3 teorije: institucija, nacija, država [Vesela nauka ed.] 868427301X

Citation preview

Država

Prevela Branka Dimitrij ević

l Sadrzaj l

1

ix 1 Pred gov or autora

O IDE OLO GIJ I 1 31 Altiserova teza ja uop šte ikak vu egzistenciju? 1 10 1 Ima li ideo logi Kon cept ualn e shem e 1 151 rpretacije 1 231 Teo rija ideologije: teorija inte Unu traš nja distance i slob oda gov ora 1 261 rpre taci ju 1 331 Inte rpel iran ost nije uslov za inte g se 1 431 Identifikacija i »sub jekt za koje je« pretpostavlja da veru 1 471 Najzad: ideološka interpelacija 1 491 1 561 I CIJ NA O 1 791 1 901 l 971 11011 11031 11061 11091 11131

Fantazija Meh aniz am ideološke interpelacije Izvo r aporije: teorije ideologije Rob inzo nad a Nacija: nulta institucija u individualističkim društvima Iden titet Ideološka heg emo nija Prvi dodatak: NEK E POLITIČKE VI POS LED ICE OB RTA U PER SPE KTI ST SVE SNA Dru gi dodatak: LUKAČ I KLA NTI TET A i dodatak: IZR ICA NJE IDE Treć

O INS TIT UC IJI i u 11311 N ekol iko reči o term inol ogij humanističkoj nauc i /133/ O izrazu »institucija« pose bno /13 71 N e-celost druš tven e stru ktur e i suplen1entarna prir oda institucije /141 l Protivrečan zahtev i njeg ove druš tven otvo rne usluge /14 71 Prim er iz Kor neja 1150 l Institucija i njen a spoljašnost /152/ Balkan u predstavi ll58 j Balkan u stru ktur i 11651 Ideološka slika u diskurzivnoj repr odu kcij i stru ktur e 11661 Identifikacija i subjektivacija /170 l Ideološka heg emo nija i men janj e prog ram a vero vanj a 1174/ Prvi dodatak: POS LED ICE LEV I-ST RO SOV OG PRO PUS TA 1181 l Dru gi dodatak: IJA INS TIT UC ION ALN A HIP OK RIZ 11881 Treći dodatak: SUP LEM ENTAR NE EKO NO MIJ E 11951 Četvrti dodatak: »VR EM ENS KI« BAL KA NIZ AM i i reči 11971 Peti dodatak: Balk aniz am u shem

l Predgovor l

Alixl

Ideološki mehanizmi borbe >>protiv terorizma>izvor« koji u Altiserovom tekstu ne postoji, jeste sociologija. Kružnost interpelacije ima, naime, strukturu proročanstva koje se samo ispunjava, bar prema klasičnoj formulaciji u sociologiji,7 dok tradicija problematike seže daleko unatrag, sve do početaka sociologije po Dirkemu. Ova »treća linija« koju Altiser ne pominje, na koju možda ni ne pomišlja, ispostaviće se u nastavku naše rasprave zapravo kao najznačajnija, a verovatno teorijski i najproduktivnija. Za takvo čitanj e možemo da nađemo čvrstu osnovu u samom Altiserovom tekstu, bar u dve izričite teze: »1. teza: Ideologija predstavlja imaginaran odnos između individua i njihovih realnih egzistencijalnih uslova.«8 Gotovo bi moglo da se kaže da upravo ova formulacija »nedostaje« u staroj Dirkemovoj tezi o »kolektivnim predstavama«. To jest, »nedostaje« upravo na onaj karakterističan način koji tekstovin1a obezbeđuje produktivnost: u Dirkemovom tekstu, sve je tako »postavljeno« da se jedna

l6l

l Rastko Močnik l 3 teorije l

ovakva teza može uneti u tekst bez protivrečnosti, iako j e Dirkem ne unosi, pa do nje ne dolazi. Ipak, Dirkemova teza da individue primaju kolektivne predstave kroz rituale, da se kolektivne predstave reprodukuju u individualnoj psihi pojedinki i pojedinaca, kroz ritualne prakse, »sadrži« sva tri bitna Altiserova momenta: interpelaciju, imaginarnost i materijalnu egzistenciju ideologije. Naravno, Altiser nije tek preveo Dirkema na savremeniji govor. Time što je izraz »kolektivne predstave« zamenio izrazom »ideologija«, i time što je uveo niz novih koncepata, on je arhaičnom dirkemovskom govoru oduzeo mentalistički i spiritualistič­ ki prizvuk (taj prizvuk ga je teorijski sahranio pre no što je mogao da iole afirmiše svoje teorijske potencijale), a pogotovo je celokupnu problematiku umestio u drugo teorijsko polje, u polje istorijskog materijalizma. »2. teza: Ideologija ima materijalnu egzistenciju.« 9 Bilo bi suvišno upozoravati na Dirkemovu »društvenu či­ njenicu«, na njegovu »stvar« i na opšti ductus dirkemovske sociologije. Radije ćemo citirati još jednu Altiserovu reče­ nicu, u originalu i kurzivu: » ... ideologija (po sebi) nema spolj'ašnost, dok u isti mah (za nauku) i nij'e ništa drugo do spolj'ašnost.«10 Ako obratimo pažnju još i na to da, u toj vezi, Altiser dva puta koristi re č »ritual« 11 - ima ćemo Dirkema kakav je moguć krajem XX veka.12

B. Druga vezivna linija vodi hegelovskoj Anerkennung, središnjoj kategoriji na strateškom mestu Fenomenologije duha; B ona bi nam sasvim sigurno pomogla da shvatimo asimetričnost u strukturi interpelacije, njen učinak gospodarenja (i komplementarni učinak »sluganstva«, podređenosti 1 4). A

lO

ideologiji

l

Al7l

pomogla bi nam i u dešifrovanju Altiserovog razmatranja odnosa između Subjekta ideologije (velikim slovom) te interpeliranim i interpeliranom kao subjektom (malim slovom). Ta obrada je naime prema Altiserovim sopstvenim merilima »idealistična«, jer »neistorijske«, »transcendentalne«, »opšte« strukture ideološke interpelacije nije uspeo da poveže s (istorijskim, specifičnim) »realnim uslovima egzistencije« (što znači, s klasnom borbom), ni sa svagdašnjom »materijalnom egzistencijom«, (znači s praksama i institucijama), a naročito ne s »predstavljanjem imaginarnog odnosa« (ma šta Al tis er pod time mislio). Al tis er, dakle, tačno na tom mestu gde bi prehz mogao da bude logički moguć, pa i teorijski očekivan, nije uspeo da poveže »opšte, neistorijske, trans-istorijske« strukture ideologije s njenim pojedinačnim istorijskim efektima i načinima delovanja. Time se uhvatio u najbanalniju, najviše »publicističku« zamku, potvrdio je najtrivijalniju zamerku koja upravo za Altisera ne bi smela da važi, pao je u aporiju nemogućnosti konceptualizacije odnosa između »strukture i istorije«. A to mesto je, kao što je već rečeno, hegelovski topos. I o tome će u nastavku još biti reči, jer to je klasič­ ni žulj bezmalo svake teorije »društvene strukture«. Iz čita­ nja dirkemovske sociološke tradicije, iz pogleda na antropološku tradiciju 15 čak se nameće utisak da je to kamen o koji se sapliće svaka moguća konceptualizacija u terminima »društvene strukture«. Zato bismo želeli da skrenemo pažnju i na >>drugu liniju« na tom mestu.

e. Na »prvu liniju« upozorava Altiser sam: Mