{nje pritiske. Na osnovu mog iskustva, ipak postoje tri glavna razloga zbog kojih bi ve}ina nevladinih organizacija bila spremna da pro{iri svoj spektar aktivnosti na probleme ljudske bezbednosti i da ih uklju~i u svoje programe. Prvi razlog, koji je fundamentalne prirode, nalazi se u ~injenici da je koncept ljudske bezbednosti primarno zainteresovan za oblasti koje su najdra`i repertoar nevladinih organizacija -- zdravlje, obrazovanje, ekonomski razvoj, mirotvorstvo. Brojne nevladine organizacije imaju ogromno iskustvo u radu sa ovim problemima. Oni ve} mogu lako da identifikuju nadolaze}e pretnje njihovim korisnicima i klijentima u datim oblastima, kao i da predvide posledice postoje}eg planiranja i programiranja u osiguravanju ljudske bezbednosti. Iako nijedna od postoje}ih organizacija ne}e hteti da u potpunosti preusmeri svoj fokus sa pitanja ljudskog razvoja ka pitanjima ljudske bezbednosti, njihov rad u ovim oblastima mo`e nekolikim NVO da pru`i kreativne ideje za rad sa problemima bezbednosnih pretnji. Nevladine organizacije }e iskoristiti priliku da primene re{enja i na polje ljudske bezbednosti, i tako pro{ire spektar usluga koje pru`aju svojim beneficijentima. U~e{}e u inicijativama vezanim za ljudsku bezbednost pomo}i }e NVO da pru`e ovaj doprinos. Kao drugo, u~e{}e u projektima za pobolj{anje stanja ljudske bezbednosti pomo}i }e nevladinim organizacijama da izgrade veze od kriti~nog zna~aja za dalje izgra|ivanje njihove reputacije i sticanje novih pristalica. Na nacionalnom nivou, ove inicijative uti~u na rast interakcije izme|u vladinih institucija i nevladinih organizacija, jer su za njihovo ostvarenje potrebni stru~nost i znanje koje poseduju oba ova aktera. Koncept ljudske bezbednosti, tako|e, zahteva regionalnu i vi{esek-

201

Sara Majkl

torsku saradnju, ~ime nevladinim organizacijama pru`a priliku za dalje pobolj{anje me|unarodnih kontakata. Veze sa akademskim institucijama poma`u NVO u razvijanju istra`iva~kih potencijala, objavljivanju rezultata istra`ivanja u nau~noj javnosti i napredovanju i edukaciji zaposlenih u organizacijama. Saradnja sa neoperativnim NVO, me|unarodnim organizacijama i multinacionalnim korporacijama mo`e biti od sli~ne va`nosti, jer snabdeva nevladine organizacije sredstvima, opremom, profesionalnom i tehni~kom ekspertizom i me|unarodnom podr{kom za lokalne razvojne kampanje. Odnosi sa me|unarodnim medijima poma`u NVO u izgradnji imena i reputacije u zemljama u kojima su sme{teni donatori i njihovo javno mnjenje, i u kojima se donose najva`nije odluke o razvojnoj politici. Veze sa me|unarodnim medijima od naro~itog su zna~aja za bezbednost ~lanova i beneficijenata nevladinih organizacija u vreme konflikata sa vlastima. Pristup me|unarodnim konferencijama vezanih za pokretanje inicijativa na polju ljudske bezbednosti jo{ jedna je prednost koju bi nevladine organizacije stekle uklju~ivanjem u re{avanje problema ljudske bezbednosti. S obzirom na to da brojne NVO imaju suvi{e skromne bud`ete za me|unarodna putovanja i imaju ograni~en pristup komunikacionoj infrastrukturi, koju organizacije sa Severa uzimaju zdravo za gotovo, a budu}i da ovakve konferencije omogu}avaju uspostavljanje brojnih kontakata za svega nekoliko dana, od prisustvovanja ovakvim skupovima pomenute nevladine organizacije imaju neprocenjivu korist. Iskustvo i veze ste~ene tokom ovih konferencija NVO mogu iskoristiti za sticanje {ireg me|unarodnog publiciteta i za konsultovanje i saradnju sa me|unarodnim grupama za razvoj zainteresovanim za njihove zemlje. Dakle, iako su ove me|unarodne konferencije u o~ima nekih razvojnih aktera tek ne{to vi{e od odmora, one igraju ulogu od kriti~nog zna~aja za nevladine organizacije, posebno one sa Juga, da steknu dragocena znanja i zauzmu mesto u me|unarodnoj zajednici. Najzad, eksplicitno uklju~ivanje u probleme ljudske bezbednosti omogu}ilo bi NVO-ima da promene na~in svog poslovanja. Ve}ina nevladinih organizacija je trenutno uklju~ena u kratkoro~ne i srednjoro~ne projekte. Bavljenje problemima ljudske bezbednosti, me|utim, zahtevalo bi od njih da se usmere ka izgradnji preventivnih strategija i razvijanju dugoro~nih i manje strogo formulisanih planova kako bi bile spremne da reaguju na iznenadne negativne preokrete u stanju ljudske bezbednosti. Nevladine organizacije }e imati koristi od zaklju~ivanja ugovora koji }e se odnositi na vi{egodi{nje i vi{esektorske programe, umesto na izolovane projekte, na kojima su do sada radili. Tako|e, ima}e pristup izvorima finansiranja nad ~ijim }e kori{}enjem imati potpunu kontrolu. Nevladine organizacije su kod svojih donatora dugo lobirale da im omogu}e ovakav na~in finansiranja. Inicijative na polju ljudske bezbednosti, koje NVO-ima pru`aju priliku da dobiju fleksibilan, multidimenzionalan na~in finansiranja, o kojem su mnoge od njih mogle samo da sanjaju, privu}i }e inovativne i iskusne nevladine organizacije. Ukratko re~eno, iako }e nevladine organizacije ostati primarno zainte-

202

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

resovane za probleme ljudskog razvoja, njihovo {ire uklju~ivanje na polju ljudske bezbednosti pomo}i }e im da oja~aju kao organizacije i pro{ire spektar usluga koje nude svojim korisnicima i klijentima.

Zaklju~ak Briga o problemima ljudske bezbednosti ubrzano postaje prioritet {irom sveta. Me|u raznolikim akterima koji se na odre|en na~in bave problemima pobolj{anja stanja ljudske bezbednosti, najzna~ajniju ulogu i najve}e kapacitete ~esto imaju dr`avne vlasti. Ipak, u mnogim zemljama i raznim kontekstima vlade nisu u stanju da se suprotstave svim relevantnim pretnjama ljudskoj bezbednosti ili su i same uzrok njihovog nastanka. U ovakvim situacijama nevladine organizacije mogu imati klju~nu ulogu, tako {to }e zameniti dr`avu u obavljanju odre|enih zadataka ili dopuniti aktivnosti dr`avnih organa. Naravno, nisu sve NVO sposobne da pru`e doprinos popravljanju stanja ljudske bezbednosti niti sve nevladine organizacije imaju volje da se bave problemima ljudske bezbednosti. Rad u mnogim nevladinim organizacijama u podsaharskoj Africi, na primer, nije nimalo lagodan. Telefonske i internet-veze su nepouzdane i skupe. Ljudi ne vode ra~una o zakazanim sastancima i nestaju u unutra{njosti zemlje na period od vi{e nedelja. Oprema se kvari, a potrebni su meseci za njenu popravku. Sezonske ki{e uni{tavaju puteve i mostove, i izoluju ~itave regione u zemlji. Radno okru`enje ovih ljudi veoma je ote`ano i neuporedivo druga~ije od onog na koje smo navikli u Njujorku, Londonu ili @enevi. Mnoge afri~ke nevladine organizacije preplavljene su tragi~no{}u ovog regiona i ostaju male, dezorganizovane i nedovoljno zna~ajne. Pravo je ~udo {to neke od njih prevazilaze probleme rada u takvom okru`enju i postaju visoko kvalitetne, relevantne organizacije, sposobne da pru`e zna~ajan doprinos globalnoj borbi za pobolj{anje stanja ljudske bezbednosti i preduzimaju efektne projekte. U ovom radu sam poku{ala da uka`em na ~injenicu da nevladine organizacije ve} daju zna~ajan doprinos radu na polju ljudske bezbednosti, te da moraju biti implementirane u svaki ozbiljan program akcije za pobolj{anje njenog stanja. Prvo, nevladine organizacije su sposobne da, na osnovu svoje veli~ine, delokruga, fleksibilnosti i iskustva, rade sa lokalnim zajednicama na programiranju akcija vezanih za ljudsku bezbednost. NVO mogu da dotaknu pitanja od zna~aja za ljudsku bezbednost koja mo`e malo koji drugi akter. Posve}en rad nevladinih organizacija na prevenciji, edukaciji i pru`anju pomo}i obolelima od AIDS-a samo je jedan od dokaza za ovu tvrdnju. NVO su, tako|e, sposobne da se suprotstave pretnjama koje dolaze kao posledica vo|enja politike od strane vladinih institucija. Ljudska bezbednost je usredsre|ena na pojedinca i njegovu sigurnost, ali pojedinci retko imaju priliku da uti~u na proces dono{enja politi~kih odluka koje u velikoj meri uti~u na njihovu bezbednost. Nevladine organizacije, izgradnjom kapaciteta i mobilisanjem

203

Sara Majkl

stanovni{tva za politi~ku akciju i participaciju, omogu}avaju pojedincima da ostvare ve}i uticaj na svoje dugoro~no ostvarenje. Najzad, nevladine organizacije su sposobne da se organizuju oko re{avanja problema ljudske bezbednosti koji prevazilaze dr`avne granice i zahtevaju dugoro~ne mere. Re{avanje problema izbeglih lica tipi~an je primer te vrste. Posredi je situacija koja zahteva dugoro~na re{enja, a ne samo kratkotrajne kampanje, kao i aktivno u~e{}e nevladinih organizacija i njihovih mre`a u izbegli~kim kampovima i naseljima u zemljama {irom sveta, od Ruande i Burundija, Tanzanije i Ugande, do Velike Britanije i Kanade. U svakom pogledu, NVO su postale nezamenljive na ovom polju. Cikli~na i nepredvidljiva priroda me|unarodnog humanitarnog investiranja, inherentan sukob sa vladom u vezi s politi~kim pretnjama ljudskoj bezbednosti i te{ko}e vezane za organizovanje i odr`avanje mre`e nevladinih organizacija ~ine prepreke za potpuno i efikasno uklju~ivanje NVO u proces re{avanja problema ljudske bezbednosti. Bavljenje ovim preprekama je zadatak za zainteresovane aktere, poput Ujedinjenih nacija i Komisije za ljudsku bezbednost. Savladavanje tih prepreka zahteva organizovanje i olak{avanje dijaloga izme|u nevladinih organizacija, vlada i donatorskih organizacija. To je zadatak za pomenute aktere, a njegovo re{avanje je vredno ~ekanja. Uprkos pritiscima kojima su nevladine organizacije trenutno izlo`ene, postoje}e veze izme|u koncepata ljudskog razvoja i ljudske bezbednosti, kao i veze i resursi koje NVO mogu da steknu ukoliko se uklju~e u programe ljudske bezbednosti, ohrabri}e nevladine organizacije da se osmi{ljeno i u punoj meri posvete re{avanju problema ljudske bezbednosti.

Literatura Alkire, Sabina. 2002. ,,Conceptual Framework for Human Security‘‘. Discussion Paper for the Commission on Human Security, 16. februar 2002. [prevedeno u prvom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.] Bhatt, Ela R. 1998. ,,Empowering the Poor Through Micro-Finance: The SEWA Bank‘‘. In Social Change Through Voluntary Action. M. L. Dantwala, Harsh Sethi and Pravin Visaria (eds.). New Delhi: SAGE Publications. str. 146--161. BRAC. 2000. BRAC Annual Report 1999. Chege, Sam. 1999. ,,Donors shift more aid to NGOs‘‘. In Africa Recovery, Volume 13, nedostaju brojevi stranica. Clark, John. 1991. Democratizing Development: The Role of Voluntary Organizations. London: Earthscan Publications Ltd. Commission on Human Security. 2001. Press Release by the Co-chairs, UN Secretariat, 11. juni 2001. Commission on Human Security Secretariat. 2002. Izve{taj: Second Meeting of the Commission on Human Security, 16--17. decembar 2001.

204

Uloga nevladinih organizacija u ljudskoj bezbednosti

Datta, Rekha. 2000. ,,On Their Own: Development Strategies of the Self-Employed Women's Association (SEWA) in India‘‘. In Development, Volume 43, Number 4. str. 51--55. Kethusegile, Bookie M., Alice Kwaramba and Barbara Lopi. 2000. Beyond Inequalities: Women in Southern Africa. Harare: Southern African Research and Documentation Centre (SARDC). Moyo, Sam. 2000. ,,Financial and Institutional Sustainability of NGOs‘‘. In NGOs, the State and Politics in Zimbabwe. Sam Moyo, John Makumbe and Brian Raftopoulos (eds.). Harare. SAPES Books. str. 62--79. OECD. 2000. ,,The Total Net Flow of Financial Resources from DAC Countries to Developing Countries and Multilateral Organisations by Type of Flow‘‘. http://www.oecd.org/dac/htm/TAB02e.HTM Proshika. 1999. Towards a Poverty-Free Society: PROSHIKA Five-Year Plan 1999--2004. Dhaka: Information and Documentation Resource Cell (IDRC). Proshika. 2001. Polugodi{nji izve{taj, Faza VI: No. 4. Dhaka: Information and Documentation Resource Cell (IDRC). Rose, Kalima. 1992. Where Women are Leaders: The SEWA Movement in India. London: Zed Books. World Bank. 1997. Handbook on Good Practices for Laws Relating to Non-Governmental Organizations, Izvod iz diskusije, Washington, D. C.: Odeljenje za za{titu `ivotne sredine.

Preveli sa engleskog: Aleksandar Pa{ko Mladen Milo{evi}

205

Izve{taj generalnog sekretara Izve{taj generalnog sekretara Ujedinjenih ,,U nacija ve}oj Kofija slobodi: Ananau pravcu razvoja, bezbednosti i ljudskih prava za sve‘‘ Ujedinjenih nacija Kofija Anana

U VE]OJ SLOBODI: U PRAVCU RAZVOJA, BEZBEDNOSTI I LJUDSKIH PRAVA ZA SVE REZIME IZVE[TAJA Uvod: istorijska prilika u 2005. godini Septembra 2005. godine svetski lideri }e se okupiti na samitu u Njujorku da razmotre postignuti napredak otkako su dr`ave ~lanice usvojile Milenijumsku deklaraciju 2000. godine. Izve{taj generalnog sekretara predla`e dnevni red koji treba usvojiti i po njemu raditi na tom samitu. To su politi~ke odluke i reforme, koje }e se sprovesti ako se obezbedi neophodna politi~ka spremnost. Doga|aji od Milenijumske deklaracije zahtevaju da se o`ivi konsenzus o klju~nim izazovima i prioritetima, i da se on pretvori u zajedni~ku akciju. Rukovode}i princip u tome moraju biti potrebe i nade ljudi, bilo gde da oni `ive. Svet mora da zajedno unapre|uje pitanja bezbednosti, razvoja i ljudskih prava -- u protivnom niko ne}e biti uspe{an. ^ove~anstvo ne}e u`ivati u bezbednosti bez razvoja, ne}e u`ivati u razvoju bez bezbednosti, a ne}e u`ivati ni u jednom od toga dvoga bez po{tovanja ljudskih prava. U svetu me|usobno povezanih pretnji i mogu}nosti, u interesu je svake zemlje da se efikasno odnosi prema svim ovim izazovima. Otuda se stvar ve}e slobode mo`e unaprediti jedino preko {iroke, duboke i stabilne globalne saradnje me|u dr`avama. Svetu su potrebne sna`ne i sposobne dr`ave, delotvorno partnerstvo sa civilnim dru{tvom i privatnim sektorom, kao i agilne i delotvorne regionalne i globalne me|uvladine institucije, radi mobilisanja i koordinisanja zajedni~ke akcije. Ujedinjene nacije moraju da budu preoblikovane na na~ine koji se ranije nisu mogli ni zamisliti, i to uz hrabrost i brzinu koji ranije nisu ispoljeni.

I. Sloboda od oskudice U poslednjih 25 godina bili smo svedoci najdramati~nijeg smanjenja ekstremnog siroma{tva koje je svet ikada video. Ipak, desetine zemalja su postale siroma{nije. Vi{e od 1 milijarde ljudi i dalje `ivi sa manje od 1 dolara dnevno. Svake godine 3 miliona ljudi umire od HIV/AIDS-a, a 11 miliona dece umire pre nego {to napuni 5 godina.

207

Izve{taj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana

Dana{nja generacija je prva koja poseduje resurse i tehnologiju da u~ini da pravo na razvoj postane stvarnost za svakoga i da ~itavo ~ove~anstvo oslobodi oskudice. Postoji zajedni~ka vizija razvoja. Milenijumski ciljevi razvoja (MDG), koji se kre}u u rasponu od smanjivanja ekstremnog siroma{tva za polovinu, pa do toga da sva deca poha|aju osnovnu {kolu i zaustavljanja {irenja zaraznih bolesti poput HIV/AIDS-a, do 2015. godine, postali su globalno prihva}eni reperi {ireg napretka, u kojem u~estvuju donatori, zemlje u razvoju, civilno dru{tvo i najva`nije institucije razvoja. Milenijumski ciljevi razvoja (MDG) mogu se realizovati do 2015. godine, ali samo ako svi koji su uklju~eni prekinu sa dosada{njim na~inom rada i odmah dramati~no ubrzaju i poja~aju svoje aktivnosti. U 2005. godini ,,globalno partnerstvo za razvoj‘‘ -- jedan od ciljeva koji su ponovo potvr|eni 2002. godine na Me|unarodnoj konferenciji o finansiranju i razvoju u Montereju (Meksiko) i na Svetskom samitu o odr`ivom razvoju u Johanesburgu (Ju`noafri~ka Republika) -- treba da se u potpunosti sprovede. To partnerstvo je utemeljeno na zajedni~koj odgovornosti -- zemlje u razvoju moraju da oja~aju upravljanje, borbu protiv korupcije, pove}aju rast sa privatnim sektorom na ~elu i maksimalno anga`uju doma}e resurse za finansiranje nacionalnih strategija razvoja, dok razvijene zemlje moraju da podr`e te napore preko ve}e pomo}i za razvoj, kroz novu rundu trgovinskih pregovora, koji bi se usredsredili na razvoj i kroz ve}e i dublje olak{avanje dugova zemalja u razvoju. Za akciju u 2005. godini prioritetne su slede}e oblasti: -- Nacionalne strategije: Svaka zemlja u razvoju sa ekstremnim siroma{tvom mora do 2006. godine da usvoji i po~ne da realizuje nacionalnu strategiju razvoja, i to dovoljno hrabro, kako bi uspela da ostvari MDG do 2015. godine. Svaka strategija treba da uzme u obzir sedam {irih ,,oblasti‘‘ dr`avnih investicija i politike: jednakost polova, `ivotnu sredinu, razvoj sela, razvoj grada, zdravstvo, obrazovanje i nauku, tehnologiju i inovacije. -- Finansiranje za razvoj: Globalna pomo} za razvoj mora da se vi{e nego udvostru~i u narednih nekoliko godina. To ne zahteva nova obe}anja od strane zemalja donatora, nego ispunjavanje ve} ranije datih. Svaka razvijena zemlja koja to jo{ nije u~inila trebalo bi da napravi plan za postizanje cilja od 0,7% izdvajanja iz bruto nacionalnog proizvoda za zvani~nu pomo} za razvoj, ne kasnije od 2015. godine, po~ev{i sa zna~ajnim pove}anjem ne kasnije od 2006. godine i dostizanjem 0,5% do 2009. godine. To pove}anje treba da se pre svega ostvari kroz Me|unarodnu finansijsku instituciju, dok drugi novi izvori finansiranja treba da se razmotre na dugi rok. Globalni fond za borbu protiv HIV/AIDS-a, tuberkuloze i malarije mora da se u potpunosti finansira i obezbedi sredstva za jednu {iru, sveobuhvatnu strategiju prevencije, le~enja i borbe protiv

208

,,U ve}oj slobodi: u pravcu razvoja, bezbednosti i ljudskih prava za sve‘‘

HIV/AIDS-a. Ovi koraci treba da budu dopunjeni trenutnom akcijom na podr{ci nizu ,,brzih rezultata‘‘ -- relativno jevtinih inicijativa koje imaju zna~ajan uticaj, sa mogu}no{}u da se ostvare mnogi ciljevi na kratak rok i spasu milioni `ivota, putem, na primer, besplatne distribucije opreme za borbu protiv malarije. -- Trgovina: Runda trgovinskih pregovora iz Dohe trebalo bi da ispuni svoje obe}anje vezano za razvoj i bude zavr{ena najkasnije 2006. godine. Kao prvi korak, dr`ave ~lanice trebalo bi da obezbede bescarinski i beskvotni pristup tr`i{tu izvoznika iz najmanje razvijenih zemalja. -- Olak{avanje dugova: Pitanje odr`ivosti dugova trebalo bi da bude redefinisano, kako bi nivo dugovanja omogu}io dr`avama da do 2015. godine ostvare MDG, bez pove}anog zadu`ivanja. Potrebna je nova akcija kako bi se osigurala odr`ivost `ivotne sredine. Nau~ni napredak i tehnolo{ke inovacije moraju se mobilisati sada da bi se obezbedili na~ini za ubla`avanje posledica klimatskih promena; mora se razviti jedan sveobuhvatniji me|unarodni okvir za stabilizovanje emisije gasova koji izazivaju efekt staklene ba{te pre nego {to istekne va`nost Protokola iz Kjota 2012. godine, uz ve}e u~e{}e svih dr`ava koje emituju najvi{e gasova, kako razvijenih tako i zemalja u razvoju. Potrebni su, tako|e, konkretni koraci na planu spre~avanja {irenja pustinja i biolo{ke raznolikosti [biodiversité]. Drugi prioriteti za globalnu akciju obuhvataju sna`nije mehanizme za pra}enje i nadgledanje zaraznih bolesti, zatim globalni sistem za rano upozoravanje od prirodnih katastrofa, podr{ku za nauku i tehnologiju za razvoj, podr{ku regionalnoj infrastrukturi i institucijama, reformu me|unarodnih finansijskih institucija i delotvorniju saradnju radi kontrole migracija, u korist svih.

II. Sloboda od straha Dok je napredak na planu razvoja sputan slabom primenom, na planu bezbednosti, uprkos ve}oj svesti o pretnjama kod mnogih, svetu nedostaje ~ak i osnovna saglasnost, a kada je re~ o realizaciji, tamo gde do nje do|e, ~esto je osporena. Generalni sekretar u potpunosti zastupa {iroku viziju kolektivne bezbednosti. Pretnje miru i bezbednosti u XXI veku obuhvataju ne samo me|unarodne ratove i sukobe, ve} i terorizam, oru`je za masovno uni{tenje, organizovani kriminal i nasilje nad civilima. Tu su i siroma{tvo, smrtonosne zarazne bolesti i uni{tavanje `ivotne sredine, po{to i oni mogu imati jednako katastrofalne posledice. Sve te pretnje mogu prouzrokovati smrt ili umanjiti {anse za `ivot na {irokom nivou. Sve to mo`e da iznutra podrije dr`ave kao osnovne jedinice me|unarodnog sistema.

209

Izve{taj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana

Kolektivna bezbednost danas zavisi od prihvatanja ~injenice da su pretnje koje svaki region sveta vidi kao najurgentnije zapravo jednake za sve. To nisu teoretska pitanja, ve} su veoma urgentna. Ujedinjene nacije moraju da se transformi{u u jedan delotvoran instrument za spre~avanje sukoba, kakvim su oduvek bile zami{ljane, delovanjem na planu nekoliko klju~nih politi~kih i institucionalnih prioriteta: -- Spre~avanje katastrofalnog terorizma: Dr`ave bi trebalo da budu posve}ene jednoj sveobuhvatnoj antiteroristi~koj strategiji zasnovanoj na 5 stubova: odvra}anju ljudi od pribegavanja terorizmu ili njegovoj podr{ci; uskra}ivanju teroristima pristupa novcu i materijalima; odvra}anju dr`ava od finansiranja terorizma; razvijanju sposobnosti dr`ava da poraze terorizam; i odbrani ljudskih prava. One bi trebalo da usaglase jednu sveobuhvatnu konvenciju o terorizmu, zasnovanu na jasnoj i usagla{enoj definiciji. One bi, tako|e, trebalo da dovr{e, bez odlaganja, konvenciju o zabrani nuklearnog terorizma. -- Nuklearno, hemijsko i biolo{ko oru`je: Od su{tinske va`nosti je napredak kako na planu razoru`anja tako i ne{irenja nuklearnog oru`ja. Kada je re~ o razoru`anju, dr`ave koje poseduju nuklearno oru`je trebalo bi da dalje smanje svoje arsenale nestrate{kog nuklearnog oru`ja i zahtevaju sporazume o kontroli oru`ja, koji tra`e ne samo uklanjanje ve} i stanje nepovratnosti, zatim reafirmisanje njihovih obe}anja za negativne bezbednosne garancije i zadr`avanje moratorijuma na nuklearne probe. Kada je re~ o ne{irenju oru`ja, verifikacioni autoritet Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) mora se oja~ati putem univerzalnog usvajanja Modela dodatnog protokola, a dr`ave moraju da se posvete zavr{avanju, potpisivanju i sprovo|enju sporazuma o odbacivanju fisionog materijala. -- Smanjivanje preovladavaju}eg rizika od rata: Trenutno u polovini zemalja u kojima su okon~ani nasilni sukobi, oni ponovo izbijaju u roku od 5 godina. Dr`ave ~lanice bi trebalo da formiraju jednu Me|uvladinu komisiju za izgradnju mira, kao i Kancelariju za podr{ku izgradnji mira u okviru Sekretarijata UN, kako bi sistem UN mogao bolje ispuniti izazove pomaganja dr`avama da uspe{no zavr{e prelazak iz rata u mir. One bi, tako|e, trebalo da preduzmu korake na ja~anju zajedni~ke sposobnosti za kori{}enje sredstava posredovanja, sankcija i odr`avanja mira (uklju~uju}i i politiku ,,nulte tolerancije‘‘ za seksualno iskori{}avanje maloletnih lica i drugih ugro`enih ljudi od strane pripadnika mirovnih kontingenata, da bi to bilo u skladu sa politikom koju je izneo generalni sekretar). -- Upotreba sile: Savet bezbednosti bi trebalo da usvoji rezoluciju {to bi sadr`ala principe koji }e biti primenjeni u odlukama u vezi sa upotrebom

210

,,U ve}oj slobodi: u pravcu razvoja, bezbednosti i ljudskih prava za sve‘‘

sile i da izrazi svoju nameru da time bude rukovo|en prilikom odlu~ivanja o tome da li da odobri ili stavi pod mandat upotrebu sile. Drugi prioriteti za globalnu akciju obuhvataju delotvorniju saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, u spre~avanju ilegalne trgovine sitnijim i lakim naoru`anjem i u uklanjanju po{asti nagaznih mina, koje i dalje ubijaju i osaka}uju nedu`ne ljude i spre~avaju razvoj u skoro polovini zemalja sveta.

III. Sloboda da se `ivi dostojanstveno U Milenijumskoj deklaraciji dr`ave ~lanice su izjavile da ne}e {tedeti napora na unapre|ivanju demokratije i ja~anju vladavine zakona, kao i po{tovanju svih me|unarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih sloboda. U proteklih {est decenija postignut je impresivan napredak na planu normativnog okvira, zasnovanog na ugovorima. Me|utim, bez sprovo|enja su te deklaracije samo prazno slovo na papiru. Bez akcije one su bezna~ajna obe}anja. Ljudi koji su suo~eni sa ratnim zlo~inima ne nalaze utehu u neprimenjenim re~ima iz @enevskih konvencija. Ugovori koji zabranjuju mu~enje slaba su uteha zatvorenicima koje su zloupotrebili njihovi zarobljiva~i, posebno ako mehanizam me|unarodnih ljudskih prava omogu}ava odgovornim osobama da se skrivaju iza prijateljâ na visokim polo`ajima. Ratom iznureno stanovni{tvo o~ajava kada, iako je mirovni sporazum potpisan, ima malo napretka u pravcu vlasti na osnovu vladavine zakona. Sve~ana obe}anja da }e se oja~ati demokratija ostaju prazne re~i za one koji nikada nisu mogli da biraju svoje vladare i koji ne vide nijedan znak da se stvari menjaju. Zbog toga se normativni okvir, koji je tako impresivno razvijen u proteklih {est decenija, mora oja~ati. [to je jo{ va`nije, potrebni su konkretni koraci na smanjivanju selektivne primene, proizvoljnog nametanja i kr{enje normi bez posledica. Svet mora da se kre}e od doba zakonodavstva u doba sprovo|enja zakona. Akcija je potrebna u slede}im prioritetnim oblastima: -- Vladavina zakona: Me|unarodna zajednica bi trebalo preuzme ,,odgovornost za za{titu‘‘, kao osnovu za zajedni~ku akciju protiv genocida, etni~kog ~i{}enja i zlo~inâ protiv ~ove~nosti. Svi sporazumi koji se ti~u za{tite civilâ trebalo bi da budu ratifikovani i sprovedeni. Trebalo bi preduzeti korake na ja~anju saradnje sa Me|unarodnim krivi~nim sudom i drugim me|unarodnim ili me{ovitim sudovima za ratne zlo~ine, kao i na ja~anju Me|unarodnog suda pravde. Generalni sekretar, tako|e, namerava da oja~a sposobnost Sekretarijata da poma`e nacionalnim naporima na ponovnom uspostavljanju vladavine zakona u dru{tvima gde postoje sukobi ili su ona postkonfliktna.

211

Izve{taj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana

-- Ljudska prava: Kancelarija visokog komesara za ljudska prava trebalo bi da bude oja~ana sa vi{e novca i osoblja, i trebalo bi da ima aktivniju ulogu u razmatranjima na Savetu bezbednosti, kao i u predlo`enoj Komisiji za izgradnju mira. Tela iz sistema UN zadu`ena za sporazume o ljudskim pravima trebalo bi, tako|e, da budu delotvornija i agilnija. -- Demokratija: Pri UN bi trebalo formirati Fond za demokratiju, da bi se obezbedila pomo} zemljama koje tragaju za uspostavljanjem ili ja~anjem demokratije.

IV. Ja~anje Ujedinjenih nacija Dok bi cilj trebalo da bude postojan i trajan, praksa i organizacija treba da se menjaju sa vremenom. Ako UN treba da budu koristan instrument za dr`ave ~lanice, kao i za sve narode sveta, u odgovoru na izazove koji su istaknuti u prethodna tri odeljka, one moraju biti potpuno prilago|ene potrebama i uslovima XXI veka. Od 1997. godine mnogo je postignuto na reformisanju unutra{nje strukture i kulture Ujedinjenih nacija. Me|utim, potrebno je znatno vi{e promena, kako u izvr{noj sferi -- u Sekretarijatu i {irem sistemu UN -- tako i u me|uvladinim organima UN: -- Generalna skup{tina: Generalna skup{tina bi trebalo da preduzme stroge mere na usmeravanju svog plana rada i ubrzavanju procesa razmatranja. Trebalo bi da se koncentri{e na glavna, su{tinska pitanja tog trenutka i oformi mehanizme za puno anga`ovanje i sistematski rad sa civilnim dru{tvom. -- Savet bezbednosti: Savet bezbednosti trebalo bi da {iroko zastupa realnosti snaga u dana{njem svetu. Generalni sekretar podr`ava principe za reformu koji su izneti u izve{taju Panel-grupe visokog ranga, i tra`i od dr`ava ~lanica da razmotre obe opcije, modele A i B, koji su predstavljeni u tom izve{taju, ili bilo koje druge realisti~ne predloge kada je re~ o broju dr`ava Saveta i ravnote`i, koji su se pojavili na osnovu bilo kojeg od dva modela. Dr`ave ~lanice bi trebalo da se saglase oko dono{enja odluke o ovom va`nom pitanju pre samita u septembru 2005. godine. -- Ekonomski i socijalni savet: Ekonomski i socijalni savet trebalo bi da bude reformisan kako bi mogao da delotvorno oceni napredak postignut na agendi UN za razvoj, da slu`i kao visoki forum za razvoj saradnje i da obezbedi smernice za napore razli~itih me|uvladinih tela u ekonomskoj i socijalnoj sferi, kroz sistem UN. -- Predlo`eni Savet za ljudska prava: Komisija za ljudska prava trpi zbog smanjenog ugleda i profesionalizma, i potrebna joj je velika reforma. Ona

212

,,U ve}oj slobodi: u pravcu razvoja, bezbednosti i ljudskih prava za sve‘‘

bi trebalo da bude zamenjena manjim stalnim Savetom za ljudska prava, kao osnovnim organom UN ili ogrankom Generalne skup{tine, a njegove ~lanove bi trebalo da bira direktno Generalna skup{tina dvotre}inskom ve}inom ~lanova koji su prisutni i sa pravom glasa. -- Sekretarijat: Generalni sekretar }e preduzeti korake na reformi strukture Sekretarijata, da bi ona bila u skladu sa prioritetima nazna~enim u izve{taju i oformi}e mehanizam za dono{enje odluka kabinetskog stila. On tra`i od dr`ava ~lanica da mu daju ovla{}enja i novac da isplati biv{e osoblje, kako bi osve`io i osavremenio osoblje u skladu sa trenutnim potrebama, da dr`ave sara|uju na jednoj sveobuhvatnoj analizi bud`eta i pravila vezanih za ljudske resurse i da ovlaste Kancelariju za unutra{nje propuste kod slu`bi da izradi sveobuhvatni pregled, kako bi se oja~ali nezavisnost i autoritet Sekretarijata. Drugi prioriteti obuhvataju stvaranje boljeg sistema povezanosti putem ja~anja uloge stalnih koordinatora, davanja delotvornijeg aran`mana sistemu humanitarnih odgovora u slu~aju stanja pripravnosti, kao i obezbe|ivanje bolje za{tite interno raseljenih lica. Regionalne organizacije, posebno Afri~ka unija, trebalo bi da dobiju ve}u podr{ku. Povelja, tako|e, treba da bude osavremenjena kako bi se ukinule ,,neprijateljske klauzule‘‘, Starateljski savet i Komitet za vojno osoblje, koji su zastareli.

Zaklju~ak: mogu}nost i izazov Na me|unarodnoj zajednici je da odlu~i da li ovaj trenutak neizvesnosti nagove{tava {iri sukob, produbljivanje nejednakosti i uru{avanje vladavine zakona, ili }e se iskoristiti za obnovu institucija za mir, napredak i ljudska prava. Sada je vreme za delovanje. Dodatak na ovaj izve{taj navodi posebna pitanja za razmatranje od strane {efova dr`ava ili vlada. Akcija u njihovom pravcu jeste mogu}a. Ona je nadohvat ruke. Od pragmati~nog po~etka mo`e nastati vizionarska promena pravca u kojem se svet kre}e. Preveo sa engleskog: Nikola Miljkovi}

213

Klaus Kapuj

Klaus Kapuj

Zna~aj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost

ZNA^AJ LOKALNOG NIVOA ZA LJUDSKU BEZBEDNOST* Ovaj rad se neposredno bavi odre|enjem ,,lokalnog nivoa‘‘ i analizira njegov zna~aj u kontekstu ljudske bezbednosti. U ovom cilju definisan je pojam ljudske bezbednosti i ispitan s obzirom na njegov uticaj na lokalnom nivou.

I. Uvod Otkako je Izve{taj o ljudskom razvoju UNDP-a iz 1994. uveo pojam ljudske bezbednosti, mnogi razli~iti pristupi dali su doprinos ovoj ideji. Tokom vremena ovaj razvoj je doveo do nastanka mnogobrojnih definicija ljudske bezbednosti, koje su se pre svega razlikovale po na~inu na koji su odre|ivale osetljive ljudske vrednosti, prirodu pretnji,1 kao i po odnosu prema ve} uspostavljenim pojmovima, poput ljudskog razvoja i ljudskih prava.2 Uprkos razlici koja postoji izme|u razli~itih shvatanja, najmanji zajedni~ki imenitelj mo`e se na}i u nastojanjima da se ljudska bi}a za{tite od nekoliko pretnji time {to }e se uklju~iti novi ~inioci. Ovo pokre}e op{te pitanje o tome koji novi ~inioci treba da budu uklju~eni u ova nastojanja? Koji ljudi, zajednice, vladine i nevladine institucije treba da igraju ulogu i u kojem obimu. To se posebno odnosi na raspravu o zna~aju lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost.

II. Prema pojmu ,,lokalni nivo‘‘ Po{to ne postoji op{teprihva}ena definicija ,,lokalnog nivoa‘‘, ja }u u ovom radu koristi svoju. Me|utim, zbog ograni~enog prostora, da}u samo op{te naznake, izostavljaju}i detalje koji nisu va`ni za diskusiju. * 1 2

Klaus Kapuy, ,,The Relevance of the Local Level for Human Security‘‘, Human Security Perspectives, Volume 1 (2004), Issue 1. Videti: ,,Harvard Program on Humanitarian Policy and Conflict Research, Comparison of Human Security Definitions‘‘, http://www.hsph.harvard.edu/hpcr/events/hsworkshop/comparison_definitions.pdf. Svi veb-sajtovi na koje se pozivamo poslednji put su provereni 1. februara 2004. Za analizu odnosa izme|u ljudske bezbednosti i ljudskih prava ili ljudskog razvoja videti, izme|u ostalog: Commission on Human Security, Human Security Now, Commission on Human Security, New York, 2002, str. 8--9; Hampson, F. O., Madness in the Multitude: Human Security and World Disorder, Oxford University Press, Canada, 2002, str. 18--23, 28--32; Oberleitner, Gerd, ,,Human Security and Human Rights‘‘, ETC Occasional Paper Series, no. 8, 2002, str. 14--25, http://www. etcgraz.at/publikationen/Human%20Security%20occasional%20paper.pdf [prevedeno u drugom tomu sada{njeg zbornika -- prim. prir.].

215

Klaus Kapuj

Nastojanja da se odredi lokalni nivo treba da se zasnivaju na proceni onoga {to ~ini njegov kvantitet, u smislu veli~ine oblasti, broja stanovnika, kao i njegovog kvaliteta, koji se meri strukturama. Ubrzo }e postati jasno da se odre|enjem lokalnog nivoa u globalnom kontekstu, shodno kriterijumu kvantiteta, suo~avamo sa nesavladivim preprekama, s obzirom na ogromne razlike koje postoje unutar i izme|u zemalja. Postoje megagradovi (sa svojim kvartovima) i mali gradovi, kao i seoske zajednice i autohtone grupe. Gde treba povu}i granicu s obzirom na kvantitet? Kako brojevi mogu da uzmu u obzir lokalne karakteristike, odnosno, kako indikator veli~ine neke oblasti mo`e da bude od zna~aja za nomadska plemena? Smislenije je da se pozabavimo kriterijumom kvaliteta, odnosno strukturama. Skoro svaki pojedinac je duboko ukorenjen u infrastrukture. [ta zna~i infrastruktura? Sli~no terminu ,,lokalni nivo‘‘, ne postoji op{teprihva}eno odre|enje infrastrukture. Me|utim, mo`e se ustanoviti da je skoro svaki pojam infrastrukture vojno i ekonomski orijentisan. Rejmut Jokimzen (Jochimsen) bio je prvi koji je poku{ao da sistematizuje infrastrukture.3 On ih je podelio u tri kategorije: fizi~ke, institucionalne i li~ne infrastrukture. Me|utim, i njegov pristup se gotovo isklju~ivo zasniva na ekonomskom primatu (npr. li~na infrastruktura se zala`e za ljudski kapital kao onaj koji doprinosi privrednoj aktivnosti). Ovaj pristup je nedovoljan za odre|enje lokalnog nivoa. Stoga }u poku{ati da na|em sopstveni pristup, usredsre|uju}i se na pojedinca nasuprot vojnoj ili ekonomskoj orijentaciji. [irom sveta ljudi su ugra|eni u infrastrukture: infrastrukture koje ne{to nude pojedincima i infrastrukture koje pojedincima name}u obaveze. Ove }u nazvati ,,li~nim infrastrukturama‘‘. U nastavku je data gruba klasifikacija tipova ,,li~ne infrastrukture‘‘: Ljudska infrastruktura: pojedinci koji su ~vrsto povezani i u prisnoj komunikaciji sa, na primer, porodicom, sistemom srodstva, starosedela~kim grupama, krugom prijatelja, saradnicima, poslovnim partnerima, susedima itd. Dru{tvena infrastruktura: raspolo`ivost nege (preko ~lanova porodice, ro|aka, starosedela~kih grupa, vladinih i nevladinih socijalnih usluga itd.) ili vaspitanja/obrazovanja (preko roditelja, prijatelja, u~itelja itd). Tehni~ka infrastruktura: postojanje tehni~kih pogodnosti, npr. oru|a, skloni{ta, oru`ja, vodovodnih i kanalizacionih sistema, puteva, elektrifikacije, ili telekomunikacionih mre`a. Ekonomska infrastruktura: okvir unutar kojeg se razmenjuju dobra, usluge i informacije, ili koje su zasnovane na barterskom ili monetarnom sistemu. Infrastrukture pravila i odluka: postojanje normi (dru{tvenih, religijskih i pravnih normi) i odluka (sudskih, politi~kih). Granice gorepomenutih kategorija li~ne infrastrukture nejasne su i treba da budu rastegljive. Na primer, zdravstvena nega je ~esto deo ljudske, dru{tvene i 3

Jochimsen, R., Theorie der Infrastruktur: Grundlagen der Marktwirtschaftlichen Entwicklung, J. C. B. Mohr/Paul Siebeck, Tübingen, 1966.

216

Zna~aj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost

tehni~ke infrastrukture. Pored toga, slo`ena podru~ja religije i mita uti~u na skoro svaku osobu na neposredan ili posredan na~in (preko uticaja na kulture, koje sa svoje strane uti~u na pojedince) i stoga su ta~ke preseka; isto se mo`e re}i i za `ivotnu sredinu. Li~ne infrastrukture koje smo ilustrovali gore okru`uju gotovo svakog pojedinca, ali je potrebno naglasiti da se njihovi nivoi razlikuju. U izolovanim starosedela~kim grupama li~na infrastruktura zna~i ne{to drugo nego u gradskim oblastima, kao {to su one u Evropi. Starosedela~ke grupe na tipi~an na~in po~ivaju na obi~ajnim normama i sistemu srodstva. Sa druge strane, zapadnja~ka dru{tva, poput onih koje nalazimo u Evropi, uglavnom se odlikuju postojanjem pozitivnog zakonodavstva i posebnom administracijom. Pa ipak, oba dru{tva pru`aju pojedincu li~ne infrastrukture. Zbog toga {to moj pristup strukturama ,,stavlja ljude u sredi{te‘‘, {to je sli~no usredsre|ivanju na ljude u slu~aju ljudske bezbednosti, mogu}e je da vi{estruki stepeni infrastrukture postoje u isto vreme i na istom mestu. Uporedite, na primer, infrastrukturu nekoga ko je odskora izbeglica sa nekim ko je doma}i gra|anin: razlika postaje o~igledna, posebno kada je re~ o ljudskoj i socijalnoj infrastrukturi. Ovo me vodi uverenju da je lokalni nivo najni`i nivo li~ne infrastrukture. Najni`i nivo, na kojem pojedinac koristi dru{tvenu, tehni~ku i ekonomsku infrastrukturu, vezan je normama i odlukama i on me|usobno deluje sa okru`enjem pojedinca. Iz uklju~ivanja ljudi u razli~ite oblasti mo`e se izvesti globalni pristup. Lokalni nivo mo`e da predstavlja doma}a grupa, seoska zajednica, mali grad, deo kvarta grada ili veliki grad. Da li }e se ~itav grad ili samo jedan njegov kvart smatrati za lokalni nivo, zavisi od osigurane li~ne infrastrukture. Na primer, ako je gradski izborni okrug najni`i nivo koji donosi norme i obznanjuje odluke, onda }e on predstavljati lokalni nivo. Odre|ivanje lokalnog nivoa preko li~ne infrastrukture pru`a pojedincu mogu}nost da objedini i artikuli{e svoje interese, da dobije informacije i podr{ku od strane formalnih i neformalnih vlasti, kao i da u~estvuje u procesu odlu~ivanja formalne i neformalne4 vlasti. Za ovo odre|enje su od zna~aja samo mogu}nosti infrastrukture, a ne i aktualna realizacija.

III. Zna~aj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost A. Ispitivanje pojma ljudska bezbednost Kao {to je re~eno u uvodu, pojam ljudske bezbednosti se odlikuje fokusom na pojedinca, kojeg treba za{tititi od razli~itih pretnji uklju~ivanjem novih faktora koji upravljaju ovim procesom obezbe|enja. Treba da bude procenjen zna~aj ovog novog pristupa za lokalni nivo. Prvo, ljudska bezbednost se usredsre|uje na pojedi4

Na primer, neformalnu vlast mo`e da predstavlja i savet staraca u srodni~kom sistemu autohtonih grupa.

217

Klaus Kapuj

na~no ljudsko bi}e, tj. na za{titu ljudi od razli~itih pretnji. Ove pretnje imaju poreklo u razli~itim nivoima: globalnom nivou (npr. globalno zagrevanje, oru`je za masovno uni{tenje), transnacionalnom nivou (transnacionalni organizovani kriminal, me|unarodni sporovi), nacionalnom nivou (npr. korupcija, dr`avna represija), regionalnom nivou (npr. ekonomska nerazvijenost, zaga|enje `ivotne sredine), i lokalnom nivou (npr. zloupotreba deteta, etni~ki sukob). Mnoge od ovih pretnji nisu ograni~ene na jedan nivo. Na primer, ugro`avanje bezbednosti ljudi s obzirom na zdravlje mo`e da poti~e od razli~itih nivoa. Dva jedinstvena obele`ja se mogu pripisati pretnjama na lokalnom nivou. Jedno je da mnoge pretnje manifestuju svoje efekte na lokalnom nivou nezavisno od svog porekla. Na primer, globalno zagrevanje uti~e na individualni i lokalni nivo tako {to menja vegetaciju ili snabdevanje vodom. Druga karakteristika se odnosi na izuzetnu va`nost {to se pripisuje opasnostima koje se de{avaju blizu doma. [to se ti~e za{tite pojedinca od razli~itih pretnji, ove primedbe ukazuju na sve ve}u va`nost delovanja pre na lokalnom nivou nego na nadlokalnim nivoima. Drugo, uklju~ivanje ne-dr`avnih aktera kao potpornog stuba u za{titi ljudske bezbednosti rezultova}e ja~anjem lokalnog nivoa. Ve}ina NVO i drugih organizacija unutar civilnog dru{tva deluje na lokalnom nivou. Njihovo uklju~ivanje u proces ja~anja ljudske bezbednosti svedo~i o istinskoj brizi da se pobolj{a proces sakupljanja relevantnih informacija i da se brzo reaguje na pretnje. Ukratko, ovo uklju~enje }e ukazivati da se uva`ava lokalni nivo. Tre}e, u pore|enju sa gore spomenutim ciljem ljudske bezbednosti, postoje i drugi pojmovi koji su sa njom povezani. Dr`avna bezbednost nastoji da za{titi zemlju od spolja{njih i unutra{njih faktora, kao {to su invazije ili pobune, time {to ima monopol sile. Ljudska prava nastoje da za{tite pojedinca od kr{enja ljudskih prava5 od strane dr`ave kao i drugih dr`ava; zanemarujem uticaj tre}e strane (npr. pitanje ne-dr`avnih aktera kao po~inioca), jer je to kontroverzno pitanje, koje se u najboljem slu~aju mo`e prihvatiti na posredan na~in -- preko nacionalnog zakonodavca). Ljudski razvoj nastoji da ukloni razli~ite prepreke koje spre~avaju da pojedinci razviju svoje potencijale. Da li lokalni nivo ima zna~aj za ove utvr|ene pojmove? Lokalni nivo igra vitalnu ulogu za svaki od ovih pojmova. Da bi se smanjio rizik pretnji koji poti~e od lokalnog nivoa i da bi se osigurala bezbednost dr`ave, nu`no je da dr`ava sa~uva monopol sile. Da bi se spre~ilo kr{enje ljudskih prava, moraju se primeniti strogi standardi ljudskih prava i sprovesti na lokalnom nivou. Najzad, napori da se garantuje i unapredi ljudski razvoj moraju da poteknu od lokalnog nivoa, jer ve}ina osuje}enja punog razvitka pojedinca poti~e od lokalnih prilika. 5

Za opseg kr{enja ljudskih prava videti me|unarodni pravni re`im ljudskih prava.

218

Zna~aj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost

U kojem je stepenu lokalni nivo deo ovih pojmova? Time {to uklju~uje jedino vladine organizacije (lokalne vlasti, lokalnu policijsku vlast), dr`avna bezbednost isklju~uje sve ne-dr`avne aktere na lokalnom nivou. Ali, da li ovo automatski zna~i da je lokalni nivo manje zna~ajan? [ta je sa totalitarnim dr`avama i njihovim sistemom informatora i dou{nika koji u velikom broju deluju na lokalnom nivou kako bi oja~ali dr`avnu bezbednost? Popravljanje situacije u vezi s ljudskim pravima i ljudskim razvojem veoma zavisi od rada na lokalnom nivou. Kao {to je gore spomenuto, lokalni nivo ima veliki zna~aj u za{titi pojedinca. Da li stoga lokalni nivo igra ve}u ulogu u pojmu ljudske bezbednosti s obzirom na svoj fokus na za{titu od pretnji? Na ovo je te{ko dati odgovor, zato {to je otklanjanje pretnji tako|e predstavljalo glavnu komponentu u razli~itim generacijama ljudskih prava. Ukratko, kakav je uticaj ovih povezanih pojmova na ljudsku bezbednost? Prvobitno je koncept ljudske bezbednosti stvoren iz rakursa ljudskog razvoja (Izve{taj o ljudskom razvoju UNDP-a iz 1994), rakursa koji je tokom dve poslednje decenije bio pod velikim uticajem ljudskih prava. Ljudska bezbednost se mo`e sagledati kao poku{aj da se unesu atributi bezbednosti kako bi se ljudi za{titili od razli~itih opasnih pretnji. Kao {to je rekao Amartija Sen, ljudska bezbednost dopunjava ljudska prava i ljudski razvoj.6 Stoga je ljudska bezbednost pod zna~ajnim uticajem pojmova koji se u velikoj meri oslanjaju na lokalni nivo. Iako ovo ukazuje na zna~aj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost, to ne ukazuje na ve}i zna~aj lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost u odnosu na druge bitne, povezane pojmove.

B. Razlike izme|u lokalnih nivoa u odnosu na ljudsku bezbednost Ukratko, `elim da uka`em na zna~aj konteksta lokalnog nivoa za ljudsku bezbednost. Zna~aj lokalnog nivoa u veliko meri zavisi od faktora li~ne infrastrukture. Ljudski, dru{tveni, tehni~ki, ekonomski i politi~ki faktori uti~u ne samo na uklju~ivanje dr`avnih i ne-dr`avnih aktera u proces ljudske bezbednosti ve} tako|e odre|uju tipove i broj mogu}ih pretnji. Na primer, Marija Jahoda, Hans Cajzel (Zeisel) i Pol F. Lazarsfeld su u svojoj poznatoj studiji pod naslovom Nezaposleni iz Marijentala7 izneli zaklju~ak da nezaposlenost vodi rezignaciji, pa tako ekonomski faktori uti~u na anga`ovanje, na primer, u nevladinim organizacijama. Drugi primer se odnosi na diktaturu, koja uvodi represiju u lokalni novo na mnoge na~ine; tj. politi~ki faktori oblikuju scenario pretnji. 6 7

Komisija za ljudsku bezbednost, Human Security Now, Commission on Human Security, New York, 2002, str. 8--9. Jahoda, M., Zeisel, H., Lazarsfeld, P. F., Marienthal: the Sociography of an Unemployed Community, Transaction Publishers, New Jersey, 2002.

219

Klaus Kapuj

Ali, ne mogu se izvesti op{ti zaklju~ci povodom posledica koje nastaju iz ovih razli~itih faktora. Postojanje diktature, na primer, ni{ta ne govori o kvalitetu zdravstvenog sistema, tj. o mogu}im pretnjama koje nastaju zbog neadekvatnog zdravstvenog sistema.

IV. Zaklju~ak Lokalni nivo je veoma zna~ajan za ja~anje ljudske bezbednosti. Kako se u~inci pretnje pre svega manifestuju na lokalnom nivou, efikasno i delotvorno ukazivanje na opasnost lak{e je na lokalnom nivou. Koliko je on va`an, zavisi od razli~itih faktora koji uti~u na ljudsko bi}e. Osim toga, sporno je da li lokalni nivo igra ve}u ulogu u ljudskoj bezbednosti nego u drugim povezanim pojmovima, poput ljudskih prava i ljudskog razvoja. Prevela sa engleskog: Dragana Duli}

220

VI LJUDSKA BEZBEDNOST IZ RODNE PERSPEKTIVE

[arlot Ban~*

[arlot Ban~

Pogled na ljudsku bezbednost i feministi~ka perspektiva ljudskih prava

POGLED NA LJUDSKU BEZBEDNOST I FEMINISTI^KA PERSPEKTIVA LJUDSKIH PRAVA1 Ljudska bezbednost naspram nacionalne bezbednosti Imaju}i u vidu ulogu koju ameri~ka vlada danas ima u svetu, ovde je jedan od klju~nih zadataka da promenimo nacionalni diskurs o bezbednosti. Treba da pitamo mo`e li se bezbednost u globalizovanom svetu posti}i pomo}u izolir-traka,** ve}ih bombi i zatvorenih luka, ili zahteva obra}anje pa`nje na ljudske potrebe i prava? Izve{taj Komisije o ljudskoj bezbednosti mo`e biti od pomo}i u ovom naporu da se pro{iri diskusija o tome {ta mislimo pod bezbedno{}u. O ~ijoj bezbednosti mi govorimo i po koju cenu? Ko se u ovoj zemlji ose}a bezbednim/bezbednom? I ko se tako ne ose}a -- u pogledu svog roda, klase, rase, etniciteta, seksualne orijentacije i drugog. [ta ~ini osnovu za postizanje trajnije bezbednosti danas? Promene u politici vlade mogu se izvr{iti samo ako osporimo nacionalni diskurs o bezbednosti i uka`emo na manipulaciju strahom, koja je klju~na za mnoge vlade, a sigurno za sada{nju ameri~ku administraciju. Ne mo`emo da ignori{emo naknadni {ok u SAD nakon 11. septembra, koji je bio preokrenut u ,,{ok i strahopo{tovanje‘‘ {irom sveta. Moramo da se obratimo naciji u {oku otkrivanja svoje ranjivosti (~ak iako je to naivno i/ili sebi~no), jer je ova nebezbednost postala opravdanje za agresiju i rat -- bilo koji rat -- i za ukidanje mnogih aspekata ljudskih prava u zemlji i na me|unarodnom planu. Opsesivna fiksacija antiterorizmom i nacionalnom bezbedno{}u u SAD tako|e je dala pokri}e Bu{ovom programu dovo|enja u pitanje postignutog napretka ljudskih prava i odvla~i ljude od ostalih pretnji ljudskoj bezbednosti u svakodnevnom `ivotu. Ovaj izve{taj UN nije mogao da se pojavi u pogodnije vreme, po{to je sve vi{e ljudi u SAD spremno da propituje koje su to stvarne pretnje bezbednosti u svetu i na koji na~in bi vlada trebalo da na njih odgovori. Pored onoga {to SAD ~ine u Iraku, pravo je vreme da se pogledaju fundamentalne pretnje bezbednosti nerazdvojive od siroma{tva i svakodnevnog nasilja HIV/AIDS-a, rasizma, porodi~nog nasilja, * 1

[arlot Ban~ (Charlotte Bunch) je izvr{na direktorka Centra za `ensko globalno vo|stvo. Izvor: Charlotte Bunch, ,,A Feminist Human Rights Lens on Human Security‘‘, Center for Women's Global Leadership, http://www.cwgl.rutgers.edu/globalcenter/charlotte/humansecurity.pdf#search= 'Charlotte%20Bunch%20human%20security' ** Autorka upu}uje na mere za stanje vanredne opasnosti nakon 11. septembra, kad se javnosti preporu~ivalo da se za budu}e teroristi~ke napade obezbedi nabavljanjem ~vrstih, te{ko raskidivih traka poput selotejpa. (prim. prev.)

223

[arlot Ban~

etni~kih sukoba ili masivnih raseljavanja ljudi itd. To je razlog preranih smrti, a ne terorizam. Silni ljudi u svetu koji svakodnevno umiru iz ovih razloga daleko prema{uju pretnje terorizma i, jo{ vi{e, ~esto pothranjuju bezna|e i bez teroristi~kih ~inova u pozadini. Koncept ljudske bezbednosti pru`a alternativni okvir za razmi{ljanje o bezbednosti u objedinjenom pristupu -- koji mir, bezbednost, jednakost, ljudska prava i razvoj posmatra u njihovom me|uodnosu i uticaju. Ovo je naro~ito va`no u SAD, imaju}i u vidu njihovu istoriju unilateralne politike, koja ~esto ne dozvoljava grupama da delotvorno rade zajedno. Ovaj koncept isti~e i za{titu i osna`ivanje. U nekim debatama viktimizacija i delovanje postavljeni su kao suprotnosti, a ne kao dva dela iste stvarnosti koji bi trebalo da se uzmu u obzir -- ~esto istovremeno. Ako ljudska bezbednost treba da bude upotrebljiv koncept, prvi izazov je da se o njoj ~uje. @ene (i mu{karci) treba da pro{ire i zasnuju ovu viziju ljudske bezbednosti -- da bi se ona pro~ula i razumela na skupovima u zajednicama, na televiziji i radiju. Treba da poka`emo kako su u pitanju prave alternativne politike koje uti~u na svakodnevicu `ena, mu{karaca i dece. Oni koji ne `ele da se ova ideja razvije ozna~i}e je kao idealisti~ku, `eljenu, retori~ku i/ili skupu. Treba da prodremo u te stavove i razgovaramo o stvarnim alternativama zasnovanim na ljudskoj bezbednosti, ka uputstvima koja bi prihvatile teku}e administracije u vezi sa tim kako se tro{i novac od poreza, u vezi sa {kolama, slu`bama, imigracionom politikom, poljoprivredom i trgovinskom subvencijom, kao i odbranom i spoljnom politikom. Drugi izazov javnom diskursu koji postavlja ovaj koncept jeste odgovornost vlade za osiguravanje ljudske bezbednosti. U vremenima kada se veli~aju privatizacija i oduzimanje vladinih nadzornih mo}i, mnogi/-e vi{e ni ne pomi{ljaju kako bi vlade trebalo da budu odgovorne za pitanja ljudske bezbednosti u zemlji, a znatno manje i globalno. Stoga je te{ko razgovarati u stanju ovako globalizovane i privatizovane ekonomije o odgovornostima vlada u pogledu kontrole rada multinacionalnih korporacija {irom sveta. Ali, mi ne mo`emo ni da uvidimo kako da me|unarodne finansijske institucije i me|unarodne aktere smatramo odgovornim ako ljudi ~ak ni ne veruju da su vlade odgovorne za ljudsku bezbednost u njihovoj zemlji. Tre}i izazov je da probijemo podsmeh, cinizam i nepo{tovanje Ujedinjenih nacija, tako preovladavaju}i u SAD. Nedostaju razgovori me|u progresivnim ljudima o tome za{to treba da sara|ujemo sa UN i da ih istovremeno menjamo. Postoje mo}ne snage koje nastoje da oslabe UN, uklju~uju}i desnicu u SAD, mnoge globalne korporacije, neke oru`ane snage, i ve}inu fundamentalista raznih vrsta u mnogim delovima sveta. Neke mo}ne vlade, poput ameri~ke, ali ne samo nje, `ele da ograni~e UN na humanitarne operacije, kako bi osigurale da one nisu protivte`a nacionalnom suverenitetu, bilo na vojnom, politi~kom ili ekonomskom planu. Ove vlade nastoje da osiguraju da UN ne budu ja~e u primeni ljudskih prava. U me|uvremenu, }ute mnogi/-e koji treba da razumeju program koji se ostvaruje i da uvide za{to bi UN trebalo da budu osna`ene.

224

Pogled na ljudsku bezbednost i feministi~ka perspektiva ljudskih prava

Ljudska prava i ljudska bezbednost Izve{taj Komisije o ljudskoj bezbednosti govori o vezi izme|u ljudskih prava i ljudske bezbednosti. Pored toga bih rekla da ako bismo dozvolile da se rasprava o ljudskoj bezbednosti razdvoji od ljudskih prava, ili postane zamena za ljudska prava, mnogo toga gubimo. Neko/-a bi mogao/-la da bude mnogo sigurniji/-a i ~ak i dobro snabdeven/-a u policijskoj dr`avi, ali to nije adekvatna vizija ljudske bezbednosti. U pravima su u pitanju glas i anga`ovanje gra|ana/-ki koji/-e nisu samo pasivni objekti imaju potrebe. Jo{ vi{e, ljudska prava ~ine eti~ku viziju kako bi sa ljudima trebalo da se postupa i koja osnovna prava neko/-a poseduje na osnovu toga {to je ljudsko bi}e. Ljudska bezbednost je koristan pojam za ponovno usredsre|ivanje na ono {to podrazumevamo pod bezbedno{}u, ali potrebno je da budemo oprezne da nas ne bi usredsre|enost na ljudsku bezbednost i Milenijumske ciljeve razvoja UN vratio nazad u okvir osnovnih potreba naspram prava, zastupana u sedamdesetim i osamdesetim. Prvo treba da osiguramo da osnovne potrebe budu smatrane ljudskim pravima i da ta prava budu po{tovana kroz te`nju da se i ostvare. Iako je izve{taj jasan u pogledu veze izme|u ljudskih prava i ljudske bezbednosti, ne mislim da su tako jasne i sve rasprave koje se u svetu vode oko ljudske bezbednosti. Neke su odabrale pojam ljudske bezbednosti kao na~in da zaobi|u stvari koje im se u pogledu ljudskih prava ne dopadaju i kako bi oslabile primenu ljudskih prava. Aspekt ljudskih prava koji bi mnoge vlade `elele da oslabe jeste njihovo isticanje odgovornosti. Kako to sapredsedavaju}i Komisije, Amartija Sen, u izve{taju postavlja u raspravi o vezi izme|u ljudskih prava i ljudske bezbednosti, prava su tako|e u vezi sa du`nostima -- neko je (ve}inom su to vlade) odgovoran za poku{aje da se ova prava ostvare u ljudskim `ivotima. Razvojem zakona o ljudskim pravima i sistema ljudskih prava UN tokom preko pedeset godina tra`ili su se na~ini kako bi vlade preuzele odgovornost za za{titu, unapre|ivanje i ispunjavanje prava kroz zakone, sporazume, specijalne izvestitelje/-ke i ostale mehanizme. Iako je ovaj sistem nesavr{en, svi/-e mi znamo da ne}emo ostvariti svoja prava samo zato {to imamo zakone i mehanizme. Ali, to je sistem koji su mnogi nau~ili da koriste u svojim politi~kim borbama, i on podr`ava princip da je neko odgovoran za ostvarivanje prava ljudi u politi~koj, ekonomskoj i socijalnoj sferi. Sistem ljudskih prava razvio se u slo`en skup na~ina koje i vlade i NVO mogu da rade na ostvarivanju ljudskih prava na nacionalnom, regionalnom i me|unarodnom nivou. Mnogi od ovih mehanizama su danas napadani od strane raznih vlada, upravo zbog toga {to su mo}na sredstva ube|ivanja i posramljivanja, ako ne uvek i primenjivanja. Neki nastoje da oslabe tela koja nadgledaju vlade u pogledu implementacije potpisanih konvencija o ljudskim pravima, dok su druge poku{ale da izbegnu obaveze prema ostvarivanju ljudskih prava koje su razvile prethodne

225

[arlot Ban~

vlade. Cini~na manipulacija Bu{ove administracije retorikom ljudskih prava (uklju~uju}i i `enska prava) i aktuelno neobaziranje na ovaj sistem, a naro~ito njeni napori da potkopa Me|unarodni krivi~ni sud, direktne su pretnje ljudskim pravima na me|unarodnom nivou i daju legitimitet drugim vladama koje tako|e te`e da izbegnu obaveze prema ljudskim pravima i oslabe njihovu primenu. Nije slu~ajnost da se napadi na ljudska prava zbivaju otkako je vi{e novih aktera/-ki po~elo da upotrebljava okvir ljudskih prava za svoje borbe i rad na ja~anju sistema. Tokom protekle decenije, ne samo `ene, ve} i starosedela~ke populacije, rasne manjine i one/-i koje/-i deluju u korist socio-ekonomskih prava u~inile/-i su zna~ajne napretke u upotrebljavanju ovih mehanizama. Sve ovo je ugro`eno ukoliko su ljudska prava oslabljena ili prevazi|ena paradigmom ljudske bezbednosti bez takvih sistema odgovornosti. Stoga je imperativ zadr`ati fokus na ljudskim pravima kao klju~nu komponentu ljudske bezbednosti.

Rod, ljudska bezbednost i nasilje nad `enama Sadako Ogata, sapredsednica Komisije o ljudskoj bezbednosti, rekla je na otvaranju da je Komisija odlu~ila da ne izoluje `ene kao posebno polje interesa, ve} da uklju~i rodno zasnovanu nejednakost i nasilje u raspravu o temama koje su razmatrane. Sla`em se da je ovo pristup izve{taja i to je dobar na~in da se uklju~i rod [gender]. Postoje mnoga mesta gde se o rodu raspravlja prema oblastima, koja se u izve{taju smatraju va`nim, poput razli~itih uticaja siroma{tva na `ene i mu{karce, ili neki specifi~ni problemi sa kojima se suo~avaju `ene izbeglice. Izve{taj tako|e uvi|a da su `ene, koje su ~esto odgovorne za o~uvanje porodice i zajednice, igrale va`ne uloge u bavljenju interesima ljudske bezbednosti, poput oru`anih sukoba i siroma{tva. Dodala bih da je ljudska bezbednost -- naspram nacionalne bezbednosti -- na mnoge na~ine bila primarna briga mnogih `ena, uklju~uju}i i politi~arke. Ipak, ali ne uzimaju}i `ene i kao subjekte, u izve{taju ne{to nedostaje. Ono {to nije u potpunosti istra`eno kao klju~na stvar ljudske bezbednosti jesu slo`ena pitanja telesnog integriteta, koja su `ene identifikovale kao kriti~ne za njihovu intimnu bezbednost: reproduktivna prava i nasilje nad `enama, a naro~ito porodi~no nasilje. Ovaj jaz ide u sredi{te debate o uklju~ivanju rodne perspektive naspram posebnog delovanja `ena i ilustruje za{to nam je potrebno i jedno i drugo. Rod bi izri~ito trebalo da bude razmatran kao pro`imaju}i i uklju~en u druge teme kako bi se pokazao njegov uticaj na vode}e probleme. A ipak, ~esto je to bez obra}anja posebne pa`nje na `ene kao subjekte ili kao grupu glasa~ica. Tako|e, problemi koji prvenstveno poga|aju `ene ~esto ostaju nevidljivi ili sporedni, po{to se aspekti drugih problema smatraju (vi{e) va`nim. Po{to u vode}im postavkama `enski `ivoti jo{ uvek ~esto nisu u centru analize, treba da bude preduzet specifi~an `enski pristup i kako bi se osiguralo da je stvarnost `ena odra`ena na pravi na~in.

226

Pogled na ljudsku bezbednost i feministi~ka perspektiva ljudskih prava

Telesni integritet/reproduktivna prava/nasilje nad `enama u porodici jesu poglavlja koja u ovom izve{taju nedostaju, a pre~esto i u glavnini gra|e o ljudskoj bezbednosti i raspravama. Pa ipak, ako pogledamo definicije ljudske bezbednosti, za ljudsku nebezbednost nema bolje paradigme od nasilja nad `enama, koje direktno i indirektno poga|a ogroman broj ljudi. Na primer, izve{taj Komisije govori o tome kako ,,nasilje ljudima oduzima bezbednost‘‘, a poglavlje o zdravlju upu}uje na porodi~no nasilje kao ,,tihu krizu‘‘ ljudske bezbednosti -- ovaj izve{taj ipak ~ini malo toga da ga izvede iz tog }utanja. Najpre je potrebno upravo ispitivanje nasilja nad `enama u mnogim oblicima koje ona ima, kao najve}eg temeljnog izvora ljudske nebezbednosti za `ene {irom sveta -- u njemu samom, a ne samo kao usputnom proizvodu drugih problema. Skora{nji izve{taj Svetske zdravstvene organizacije o nasilju bele`i da je u nekoliko nacionalnih studija prona|eno kako tre}ina devoj~ica ima prvo seksualno iskustvo na nasilan ili prinudan na~in. Pomislite samo na socijalizaciju koja se doga|a kada jedna tre}ina `enske populacije ima prvo iskustvo seksa kroz dominaciju i prinudu. [ta to ugra|uje i poja~ava nebezbednost `ena u pogledu njihovog sopstvenog tela? Ako strah od nasilja i nedostatak kontrole u seksu dodate mnogim drugim nemogu}nostima pristupa kontroli toga da li }e ostati trudna, imate veoma ~vrsto jezgro ljudske nebezbednosti koje okru`uje pitanje `enskih tela. Drugo, verujem da nasilje nad `enama nije samo va`no pitanje ljudske bezbednosti sámo po sebi, ve} je povezano i sa perpetuiranjem ostalih oblika dominacije i nebezbednosti u svetu. Ako pogledamo kako je porodi~no nasilje nad `enama normalizovano, po~injemo da razumemo kako je ono klju~na komponenta stvaranju kulture koja prihvata ratno nasilje, militarizam i ostale vrste dominacije i sukoba o kojima se raspravlja u izve{taju o ljudskoj bezbednosti. Izve{taj govori upravo o tome kako je nasilje nad `enama pogor{ano ratom i sukobima, {to je ta~no. Ali, ono o ~emu se ne raspravlja jeste to kako je nasilje nad `enama deo onoga {to perpetuira rat i sukobe, ono {to pothranjuje prihvatanje nasilja kao neizbe`nog i normalnog sredstva u odnosu prema razlikama i u konfliktu. Klima neka`njivosti za nasilje nad `enama, koja postoji u sr`i mnogih dru{tava -- shvatanje mu{karaca i de~aka da se mogu izvu}i -- hrani kulturu neka`njivosti za nasilje generalno. Ova kultura neka`njivosti mo`e se videti u nekim problemima opisanim u izve{taju, poput mu{karaca koji zahtevaju seks u zamenu za hranu u izbegli~kim kampovima, {to je uticalo na mu{karce u svim kulturama. To tako|e na intuitivnom nivou poja~ava ose}aj da nasilje pobe|uje, da dominacija ima uspeha, bilo kod ku}e ili u ratu. Uznemiravaju}i znak ovoga u SAD jeste porast broja devoj~ica koje postaju nasilne, jer ~itaju poruku dru{tva da, kako bi se osna`ile i izbegle da budu `ene `rtve, moraju biti nasilne. Kulturno nasilje nije ono {to se obi~no predstavlja kao neka marginalizovana (egzoti~na) praksa ,,negde tamo‘‘. To je kulturom ugra|ena praksa i pretpostavka dominacije nad `enama u ve}ini dru{tava, i generalno prihvatanje nasilja kao

227

[arlot Ban~

sredstva odr`avanja te kontrole, ~ak i odbrane mu{kosti. Pre nego {to neke stvari ozna~imo kao ,,kulturne i tradicionalne‘‘ oblike nasilja, treba da razumemo kako je celokupno nasilje nad `enama kulturno, ili bar dugo onoliko koliko ga kultura (u obliku porodice, zajednice, prijatelja/-ice, kolega/koleginica, religije i drugog) generalno prihvata. Ovo je pravi kulturni izazov nasilja nad `enama. @ene mogu da grade koncept ljudske bezbednosti i pi{u iz feministi~ke perspektive poglavlja koja nedostaju, po~inju}i principima ljudske bezbednosti skicirane ovde ili drugde, idu}i i dalje od toga. ^ine}i tako, mo`emo da doprinesemo razumevanju onoga {to je potrebno kako bi se stvorila ljudska bezbednost za `ene, kao i da unapredimo razumevanje toga {ta je potrebno da se promene duboko ukorenjeni modeli dominacije, ispoljeni u rasizmu, militarizmu i ratu. Bavljenje nasiljem u srcu dru{tva, u na{im porodicama i svakodnevnom `ivotu, klju~na je komponenta ukazivanja na to kako postavljamo uslove za ljudsku bezbednost za sve kao alternativu nacionalisti~ki i militaristi~ki zasnovanoj bezbednosti, koja podsti~e toliko sukoba i problema u dana{njem svetu. (Ovaj ~lanak objavljen je u Peace Review marta 2004. godine, a zasniva se na govoru koji odgovara na Izve{taj Komisije o ljudskoj bezbednosti UN u Nacionalnom savetu za istra`ivanje na @enevskoj godi{njoj konferenciji u maju 2003. godine. Autorka zahvaljuje Bojani Blagojevi} za njenu pomo} u pripremi ovog govora.)

Prevela sa engleskog: Tamara Belenzada

228

Dragana Duli}

Dragana Duli}

Ljudska bezbednost i rodna pravda

LJUDSKA BEZBEDNOST I RODNA PRAVDA I. Uvod Rod se odnosi na atribute pona{anja, karakteristike li~nosti i o~ekivanja asocirane sa biolo{kim polom osobe u datoj kulturi. Rodna analiza ispituje disparitete u distribuciji mo}i i statusa na liniji kulturnih i tradicionalnih uloga polova, kao i stereotipe pona{anja `ena i mu{karaca, mladi}a i devojaka, nastoje}i da ispravi pristrasnost spram roda (tzv. rodna predrasuda) u oba pravca -- u dru{tvenim strukturama, zakonskim i politi~kim procedurama, dr`avi i njenim institucijama, prakti~nom rasu|ivanju i sferi svakodnevnog `ivota, op{toj kulturi i, u ovom slu~aju, bezbednosti. Ove predrasude uporno dominiraju javnim diskursom, kroz popularnu kulturu i masovne medije. Polni, rasni, klasni, etni~ki i nacionalni identiteti sa svoje strane oblikuju preovladavaju}e ideje o mu`evnosti i `enstvenosti u jednom istorijskom vremenu i mestu, kako u sferi svakodnevnog `ivota tako i u teorijskoj sferi -od filozofije do politi~kih nauka. Pri tom, ideje drugosti ~esto zavr{avaju u demonizaciji drugog, o ~emu svedo~i ne samo nacizam, ,,ta vrhovna metafora radikalnog zla‘‘, ve} i toliko u~estane manifestacije netrpeljivosti prema rasnom, etni~kom, polnom i verskom ,,drugom‘‘ ovde pored nas. Najzad, ne treba smetnuti s uma da ,,holokaust nije po~eo sa gasnim komorama, po~eo je re~ima‘‘,1 te da kultura isklju~ivosti i mr`nje, uz ,,zaveru‘‘ }utanja i ravnodu{nosti, dopu{ta da ovde i sada budemo svedoci isklju~ivanja i izop{tavanja, obele`avanja i bla}enja, lin~a i fizi~kog nasrtaja. Rod, kao kulturolo{ki uobli~en izraz polne razlike i njemu primeren mu{ki odnosno `enski model pona{anja, u{ao je na mala vrata kao istra`iva~ka kategorija bezbednosnih studija poslednjih dvadesetak godina.2 Ipak, malo je radova {to se 1 2

Formulacija pripada Vrhovnom sudu Kanade, citirano prema: Irwin Cotler (kanadski ministar pravde), ,,Address to the Magna Carta Foundation‘‘, Rome, 12. januar 2005. John Baylis and Steve Smith, eds., The Globalization of World Politics, Oxford: Oxford University Press, 1997; Scott Burchill and Andrew Linklater, eds., Theories of International Politics, New York: St. Martin's, 1996; Ken Booth and Steve Smith, eds., International Relations Today, University Park, Pa; Pennsylvania State University Press, 1995; Jean Bethke Elshtain, Women and War, New York: Basic Books, 1987; Jim George, Discourses of Global Politics: A Critical (Re)Introduction to International Relations, Boulder: Lynne Reinner, 1994; Carol Gilligan, In a Different Voice, Cambridge: Harvard University Press, 1982; Joshua S. Goldstein, International Relations, Fifth Edition, New York: Longman, 2003; J. Der Derian and M. J. Shapiro, eds., International/Intertextual Relations: Postmodern Readings of World Politics, Massachusetts & Toronto: Lexington Books, 1989; Cynthia Enloe, Bananas, Beaches and Bases: Making Feminist Sense of International Relations, Berkeley: University of California Press, 1990; Linda Kerber, ,,May all Our Citizens be

229

Dragana Duli}

produbljeno bave kontroverznim manifestacijama mo}i koje su ugra|ene u pojam bezbednosti kao takve -- uklju~uju}i patrijarhalnu normativnost (i s njom povezan binarni obrazac, koji feministi smatraju za vertikalu patrijarhalnog modela mi{ljenja i pona{anja), hipermu`evnost i globalnu kulturu rata, javni (ili birokratski) autoritet nasuprot privatnom iskustvu, dr`avu i kapital naspram nacije itd. To va`i i za prou~avanje veze mo}i -- u njenim nematerijalnim i materijalnim konfiguracijama -i ljudske bezbednosti, {to se direktno manifestuje u slaboj odre|enosti, ili bar apstraktnosti ,,rodne pravde‘‘. Poseban uticaj na ovo prou~avanje imaju neki radovi Fukoa u kojima on razvija svoj pojam ,,normalizuju}e i disciplinuju}e mo}i‘‘ (preciznije, ideje da telo i seksualnost predstavljaju kulturne konstrukte, a ne ne{to prirodno, te da ,,disciplinuju}a mo}‘‘ cilja na ljudsko telo kao na predmet koje se mo`e manipulisati, obuzdavati, kontrolisati i obu~avati kako bi ,,subjekt‘‘ postao poslu{an i nadziran), zbog toga {to mo`e da pomogne razumevanju socijalne kontrole `ena u savremenom kontekstu. Do ovog trenutka nije izvr{eno formalno, sistematizovano i dosledno uklju~ivanje rodnih odnosa u studije bezbednosti, {to je te{ko razumeti, zbog toga {to je veoma narasla svest o tome koliko je va`na rodna perspektiva bezbednosti i koliko rodne nejednakosti u privatnoj i javnoj sferi nastavljaju da ugro`avaju bezbednost `ena {irom sveta. Za utehu je, me|utim, to {to uveliko postoji vizija ljudske bezbednosti koja podsti~e istra`iva~e da prou~avaju pitanja ljudske bezbednosti iz rodne perspektive i istra`uju na~ine na koje se mo`e primeniti ljudska bezbednost -- unutar agende spre~avanja sukoba, odr`ivog razvoja, rodne jednakosti, ja~anja civilnog dru{tva, vladavine prava i promovisanja demokratskih procesa. U ovoj raspravi je bitno pitanje kako se rod i rodna pitanja -- i posebno seksualno nasilje, trgovina `enama i prostitucija -- upotrebljavaju za opravdanje razli~itih politi~kih programa i akcija (npr. pod krinkom humanitarne intervencije odvija se borba za nove energetske resurse), ali i ideolo{kih agendi. Na primer, na televiziji se seksualno nasilje predstavlja na provokativan i senzacionalisti~ki na~in, i opet precizno ciljano kao na pretnju `enama, koje su pretvorene u objekte kojima treba nacionalna i me|unarodna za{tita, ali samo s obzirom na ovaj aspekt ugro`enosti. Soldiers and all our Soldiers be Citizens: The Ambiguities of Female Citizenship in the New Nation‘‘, u: Jean Elshtain and Sheila Tobias, Women, Militarism, and War, 1990; William C. Olson & A. J. R. Groom, International Relations Then & Now, London: Harper/Collins Academic, 1991; Spike Peterson, ed., Gendered States: Feminist (Re)Visions of International Relations, Boulder: Lynne Reinner, 1992; Steve Smith, Ken Booth and Marysia Zalewski, eds., International Relations Theory: Positivism and Beyond, Cambridge: Cambridge University Press, 1996; Jan Jindy Pettman, Worlding Women: A Feminist International Politics (London and New York: Routledge, 1996; Christine Sylvester, Feminist Theory and International Relations in a Postmodern Era, Cambridge: Cambridge University Press, 1994; P. R. Viotti & M. V. Kauppi, International Relations Theory: Realism, Pluralism, Globalism, New York: Macmillan, 1993; J. A. Vasquez, ed., Classics of International Relations, Upper Saddle River, New Jersey: Prentice-Hall, 1986.

230

Ljudska bezbednost i rodna pravda

Indikatori ekonomskog razvoja koje na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou pravi UNDP pokazuju da `ene ~ine dve tre}ine od 876 miliona nepismenih u svetu; `ene primaju 30--40% manju platu od mu{karaca za isti posao; {irom sveta na svakih 100 mladi}a koji poha|aju neku srednju {kolu dolazi 90 devojaka, a u nekim zemljama ~ak 60 devojaka na svakih 100 mladi}a; broj `ena i dece obolelih od HIV/AIDS-a ubrzano se uve}ava, naro~ito u podsaharskoj Africi. Otuda se najneposrednije kr{e odredbe Konvencije o pravima deteta (CRC) i Konvencije o uklanjanju svih oblika diskriminacije protiv `ena (CEDAW). Povrh toga, siroma{tvo koje do`ivljavaju `ene u zemljama u razvoju postajalo je svakim danom sve ve}e, usled pove}anih globalnih ekonomskih nejednakosti. Ove i sli~ne porazne podatke koji se odnose na rodnu jednakost i `ensko opunomo}enje lak{e je postaviti i lak{e je na njih odgovoriti ukoliko se rasprava usredsredi na ljude umesto na dr`avu. U tom smislu ovde se ne govori o bilo kojoj bezbednosti, tako|e se ne govori o javnoj bezbednosti niti o dr`avnoj ili nacionalnoj bezbednosti (iako feministi~ka kritika, iz razumljivih razloga, ima krajnje negativan stav prema dr`avocentri~nom, nacionalnom konceptu bezbednosti), ve} o ljudskoj bezbednosti. Razlog za to je {to je ljudska bezbednost od prvog konceptualnog uobli~enja bila druga~ija, humanija, primerena pojedincu i njegovim kratkoro~nim, ali i dugoro~nim ciljevima i potrebama (posebno s obzirom na sinergiju ljudskih prava, ljudskog razvoja i ljudske bezbednosti), i, ako ne od po~etka rodno osve{}ena, onda barem osetljiva prema rodnom pitanju.

II. Rodna analiza ljudske bezbednosti Rodna analiza ljudske bezbednosti treba da ispituje koje su bitne razlike i nejednakosti izme|u mu{karaca i `ena u pogledu tipa nesigurnosti koji do`ivljavaju, tipa pretnji i ugro`avanja onoga {to je ljudima bitno u provo|enju svakodnevnog `ivota ili vitalnih pretpostavki ljudskog `ivota (uklju~uju}i i fizi~ki integritet), egzistencijalnih uslova u kojima su (ne)ispunjene osnovne materijalne potrebe i ostvareno ljudsko dostojanstvo, uklju~uju}i i sadr`ajno u~estvovanje u `ivotu zajednice, za{titu njihovih ljudskih prava i fundamentalnih sloboda. Kroz prizmu ljudske bezbednosti mo`emo bolje da razumemo kako su `ene situirane u njihovim vlastitim zajednicama, koliko u~estvuju u dru{tvenom `ivotu, kako su predstavljene, koliko su im ugro`ena tzv. univerzalna ljudska prava, kako do`ivljavaju i shvataju telesni integritet i vlastito dostojanstvo, ili kako do`ivljavaju siroma{tvo, nebezbednost u pogledu zdravstvene nege, `ivotne sredine, nezaposlenosti, kriminala, nasilja u porodici, imigracionih politika itd.3 3

Videti: C. Bunch, ,,A Feminist Human Rights Lens on Human Security‘‘, Peace Review, March 2004; Perspectives: Research Notes and News -- a publication of Women and Gender in Global Perspectives Program (WGGP) University of Illinois, Urbana-Champaign May 2004, Volume 24, Number 2 (SPECIAL ISSUE: GENDER AND HUMAN SECURITY: LATINA/O IMMIGRANTS IN THE MIDWEST), 17--18. mart 2004.

231

Dragana Duli}

Ljudska bezbednost se odnosi na fizi~ku sigurnost i za{titu osnovnih sloboda, ali i na sve generacije ljudskih prava. U {irem smislu, LjB nagla{ava pristup ekonomskim {ansama, slobodu govora i udru`ivanja, kori{}enje zakonskih i politi~kih prava, jednakost pred zakonom, sposobnost da se bez straha i prinude vr{e izbori i da se ostvare svoji potencijali. Svaki element ljudske bezbednosti `enama je te`e da osvoje zbog svog polo`aja, od najlokalnijeg konteksta, do globalnog -- jer nemaju kontrolu resursâ. Postojanje rodne hijerarhije i struktura mo}i/vlasti predstavljaju klju~ `enske bezbednosti (i nebezbednosti), jer nejednakost u pogledu statusa uti~e na njihovu sposobnost da artikuli{u svoje potrebe u pogledu bezbednosti i da na tome rade. @ene pate od dvostrukog li{avanja -- niskog nivoa obrazovanja i {irokih rodnih diferencijala u svim sferama -- zdravlju, obrazovanju, sredstvima za `ivot i odlu~ivanju. @ene odre|uju LjB kao neraskidivo povezanu sa ostvarenjem `enskih ljudskih prava, rodne pravde, kao i mira u naj{irem smislu. U kontekstu oru`anog sukoba `enska dimenzija LjB je ugro`enija zbog ni`eg statusa `ena, kao i rodnog aspekta posledica savremenih oru`anih sukoba, zbog ~ega je i njihova patnja ve}a. Ovo nam neposredno ukazuje da rodna perspektiva bezbednosti mora uklju~iti i dr`avu, i to iz nekoliko razloga: a) dr`ava je prvi, iako ne i poslednji garant ljudskih prava, te ljudska bezbednost, naizgled paradoksalno, u~vr{}uje pojam dr`ave-nacije, po{to je ona jedini entitet kojem pojedinci mogu da se obrate za za{titu svojih prava, posebno kada je izuzetno te{ko da se identifikuju akteri koji su de facto odgovorni za kr{enje prava i nebezbednosti;4 b) u slu~aju seksualnog i rodnog nasilja, a u kontekstu me|unarodnog krivi~nog zakonodavstva, dr`ava je primarno odgovorna. Vi{e puta je ukazivano da je bezbednost relacioni pojam -- ona je uvek u vezi s nekim ili ne~im. Samo prema ,,drugima‘‘ mo`emo da ustanovimo koliko imamo ili nemamo bezbednosti.5 I tu na{ pogled odmah pada na poreme}aj ravnote`e izme|u nacije i dr`ave, po{to dr`ava odlu~uje ko, odnosno koja je populacija uklju~ena kao deo nacionalnog dru{tvenog bi}a, jer, ako je `enska bezbednost ugro`ena nepovoljnim polo`ajem `ena u dru{tvu i uslovljena patrijarhalnim, ~ak i mizoginim obrascem, ekonomskom zavisno{}u, seksizmom i rasizmom, nejednako{}u i {tetnim tradicionalnim praksama, da spomenemo samo neke pretnje, onda se u~vr{}uje ,,drugost‘‘ i ,,drugostepenost‘‘, ,,drugova`nost‘‘ nekih grupa.6 Izgradnja 4

5

6

Zapravo, ovo va`i samo donekle, jer ako dr`ave to nisu u stanju, me|unarodna zajednica ima obavezu da za{titi i interveni{e (a za {ta postoje razli~iti mehanizmi: komisije UN, saslu{anja pred Savetom bezbednosti, Me|unarodni krivi~ni sud, sankcije, vojna i/ili humanitarna intervencija, diplomatski pritisci itd). Cf. Bigo, Didier, ,,The Möbius Ribbon of Internal and External Security(es)‘‘, u: Identities, Borders, Orders: Rethinking International Relations Theory, Mathias Albert, David Jacobsen and Yosef Lapid, eds., Minneapolis, London: University of Minnesota Press, 2001; McSweeney, Bill, Security, Identity and Interests: A Sociology of International Relations. Cambridge: Cambridge University Press, 1999; Hoogensen, Gunhild and Svein Vigeland Rottem, ,,Gender, Identity and the Subject of Security‘‘, Security Dialogue 35 (2), jun 2004, str. 154--171. Ovo se u principu odnosi na sve marginalizovane grupe. Istorija ,,dr`ave‘‘ i ,,nacije‘‘ poti~e od 18. veka i vezuje se za tzv. maskulinu nacionalisti~ku ideologiju -- po ovom konceptu dr`ava slu`i za

232

Ljudska bezbednost i rodna pravda

identiteta koja po~iva na bipolarnom modelu, kao i konstituisanje sopstva nasuprot ,,Drugom‘‘ i ,,drugosti‘‘, ra|a odnose dominacije i pot~injenosti, iskori{}avanja, nejednakosti i nasilja. Protiv ove paradigme, a u ime najmanjeg zajedni~kog imenitelja, mogu da se ujedine razni pokreti za `ensku jednakost, jer bi se ticala svih `ena, i sa kojom bi se saglasile sve `ene kao drugorazredni gra|ani, bez obzira na svoju rasu, etnicitet ili klasu. Iako je bilo slu~ajeva kada su dr`ava ili neke druge sile (zlo)upotrebljavale feminizam za svrhe za koje feministi nisu odgovorni, to ne zna~i da feminizam nije bio sau~esnik u nekim diskriminatornim politi~kim praksama i arbitriranju oko pitanja rase, etniciteta, klase i pripadanja, na primer. U razvijenim zemljama je linija razgrani~enja izme|u onih ,,koji pripadaju‘‘ i onih ,,koji ne pripadaju‘‘ (koju je pratio diskurs identiteta i razlike, odnosno tema ,,mi‘‘ i ,,drugi‘‘), ili onih koji upra`njavaju svoja prava i onih koji to ne mogu, pomerena sa rodne razlike na razliku u rasi (i etnicitetu u manjem stepenu). Drugim re~ima, sve ve}a rodna jednakost postigla se rastu}om diferencijacijom rasa i etniciteta i koincidirala je sa implementacijom sve restriktivnijih imigracionih zakona i sistematskim dru{tvenim i politi~kim isklju~ivanjem ne-belaca. Tako se u ime privilegovanijeg polo`aja bele `ene na ra~un ne-bele `ene, a da ni ne spominjemo ne-belog mu{karca, izvr{ila svojevrsna diskriminacija na rasnoj i etni~koj osnovi. U mnogim regionima siroma{ne `ene imigranti rade kao slu`avke kod emancipovanih ,,belih‘‘ `ena. Propratna pojava ovog pomeranja bilo je konstruisanje idealnog modela mu`evnosti belog ~oveka i ,,demaskulinizacija‘‘ obojenog. Borba za jednakost i pravdu iz ovog rakursa tipi~no je povla~ila neka isklju~enja (a neki bi tvrdili da je njen uspeh i po~ivao na nekim isklju~enjima). Stoga se ne mo`e re}i da su pobede koje su izvojevali dru{tveni pokreti za oslobo|enje `ena bile pobede za sve. Odnos dr`ave i nacije se promenio i danas se sve vi{e govori o prekidu njihove neposredne veze. Globalizacija baca svetlo na diskrepanciju izme|u nacije i dr`ave i skre}e pa`nju na eroziju dr`ave-nacije, posebno osvetljavaju}i one pojedince -- uklju}uju}i i `ene -- koji njome nisu predstavljene ili koje nisu u njoj predstavljene. Suvereni mu{ki subjekt je tradicionalno, iako implicitno, projektovan u dr`avu, a gledano iz istorijskog rakursa, asociranje dr`ave sa mu{karcem ne sme da zna~i kako pitanja oko dr`ave, posebno dr`avne bezbednosti, treba da dobijaju za{titni znak i prepuste se mu{karcima kao tipi~no njihova pitanja. Po{to `ene do`ivljavaju rodno specifi~ne oblike ljudske (ne)bezbednosti, feministi~ke analize nastoje da otkriju kako funkcioni{u odnosi mo}i izme|u dominantnih i nedominantnih grupa, naro~ito u svetlu osnovne premise -- da su odnosi pro{irenje mo}i i uticaja, ali ~esto na ra~un drugih, odlu~uju}i ko je uklju~en, a ko isklju~en iz entiteta. Postojanje dr`ave implicira neka prava dr`avljanstva, ali pristup pravima nije nu`no automatski, a suptilno institucionalizovane i hijerarhizovane razlike opstaju zbog faktora kao {to su etnicitet, rasa, seksualnost, klasa i rod. U isto vreme, pojmovi dr`avnosti su se ~esto koristili da bi se zaobi{le i/ili osujetile takve razlike i dru{tvene snage.

233

Dragana Duli}

mo}i utemeljeni na rodu. U tom duhu su feministi~ke studije pokazale kako rodne hijerarhije i nejednakost mo}i izazivaju nebezbednost. Centralna tema kojom se bave ove analize jeste smanjenje nasilja prema `enama koje se pojavljuje na makro-, mezo- i mikronivoima. Dru{tva koja se nalaze u sukobu ili su neposredno iza{la iz njega moraju da posvete posebnu pa`nju za{titi i promovisanju ljudske bezbednosti devojaka i `ena, tako {to }e se raditi na smanjenju rodne diskriminacije, koja se pojavljuje u programima DDR -- demilitarizacije, demobilizacije i reintegracije. Inicijative se moraju usmeriti ka smanjenju neposrednog ili fizi~kog nasilja i indirektnog ili ,,strukturalnog nasilja‘‘ (Galtung). Po{to je `enska izgradnja mira su{tinska za osposobljavanje devojaka i `ena u postkonfliktnim dru{tvima, njihove inicijative se moraju podsticati, promovisati i podr`avati preko vladine politike i odgovaraju}ih programa. Kao {to je re~eno, feministi~ki pristup bezbednosti unosi nove perspektive u razumevanju bezbednosti, jer iznosi na svetlo dana pitanja u vezi mo}i -- dominacije i subordinacije -- probleme koje velikim delom dr`ava nije u stanju da re{ava. No, isto tako, ovaj pristup ne uzima bez ostatka platformu ljudske bezbednosti, jer i tu ima reziduuma mu{ki odre|enog razumevanja pretnji, rizika, ugro`avanja, ~itave ideologije identiteta i razli~itosti koja se mora demontirati, dekonstruisati da bi ova bila rodno osve{}ena. Najzad, kao {to ne postoji jedno i jedinstveno obja{njenje `enske nebezbednosti analogno nekom prostom ,,`enskom entitetu‘‘ ili ,,identitetu‘‘, tako ne postoji ni potreba da se iz jedne krajnosti ide u drugu: iz mu{ke vizure bezbednosti u isklju~ivo `ensku vizuru. Dovoljno je da se stalno imaju na umu epistemolo{ke pretpostavke ,,rodne perspektive‘‘ kako bi se u oba pravca korigovala samo jedna pri~a o bezbednosti. Na kraju, pojam ljudske bezbednosti po definiciji podrazumeva da je bezbednost ne{to su{tinski li~no -- koliko god da se nalazi i na preseku brojnih institucija -- porodice, {kole, crkve, privrede, dr`avnih institucija. Me|utim, isto tako, to ,,li~no‘‘ stremi brojnim identitetima koji se preklapaju i koji dovode u vezu individualna iskustva sa globalnim procesima i strukturama. Naravno, rodna analiza nije nikakav ekskluzivitet feministi~kih studija i uop{te ne mora da podrazumeva feministi~ku poziciju (ne ulaze}i ovde u epistemolo{ku raznovrsnost feminizma, njegovu evoluciju i dominantne teorijsko-politi~ke pristupe, poput empirijskog i/ili liberalnog feminizma, radikalnog i postmodernisti~kog feminizma). Rodna analiza je neophodna u svakoj raspravi o ljudskoj bezbednosti (LjB) kako bi se ona diferencirala, a time uvidelo kako na izrazit na~in mu{karci i `ene do`ivljavaju eroziju ili ugro`avanje LjB. Na primer, nega reproduktivnog zdravlja je klju~na komponenta `enske bezbednosti -- uklju~uju}i pravo na trudno}u, bezbedno materinstvo, pristup zdravstvenim slu`bama, le~enje seksualno prenosivih bolesti, kao {to je HIV/AIDS. Obrazovanje predstavlja drugu klju~nu dimenziju `enske LjB, jer ih ono osna`uje. @enska bezbednost se tako|e odnosi na u~estvovanje `ena u pregovorima o miru i bezbednosti; iako su `ene uglavnom marginalizovane u pripremi mirovnih sporazuma i njihovom potpisivanju, u poli-

234

Ljudska bezbednost i rodna pravda

ti~kom odlu~ivanju kao i socijalnoj rekonstrukciji. Stoga se moraju postaviti klju~na pitanja, a fundamentalno feministi~ko pitanje glasi: ,,^ija je bezbednost nagla{ena i na koji na~in?‘‘ Ili drugo pitanje: ,,Koje snage u dru{tvu ili zajednici stvaraju, u~vr{}uju i odr`avaju rodne uslove LjB i koje su one?‘‘ Ljudski centrirana bezbednost ne implicira nu`no pristup ljudskoj bezbednosti koji u punoj meri uva`ava rodni aspekt. Naime, pristup bezbednosti koji je fokusiran na ljude jeste u stvari rodno neutralan pristup. Ovaj pristup u na~elu mo`e da ima predrasude prema `enama, po{to pretpostavlja mu{ko iskustvo kao normu. Stoga, u nedostatku eksplicitne rasprave o rodnim nejednakostima, pretpostavka da ljudski centriran pristup automatski uklju~uje `ene zapravo ne dr`i vodu i zvu~i prazno. ^esto se u raspravama moglo ~uti da ,,ljudski‘‘ razvoj, ,,ljudska‘‘ prava, i sada ,,ljudska‘‘ bezbednost‘‘ asociraju na mu{ko iskustvo i pretpostavljaju ga kao normu,7 a mu{ki stereotip kao paradigmu, te se stoga previ|aju rodne razlike. Ovoj raspravi se priklju~uju kriti~ari filozofije univerzalnih ljudskih prava, koji smatraju da ona po~ivaju na platformi liberalnog individualizma i prenagla{avanja razuma. Ovaj model univerzalnog ljudskog subjekta (pojedinca sposobnog da vr{i racionalne izbore) navodno zanemaruje dru{tveni kontekst, a zapravo zaklanja partikularnost istorijsko-politi~kog konteksta koji ovaj model proizvodi, kao i partikularnost subjekta (npr. belac, mu{karac, heteroseksualan, privilegovan) koji pripada tzv. ,,ljudskosti‘‘. Iz ove perspektive ljudska prava nisu univerzalna. Analogno ovoj argumentaciji ~esto se u raspravama moglo ~uti da je ljudska bezbednost, poput ljudskih prava, utemeljena na zapadnja~kom modelu dostojanstva, individualizma i (navodno) liberalnom subjektu -- modelu koji je bio podvrgnut {irokoj feministi~koj kritici, kao i izme|u ostalih, postkolonijalnoj kritici, zbog tzv. univerzalnog isklju~ivanja onih koji nisu belci, nisu mu{karci, nisu heteroseksualci itd. U mnogo ~emu je ovo razlog za{to `ene treba da uzmu u~e{}e u promeni tradicionalnog shvatanja bezbednosti i u oblikovanju diskursa ljudske bezbednosti, kako se ova isklju~ivanja ne bi reprodukovala. Dakle, na kojem shvatanju humaniteta po~iva koncept ljudske bezbednosti? Jesmo li i koliko smo i sami kao zapadnjaci ograni~eni u zami{ljanju onoga {to je ,,ljudsko‘‘? Jer, u tom socio-kulturnom i ideolo{kom kontekstu ,,ljudsko‘‘ se pre}utno odnosi na kartezijanskog subjekta (,,mislim, dakle jesam‘‘), na neoliberalnog subjekta, pa je vredno spomena da postoji poprili~na istorija kritike ovog pristupa zato {to je iz pojma ,,ljudskog‘‘ isklju~io mnoge ljude, mu{karce i `ene podjednako. A to se ne odnosi samo na rod, ve} i na sve marginalizovane grupe po raznim osnovama. Posebno je interesantno kako su pojam ljudskog i pretpostavke o grani7

I. Baker, ,,Identity, Interests and Ideology: the generated terrain of global restructuring‘‘. In S. Gill (ed.), Globalization, Democratization and Multilateralism, New York: United Nations University Press, 1997, str. 130. Heidi Hudson, ,,Victims, Exploiters or Conservationists? Contextualised Dynamics of Linking Gender, Security and Environment‘‘, Mots Pluriels, No. 11, septembar 1999, http://www.arts.uwa.edu.au/MotsPluriels/MP1199hh.html.

235

Dragana Duli}

cama ljudskog tela uzdrmani savremenim tehnologijama i tr`i{tima, kao {to je razvoj hemijskog i biolo{kog naoru`anja, ali i trgovine ljudskim organima. Od su{tinske je va`nosti da se pojam ljudske bezbednosti razume iz rodne perspektive, kako bi se ova pobolj{ala na obuhvatan i holisti~ki na~in. Ovo zna~i da ciljevi rodne jednakosti moraju biti inkorporirani u pristup ljudske bezbednosti, {to su uspe{no elaborirali neki feministi~ki autori, poput Sintije Enlou (Enloe),8 Rebeke Grant, Ketlin Njuland (Newland),9 Spajka Pitersona10 i drugih, usredsre|uju}i se na centralno pitanje po ~emu se razlikuje bezbednost `ena i mu{karaca. Iz rasprava o ljudskoj bezbednosti ~esto se izostavljaju dve klju~ne komponente `enske bezbednosti: 1) feministi~ka kritika koncepta ljudske bezbednosti s obzirom na asimetriju mo}i i prava `ena i mu{karaca; i 2) na~ini na koje devojke i `ene do`ivljavaju nesigurnost, kao i uslovi koji treba da se ispune kako bi se ovo stanje prevladalo.11 Nema sumnje da standardi me|unarodnog prava ljudskih prava treba da budu referentna ta~ka svakog programa pomo}i i osna`ivanja `ena. Preduslov integrisanja rodnih pitanja u me|unarodnu pomo} dru{tvima koja su u sukobu ili su ga upravo okon~ali jeste razumevanje prirode specifi~nog konflikta i dru{tva u kojem se on odvija. Rodna perspektiva implicira da se posmatraju `enske i mu{ke aktivnosti pre, u toku i posle sukoba a da se pri tom ima u vidu da su `enske aktivnosti uhva}ene u mre`u dru{tvenih odnosa i podela kako u lokalnom tako i u globalnom kontekstu. U postkonfliktnim situacijama promena rodnih uloga treba da ide ruku pod ruku sa {irokim procesom demokratizacije. Svest o rodu i zalaganje za rodnu perspektivu prisutni su u me|unarodnim programima za pomo} i razvoj vi{e od dve decenije. U toku tog perioda perspektiva se promenila u tom smislu da se na `ene vi{e ne gleda kao na izolovanu kategoriju i ciljnu grupu sa posebnim potrebama, ve} se uvi|a da je `enin `ivot pro`et dru{tvenim odnosima, a kao pripadnice dru{tvenih grupa one dele iste ambicije, snove i strahove sa mu{karcima.12 8

Cynthia Enloe, Bananas, Beaches and Bases: Making Feminist Sense of International Politics, London: Pandora Press, Harper/Collins, 1989; Berkeley: University of California Press, January, 1990; The Curious Feminist: Searching for Women in The New Age of Empire, Berkeley and London, University of California Press, 2004; Maneuvers: The International Politics of Militarizing Women's Lives, Berkeley and London, University of California Press, 2000; The Morning After: Sexual Politics at the End of the Cold War, Berkeley and London: University of California Press, 1993; Does Khaki Become You? The Militarization of Women's Lives, London, Pandora Press; San Francisco, Harper/Collins, 1988. 9 Grant, Rebecca and Newland, Kathleen, eds., Gender and International Relations, Open University Press, Milton Keynes, 1991. 10 Spike Peterson, ed., Gendered States: Feminist (Re)Visions of International Relations (Boulder: Lynne Reinner), 1992. 11 Videti: Susan McKay, ,,Women, Human Security, and Peace-building: A Feminist Analysis‘‘, IPSHU English Research Report Series, No. 19, Conflict and Human Security: A Search for New Approaches of Peace-building (2004). 12 Cf. ,,Gendering Human Security: From Marginalisation to the Integration of Women in Peace Building‘‘, Norwegian Institute of International Affairs, Fafo Programme for International Co-operation and Conflict Resolution, Fafo Institute for Applied Social Science 2001, str. 9, http://www.

236

Ljudska bezbednost i rodna pravda

Izuzetno je va`no u~estvovanje `ena u mirovnim procesima, kako tokom sukoba tako i nakon njega. To va`i i za uklju~ivanje `ena u rasprave o spre~avanju sukoba i strategijama razre{enja sukoba, jer je ono su{tinsko za pobolj{anje `enske bezbednosti i klju~no je za `ensku izgradnju mira kroz samilosni, milosrdni, empatijski aktivizam, upravo onako kako to veliki broj `enskih nevladinih organizacija radi {irom sveta. Uprkos njenoj marginalizaciji, `enska izgradnja mira me|u aktivistima i na nivou NVO uti~e na pobolj{anje ljudske bezbednosti.

III. Nasilje, sukobi i ljudska bezbednost Iskustvo sukoba mo`e u mnogim slu~ajevima da bude rodno specifi~no. Na primer, mu{karci i mladi}i obi~no ,,nose‘‘ i ,,koriste‘‘ prenosivo naoru`anje, dok `ene i devojke ,,nose‘‘ one koji su ranjeni ovim oru`jem. Mu{karci i `ene igraju brojne uloge u ratu i sukobima, u miru i postkonfliktnim situacijama -- {to treba imati u vidu kada se raspravlja o nasilju, sukobima i bezbednosti.13 Poput drugih socijalnih konstrukata, rodne uloge podle`u promeni i, sli~no drugim strukturama kulturolo{ke prirode, mogu da idu i u negativnom i u pozitivnom pravcu. Sukobi, bilo ratni bilo niskog intenziteta, pogor{avaju rodne nejednakosti i razlike. Izbeglice i interno raseljena lica, posebno `ene, starije osobe i deca, moraju da u`ivaju posebnu za{titu, jer oni ~ine glavninu ovog ugro`enog stanovni{tva koje neprekidno pro`ivljava oskudicu i li{avanje, pretnje i raseljenja, povredu ljudskih prava. Suo~avanje sa problemom seksualnog nasilja prema devojkama i `enama u toku oru`anog sukoba i neposredno posle njega -- od seksualne zloupotrebe do sistematskog silovanja, od prisilne prostitucije do prisilnih trudno}a, od trauma do {irenja seksualno prenosivih bolesti poput HIV/AIDS-a, od trgovine telom i organima do kontinuiranog kr{enja `enskih ljudskih prava -- zna~i biti svestan ~injenice da se `ene vide kao nosioci kulturnih identiteta, te stoga nasilje na rodnoj osnovi nosi politi~ku i simboli~ku poruku: tako su seksualno nasilje i silovanje postali oru`je rata i prava ratna strategija. I u postkonfliktnim situacijama `ene su i dalje suo~ene sa pretnjama militarizacije i kulture nasilja. Nasilje prema `enama u ratu ili oru`anom sukobu ra|a niz urgentnih pitanja. Pitanje ko treba da bude odgovoran za ove zlo~ine postaje sve komplikovanije i nijansiranije kada imamo u vidu {irok opseg konfliktnih situacija koje danas uti~u na pojedince i zajednice, uklju~uju}i, na primer, etnicitet, granicu i resurse (npr. fafo.no/pub/rapp/352/352.pdf#search='Gendering%20Human%20Security%3A%20From%20Margi nalisation%20to%20the%20Integration%20of%20Women%20in%20PeaceBuilding%3A%20Reco mendations%20for%20policy%20and%20practice%20from%20the%20NUPIFafo%20Forum%2 0on %20 Gender%20Relations%20in%20PostConflict%20Transitions' 13 Emily Schroeder, Vanessa Farr and Albrecht Schnabel, ,,Gender Awareness in Research on Small Arms and Light Weapons‘‘, A Preliminary Report, januar 2005, Working Paper 1/ 2005, str. 4.

237

Dragana Duli}

zlato, voda, dijamanti, nafta) kao razloge sukoba. U ovom kontekstu uloga dr`ave postaje posebno va`na. Koja nam vrsta me|unarodnih instrumenata stoji na raspolaganju da bismo se suprotstavili nasilju koje vr{i dr`ava i/ili institucionalizovanom nasilju? Tako|e, kada raspravljamo o odgovornosti za dr`avno nasilje, postavlja se pitanje: koja je pretpostavljena veza izme|u dr`ave i pojedinca (tj. lica koje je dr`avni slu`benik)? Kako se viktimizacija posreduje rodom i kako se ona kategorizuje u formama dr`avnog nasilja? U poslednje vreme, zbog izmenjene prirode oru`anih sukoba, sve vi{e se raspravlja o ulozi `ena u razre{enju sukoba, postkonfliktnoj rekonstrukciji i izgradnji mira. Akcent se preme{ta sa viktimizacije `ena na njihovu aktivnu ulogu u ovim procesima. Osna`ivanje ili opunomo}ivanje `ena su{tinsko je za ljudski razvoj i smanjenje siroma{tva. Osna`ivanje se ne sme shvatiti samo kao ,,sloboda od‘‘ pretnji, straha, nasilja, ugro`enosti, neravnopravnosti, diskriminacije itd. ve} kao mogu}nost da `ene u dru{tveni `ivot unesu svoj prakti~ni um i svoju rodnu razli~itost. Me|utim, potreban je i dru{tveni prostor u kojem }e one ostvarivati svoja prava, imati sposobnost i slobodu da vr{e nove izbore i aktivno u~estvovati u stvaranju novih izbora. Stoga pristup ljudske bezbednosti ne bi smeo da se fokusira isklju~ivo na `ene kao `rtve -- kao `rtve silovanja, izbeglica koje nemaju nikakve {anse, udovice bez sredstava, bespomo}ne radnice koje su isklju~ene iz glavnog toka odlu~ivanja u organizacijama u kojima rade itd. Kako svet postaje sve opasniji usled unilateralne vojne intervencije i nasilja zasnovanog na veri, etnicitetu, tribalizmu itd, rastu}a militarizacija i novi, odnosno obnovljeni fundamentalizam, kako verski tako i svetovni, stvaraju zagu{ljivu klimu, koju su feministi~ki autori jo{ pre dve decenije prozreli u dominantnoj paradigmi teorije me|unarodnih odnosa. Ukazali su na rodnu predrasudu koja imanentno pripada savremenom me|unarodnom sistemu, stvorenom od mu{karaca, prema sebi i svojoj slici, a u politi~koj klimi u kojoj su dominirali mu{ki akteri.14 Zamutila se granica izme|u vojnog i civilnog domena, kao i izme|u bojnog polja i doma. Dok se odrasli mu{karac uglavnom suo~ava sa izborom da pobegne ili da se bori, `ene moraju da preuzmu obaveze i uloge za koje ih tradicionalni patrijarhalni obrazac pona{anja nije pripremio. Civilno stanovni{tvo je postalo glavna meta ratovanja, a 80% do 85% `rtava predstavljaju civili. @ene, deca i stari ~ine ve}inu izbeglica i interno raseljenih lica. Kao rezultat toga, ljudska bezbednost ili za{tita stanovni{tva postala je glavni fokus me|unarodne intervencije i pomo}i. U toku ovih sukoba `ene su `rtve ili oni koji su pre`iveli, ali su tako|e i borci i u~esnici, vo|e i aktivisti. Bilo da su izbeglice ili interno raseljena lica, `ene su ~esto primarno odgovorne za odr`anje osnovnih 14 ‘‘Is human security a useful concept for achieving gender justice, human rights and development?‘‘,

An interview with Bernedette Muthien, and Charlotte By Amy Schwartz, Intern of AWID's Young Women and Leadership Program, http://www.awid.org/go.php?stid=1391.

238

Ljudska bezbednost i rodna pravda

dru{tvenih i porodi~nih funkcija i odnosa. U ovom smislu rat `enama tako|e nudi mogu}nosti da se osposobe, osna`e, {to zauzvrat postaje od su{tinske va`nosti u strategijama izgradnje mira i postkonfliktnoj rekonstrukciji, te socijalnom i ekonomskom razvoju. Pa ipak, dru{tva koja izlaze iz konflikta mogu da do`ive i novo odre|enje uloge i statusa `ene kada je `ena marginalizovana ili izolovana. Na taj na~in su se izgubili ili zanemarili ogromno znanje i ste~ene sposobnosti u toku rata. [irenje ,,malog i lakog naoru`anja‘‘ u bilo kojem dru{tvu glavni je izvor {irenja nasilja, koji uti~e na za{titu civilâ. Stoga je razoru`anje od bitnog zna~aja za za{titu civila, a ljudska bezbednost treba da bude u srcu bilo kojeg pristupa razoru`anju. Posedovanje oru`ja navodno u ime sigurnosti ili odbrane, slamanja mo}i i opstanka treba da bude zamenjeno trajnim i odr`ivim alternativama. Nu`no je da se razoru`anje, demobilizacija, reintegracija, transformacija i razvoj uvek saglédaju kao povezani i me|usobno zavisni. Da bi razoru`anje i proces transformacije sukoba bili odr`ivi, potrebno je da se razmotre rodne uloge, kako u smislu uticaja tako i delovanja. Ovo nala`e analizu roda i razli~itosti dinamike sukoba na nivou doma}instva i zajednice kao i na makroi nacionalnom nivou. Uop{te uzev, ukupna panorama ljudske bezbednosti za `ene nije ru`i~asta, a ogleda se u nepriznavanju specifi~nih prava `ena, posebno u odnosu na prava reproduktivnog zdravlja, kao i nasilja prema `enama u razli~itim sferama.

IV. Ljudska bezbednost i osna`ivanje `ena Jo{ je Izve{taj o ljudskom razvoju UNDP-a iz 1994. ukazao da ,,nema dru{tva u kojem su `ene sigurne i prema kojima se postupa jednako kao sa mu{karcima. Klju~na nesigurnost ih prati kao senka od kolevke pa do groba... A od detinjstva do odraslog doba `ene su zlostavljane zbog svog roda.‘‘15 Taj izve{taj je afirmisao univerzalni i ,,na ljude usredsre|eni‘‘ pristup ljudskoj bezbednosti, koji se usredsre|ivao na ,,slobodu od straha i slobodu od uskra}enosti‘‘. Posebna osetljivost prema rodu predstavlja dodatnu vrednost i nudi dodatne resurse svakom razvoju. @ene su ~esto neiskori{}en resurs u postkonfliktnoj rekonstrukciji i mirovnim procesima. Njihovo uklju~ivanje na svim nivoima -- od faze planiranja do implementacije -- pobolj{a}e me|unarodnu pomo} i u~initi je odr`ivijom, trajnijom. Kada je u ovom kontekstu te`i{te stavljeno na `ene, onda je cilj da se razviju instrumenti kojima }e me|unarodni programi pomo}i ste}i rodnu uravnote`enost. Bilo kakav mirovni proces koji ne uva`ava potrebe i uloge `ena neprirodan je, te je stoga inherentno nestabilan. 15 UN Development Program, Human Development Report, New York and Oxford: Oxford University

Press, 1994, str. 1.

239

Dragana Duli}

^ak i u vremenima najve}ih kriza i najte`ih situacija `ene poseduju resurse, ve{tine i sposobnosti kojima dokazuju svoju radinost i preduzimljivost. To se, uostalom, i priznaje u rezolucijama Saveta bezbednosti UN u kojima se govori o sve ve}em u~estvovanju `ena u mirovnim procesima i u domenu bezbednosti hrane. Iako se dobro zna da je osna`ivanje `ena bitno za smanjenje siroma{tva i nacionalni razvoj, `ene se i dalje suo~avaju sa prili~nim preprekama kada je u pitanju pristup resursima, radnom mestu ili pozicijama na kojima se odlu~uje. Kako su makroekonomske i nacionalne politike ~esto slepe prema rodnom pitanju, one nisu u stanju da se efikasno bave potrebama siroma{nih `ena i `ena pripadnica manjina. U mnogim krajevima sveta uticaj HIV/AIDS je dodatno pogor{ao {anse `ene da rade i zarade, kao i na njihove roditeljske i doma}inske obaveze. Ujedinjene nacije odre|uju uvo|enje rodne perspektive kao ,,proces u kojem se utvr|uje kako neke planirane aktivnosti -- uklju~uju}i zakonodavstvo, politike i programe -- u svim oblastima i na svim nivoima uti~u na mu{karve i `ene. To je strategija kojom se podjednako i mu{ki i `enski interesi, iskustva i potrebe ~ine integralnom dimenzijom u nacrtu, implementaciji, monitoringu i evaluaciji politika i programa u svim politi~kim, ekonomskim i socijalnim sferama, tako da `ene i mu{karci od toga imaju podjednako koristi i tako da se ne stvara iznova nejednakost. Krajnji cilj je da se postigne rodna jednakost.‘‘ (Dokument A/52/3/Rev. 1.) Ujedinjene nacije ve} 30 godina predstavljaju bitan forum za globalni `enski pokret. Pre 29 godina osnovan je Razvojni fond za `ene Ujedinjenih nacija (UNIFEM),16 ~iji su dana{nji priroriteti odre|eni Konvencijom o uklanjanju svih oblika diskriminacije protiv `ena (CEDAW)17 (a Srbija danas spada u retke zemlje koja jo{ nema zakon o ravnopravnosti polova i zabrani diskriminacije), tako|e odre|eni Rezolucijom Saveta bezbednosti broj 1325 (2000) o `enama, miru i bezbednosti, kao i Pekin{kom platformom za akciju.18 Od 1975. godine -- koju je UN proglasila 16 Misija UNIFEM-a je promovisanje `enskih ljudskih prava, koriste}i pri tom holisti~ki i vi{edimen-

zionalni pristup. Posebno je nagla{ena pomo} `enama u zemljama u razvoju kroz finansijsku i tehni~ku asistenciju inovativnim programima i strategijama koje }e podsticati {irenje ljudskih prava, politi~kog u~estvovanja i ekonomske bezbednosti. U saradnji sa drugim organizacijama Ujedinjenih nacija, vladama i NVO, UNIFEM se zala`e za rodnu jednakost i uklju~ivanje `enskih pitanja i problema u nacionalne, regionalne i globalne agende. 17 Convention on the Elimination of all Forms of Discrimination Against Women, www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/. 18 ^etvrta svetska konferencija posve}ena `enama odr`ana je u Pekingu 1995. godine i od tada je tzv. ,,Pekin{ka platforma za akciju‘‘ postala referentni dokument za sve inicijative da se rodna perspektiva unese u sve strukture, institucije, politike i programe. U paragrafu koji eksplicitno govori o rodnom aspektu ljudske bezbednosti ka`e se: ,,Vlade i drugi akteri treba da promovi{u aktivnu i vidljivu politiku zalaganja za rodnu perspektivu u svim politikama i programima tako da pre nego {to se donesu odluke, bude izvr{ena analiza o efektima na `ene i mu{karce podjednako.‘‘ Iako je bilo sporadi~nih poku{aja i inicijativa sve do sada nije na~injena obuhvatna analiza `enskog aspekta ljudske bezbednosti, mada je Pekin{ka platforma za akciju ustanovila brojne konstitutivne elemente `enske ljudske bezbednosti, kao {to su pitanja bezbednosti u oru`anim i drugim sukobima, odnosa bezbednosti i nasilja, prirodnih katastrofa i udesa, sigurnosti u pogledu hrane, skloni{ta i stanovanja. Va`no je da je ova platforma za akciju postavila cilj da osna`i `enska ljudska prava u dvanaest

240

Ljudska bezbednost i rodna pravda

me|unarodnom godinom `ene, zatim decenijom `ene (1976--1985), svetskim konferencijama i samitima tokom 1990. godine19 -- `ene su aktivno u~estvovale u ekonomskom, dru{tvenom i odr`ivom razvoju, zala`u}i se za rodnu jednakost i osna`ivanje, tj. opunomo}ivanje `ena kao preduslova za ljudski razvoj i smanjenje siroma{tva. Posebno je 2000. godina bila velika godina za promociju `enskih prava u me|unarodnim okvirima. Milenijumska deklaracija iz 2000. i Milenijumski razvojni ciljevi dalje su promovisali `ensko opunomo}enje i rodnu jednakost. Tako|e je i Kancelarija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) jasno opredeljena da ostvaruje cilj rodne jednakosti, po{to sveobuhvatne rodne nejednakosti podrivaju sposobnost `ena i devojaka da koriste svoja prava i budu aktivni partneri u odgovoru na vanredne situacije, rehabilitaciju i razvoj. Ovo je u skladu sa pristupom Komisije za ljudsku bezbednost Ujedinjenih nacija (zavr{ila sa radom 2003), koja je, po op{tem mi{ljenju, uspe{no integrisala rodni pristup u svim svojim izve{tajima o distinktnim, ali i me|usobno povezanim pitanjima sukoba i siroma{tva. Ova pitanja uklju~uju za{titu ljudi u sukobima i postkonfliktnim situacijama, za{titu izbeglica i izgradnju prihvatnih centara i privremenih skloni{ta, pomo} u prevladavanju ekonomske nesigurnosti, zagarantovane osnovne zdravstene za{tite, obezbe|enju univerzalnog obrazovanja. Komisija je, na primer, raspravljala i o specifi~nom uticaju siroma{tva na `ene i mu{karce, kao i na specifi~ne probleme sa kojima se suo~avaju `ene izbeglice ili emigranti. Me|utim, iako UN predstavljaju najuniverzalniju i najlegitimniju instituciju globalnog vladanja, one se nalaze na raskrsnici, oslabljene brojnim izazovima: glomazno{}u administracije, te{ko}ama koordinacije i neravnote`om mo}i njenih ~lanica, nedovoljnim finansijskim sredstvima i pre{irokom agendom, pa i finansijskim skandalima. Glasovi zemalja u razvoju, civilnog dru{tva, naro~ito onih koji govore u ime `ena, siroma{nih i marginalizoavnih grupa, tra`e reformu. Umesto odr`anja postoje}eg stanja prilago|avanjem me|unarodnim finansijskim i trgovinskim institucijama, transnacionalnim korporacijama i mo}nim industrijalizovanim zemaljama, UN treba da se pojave kao protivte`a, kao odgovorna ustanova i efikasan promotor mira, ljudskih prava, rodne jednakosti, odr`ivog razvoja i ekonomske pravde. Uprkos uspehu na ovim planovima i uprkos naporu da se iskoriste opredeljenja dr`ava za promene u domenu zakonodavstva i razvojne politike u cilju za{tite `enskih prava na nacionalnom nivou, mnoge `ene -- naro~ito siroma{ne -danas `ive gore nego pre desetak godina. bitnih oblasti -- po~ev{i od `enskih socio-ekonomskih prava (kao {to su jednakost u obrazovanju, pristup zaposlenju, iskorenjivanje siroma{tva) do politi~kog u~estvovanja `ena i borbe protiv nasilja prema `enama. 19 Cf. United Nations E/CN.6/1999/PC/2 Economic and Social Council, Okvir za specijalno zasedanje Generalne skup{tine pod nazivom ,,@ene 2000: rodna jednakost, razvoj i mir za dvadesetprvi vek‘‘, str. 15--19, mart 1999.

241

Dragana Duli}

Tokom pro{le decenije pojavile su se glavne globalne sile koje ugro`avaju ono {to su `ene postigle vi{edecenijskom borbom. Model neoliberalne ekonomije kao i tr`i{no orijentisane politike forsirao je jevtin `enski rad u tzv. ,,globalizovanim fabrikama‘‘ (masovne proizvodnje sportske opreme, posebno patika i ode}e, pre svega u zemljama daleke Azije, a ne{to manje u biv{im sovjetskim i jugoslovenskim republikama); tako|e je koristio emocionalni i fizi~ki napor `ena da toleri{u politiku ratne privrede u mnogim zemljama; uticao je na promene u trgovini i finansijskim pravilima (kao i deregulaciji i privatizaciji javnih dobara, servisa i usluga -- izazvav{i siroma{tvo, nesigurnost u pogledu hrane, ekonomsko isklju~enje ve}ine, a pri tom uve}ao bogatstvo i ekonomske {anse privilegovane manjine kao i njenu prekomernu potro{nju). Razume se da je ovo donelo nove diskriminacije i dalje iskori{}avanje `ena. Na to je direktno ili indirektno ukazao niz zna~ajnih inicijativa i strate{kih dokumenata: Platforma za akciju iz Pekinga, dokumenti sa IV svetske konferencije o `enama 1999, Rezolucija 1235 Saveta bezbednosti iz 2000, Rezolucija Evropskog parlamenta o u~estvovanju `ena u miroljubivom razre{enju sukoba, Rimska inicijativa G-8 o spre~avanju sukoba i rezolucija OEBS-a, koje eksplicitno govore o va`noj ulozi `ena u spre~avanju i razre{enju sukoba i u izgradnji mira, kao i potrebi da ravnopravno u~estvuju u promociji mira i bezbednosti. Spolja{nje sile i trendovi, podstaknuti me|unarodnim finansijskim institucijama i Svetskom trgovinskom organzacijom (WTO), iznova u~vr{}uju strukturalne nejednakosti izme|u mu{karaca i `ena u ekonomiji i dru{tvu. Kao rezultat ovoga, pritisak na nacionalnu razvojnu politiku i njene okvire umanjio je sposobnost nekih vlada da zadovolje osnovne dru{tvene potrebe, dok su tro{kovi namenjeni vojsci u borbi protiv terorizma dodatno iscrpli ograni~ena bud`etska sredstva namenjena obrazovanju, zdravlju i socijalnim slu`bama. Ovaj naglasak na nacionalnoj bezbednosti i policijskim snagama tako|e je iskori{}en za podrivanje te{ko ste~enih gra|anskih prava i gra|anskih sloboda. Na ovome mestu je dovoljno samo ukazati koliko je borba protiv terorizma nakon 11. septembra 2001. suspendovala mnoga gra|anska prava, kao {to to pokazuje ~itava serija novih aran`mana u zakonodavstvu SAD, Australije, Velike Britanije i drugih evropskih zemalja.20 Postoje mi{ljenja da me|unarodna zajednica (posebno ICC i krivi~ni tribunali) nije u praksi stvorila model kojim bi se ljudska bezbednost sprovela kroz vladavinu zakona. Kao {to je spomenuto, me|unarodni ratni tribunali su se u 20 Ovo se odnosi na: neograni~eno dr`anje u pritvoru zatvorenika bez sudskog procesa, uskra}ivanje

prava na advokata, logore za gra|ane osumnji~ene za terorizam, tajna su|enja, vojne sudove, uskra}ivanje prava da se osumnji~eni brani }utanjem, upotrebu mu~enja i droga da bi se dobilo prinudno priznanje, ogromna ovla{}enja data tajnim slu`bama i izvr{nim organima itd. Videti: Fekete, L., ,,All in the name of security‘‘, u: Scraton, P., ed., Beyond September 11: An Anthology of Dissent, Pluto Press, London, 2002; Thomas, P., ,,Legislative responses to terrorism‘‘, u: Scraton, P., ed., op. cit.; McCulloch, J., ,,War at Home: National Security Arrangements after September 11, 2001‘‘, Alternative Law Journal, vol. 27, April 2002, str. 87--91.

242

Ljudska bezbednost i rodna pravda

potpunosti fokusirali na zlo~ine izvr{ene u ratnim uslovima, kao {to su i procesuirali dr`avne aktere, te stoga nisu stvorili okvir koji bi omogu}io da se bavimo socijalnim i ekonomskim pretnjama, kao {to su gladovanje, neuhranjenost, smrt majki, bolesti koje bi se mogle spre~iti, a da ne spominjemo silovanje i druge oblike seksualnog nasilja i nasilja u porodici, izvan situacija oru`anog sukoba. Iz ove perspektive ICC jo{ nije mesto kojem bismo se obratili za nametanje obuhvatne odgovornosti dr`avnim i ne-dr`avnim akterima i za sprovo|enje ljudske bezbednosti. Nema sumnje da je u~injen veliki institucionalni napredak (kao {to su Me|unarodni krivi~ni sud i ratni tribunali) u pogledu nasilja protiv `ena, posebno seksualnog nasilja,21 ali time nije izbegnuta opasnost da se ponovo osna`uje ideologija po kojoj su `ene specifi~no, ako ne i isklju~ivo odre|ene shodno svojoj seksualnoj ranjivosti. Osim toga, ako nastojimo da fokusiramo ljudsku bezbednost na telesno nasilje, mi i nehotice ponavljamo nedostatke pokreta za `enska ljudska prava, koji nije na adekvatan na~in govorio o ekonomskim i socijalnim pitanjima. Mnoge grupe, poput Globalne komisije za ljudsku bezbednost i Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN, sada se kre}u u ovom pravcu i razmi{ljaju kako da pove`u ljudska prava i ljudsku bezbednost kako bi kolektivno oja~ali standarde politi~kih i gra|anskih, kao i ekonomskih, kulturnih i socijalnih prava. Ljudska bezbednost je obe}avaju}a platforma Ujedinjenih nacija za promociju mira, ljudskih prava i ljudskog razvoja. Za neke je ona velika ideja sa malo nade da }e se realizovati, a za druge strategija koja zahteva ograni~ene, takti~ke, ali neprekidne napore, bez nekih trenutnih spektakularnih rezultata, ali koja se isplati na du`i rok. Ipak, ono {to smo nau~ili za vi{e od dve decenije iskustva rada sa `enama koje su tra`ile ne samo rodnu jednakost ve} i dru{tveni preobra`aj jeste da bez eksplicitne posve}enosti rodnoj jednakosti i primene rodne perspektive, `enske te`nje, potrebe, interesi i re{enja nisu ni vidljivi niti na pravi na~in tretirani. Sve nam ovo govori da se u me|unarodnoj zajednici ve} prili~no dugo ~uje jezik osetljiv na rodnu perspektivu, pokre}u brojne inicijative i programi senzibilirani rodnom jednako{}u. Iako se rodnim pitanjem i kvotama bave mnoge razvijene zemlje, zapravo su zemlje u razvoju posebno zainteresovane za inicijative koje daju {anse i kapacitete onima koji ih nikada pre nisu imali -- obrazovanje za devojke, za{tita `ena od nasilja u porodici i radnom mestu i pristup `enama istinskoj politi~koj i ekonomskoj vlasti. Ovo je tim va`nije {to su ljudska i socijalna prava interpretirana razli~ito s obzirom na ideologije i unutra{nju politiku zemalja. Naglasak na dimenzijama koje uti~u na rodnu jednakost odre|en je stvarnim uslovima u kojima se nalazi jedna zemlja. 21 Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju oti{ao je korak dalje u odnosu na me|unarodno

krivi~no pravo proglasiv{i silovanje i druge oblike nasilja protiv `ena zlo~inom protiv ~ove~anstva (ako ga je po~inio pojedinac) i ratnim zlo~inom (ako se sistematski sprovodilo od strane dr`avnog ili ne-dr`avnog aktera u toku sukoba). U ovom trenutku je ograni~ena mo} Me|unarodnog krivi~nog suda (ICC) da se bavi pitanjima nasilja prema `enama. Osim toga, malo je `ena koje znaju kako da pri|u ovom sistemu pravde, a njegovi instrumenti su dobri samo ako se mogu implementirati.

243

Dragana Duli}

V. Zaklju~ak Istorijski napor `enskog pokreta i feministi~kih studija da dekonstrui{u patrijarhalni identitet i iznova odrede `enski status dao je zamah brojnim inicijativama i organizacijama civilnog dru{tva da na nov na~in postave pitanje bezbednosti. Pro{irenje agende bezbednosti i fokus na pojedinca omogu}ili su da se dr`avnoj perspektivi dodaju nova teorija bezbednosti i novi pristupi bezbednosti. Danas je rodna perspektiva dala dominantan sadr`aj op{toj raspravi o bezbednosti i ogromno doprinela porastu literature o njoj22 Tako|e je u~inila diskurs o bezbednosti refleksivnijim u njegovim vlastitim normativnim pretpostavkama. Uvo|enje rodne perspektive u raspravu razli~ito je u slu~aju bezbednosti i ljudskih prava. Diskurs o ljudskim pravima kao i koncepti ,,normi‘‘ moraju se ugraditi u svaku raspravu o ljudskoj bezbednosti i podjednako moraju da odra`avaju `enska ljudska prava. Ovo ne treba shvatiti u smislu toga da se vr{i pomeranje sa ljudskih prava na bezbednost, naro~ito sa rodnog stanovi{ta i feminizma. Tako|e ne treba zanemariti opasnost od politi~kog iskori{}avanja zamene diskursa prava diskursom bezbednosti. Ljudska bezbednost se ne mo`e posti}i bez punog po{tovanja ljudskih prava (~ak i kada imamo u vidu ograni~enja ideologije univerzalnih ljudskih prava, na koja su ukazali brojni feministi, tvrde}i da su se ljudska prava razvila kako bi se za{titili interesi onih na vlasti, vladavina zakona i kapitalisti~ka ekspanzija -- tj. po njima je paradigma ljudskih prava zaga|ena). U tom smislu ukidanje svakog oblika diskriminacije, posebno protiv `ena i dece, treba da predstavlja prioritet u agendi ljudske bezbednosti. Okvir ljudskih prava je va`an jer nudi normativnu paradigmu, dok ljudska bezbednost nema istu retori~ku snagu, jer ne mo`e izraziti normativni okvir. Odre|enije re~eno, dr`ave uglavnom prihvataju principe, vrednosti i diskurs ljudskih prava. Stoga se aktivisti nalaze u situaciji da budu zavisni od ljudskih prava kako bi se na efikasan na~in postavili prema dr`avi, kao i da bi ukazali na protivre~nosti koje su u njoj sadr`ane, odnosno ukazali na pretnje bezbednosti od strane dr`ave i njenih institucija. Izvesno je da rasprave o ekonomskim, kulturnim i socijalnim pravima koje se vode u me|unarodnoj zajednici imaju i te kakvu va`nost za bilo koju raspravu o ekonomskoj, kulturnoj i socijalnoj bezbednosti na doma}em terenu. [tavi{e, ljudska prava su povezana sa nizom drugih koncepata koji su va`ni ne samo za konsolidovanje ljudskih prava, ve} i za `enska ljudska prava, uklju~uju}i participaciju (u politici, ekonomiji) ovla{}enje, kao i ideju ,,glasa‘‘ i predstavljanja. Pristup ljudske bezbednosti ima u vidu da postoji sukob izme|u pojedinih ljudskih prava, kao i implikacije politi~kih odluka o izboru prioriteta unutar skupa ljudskih prava. Po{tovanje ljudskih prava nala`e da se aktivno radi na ostvarenju 22 Hoogensen, Gunhild and Svein Vigeland Rottem, 2004, op. cit.; ,,Special Section: What is 'Human

Security'?‘‘ Security Dialogue, 35 (3), septembar 2004, str. 345--387.

244

Ljudska bezbednost i rodna pravda

`enskih prava kao ljudskih prava. To zna~i da su u ovom kontekstu uklju~ena pitanja specifi~no rodnih prava, kao {to su `enska reproduktivna prava i spre~avanje nasilja protiv `ena u javnoj i privatnoj sferi. Ovo je tim va`nije, ako ne i urgentnije, s obzirom na nespremnost nekih re`ima23 da se ozbiljno bave `enskim zdravljem i `enskim reproduktivnim pravom (koje se ne sme svesti na diskurs o abortusu). Ljudska prava, posebno univerzalnost i normativnost ljudskih prava, predstavljaju najbolje za{titno sredstvo za suprotstavljanje ritualizovanom, sistematskom, institucionalizovanom nasilju, uklju~uju}i i nasilje prema `enama. Stoga da na samom kraju jo{ jednom istaknemo koliko je va`na veza rodne jednakosti i rodne pravde i ljudske bezbednosti, kao i da rodna pravda mora na}i mesto u svakom okviru ljudske bezbednosti. Podjednako je va`no i osposobljavanje, opunomo}ivanje odnosno osna`ivanje `ena za politi~ke procese i demokratsku izgradnju institucija. Ukoliko se pristupi ljudskoj bezbednosti ne upotrebe da se pobolj{a situacija `ena u njihovim porodicama i zajednicama, onda LjB ne}e biti ni{ta vi{e od uzvi{ene ideje koja se ne mo`e primeniti u praksi.

23 Re`imi koji se oslanjaju na religijski fundamentalizam o~igledno razvodnjavaju, zaobilaze ili ~ak

isklju~uju pitanje `enskih prava kao ljudskih prava u ime moralnosti, dok dr`ava preko svojih organa ima monopol da odlu~uje o li~nom statusu -- o braku, razvodu, roditeljstvu, odevanju i pona{anju, kao i svemu onome {to podupire socijalni konzervativizam i paternalisti~ki tretman `ena.

245

Erik M. Blan{ar*

Erik M. Blan{ar

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

ROD, ME\UNARODNI ODNOSI I RAZVOJ FEMINISTI^KE TEORIJE BEZBEDNOSTI Diskurs o nacionalnoj bezbednosti deo je tipi~no elitnog sveta mu{ke visoke politike. Dr`avnim poslovima, a ~esto i ratnim, bave se dr`avnici, diplomate i vojska, tako da su odnosi i procesi u dru{tvima nacionalnih dr`ava pro`eti atmosferom u kojoj naizgled nema `ena i interesa za pitanja koja se njih ti~u. Akademska disciplina koja je zadu`ena za teoretizovanje tog sveta, me|unarodni odnosi (MO [International Relations, IR]), tek je odnedavno na~inila prostor za feministi~ku analizu, a i tada sa gun|anjem. Akademski feminizam i MO su savremenici -- i jedno i drugo su se razvijali u toku ratom pogo|enog dvadesetog veka i motivisali su ih neki od istih me|unarodnih doga|aja, iako su MO ~esto previ|ali doprinos `ena, poput Me|unarodnog kongresa `ena, koji je odr`an 1919. godine, paralelno sa Versajskim kongresom (Grant 1992, 86). Zbog toga {to su nau~nice koje se bave feministi~kim i rodnim temama u nekim pogledima bile otu|ene od glavne struje MO-a, one su pokrenule va`nu kritiku su{tinskih pitanja te discipline -- pitanja rata, mira i traganja koje bi osiguralo granice nacionalnih dr`ava. U svetu koji se brzo menja, svetu posle 11. septembra, feministi~ki glasovi se moraju ~uti da bi me|unarodni sistem, koji je suo~en sa teroristi~kim mre`ama, tehnoratom i sve ve}im brojem civilnih `rtava, ostvario sveobuhvatniju bezbednost. Sâm pojam bezbednosti razvijao se ispunjen dvosmisleno{}u, a odnedavno je stekao status pojma koji je su{tinski osporen unutar te discipline. U okviru me|unarodnih odnosa diskusije o me|unarodnoj bezbednosti su se tradicionalno bavile pitanjima rata i mira u me|unarodnom sistemu suverenih i samodovoljnih nacionalnih dr`ava, sa naro~itom usredsre|eno{}u na pitanja vojne strategije. Prema ovom shvatanju, dr`avi je povereno da osigura bezbednost, pod pretpostavkom da dr`ave {tite i ~ine bezbednim ~lanove/-ice politi~ke zajednice od pretnji koje proizlaze iz opasnog, spolja{njeg carstva koje se nalazi izvan dr`avnih granica. Ipak, feministi~ke i druge nau~nice sa kriti~kim stavom po~ele su da istra`uju zna~enje ovog pojma tako {to su postavljale pitanje: koga to ta~no politika bezbednosti ~ini bezbednim/-om? Bore}i se protiv iluzije o totalnoj bezbednosti, feministkinje su osporile mogu}nost savr{eno kontrolisane, koherentne bezbednosne politike koja bi mogla da se uhvati uko{tac sa svakom nepredvi|enom me|unarodnom situacijom. Bezbednost je za `ene, koje se svakodnevno bore sa patrijarhatom, prime}uje Kristin Silvester, ,,uvek delimi~na... neuhvatljiva i zemaljska‘‘. (Christine Sylvester 1994, 183). U ovom eseju pru`am pregled relativno nove, ali obe}avaju}e literature *

Blanchard, Eric M., ,,Gender, International Relations, and the Development of Feminist Security Theory’’, Signs: Journal of Women in Culture and Society, 28 (2003): 1289--1312.

247

Erik M. Blan{ar

feministi~kih MO-a o me|unarodnoj bezbednosti, sa naglaskom na funkcije koje feministi~ko u~enje ima u svakoj disciplinarnoj intervenciji -- u kritici postoje}e teorije, rekonceptualizaciji su{tinskih pojmova i pro{irenju empirijskog saznanja (Boals 1975; Jaquette 1976). Prikaz u~enja feministi~ke teorije bezbednosti (FTB) upu}uje na va`an uspeh koji je postignut na jednom drugom polju feministi~ke analize -- ono {to se smatralo uobi~ajenim vi{e to nije bilo -- u ovom slu~aju je problematizovan prirodni karakter ,,bezbednosti‘‘ (Harding 1991, 142, 149; citirano u: Tickner 2001). FTB je putem dijaloga koji je vodila sa teoreti~arima/-kama politike, mirovnim aktivistima/-kinjama i politi~kim akterima/-kama vi{e od jedne decenije podrivala, pro{irivala i oboga}ivala predstave o bezbednosti i na~inila je najmanje ~etiri teorijska iskoraka. Prvo, feministkinje koje se bave MO-ima dovele su u pitanje navodno nepostojanje `ena i njihovu bezna~ajnost u me|unarodnoj bezbednosnoj politici, tako {to su rodno tuma~ile ili razotkrivale funkcionisanje roda i mo}i u me|unarodnim odnosima. Ovo zahteva da se uva`i `ensko iskustvo, prizna da je isklju~enost iz odlu~ivanja zasnovana na rodu i ispita nevidljivost `ena u me|unarodnoj teoriji. Drugo, FTB se pita do koje su mere `ene sigurne ako im dr`ava pru`a ,,za{titu‘‘ u ratu i u miru. Tre}e, FTB osporava diskurs unutar kojeg se `ene nepromi{ljeno dovode u vezu sa mirom i zahteva da identifikovanje `ena sa mirom bude uravnote`eno tako {to }e se priznati u~e{}e `ena, njihova podr{ka i inspiracija koju su davale ratu. ^etvrto, i tek odnedavno, feministkinje su problematizovale pretpostavku da se rodne bezbednosne prakse ti~u samo `ena i po~ele su da razvijaju razli~ite koncepte1 mu{kosti koji bi pomogli da se objasni bezbednost. O ovim doprinosima ja raspravljam u tri odeljka, bave}i se teorijskim inovacijama u feministi~kim MO-ima, pojmovnom razvoju su{tinskih pitanja discipline i empirijskim pro{irivanjem teorije MO-a.

Kritika postoje}e teorije: izazov ,,realizma‘‘ Osniva~i ortodoksnog pristupa u MO-ima, koji je poznat kao ,,realizam‘‘ i koji se posle rata razvio u anglo-ameri~kim akademskim i politi~kim krugovima, nalazili su se me|u evropskim emigrantima koji su bili razo~arani ,,idealizmom‘‘, 1

Feministkinje koje su se bavile MO-ima nagla{avale su pristup koji je davao prvenstvo razgovoru (Piterson (Peterson) 1992b, 16) i gajile ,,svesnu kakofoniju‘‘ (Silvester 1987, 501) feministi~kih perspektiva. Na `alost, poku{aji da se ,,otvore novi prostori za razgovor‘‘ izmenu konvencionalnih teorija MO-a i feministi~ke periferije (Piterson 1992d, 184), jo{ uvek nisu otklonili ,,rodno otu|enje‘‘ koje spre~ava konstruktivne dijaloge i javno, kriti~ko povezivanje feministi~kih nau~nica i nau~nika/-ca koji/-e se bave MO-ima (Tikner 1997, 613). Neke nedavne razmene izme|u feministkinja, mainstream-a i drugih feministkinja mogu se na}i u u Kiohejn (Keohane) 1989, 1998; Veber (Weber) 1994; D`ons (Jones) 1996, 1998; Tikner 1997, 1998; Karver (Carver), Kokren (Cochran) i Skvajrs (Squires) 1998; Mer~ar (Marchard) 1998; El{tejn (Elshtain) 2000; van Krevald (van Crevald) 2000.

248

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

koji su smatrali uzrokom Drugog svetskog rata (Morgenthau [1948] 1967; pogledati: Tickner 1988). Realisti su se, kao {to i naziv nala`e, posvetili nepristrasnom prou~avanju me|unarodne stvarnosti, usredsrediv{i se na ono ,,{to jeste‘‘, a {to je u suprotnosti sa utopijskim vizijama onoga ,,{to treba da bude‘‘ i {to su simboli~ki videli u planovima poput Lige naroda, osu|enim na propast (Carr [1939] 1964). Realisti su privilegovali dr`avu i vojni sektor i smatrali su da je nasilje u me|unarodnom sistemu endemsko, a njihovi recepti su u SAD zagospodarili hladnoratovskim akademskim i dr`avnim diskursom o strategiji i bezbednosti. Oni su smatrali da je sukob u anarhiji (koju je za njih predstavljalo me|unarodno okru`enje u kojem nisu postojale sankcije nekog vi{eg autoriteta) neizbe`an i da je ,,bezbednost‘‘ zahtevala da dr`avnici te`e tome da zadobiju mo}, strogo vo|eni razmi{ljanjem o nacionalnom interesu i neometani moralnim razmatranjima. Tokom '70-ih se akademski realizam preobrazio u ,,neorealizam‘‘. Nau~ni uspesi u makroekonomiji inspirisali su neorealiste da prevazi|u svoju zaokupljenost velikim dr`avnicima i diplomatama, i da sigurno podvedu svoj rad pod rubriku ameri~ke dru{tvene nauke. Po{to su se smestili na nivo sistemske analize, koja se sa rezervom bavila doma}om politikom, neorealisti su svoju analizu i nauku zastra{ivanja primenili na ,,bipolarnu‘‘ strukturu me|unarodnog sistema, koji je bio podeljen izme|u dve transcendentalne supersile (Waltz 1979). Sa okon~anjem Hladnog rata stvoren je prostor za kriti~ke pristupe, a pitanja `ivotne sredine i poddr`avnog (substate) etno-politi~kog nasilja iznenada su postala isturenija. Svest o sve ve}im ograni~enjima neorealizma, raspad sovjetskog bloka, ujedinjenje Evrope i novi zna~aj koji je pridavan ekolo{kim i ekonomskim pretnjama, podstakli su neke nau~nike/-ce da ponovo procene ,,{ta (ili ko) treba da je bezbedan/-na, od kojih pretnji i kojim se sredstvima to posti`e‘‘ (Krause & Williams 1996, 230; uporediti sa: Crawford 1991; videti tako|e: Campbell 1992). Neki nau~nici/-ce su postepeno pro{irivali pojam bezbednosti tako da obuhvati oblasti ekonomije, ekologije i dru{tva (Buzan 1991), dok su drugi/-e unapre|ivali/-e emancipatorsku viziju bezbednosti, time {to su je povezivali sa osloba|anjem pojedinaca/-ki od ograni~enja koja izazivaju rat, ali i siroma{tvo, oskudno obrazovanje i politi~ka represija (Booth 1991). Feministi~ki prodori u polje MO-a, koje se bavi bezbedno{}u, mogu se korisno smestiti na pro{iriva~ku stranu, u okviru debate ,,pro{irenje‘‘ nasuprot ,,su`enju‘‘. Prva strana tvrdi da opseg neorealisti~kog pojma bezbednosti treba da bude pro{iren tako da obuhvati ~itav niz pretnji, iskoristi {iri spektar metodologija i usmeri se na sve ve}i broj eti~kih problema (Kolodziej 1992). Druga strana tvrdi da bi pro{irivanje predmeta prou~avanja preko problema vojne sile nanelo ozbiljan udarac intelektualnoj koherentnosti discipline i da bi se time zanemarilo prou~avanje ozbiljnih pretnji (Walt 1991). Kriti~ki diskurs o bezbednosti je uop{teno prizvao, ali ne i anga`ovao feministi~ko prou~avanje, a ~ak je i oni pristupi koji su promi{ljali dru{tvene oblasti bezbednosti (Buzan, Wæver & de Wilde 1998) tek trebalo da se ozbiljno pozabave rodom (Hansen 2000).

249

Erik M. Blan{ar

Feministkinje koje se bave MO-ima smatraju da je realizam, kojim dominira elita belih, mu{kih stru~njaka, patrijarhalni diskurs koji `ene ~ini nevidljivim u visokoj politici MO-a, jer je zasnovan na pot~injenosti `ena kao ,,pripitomljenih‘‘ stvorenja, ~iji je ,,`enski‘‘ senzibilitet koliko suprotan, toliko i neva`an, u javnom svetu surovih ,,realnosti‘‘, svetu mu{karaca i dr`ava (Runyan & Peterson 1991, 68--69). Feministkinje koje se bave MO-ima obja{njavaju isklju~ivanje `ena iz spoljnopoliti~kog odlu~ivanja time {to ukazuju na ,,stepen do kojeg je me|unarodna politika potpuno maskulinizovana sfera aktivnosti, da se `enski glasove smatraju neautenti~nim‘‘ (Tickner 1992, 49). Tradicionalno isklju~ivanje `ena iz vojske i kontinuirani nedostatak pristupa politi~koj mo}i suo~ili su `ene tokom vremena sa situacijom ,,kvaka 22‘‘.** Na primer, zna~aj koji slu`enje vojske ima za kandidata/-kinju, kao uslov za name{tenje u vladi SAD, `enama koje ne mogu da se pozovu na ovo iskustvo ote`ava tokom politi~kih kampanja izbor na elitni polo`aj, kakav je nacionalno name{tenje, a time su umanjene njihove mogu}nosti da uti~u na politiku odbrane i bezbednosti (Tobias 1990; uporediti sa: Elshtain 2000, 445). Ipak, kritika FTB se ne ograni~ava na strategije koje `ene pribli`avaju mo}i. Feministkinje, tako|e, usmeravaju svoju pa`nju na rodnu strukturu teorije MO-a. Kao {to pokazuje naslov klasi~nog teksta MO-a, prou~avanje me|unarodne politike se prvenstveno i pre svega bavi ^ovekom, dr`avom i ratom [Man, the State, and War] (Kenneth Waltz 1959). U ovoj knjizi se neorealista Kenet Volc okre}e kanonu politi~ke filozofije u potrazi za obja{njenjem uzrokâ rata, pitaju}i se da li su ratovi prouzrokovani ljudskom prirodom, unutra{njom strukturom dr`ava ili me|unarodnim sistemom. Va`an deo prou~avanja MO-a jeste samopostavljanje u tradiciji zapadne politi~ke teorije -- pronala`enjem intelektualnog srodstva sa Makijavelijem (Machiavelli) i Hobzom (Hobbes) -- naro~ito je u pitanju dr`ava. Feministi~ka anliza ovog pedigrea pokazuje da je `enskost dugo slu`ila kao simboli~ka pretnja militarizovanim, zapadnim konceptualizacijama politi~ke zajednice, od anti~ke Gr~ke do 20. veka -- Eshilove Furije i Makijavelijeva Fortuna samo su dva primera (Harstock 1983). Rebeka Grant (Rebecca Grant 1991) smatra da je preno{enje rodne predrasude iz zapadne politi~ke misli u prou~avanje MO-a bez problematizovanja ovog preno{enja imalo kao rezultat to da se pitanje roda smatralo neva`nim. Za Rebeku Grant interpretacija Hobza koju nude MO ,,ne ostavlja prostor za pitanje kako rodni odnosi uti~u na prelazak iz zverskog, prirodnog stanja u dru{tveno stanje‘‘, a @an-@ak Rusoov (Jean-Jacques Rousseau) ~uveni lov mu{karca, koji se ~esto priziva kao parabola o problemu bezbednosti, zanemaruje porodi~ne odnose koji kontroli{u izlazak lovca iz kruga lovljenja (10--15). Po{to je smatrala da su jedino mu{karci politi~ki akteri i gra|ani, politi~ka teorija je MO-ima pozajmila postulate o podeli na doma}e/me|unarodno, zasnovano na razlikovanju privatno/javno, a koje je potisnulo `ene u prostor izvan politike (9). ** Kvaka 22 -- problemska situacija u kojoj je jedino re{enje onemogu}eno okolnostima koje su

inherentne problemu ili pravilu. Ova fraza poti~e od naslova romana D`ozefa Helera (Joseph Heller) Catch 22. (prim. prev.)

250

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

Bogato stapanje politi~ke teorije D`in Bitke El{tajn (Jean Beathke Elshtain), njenih li~nih pri~a i istorije, @ene i rat [Women and War] ([1987] 1995), slu`i kao odgovor filozofskoj ta{tini discipline i upu}uje klju~ni izazov podeli na doma}e/me|unardno, koji identifikuje Grantova. U sveobuhvatnom pregledu diskursa o ratu od Grka naovamo, El{tajnova se detaljno bavi slo`enim vezama koje `ene imaju prema politici tela, a time i prema ratu, jer one izviru iz pri~a (ratnih pri~a), koje su konstitutivni deo rata. El{tajnova se usredsre|uje na na~ine na koje ratna ,,produktivna destrukcija‘‘ stalno opisuje/propisuje identitete mu{karaca i `ena, a na taj na~in opisuje i granice zajednica: ,,Rat stvara neki narod. Rat proizvodi mo}, pojedina~nu i kolektivnu.‘‘ (166--167) Reaguju}i na ono {to smatra za~etkom scijentizma i hiperracionalnosti u akademskim MO-ima, El{tajnova kritikuje povla~enje u apstraktnost, koju potraga za nau~nom izvesno{}u proizvodi u ,,profesionalizovani‘‘ diskurs o ratu, i poku{ava da o`ivi vezu izme|u politike i morala, koju je prekinuo Makijaveli. Time {to postvaruju pona{anje dr`ave, smatra El{tajnova, pri~e realista zanemaruju delovanje ljudi i njihov identitet: ,,Nijedno se dete nikada ne ra|a, i niko nikada ne umire u ovom konstruisanom svetu. Postoje dr`ave i to je sve.‘‘ (91)2 El{tajnova je osetljiva prema zna~aju jezika kao i pri~a u pitanjima bezbednosti i ona kritikuje ono {to naziva ,,strate{kim glasom‘‘ -- autoritativni diskurs, koji je ,,hladan, objektivan, nau~ni i prete`no mu{ki‘‘ ([1987] 1995, 245). Prema mi{ljenju El{tajnove, ovo carstvo ekspertskog jezika, sa svojim govorom o ,,mirovnim‘‘ projektilima i ,,pacifikaciji‘‘ sela, udaljava obi~ne gra|ane/-ke od gra|anskog `ivota. Osloniv{i se na terenski rad koji je zapo~et u okviru letnjeg programa za nuklearne stratege u toku poslednje decenije Hladnog rata, Kerol Kon (Carol Cohn 1987) je svojom analizom ,,tehno-strate{kog‘‘ diskursa intelektualaca koji su se bavili nuklearnom odbranom usmerila feministi~ki pogled na razmi{ljanje koje oblikuje praksu nacionalne bezbednosti. Konova je koristila etnografsku metodu posmatranja u~esnika i pokazala kako se nuklearni planeri koriste rodnim eufemizmima, vidljivim na primerima u pri~i o nuklearnoj nevinosti i povezivanju razoru`anja sa kastracijom, {to je doprinosilo namernom, diskurzivnom odbijanju stratega da prihvate odgovornost prema ,,realnosti‘‘ -- da prihvate mogu}u cenu koje imaju strate{ke odluke u smislu ljudskih `ivota (1987, 1990). Mada neki/-e smatraju da je odbacivanje strahota prouzrokovanih nuklearnim ratom profesionalna deformacija nuklearnog planiranja, da bi postigli uspeh (u smislu profesionalnog pozicioniranja i polo`aja me|u kolegama), u~esnici moraju da legitimi{u svoje pozicije tako {to zauzimaju mu{ku -- tj. ~vrstu, racionalnu, logi~ku -- poziciju u rodno odre|enom diskursu o bezbednosti. Mu{ka pozicija je, tako|e, dostupna `enama (i one 2

Jedna kritika stanovi{ta El{tajnove ispravno uo~ava njenu amerikocentri~nu ,,kratkovidost‘‘, ali smatra da El{tajn ,,ne vidi mirnodopsku politiku kao deo ratne dinamike‘‘ (Silvester 2002, 27). S obzirom na to da je sredi{te rada El{tajnove diskurzivna konstrukcija rata/mira kroz ratne pri~e, njen dihotomni pogled mo`e da bude odraz pri~a kojima se bavi, ali ona jasno vidi rat kao konstitutivni deo mira i upozorava na apsolutizovanje mira (1990, 258). Pronicljivija kritika identifikuje napetost koja postoji kod El{tajnove izme|u autonomije diskursa i njene voluntaristi~ke ideje politi~ke kritike (Edkins & Pin-Fat 1997, 311--312).

251

Erik M. Blan{ar

je mogu zauzeti) koje `ele da budu ozbiljno shva}ene i koje ograni~avaju svoj ,,`enski‘‘ doprinos radi legitimiteta (1993, 238). Tako Konova pokazuje da su i mu{karci i `ene uklju~eni u rodni diskurs o bezbednosti, da se preko njega i sami konstitui{u i pozicioniraju. Po{to je shvatila da prosto dodavanje `ena toj profesiji ne}e ukloniti degradaciju ,,`enskih‘‘ ideja, Konova je kao predstoje}i zadatak predlo`ila davanje ve}e vrednosti rodnom diskursu (1993). Uva`avanje zna~aja rodnog jezika kod El{tajnove i Konove primer je klju~ne teme FTB -- svakodnevne politike bezbednosti. Sa ve{to izra|enim vinjetama, knjiga Sintije Enlou Banane, pla`e i vojne baze [Bananas, Beaches, and Bases] (Cynthia Enloe 1989) nagla{ava ovu temu i pru`a va`an plan za FTB i njenu reviziju bezbednosti. Enlou je utvrdila da je rod zna~ajan u pitanjima nacionalne bezbednosti, kako u tradicionalnim (vojne baze i diplomatija), tako i u inovativnim i obi~nim pitanjima (seks-turizam i `enski mirovni pokreti) i osporila ograni~enje bezbednosti samo na ,,visoku politiku‘‘. Kao {to je zabele`ila Marisja Zalevski (Marysia Zalewski 1994), ontolo{ki projekt Sintije Enlou sme{ta obi~ne `enske `ivote u me|unarodni politi~ki kontinuum, a njena epistemolo{ka radoznalost je vodi postavljanju pitanja kao {to je: ,,gde su `ene?‘‘, koje predstavlja izazov unapred prihva}enoj tezi o neva`nosti `ena u svetskim doga|ajima. Posmatraju}i iskustva prostitutki, stjuardesa, slu`avki i supruga diplomata, Enlouova pokazuje uobi~ajeno funkcionisanje rodne mo}i i kako ona podr`ava aktivnosti koje konstitui{u me|unarodne odnose. Na primer, Enlouova pokazuje kako vojne baze koje su sme{tene u stranim zemljama mogu da izgube svoju ,,za{titnu masku‘‘ u zajednicama u kojima se nalaze, ako se odnosi sa lokalnim stanovni{tvom pogor{aju. Ovo zna~i da dr`ave poklanjaju vi{e pa`nje `enama koje nude svoje usluge oko baze, bordelima i navikama koje se ti~u izlazaka vojnika nego {to se to javno podrazumeva. Isto tako, diplomate i strana predstavni{tva zavise od gostoprimstva porodi~nog prostora i zabavlja~kih talenata svojih supruga, kako bi izgradili poverenje i prisnost koji su neophodni za odnose me|unarodnog pregovaranja. U jednom istra`ivanju koje je zasnovano na radu Enlouove, Ketrin Mun (Katherine Moon 1997) detaljno prou~ava kako su SAD i Ju`na Koreja postali ,,partneri u prostituciji‘‘ putem sponzorisanja i sistematske regulacije organizovane seksualne trgovine, koja se odvijala oko ameri~kih vojnih baza. Munova pokazuje kako su se seksualna politika i politika savezni{tva u okviru dr`avne bezbednosti ispreplele tokom '70-ih, kada je korejska vlada, koja je zavisila od SAD, poo{trila kontrolu prostitucije u naporu da ubedi SAD da ostanu prisutne u regionu kao garanti korejske bezbednosti.

Rekonceptualizacija su{tinskih pojmova: bezbednost Ra{ireno je uverenje da su radovi El{tajnove i Enlouove pripremili teren za feministi~ku kritiku MO-a, ocrtavaju}i obrise kritike politi~ke bezbednosti koja je bila rodno osetljiva. Feministi~ka teorija bezbednosti je iznikla iz me|uideolo{ke, transepistemolo{ke i vi{eglasne debate koja se, pored ostalih, vodila izme|u mnogih

252

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

vidova feminizama -- uklju~uju}i liberalni, empiristi~ki, promenjeno stanovi{te [standpoint]** i ograni~enih postmodernih perspektiva. Iako nije bilo naro~ito usmereno ka publici MO-a, objavljivanje feministi~kih radova koji su se bavili pitanjima rata i vojske, a naro~ito @ene, militarizam i rat [Women, Militarism, and War], koji su priredile El{tajnova i [ila Tobijas (1990), i @ene i mu{ki rat [Women and Men's War], koji je priredila D`udit [tim (Judith Stiehm 1983b), pokrenulo je kasnije obrazovanje feministi~kih MO-a krajem '80-ih i po~etkom '90-ih. Pored knjige Ann (En) Tikner, Rod u me|unarodnim odnosima [Gender in International Relations] (1992), sa klju~nih konferencija su preuzeti va`ni tekstovi o bezbednosti koji su prire|eni u dva izdanja -- u Rodnim dr`avama Spajka Pitersona [Spike Peterson, Gendered States] (1992a) i knjizi koju su priredile Rebeka Grant i Ketlin Nilend (Kathleen Neland) Rod i me|unarodni odnosi [Gender and International Relations] (1991). Do sredine '90-ih objavljeno je nekoliko samostalnih pregleda autorki feministi~kih MO-a, uklju~uju}i D`en D`indi Petmen, @ene kao deo sveta [Jan Jindy Pettman, Worlding Women] (1996) i Silvesterkinu Feministi~ka teorija i me|unarodni odnosi u postmodernoj epohi [Feminist Theory and International Relations in a Postmodern Era] (1994), koje je karakterisalo celovito bavljenje pitanjima bezbednosti (pogledati i: Steans 1998; Peterson & Runyan 1999). Knjiga En Tikner poseban je predstavnik rane feministi~ke kritike realisti~ke tradicije i prvi korak ka preispitivanju preovladavaju}ih predstava o bezbednosti iz rodno osetljive perspektive. Time {to su se usredsredile na vojsku, studije bezbednosti u okviru MO-a postale su, prema Tiknerovoj, ,,disfunkcionalni‘‘ odgovor na izazove ljudske i ekolo{ke bezbednosti. Tikner obja{njava kako realizam nagla{ava racionalnost, snagu, mo}, autonomiju i nezavisnost -- kvalitete koji se povezuju sa spoljnom politikom i vojnim poslovima, isto kao i sa mu{ko{}u (1992, 3). Ona, tako|e, problematizuje egzogenost realisti~kog shvatanja unutra{njih poslova i pokazuje kako o~igledno objektivno, realisti~ko prou~avanje nacionalne bezbednosti poku{ava da objasni uzroke rata putem diskursa koji privileguje gledi{te zasnovano na hegemonoj mu{kosti. Za razliku od realista, koji mo} smatraju sredstvom prinude pomo}u kojeg dr`ave ostvaruju bezbednost na ra~un drugih dr`ava, Tiknerova predla`e etos ,,me|usobnog davanja, umesto dominacije‘‘, koji mo`e da zasnuje pojam bezbednosti kao pozitivni zbir i koji je inspirisan mirovnim aktivizmom (1992, 65). Kao i El{tajnova, i Tiknerova ispituje averziju koju realisti imaju prema moralu u MO-ima i dovodi u pitanje usvajanje, kao osnov bezbednosti, skupa javnih (i me|unarodnih) vrednosti koje su u potpunoj suprotnosti sa vrednostima za koje se ,,zala`emo kod ku}e‘‘ (1992, 138). Da bi pokazala mogu}nost obuhvatnijeg pojma bezbednosti, Tiknerova primenjuje rod kao analiti~ku kategoriju i prati vezu izme|u sistema me|unarodnih o ** Standpoint feminizam -- feministi~ka teorija koja tvrdi da su onima koji su dru{tveno podjarmljenid dostupna znanja koja nisu dostupna dru{tveno privilegovanim, naro~ito znanja koja se ti~u dru{tvenih odnosa. (prim. prev.)

253

Erik M. Blan{ar

nosa (i njihove teoretizacije) i vi{eslojnih rodnih nesigurnosti. Suprotno pretpostavci realizma o autonomnim dr`avama i njihovom receptu samopomo}i u neprijateljskom anarhi~nom okru`enju, Tiknerova tvrdi da pretnje u nuklearnoj epohi, prekograni~no ekolo{ko uni{tenje i dokaz o sve ve}oj me|unarodnoj saradnji zahtevaju da se me|uzavisnost shvati ozbiljno (1992). Za En Tikner pretpostavka da unutar granica zajednice postoji red, a van njih anarhija, uti~e na odvojenost izme|u me|unarodne i unutra{nje politike, koja se ogleda u podeli javno--privatno, a feministi~ke teoreti~arke smatraju da ona produ`ava porodi~no nasilje. Tiknerova odbacuje analiti~ko odvajanje obja{njenja rata na razli~ite nivoe i identifikovanje bezbednosti sa dr`avnim granicama, jer smatra da su nasilje na me|unarodnom, nacionalnom i porodi~nom nivou me|usobno povezani, a ironija je u tome {to se u porodi~nim i me|unarodnim prostorima odigrava van doma{aja zakona (1992, 58, 193). Feministkinje koje se bave MO-ima smatraju da je pristup koji samo analizira razli~ite nivoe naro~ito neodgovaraju}i za njihove probleme, jer za bavljenje problemom patrijarhalnog sistema nije dovoljno da se samo ukazuje na pojedina~ne aktere, bilo da su oni mu{karci ili dr`ave (Brown 1988, 473).

Dodeljivanje dr`avi nove uloge Kao i Tiknerova, mnoge feministkinje su u okviru MO-a problematizovale dr`avu i postavile pitanje njenog polo`aja kao za{titnice `ena. Piterson smatra da je, pored potiskivanja seksualnog nasilja, i njegovom pretnjom u privatnom, porodi~nom carstvu dr`ava uvu~ena u proces putem kojeg `ene postaju ,,objekti mu{ke dru{tvene kontrole, ne samo putem direktnog nasilja (ubistvo, silovanje, prebijanje i incest), nego i putem ideolo{kih konstrukcija kao {to su '`enski posao' i kult maj~instva, kojim se opravdava strukturalno nasilje -- neodgovaraju}a zdravstvena za{tita, seksualno zlostavljanje i polna segregacija zarada, prava i resursa‘‘ (1992c, 46). Ipak, iako ne negira mogu}nost ograni~ene za{tite koju nudi dr`ava (Harrington 1992), FTB osporava pojam za{tite -- ,,razme|u poslu{nosti/pot~injenosti zarad (obe}anja) bezbednosti‘‘ -- kao opravdanje dr`avne prisile (Peterson 1992c, 50). Piterson poredi bezbednost koju dr`ava pru`a `enama sa reketiranjem za{tite i ka`e da je ,,upletena u reprodukciju hijerarhija i strukturalnog nasilja protiv kojeg sama tvrdi da nude za{titu‘‘ (1992c, 51). Pored toga, [tim smatra da dr`ava tipi~no osporava `enama mogu}nost da budu dru{tvene ,,za{titnice‘‘, tako {to im propisuje ulogu ,,za{ti}enih‘‘, uprkos tome {to le{inarsku pretnju ~esto predstavljaju njihovi tobo`nji ~uvari (1983a). Napori vlasti da postigne potpunu sigurnost nasuprot spolja{njoj pretnji mo`e da rezultuje predvidljivom represijom: ,,Problem je {to se potencijalnoj `rtvi mo`e lak{e pri}i i {to je popustljivija od plja~ka{a. Zato {to se za{titnik ose}a neprijatno i frustrirano zbog svoje nemogu}nosti da pru`i za{titu, on ograni~ava svoga {ti}enika/-cu.‘‘ (373) Time {to ograni~ava mogu}nost `enskog anga`ovanja kao legitimne sile, mu{ka dr`ava delotvorno onemogu}ava razvijanje onoga {to [timova naziva dru{tvom ,,branitelja/-ki‘‘, koje ,,~ine gra|ani/-ke podje-

254

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

dnakih dispozicija za iskustvo nasilja i podjednako odgovornih za primenu dru{tvenog nasilja‘‘ (367).

Rekonceputalizacija nasilja U Rodu u me|unarodnim odnosima Tiknerova uvodi va`nu temu u FTB -poklanja pa`nju strukturalnom nasilju, {to je termin pozajmljen iz mirovnih istra`ivanja (Galtung 1971), koji koristi da ozna~i ekonomsku i ekolo{ku ,,nesigurnost pojedinaca/-ki ~iji `ivotni vek ne umanjuje direktno ratno nasilje, ve} doma}e i me|unarodne strukture politi~ke i ekonomske represije‘‘ (Tickner, 1992, 69). Piterson smatra da novo feministi~ko promi{ljanje bezbednosti prvo mora istra`iti kako se de{ava da se strukturalno nasilje razume kao prirodno i neproblemati~no, a onda da radi na tome da ta saznanja politizuje i razotkrije istorijsku zavisnost prirode ovih struktura (1992a, 49). Po{to su `ene dugo bile na periferiji procesa odlu~ivanja u svetu globalnog kapitala, me|unarodna politi~ka ekonomija mo`e da ih u~ini nesigurnim putem rodne podele rada, umanjivanjem vrednosti ku}nog posla, naloga koji ure|uju sprovo|enje programa strukturalnog prilago|avanja, razaraju}eg siroma{tva i nasilja koje je povezano sa seksualnim turizmom i trgovinom `ena -- {to su sve pitanja koja uop{te uzev ne dobijaju pa`nju ortodoksnih sledbenika MO-a (videti: Pettman 1996). Isto tako, iako briga o `ivotnoj sredini, {to je transnacionalno pitanje, koje zahteva kolektivno delovanje, nije prioritet onih teorija MO-a koje privileguju mo} i instrumentalnu racionalnost nacionalnih dr`ava, Tiknerova smatra da feministi~ke konfiguracije bezbednosti moraju uzeti u obzir potrebu za globalnim ekonomskim prestrukturiranjem i zala`e se da se eksploatacija prirode zameni njenom reprodukcijom (1992). Ovakvo globalno restrukturiranje mo`e po~eti uvi|anjem da ekolo{ko uni{tenje nije rodno neutralno -- `ene su nesrazmerno pogo|ene ekolo{kom nesigurno{}u ,,naro~ito u zemljama u razvoju gde je veza izme|u siroma{tva, polo`aja `ena (odnosno nepostojanja istog), nametnutih razvojnih programa i ekolo{kog uni{tenja slo`ena, ali duboka‘‘ (Elliot 1991, 16). Sveukupno, osnivanje FTB kombinuje odbacivanje realizma, ispitivanje apstraktnosti strate{kog diskursa, svest o povezanosti svakodnevnog `enskog iskustva i bezbednosti, kritiku dr`ave i priznavanje posledica strukturalnog nasilja, sa sna`nom normativnom i transformativnom vizijom koja pokazuje svoje usredsre|enje na nejednakost i emancipaciju. Za Saru Braun cilj svake teorije MO-a treba da bude ,,identifikovanje i obja{njenje dru{tvene stratifikacije i nejednakosti kako su ustrojene na nivou globalnih odnosa‘‘ (Sarah Brown 1988, 461). Tiknerova smatra da dru{tvena i rodna pravda moraju biti u sredi{tu svakog trajnog mira -- politi~ki, ekonomski i ekolo{ki odnosi koje karakteri{u dominacija i pot~injenost ne mogu da koegzistiraju sa autenti~nom bezbedno{}u (1992, 129). Ona dalje nagove{tava da bi empatija, posredovanje i ose}ajnost -- sve devalvirane kao `enski principi -- mogle

255

Erik M. Blan{ar

da igraju va`nu ulogu u izgradnji alternativnih oblika ljudskog pona{anja. Prema mi{ljenju En Tikner, napu{tanje isklju~uju}eg gra|anskog ideala gra|anin-ratnik-patriota, koji je zasnovan na odre|enim oblicima ratnog `rtvovanja, i preispitivanje premije koja je stavljena na vojni uspeh mogu da pomognu razvoj nacionalnog identiteta koji je manje militarizovan, pogodniji za izgra|ivanje odnosa sa spoljnim Drugim i uva`avanje vrednosti koju imaju mu{ka i `enska iskustva (1992, 137).

Ponovo zami{ljanje mira i rata U pojmovnom smislu, FTB ispituje i problematizuje odnose izme|u `ena, bezbednosti i mira i rata. Nepromi{ljeno stapanje ,,mira‘‘ i ,,bezbednosti‘‘ sumnjiv je potez, jer ,,tuma~i razliku kao pretnju‘‘ (Runyan & Peterson 1991, 86). Mir je, kako je primetila El{tajnova, ,,ontolo{ki sumnjiv pojam‘‘, jer se ne mo`e pojmiti bez rata, a binarno razumevanje rata i mira ~esto po~iva na degradiranim predstavama `enskosti i odbacuje disharmoniju i odsustvo poretka u dru{tvenom i politi~kom `ivotu (1990). Iako je rat najve}im delom mu{ka institucija -- mu{karci su istorijski bili njegovi prvobitni planeri i izvr{itelji -- feministi~ke nau~nice su smatrale da slo`en me|uodnos koji postoji izme|u mu{kosti i rata zahteva bri`ljivo istra`ivanje. Feministkinje su zapazile da, upkos tome {to su i narednici koji sprovode obuku, kao i obuka koja mu{karce treba da preobrati u ratnike mizogini, ovo uve`bavanje ne uspeva da ubedi ve}inu mu{karaca da upotrebe svoje oru`je u borbi (Elshtain [1987] 1995, 207; Tickner 2001, 57). Sigurno je da verovanje u mu{kost rata i inherentnu agresivnost mu{karaca podriva savremeno vo|enje rata koje ,,izgleda da zahteva, isto koliko i fizi~ku agresiju, toliko i strpljivost ili sposobnost da se pod pritiskom radi na ra~unaru, {to su karakteristike koje nisu ni posebno 'mu{ke' ni herojske‘‘ (Ruddick 1989, 151--152). Meri Birgijer korisno identifikuje tri mogu}a feministi~ka pristupa miru -poziciju koja prihvata stereotipe o mu{koj ratobornosti i pacifisti~koj `enskoj prirodi i prihvata mogu}u korist koju za mir ima maj~insko razmi{ljanje; drugu, koja odbija pojmove rodne razlike i `enskog nenasilja kao ne{to {to `ene li{ava mo}i i nagla{ava pravo `ena na jednako u~e{}e u pitanjima rata i mira, i tre}u poziciju, koja napada militarizam tako {to odbacuje i jedne i druge stereotipe tvrde}i da je ,,rat ukorenjen u patrijarhalnim, vojnim strukturama koje podr`ava pona{anje i mu{karaca i `ena‘‘ (Mary Burguieres 1990, 9). Sara Radik smatra da je feministi~ka politika u saglasnosti sa praksom mirovnja{tva i da maj~insko pona{anje, zaista, mo`e biti katalizator latentne blagosti ako se usredsredi na za{titu i gajenje dece (1989). Ipak, pre nego {to poslu{amo predlog Beti Rirdon (Betty Reardon 1985) da udru`imo feministi~ke i mirovne istra`iva~ke projekte, Silvesterova (1987) nas upozorava da takvo spajanje mo`e pomutiti razli~itost {to postoji me|u mno{tvom odnosa koje `ene uspostavljaju prema miru, a koja se, na primer, razlikuje kod majke i ratnice.

256

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

Feministi~ka teorija bezbednosti uva`ava razli~ite na~ine na koje su `ene, iako odsutne iz na{ih ratnih pri~a, uklju~ene u delatnosti koje proizvode rat. Feministkinje nas putem pitanja kao {to je ,,da li bi bez `enskog delovanja ratovi bili mogu}i?‘‘ podse}aju da `enska uloga u pri~i o ljudskom ratovanju nije samo ona u kojoj one ,,~ekaju i pla~u‘‘ (Pettman 1996, 127). Da bi objasnila odsustvo `ena iz na{ih ratnih pri~a, El{tajnova uvodi dva arhetipa: ,,Pravednog ratnika‘‘ -- ,,mu{karca koji je shva}en kao nasilan, bilo da je to `eljeno i neizbe`no ili protiv volje i tragi~no‘‘ -i ,,Lepe du{e‘‘ -- ,,`ene kao nenasilne, koja pru`a pomo} i ose}a sa`aljenje‘‘ -- koji treba da mu{karce u~ine ratnicima, a `ene odrede kao ne-ratnice. Ali, oni ne uspevaju da predstave mu{karce pacifiste ili nasilne `ene koje su postojale tokom istorije (Elshtain [1987] 1995, 4). El{tajnova skre}e pa`nju na ,,Nekoliko svirepih‘‘, koje predstavljaju pri~e `ena ratnica, spartanskih majki, osvetoljubivih naseljenica i `ena revolucionarki, ~ije nasilje i ratne pri~e podrivaju uobi~ajena o~ekivanja od veze izme|u `ene i rata. Ako `elimo da razumemo za{to se `ensko nasilje smatra anomalijom koja je zabele`ena u istoriji rata, El{tajnova savetuje da se osvrnemo na marginalizaciju `ena kao pravno konstituisanih i politi~ki odgovornih subjekata na Zapadu, {to je pozicija koja ostavlja `ene u carstvu ozna~enom kao ,,potencijalno nekontrolisano ... suvi{e personalizovano i osvetoljubivo‘‘ ([1987] 1995, 169). Nasuprot tome, ,,mu{ko nasilje mo`e da se moralizira kao strukturirana delatnost -- rat -- i time bude depersonalizovano i idealizovano‘‘ (169).

Pro{irivanje empirijskog znanja: mir/rat/mu{kost Naslanjaju}i se na ovaj pojmovni okvir, FTB nagla{ava uloge `ena u ratu kao `rtvi, demonstrantkinja, zagovornica i u~esnica. Nasuprot realistima, koji se usredsre|uju na uzroke rata, mnoge feministkinje nagla{avaju dejstva i posledice {to ih rat ima na civile, koji ~ine ,,sve ve}i deo ljudskih gubitaka tokom celog dvadesetog veka‘‘ (Tickner 1997, 625). Po{to je pro{irila predmet MO-a na ratno seksualno nasilje, FTB poku{ava da razotkrije politi~ku i simboli~ku prirodu fenomena za koji se pretpostavlja da je prirodan i privatni.

Istra`ivanje seksualnog nasilja Kao {to je razjasnila Sjuzen Braunmiler (Susan Brownmiller 1975, naro~ito poglavlje 3), silovanje u ratu ima dugu istoriju -- zabele`eno je u religijskim krsta{kim ratovima, Ameri~kom ratu za nezavisnost, nema~koj invaziji na Belgiju u Prvom svetskom ratu, tako|e su ga vr{ili Nemci, Rusi, Amerikanci i Japanci u Drugom svetskom ratu, Amerikanci u Vijetnamu i Pakistanci u Banglade{u tokom '70-ih godina. Seksualno nasilje, u kontekstu sukoba u biv{oj Jugoslaviji po~etkom '90-ih i genocida u Ruandi 1994. godine, pokazuje da ovo nije problem nekog drugog vremena, ve} problem koji su istori~ari rata i teoreti~ari MO-a zanemarili.

257

Erik M. Blan{ar

Inger Skjelsbek smatra da se silovanje u ratu mora istovremeno shvatati i kao oblik seksualnog nasilja (koje tako|e uklju~uje seksualno ropstvo, prostituciju, prisilne brakove i genitalno saka}enje), i kao deo skupa postupaka koji koriste mu~enje i ubijanje radi postizanja politi~kih ciljeva (Skjelsbaek 2001, pogledati tako|e: Seifert 1994). Masovna silovanja i seksualno nasilje nad `enama (i mu{karcima) u Bosni i Hercegovini, doga|aji koji broje izme|u dvadeset i tridesetpet hiljada prijavljenih slu~ajeva, usmerili su posebnu pa`nju na izve{taje o seksualnom terorizmu Srba, koji su strate{ki koristili prisilne trudno}e, zajedno sa politikom etni~kog ~i{}enja.3 @ene se normalno nalaze me|u najnemo}nijim ~lanovima/-cama datog dru{tva, a njihova uloga u reprodukovanju i preno{enju kulture ~ini ih naro~ito osetljivim za seksualno nasilje tokom me|unarodnog sukoba, nakon kojeg kulturna o~ekivanja ~esto ostrakizuju `rtve u okviru njihovih zajednica. Pitanje silovanja primorava feministi~ke teoreti~arke bezbednosti da se zapitaju nad te{kim pitanjima o dihotomiji rat/mir i da ispitaju da li vreme mira pru`a mir `enama. Po~inioci nasilja nad `enama ~esto ostaju u blizini i nastavljaju da prete `enama u procesu obnove koji sledi nakon gra|anskog rata ili dr`avnog terora (Pettman 1996, 105). Ipak, nasilje koje je u vezi sa ratom ne treba da u~ini nerazumljivim svakodnevnu nesigurnost `ena u globalnom patrijarhalnom sistemu. Lin Hensen je prou~avala pakistanska ubistva zbog ~asti [honour killings] i dru{tvene pretnje odmazdom, kojima se u}utkuju `ene koje ~esto glasno obznanjuju svoju nesigurnost i ona tvrdi kako je debata o tome da li se sigurnost ,,doga|a‘‘ na pojedina~nom ili kolektivnom nivou proma{ena. U nacionalnim, religijskim, politi~kim i kulturnim kontekstima obi~aji kao {to su ubistva zbog ~asti i silovanja uspe{no prenose nesigurnost na pojedinca/-ku i tako privatizuju i depolitizuju rodnu nesigurnost (Lene Hansen 2000).

U~e{}e u miru i ratu Iako vreme mira ne donosi uvek sigurnost, `ene su tradicionalno igrale va`nu ulogu u me|unarodnim mirovnim pokretima. Na me|unarodnoj konferenciji u Hagu 1915. godine, koja je organizovana uo~i Prvog svetskog rata, duh `enskog internacionalizma se ispoljio u pozivu za odbacivanjem rata, pobijanju ideje da se rat vodi radi dobrobiti `ena i otporu da uloga majke bude gajenje ,,topovskog mesa‘‘ (Costin 1983, 154; tako|e videti: Berkman 1990; Tickner 1992). Tiknerova nailazi na trag od kojeg se, polaze}i od mirovnih konferencija poput @enske me|unarodne mirovne konferencije, koja je odr`ana u Kanadi 1985. godine, i Svetske konferencije za reviziju i procenu postignu}a. Decenija `ena Ujedinjenih nacija, koja je odr`ana u Najrobiju 1985. godine, razvija realisti~ni (ali ne realisti~ki) feministi~ki pogled na bezbednost. On je ute3

Petmen 1996, 101; pogledati i: Stiglmayer 1994; Allen 1996; Hansen 2001.

258

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

meljen na neposrednim pretnjama `enskom opstanku i zasnovan ne samo na odsustvu rata, ve} i na obezbe|ivanju dru{tvene i ekonomske pravde (1992, 55). Pove}ano u~e{}e `ena u Ujedinjenim nacijama zna~i da u podr`anim mirovnim misijama, do izvesne mere, ve{tine njihovih u~esnica poma`u pri uspostavljanju prisnosti sa lokalnim civilima/-kama, onemogu}avanju krijum~arke oru`jem efikasnijim pretresom i uti~u na smanjenje uznemiravanja i nasilja protiv civilâ (Olsson & Tryggestad 2001). Feministkinje u MO-ima su izvukle naro~ita zapa`anja iz `enskog mirovnog kampa u Grinem Komonu tokom 1981. godine -- koji je predstavljao protest protiv instalacije ameri~kih krstare}ih projektila u Ujedinjenom Kraljevstvu -- da bi pokazale feministi~ke strategije otpora protiv dr`avnog bezbednosnog delovanja. Ove demonstrantkinje su ugrozile i naru{ile bezbednost same baze, a na{le su i zabele`ile razme{taj oru`ja za koje su zvani~nici tvrdili da je razme{teno neupadljivo. Plesale su na lansirnim rampama i koristile se inovativnim pravnim strategijama, kao {to je tvrdnja da postojanje projektila predstavlja genocid, ~ime su prikazale neobi~nu subverziju ortodoksnih pojmova bezbednosti (Silvester 1994, 184). Kao {to pi{e Enlouova: ,,vojna baza u koju je lako prodrla grupa nenasilnih `ena vi{e nije vojna baza‘‘ (Enloe 1989, 79). Feministkinje koje se usredsre|uju na debate {to prate sve ve}e u~e{}e `ena u ratu i njihov `ivot u vojsci kao vojnikinja (Stiehm 1989) suo~ene su sa izazovom da objasne odnedavnu uklju~enost `ena u diskurs o ratu. Neke feministkinje smatraju da se mora pru`iti otpor apsolutnoj kontroli koju mu{karaci imaju nad legitimnom upotrebom sile, ako `ene `ele da zadobiju jednako pravo gra|anstva. One smatraju da priliv `ena obe}ava promenu ideolo{kog ustrojstva vojske, kao i da }e ubla`iti posledice koje mu{ka ~ast ima po vojni~ku du`nost (Stiehm 2000). Grantova vidi napetost izme|u feministi~ke epistemolo{ke privr`enosti da zasniva teoriju na `enskim iskustvima i sve ve}e saglasnosti iskustava mu{karaca i `ena u vojsci i borbenim situacijama, {to potencijalno mo`e da dovede do kompromisa feministi~kih zahteva, koji }e se na}i na marginama (Grant 1992). Ipak, u~e{}e `ena u vojsci i visokoj politici nastavlja da se smatra bezbednosnim rizikom u diskursu o me|unarodnim odnosima. @ene se ~esto smatraju ,,nacionalisti~kim matericama‘‘, koje su suvi{e vredne kao one koje ra|aju da bi bile potro{ene u borbi (Pettman 1996, 145). Popularna uzdr`anost u vezi sa `enskim slu`bovanjem na polo`ajima koji su bitni za spoljnu politiku je ~injenica bezbednosne politike SAD, a to su potvrdili i medijsko izve{tavanje i popularna reakcija na ispoljavanje emocija Patri{e [reder (Patricia Schroeder) nakon njenog povla~enja iz izborne trke za predsednika SAD 1987. godine (Tickner 1992, 2--3). Me|u ljudima iz vojske, kohezija jedinice i fizi~ka spremnost naj~e{}e se koriste kao primeri pogubnog uticaja `enskog prisustva u vojsci, ali rodna analiza podriva ove argumente. D`o{ua Gold{tajn nalazi dokaze koji navode na pomisao da je ~uveni fenomen mu{kog povezivanja ,,op{te povezivanje u sveukupno mu{kom okru`enju

259

Erik M. Blan{ar

i da je dostupan `enama u rodno me{ovitom okru`enju‘‘ (Joshua Goldstein 2001, 407). Kerol Kon je ispitivala {iroko rasprostranjenu mu{ku strepnju u okviru vojske od fizi~kog treninga ~iji je ,,standard‘‘ rodno prilago|en za `ene i na{la je da ova bojazan simboli~ki zamenjuje odbojnost prema `enama u vojsci, koja vi{e ne mo`e da se iska`e javno (Cohn 2000). Izgleda da militarizovane mu{kosti, poput gu{tera u prirodi, komuniciraju rade}i sklekove. Nedavno je jedan istaknuti posmatra~ spoljne politike SAD rekao kako }e blaga priroda `ena i njihovo sve ve}e u~estvovanje u politici, ali i uticaj koje imaju na dono{enje odluka u razvijenom svetu, dovesti do kooperativnijih i manje konfliktnih me|unarodnih odnosa -- do ,,feminizovane‘‘ svetske politike. Ipak, on smatra da se razvijene demokratije moraju odupreti ovoj ,,matrijarhalnoj‘‘ svetskoj politici, jer su one ranjive kada ih ugroze autoritarne prestupni~ke dr`ave [rogue states], kojima upravljaju ,,mladi, ambiciozni, nezaja`ljivi mu{karci‘‘, i jer ,,ni u kojem drugom, sem u potpuno feminizovanom svetu, feminizovana politika ne mo`e biti odgovorna‘‘ (Fukuyama 1998, 36). Tiknerova je osporila njegovo gledi{te tvrdnjom da njegovim konzervativnim realisti~kim pretpostavkama opravdava isklju~enje `ena iz me|unarodne politike i isklju~uje iz MO-a feministi~ki program, koji priznaje ,,potrebu da se umanje dru{tveno konstruisane rodne hijerarhije koje rezultuju ni`im vrednovanjem `enskih `ivota i njihovom ekonomskom i dru{tvenom doprinosu dru{tvu‘‘ (Tickner 1999, 9).4

Mu{kost i militarizacija Otkad je Enlouova istakla da ,,~injenje `ena nevidljivim sakriva funkcionisanje i `enskosti i mu{kosti u me|unarodnoj politici‘‘ (Enloe 1989, 11), mu{kost je bila klju~na, iako donedavno manje prou~avana tema u FTB (Zalevski & Parpart 1998; Hooper 2001). Tikner se zalagala da se `enama prizna sposobnost da deluju pre nego {to se podlegne pecepciji `ena kao ,,`rtava problema‘‘ (Tickner 1992, 142). Njena kritika se oslanja na rad Roberta Konela i usredsre|uje se na ,,hegemonijske mu{kosti‘‘, a ne na esencijalizovane mu{karce, i ona nas savetuje da nas `enske karakteristike vi{e inspiri{u, a manje da budu oznake `enske moralne superiornosti (Tickner 1992, 137). Za Konela ove ,,konfiguracije rodne prakse‘‘ predstavljaju ,,trenutno prihva}en odgovor na problem legitimnosti patrijarhata‘‘ i stoga su promenljivi ,,istorijski pokretljivi odnosi‘‘ (Robert Connell 1995, 77). [arlotu Huper, koja je primetila da mu{ka dominacija u MO-ima ,,izgleda kao naro~ito pogodno mesto za istra`ivanje mu{kosti, a naro~ito njegovih dominantnih ili 'hegemonijskih' oblika‘‘ (Charlotte Hooper 2001, 5), dopunjava Krejg Marfi (Craig Murphey 1998) tako {to katalogizuje nekoliko razli~itih tipova mu{kosti u me|unarodnoj politici: 4

Videti tako|e: Ehrenreich et al. 1999; Ling 2000.

260

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

dobar vojnik, civilni strateg, sin vojnika, dobar saborac, pomodni pacifista i sizifovski mirotvorac. Za Marfija ove hijerarhijski pore|ane i podre|ene mu{ke uloge, koje me|usobno uti~u jedna na drugu, podr`avaju dominantnu ulogu ,,dobrog vojnika‘‘, koja zauzvrat podupire nepravi~an svetski dru{tveni poredak. Kada se primeni na MO-e, prou~avanje mu{kosti pru`a uvide u delovanja kojima se odr`ava bezbednost. Konel smatra da su odnosi izme|u razli~itih tipova mu{kosti osnova vojne organizacije -- ,,fizi~ki nasilne, ali pot~injene naredbama, s jedne strane, dominantne i organizaciono sposobne, sa druge strane‘‘ (1985, 9). Tokom '40-ih vojska SAD je razvila tehnolo{ku prednost u nuklearnom oru`ju i logistici, koja je pove}ala zna~aj odre|ene mu{kosti -- ,,profesionalizovane, prora~unljive racionalnosti tehni~kog specijaliste‘‘ (Connell 1985, 9). Iako je prvobitno shva}ena kao `enska, zbog ,,sede}e‘‘ prirode ,,rada sa tastaturom‘‘, informaciona tehnologija je za mu{karce koji pripadaju srednjoj klasi postala sve zna~ajnija kao rezultat marketin{kih kampanja za personalne ra~unare i nasilne igrice (Connell 1995, 55--56). Prema mi{ljenju Stiva Najveja (Steve Niva), Zalivski rat, koji se odvijao 1991. godine, podstakao je porast nove hegemonijske vojne mu{kosti, ,,grube i visoko militarizovane, ali istovremeno ose}ajne i sa`aljive‘‘, koja je postavljena nasuprot tipu mu{kosti koji je predstavljao Sadam Husein (Saddam Hussein) (1998, 119). Najvej bele`i da se medijski prikaz ove nove hegemonijske mu{kosti usredsredio na ,,ra~unarske programere, tehnologe projektilâ, zapovednike bojnih tenkova, pilote koji upravljaju visokotehnolo{kim letelicama i one koji su na odgovaraju}i na~in opremljeni i obrazovani za rat u novom svetskom poretku‘‘, nau{trb obi~nih vojnika i pe{adije, nagla{avaju}i time ameri~ku tehnolo{ku i dru{tvenu superiornost (119). ,,Nova vojna paradigma SAD -- paradigma 'tehnorata' -- koja je zahtevala intenzivno ulaganje u visokotehnolo{ki rat, nagla{avala je razliku izme|u ekonomija i politi~kih sistema, a time i superiornost izme|u zapadnih mu{karaca nad drugim mu{karcima.‘‘ (119) Enlouova se pita da li mirovne snage Ujedinjenih nacija podsti~u razli~ite, manje militaristi~ke mu{kosti od vojnih snaga nacionalne dr`ave (Enloe 1993). Putem pojmova strukturalnog nasilja Konel otkriva pretnju u rastu}oj hegemoniji ,,transnacionalne poslovne mu{kosti‘‘, ~iji su primer poslovni ljudi koji globalno posluju, a koju ~ini i njihova mre`a politi~kih i vojnih kontakata (Connell 2000, 26). Prou~avanje mu{kosti u MO-ima prati, kako bele`i Zalevski, opasnost da se usredsre|enje na rod ,,suvi{e lako usmeri na mu{karce ili mu{kost i stvori uverenje da su svi podjednako tla~eni i onemogu}eni zbog roda‘‘ i ,,da u~ini nevidljivim prisutne prakse dominacije‘‘, koje su {tetne za feministi~ku politiku (1994, 409). Ipak, alternativa da se mu{kost shvati neobrazlo`eno i neproblemati~no, te da se nastavi sa shvatanjem tla~iteljske pozicije mu{kosti kao neizbe`ne i nepromenljive, ~ini trajno istra`ivanje u ovom pravcu vrednim rizika.

261

Erik M. Blan{ar

Zaklju~ak Feministkinje koje su se bavile pitanjima bezbednosti artikulisale su normativnu ,,reviziju‘‘ -- {ta bi bezbednost mogla da zna~i kada bi rod bio shva}en ozbiljno. Feministi~ka teorija bezbednosti ispituje filozofsku, akademsku i politi~ku zasnovanost rodne nesigurnosti i artikuli{e alternativnu viziju bezbednosti. Ova vizija zahteva razotkrivanje rodnih hijerarhija, iskorenjivanje patrijarhalnog strukturalnog nasilja i rad na kona~nom postizanju zajedni~ke bezbednosti. U svojoj kritici postoje}e teorije FTB se bavi realizmom, razotkrivaju}i njegovu filozofsku mutaciju rodne predrasude i androcentri~ni okvir. Po{to je rekonceptualizovala su{tinske pojmove MO-a, FTB je pro{irila i osporila realisti~ke pojmove bezbednosti i pokazala za{to osiroma{ene pretpostavke o autonomiji i suvi{e pojednostavljeni pristupi zasnovani na analizi nivoa moraju da budu napu{teni zarad vizije me|upovezanog, me|uzavisnog, me|unarodnog sistema. Feministi~ka ispitivanja rodne povezanosti mira i rata rezultovala su pro{irenjem empirijskog znanja i doprinela punijem znanju o `enama mirovnim radnicama, ratnicama, o seksualnom nasilju u ratu i militarizovanim mu{kostima. Nedavni me|unarodni doga|aji predla`u jo{ nekoliko neistra`enih mesta za budu}e istra`ivanje FTB. Feministkinje koje se bave MO-ima nisu posvetile dovoljno pa`nje vojnoj opremi i oru`ju, i nisu dovoljno prou~avale odnose izme|u rata, roda i tehnologije (sa izuzetkom Tobias et al. 1982; Hooper 2001). ,,Revolucija u vojnim poslovima‘‘ i zna~aj ve{ta~ke inteligencije u vojnom planiranju zahtevaju feministi~ku intervenciju (videti: Adam 1998; Halberstam 2001). El{tajnova skre}e pa`nju na paradoksalnu politiku vojske SAD u vezi sa ,,imunitetom boraca‘‘, utvr|ivanjem nove norme ,,bezrizi~nog rata‘‘, koja kombinuje ekstremno nisku trpeljivost prema vojnim gubicima SAD sa vazdu{nim napadima kojima se ka`njavaju strani civili (naro~ito `ene i deca) (Elshtain 2000, 447). Tehnonauka i borbena automatizacija nastavljaju da uti~u na ratnu praksu, sposobnosti vojnika su pove}ane, a njihovo fizi~ko prisustvo uklonjeno -- nedoslednosti su koje identifikuje El{tajnova i koje }e verovatno ostati izazov za feministi~ku teoriju bezbednosti. Ako feministi~ka kritika nauke i rata bude imala uticaja na prou~avanje nasilja koje upra`njava tehnonau~na dr`ava, ona mo`e da pobolj{a na{e razumevanje diskursa o ,,umre`enom ratu‘‘, kao i ,,pametnim bombama‘‘ koje }e mu~iti civilno stanovni{tvo u doglednoj budu}nosti. To {to su se teroristi slu`ili mre`ama i mobilnim telefonima za vreme napada 11. septembra 2001. godine zna~i da je umre`avanje koje je omogu}eno informacionom tehnologijom danas deo i `enske i mu{ke nesigurnosti, isto koliko i napora koji nacionalna dr`ava preduzima na polju bezbednosti. Dok se dr`avni upravlja~i na Zapadu i drugde bore da obuzdaju i zaustave ra{irenu pretnju terorizmom koriste}i se dr`avni~kom ve{tinom, FTB mora da radi na tome da prepozna iskustva `ena posle 11. septembra, ne samo kroz ulogu junakinja, ve} u svim njihovim brojnim ulogama, na svim nivoima i preko svih

262

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

granica. Doma}i element fenomena 11. septembra bio je vi{e privatni -- napadi antraksom iz samih SAD na po{tanski sistem i njegove svakodnevne korisnike/-ce -- protekao je bez zvani~nog utvr|ivanja krivice, obja{njenja ili trajnog medijskog izve{tavanja, pa ipak, ovi napadi su uticali na `ivote svakog/-e ko je svakodnevno otvarao/-la po{tansko sandu~e. Rat u Avganistanu je pokazao koju mo} rod ima u davanju legitimiteta ciljevima nacionalne bezbednosti i kako se lako prihvata ponovna maskulinizacija za vreme rata (Tickner 2002). Va`nim pregovaranjem, koje je pro`eto rodom, o kulturnim odnosima izme|u Zapada i islama i posledicima koje dr`avne antiteroristi~ke kampanje imaju na civile jesu problemi kojima se vojni pohodi na Avganistan i Irak ne}e baviti, a ni tradicionalne nefeministi~ke teorije u okviru MO-a nisu u potpunosti sposobne da pokriju. Globalni rat protiv terorizma koji vode SAD izgleda da pru`a primer vi{eslojne rodne nesigurnosti koju su feministkinje u MO-ima podvrgle na{oj kriti~koj pa`nji. Ironi~no, politi~ki svet nacionalnih dr`ava nedavno je po~eo da susti`e MO kao akademsku disciplinu u njenom prihvatanju feministi~kih problema, o ~emu svedo~i brzo pove}anje birokrata/-kinja koji se zala`u za ,,rodno u`lebljivanje [mainstreaming]‘‘ i rodno osetljive politike u razli~itim dr`avama, sa razli~itim kulturama i stupnjevima rodne neravnopravnosti (True & Mintrom 2001, 29). Usvajanje rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u oktobru 2000. godine predstavljalo je prekretnicu, {to onima koji/-e se bave rodom i bezbedno{}u treba da pru`i nove mogu}nosti da istra`uju na~ine na koje je inkorporirana rodna perspektiva i kako `ensko u~e{}e uti~e na o~uvanje mira i bezbednost `ena i mu{karaca.5 Sa svojim vi{eslojnim eti~kim pristupom feministi~ka teorija bezbednosti pru`a najbolju nadu da }e se izazovi poput tehnorata, ,,rata protiv terorizma‘‘ i mirovne misije -- sagledati u svetlu smanjenja globalnih rodnih nesigurnosti u te{kim godinama koje su pred nama.

Literatura: Adam, Alison. 1998. Artificial Knowing: Gender and the Thinking Machine. New York: Routledge. Allen, Beverly. 1996. Rape Warfare: The Hidden Genocide in Bosnia-Herzegovina and Croatia. Minneapolis: University of Minnesota Press. Berkamn, Joyce. 1990. ,,Feminism, War, and Peace Politics: The Case of World War I‘‘, u: Elshtain i Tobias 1990, 141--160. Boals, Kay. 1975. ,,Review Essay: Political Science‘‘, Signs: Journal of Women in Culture and Society 1 (1): 161--174. 5

Rezolucija 1325 uva`ava ulogu `ena u izgradnji mira i spre~avanju i re{enju sukoba i poziva na prou~avanje uticaja sukoba na `ene i devojke. Ona ozna~ava da su prvi put Ujedinjene nacije preuzele formulaciju u pitanju roda. Za diskusiju pogledati: Olsson & Tryggestad 2001.

263

Erik M. Blan{ar

Booth, Ken. 1991. ,,Security and Emancipation‘‘, Review of International Studies 17: 313--326. Brown, Sarah. 1998. ,,Feminism, International Theory, and International Relations of Gender Inequality‘‘, Millenium: Journal of International Studies 17 (3): 461--475. Brownmiller, Susan. 1975. Against Our Will: Men, Women, and Rape. New York: Simon & Schuster. Burguieres, Mary K. 1990. ,,Feminist Approaches to Peace: Another Step for Peace Studies‘‘, Millenium: Journal of International Studies 19 (1): 1--18. Buzan, Barry. 1991. People, States, and Fear: An Agenda for International Security Studies in the Post Cold War Era. 2. izdanje. Boulder, Colo.: Lynne Rienner. Buzan, Barry, Ole Wæver & Jaap de Wilde. 1998. Security: A New Framework for Analysis. Boulder, Colo.: Lynne Rienner. Campbell, David. 1992. Writing Security: United States Foreign Policy and the Politics of Identity. Minneapolis: University of Minnesota Press. Carr, E. H. (1939) 1964. The Twenty Years' Crisis, 1919--1939. New York: Harper & Row. Carver, Terell, Moly Cochran, and Judith Squires. 1998. ,,Gendering Jones: Feminisms, IRs, Masculinities‘‘, Review of International Studies 24: 283--297. Cohn, Carol. 1987. ,,Sex and Death in the Rational World of Defense Intellectuals‘‘, Signs 12 (4): 687--698. ___. 1990. ,,'Clean Bombs' and Clean Language‘‘, u: Elshtain & Tobias 1990, 33--55. ___. 1993. ,,Wars, Wimps, and Women: Talking Gender and Thinking War‘‘, u: Gendering War Talk, prir. Miriam Cooke & Angela Woollacott, 227--246. Princeton, N. J.: Princeton University Press. ___. 2000. ,,'How Can She Claim Equal Rights When She Doesn't Have to Do as Many Push-Ups as I Do?' The Framing of Men's Opposition to Women's Equality in the Military‘‘, Men and Masculinities 3 (2): 131--151. Connell, Robert W. 1985. ,,Masculinity, Violence, and War‘‘, u: War/Masculinity, prir. Paul Patton i Ross Poole, Sydney: Intervention Publications: 4--10. ___. 1995. Masculinities. Berkeley: University of California Press. ___. 2000. ,,Arms and the Man: Using the New Research on Masculinity to Understanding Violence and Promote Peace in the Contemporary World‘‘, u: Male Roles, Masculinities, and Violence: A Culture of Peace Perspective, prir. Ingeborg Brienes, Robert Connell & Ingrid Eide, Paris: UNESCO: 21--33. Costin, Lela B. 1983. ,,Feminism, Pacifism, Internationalism and the 1915 International Congress of Women‘‘, u: Stiehm 1983: 301--315. Crawford, Neta C. 1991. ,,Once and Future Security Studies‘‘, Security Studies 1 (2): 283--316.

264

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

Edkins, Jenny i Veronique Pin-Fat. 1997. ,,Jean Beathke Elshtain: Traversing the Terrain Between‘‘, u: The Future of International Relations, prir. Iver B. Neumann i Ole Wæver, New York: Routledge: 290--315. Ehrenreich, Barbara, Katha Pollit, R. Brian Ferguson, Lionel Tiger i Jane S. Jacquette. 1999. ,,Fukuyama's Follies‘‘, Foreign Affairs 78 (1): 118--129. Elliot, Lorraine. 1996. ,,Women, Gender, Feminism and the Environment‘‘, u: The Gendered New World Order: Militarism, Development and Environment. Prir. Jennifer Turpin i Louis Ann Lorentzen. New York: Routledge: 13--34. Elshtain, Jean Beathke. 1990. ,,The Problem with Peace‘‘, u: Elshtain and Tobias 1990, 255--266. ___. (1987) 1995. Women and War. Chicago. Chicago University Press. ___. 2000. ,,Shooting at the Wrong Target: A Response to van Crevald‘‘, Millenium: Journal of International Studies 29 (2): 429--442. Elshtain, Jean Beathke i Sheila Tobias. prir. 1990. Women, Militarism, and War: Essays in History, Politics, and Social Theory. Savage, Md: Rowman & Littlefield. Enloe, Cynthia. 1989. Bananas, Beaches, and Bases: Making Feminist Sense of International Politics. Berkeley: University of California Press. ___. 1993. The Morning After: Sexual Politics at the End of the Cold War. Berkeley. University of California Press. Fukuyama, Francis. 1998. ,,Women and the Evolution of World Politics‘‘, Foreign Affairs 77 (5): 24--40. Galtung, Johan. 1971. ,,A Structural Theory of Imperialism‘‘, Journal of Peace Research 8 (2): 81--117. Goldstein, Joshua. 2001. War and Gender: How Gender Shapes the War System and Vice Versa. Cambridge: Cambridge University Press. Grant, Rebecca. 1991. ,,The Sources of Gender Bias in International Relations Theory‘‘, u: Grant & Newland 1991: 8--26. ___. 1992. ,,The Quagmire of Gender and International Security‘‘, u: Peterson 1992b, 83--97. Grant, Rebecca & Kathleen Newland, prir. 1991. Gender and International Relations. Bloomington: Indiana University Press. Halberstam, Judith. 2001. ,,Automating Gender: Postmodern Feminism in the Age of the Intelligent Machine‘‘, u: Theorizing Feminism: Parallel Trends in the Humanities and Social Sciences, 2. izdanje, prir. Anne C. Herrmann & Abigail J. Stewart, Boulder, Colo: Westview: 482--500. Hansen, Lene. 2000. ,,The Little Mermaid's Silent Security Dilemma and the Absence of Gender in the Copenhagen School‘‘, Millenium: Journal of International Studies 29 (2): 285--306.

265

Erik M. Blan{ar

___. 2001. ,,Gender, Nation, Rape: Bosnia and the Construction of Security‘‘, International Feminist Journal of Politics 3 (1): 55--75. Harding, Sandra. 1991. Whose Science? Whose Knowledge? Thinking from Women's Lives. Ithaca, N. Y.: Cornell University Press. Harrington, Mona. 1992. ,,What Exactly Is Wrong with the Liberal State as an Agent on Change?‘‘, u: Peterson 1992b, 65--82. Harstock, Nancy. 1983. ,,The Barracks Community in Western Political Thought: Prolegomena to a Feminist Critique of War and Politics‘‘, u: Stiehm 1983: 283--286. Hooper, Charlotte. 2001. Manly States. New York: Columbia University Press. Jaquette, Jane S. 1976. ,,Review Essey: Political Science‘‘, Signs 2 (1): 147--164. Jones, Adam. 1996. ,,Does 'Gender' Make the World Go Around? Feminist Critiques of International Relations‘‘, Review of International Studies 24: 405--429. ___. 1998. ,,Engendering Debate‘‘, Review of International Studies 26: 299--303. Katzanstein, Peter J., prir. 1996. The Culture of National Security: Norms and Identity in World Politics. New York: Columbia University Press. Keohane, Robert O. 1989. ,,International Relations Theory: Contributions of a Feminist Standpoint‘‘, Millenium: Journal of International Studies 18 (2): 245--253. ___. 1998. ,,Beyond Dichotomy: Conversations between International Relations and Feminist Theory‘‘, International Studies Quarterly 42 (1): 193--198. Kolodziej, Edward A. 1992. ,,Renaissance in Security Studies? Caveat Lector!‘‘ International Studies Quarterly 36: 421--438. Krause, Keith & Michael C. Williams. 1996. ,,Broadening the Agenda of Security Studies: Politics and Methods‘‘, Mershon International Studies Review 40: 229--554. Krause, Keith & Michael C. Williams, prir. 1997. Critical Security Studies: Concepts and Cases. Minneapolis: University of Minnesota Press. Ling, Lilly. 2000. ,,Hypermasculinity on the Rise, Again: A Response to Fukuyama on Women and World Politics‘‘, International Feminist Journal of Politics 2 (2): 278--285. Marchand, Marianne. 1998. ,,Different Communities/Different Realities/Different Encounters: A Reply to J. Ann Tickner‘‘, International Studies Quarterly 42 (1): 199--204. Marchand, Marianne & Anne Sisson Runyan, prir. 2000. Gender and Global Restructuring. New York: Routledge. Mezer, Mary K. & Elisabeth Pruegl, prir. 1999. Gender Politics in Global Governance. Lanham, Md: Rowman & Littlefield.

266

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

Moone, Katherine H. S. 1997. Sex among Allies: Military Prostitution in U.S.-Korea Relations. New York: Columbia University Press. Morgenthau, Hans J. (1948) 1967. Politics among Nations: The Struggle for Power and Peace, 4. izdanje. New York: Knopf. Murphy, Craig N. 1996. ,,Seeing Women, Recognizing Gender, Recasting International Relations‘‘, International Organization 50 (3): 513--538. ___. 1998. ,,Six Masculine Roles in International Relations‘‘, u: Zalewski & Parpart 1998: 93--108. Niva, Steve. 1998. ,,Tough and Tender: New World Order Masculinity and the Gulf War‘‘, u: Zalewski & Parpart 1998: 109--128. Olsson, Louise & Torunn L. Tryggestad, prir. 2001. Women and International Peacekeeping. Portland. Oreg.: Frank Cass. Peterson, V. Spike, prir. 1992a. Gendered States: Feminist (Re)Vision of International Relations Theory. Boulder, Colo.: Lynne Rienner. Peterson, V. Spike, prir. 1992b. ,,Introduction‘‘, u: Peterson 1992a: 1--29. ___. 1992c. ,,Security and Sovereign States: What is at Stakes in Taking Feminism Seriously?‘‘, u: Peterson 1992a: 31--64. ___. 1992d. ,,Transgressing Boundaries: Theories of Knowledge, Gender, and International Relations‘‘, Millenium: Journal of International Studies 21 (2): 183--206. Peterson, V. Spike & Anne Sisson Runyan. 1999. Global Gender Issues. Boulder, Colo.: Westview. Pettman, Jan Jindy. 1996. Worlding Women. New York: Routledge. Reardon, Betty. 1985. Sexism and the War System. New York: Teachers College. Ruddick, Sara. 1989. Maternal Thinking: Toward a Politics of Peace. New York: Ballantine. Runyan, Anne Sisson & V. Spike Peterson. 1991. ,,The Radical Future of Realism: Feminist Subversion of IR Theory‘‘, Alternatives 16: 67--106. Seifert, Ruth. 1994. ,,War and Rape: A Preliminary Analysis‘‘, u: Stiglmayer 1994, 54--72. Skjelsbaek, Inger. 2001. ,,Sexual Violence in Times of War: A New Challenge for Peace Operations‘‘, u: Olsson & Tryggestad 2001: 69--84. Steans, Jill. 1998. Gender and International Relations. New Brunswick, N. J.: Rutgers University Press. Stiehm, Judith Hicks. 1983a. ,,The Protected, the Protector, the Defender‘‘, u: Stiehm 1983b: 367--376. Stiehm, Judith Hicks, prir. 1983b. Women and Men's War. Oxford: Pergamon. ___. 1989. Arms and the Enlisted Women. Philadelphia: Temple University Press.

267

Erik M. Blan{ar

___. 2000. ,,Neither Male nor Female: Neither Victim nor Executioner‘‘, u: Male Roles, Masculinities, and Violence: A Critique of Peace Perspective, prir. Ingeborg Brienes, Robert Connell & Ingrid Eide, Paris. UNESCO: 223--230. Stiglmayer, Alexandra, prir. 1994. Mass Rape: The War Agianst Women in Bosnia-Herzegovina. Lincoln. University of Nebraska Press. Sylvester, Christine. 1987. ,,Some Dangers in Merging Feminist and Peace Projects‘‘, Alternatives 12: 493--509. ___. 1994. Feminist Theory and International Relations in Postmodern Era. Cambridge: Cambridge University Press. ___. 2002. Feminist International Relations: An Unfinished Journey. Cambridge: Cambridge University Press. Tickner, J. Ann. 1988. ,,Hans Morgenthau'a Principles of Political Realism: A Feminist Reformulation‘‘, Millenium: Journal of International Studies 17 (3): 429--440. ___. 1992. Gender in International Relations: Feminist Perspectives on Achieving International Security. New York: Columbia University Press. ___. 1997. ,,You Just Don't Understand: Troubled Engagements between Feminists and IR Theorists‘‘, International Studies Quarterly 41 (4): 611--632. ___. 1998. ,,Continuing the Conversation...‘‘, International Studies Quarterly 42 (1): 205--210. ___. 1999. ,,Why Women Can't Run the World: International Politics According to Francis Fukuyama‘‘, International Studies Review 1 (3): 3--11. ___. 2001. Gendering World Politics: Issues and Approaches in the Post-Cold War Era. New York: Columbia University Press. ___. 2002. ,,Feminist Perspectives on 9/11‘‘, International Studies Perspectives 3 (4): 333--350 Tobias, Sheila. 1990. ,,Shifting Heroisms: The Uses of Military Service in Politics‘‘, u: Elshtain & Tobias 1990: 163--185. Tobias, Sheila, Peter Goudinoff, Stefan Leader & Sheila Leader. 1982. What Kinds of Guns are They Buying for Your Butter?: A Beginner's Guide to Defense, Weaponry, and Military Spending. New York: Morrow. True, Jacqui. 2001. ,,Feminism‘‘, u: Theories of International Relations, 2. izdanje, prir. Scott Burchill et al., New York. Palgrave: 231--276. True, Jacqui & Michael Mintrom. 2001. ,,Transnational Networks and Policy Diffusion: The Case of Gender Mainstreaming‘‘, International Studies Quarterly 45 (1): 27--57. Van Crevald, Martin. 2000. ,,The Great Illusion: Women in the Military‘‘, Millenium: Journal of International Studies 29 (2): 429--442.

268

Rod, me|unarodni odnosi i razvoj feministi~ke teorije bezbednosti

Walt, Stephen M. 1991. ,,The Renaissance of Security Studies‘‘, International Studies Quarterly 35: 211--239. Waltz, Kenenth. 1959. Man, the State, and the War: A Theoretical Analysis. New York: Columbia University Press. ___. 1979. Theory of International Politics. Boston: Addison-Wesley. Weber, Cynthia. 1994. ,,Good Girls, Little Girls, and Bad Girls: Male Paranoia in Robert Keohave's Critique of Feminist International Relations‘‘, Millenium: Journal of International Studies 23 (2): 337--349. Zalewski, Marysia. 1994. ,,The Women/'Women' Question in International Relations‘‘, Millenium: Journal of International Studies 23 (2): 407--423. Zalewski, Marysia & Jane Parpart, prir. 1998. The ,,Man‘‘ Question in International Relations. Boulder, Colo.: Westview.

Prevela sa engleskog: Jovana Vukovi}

269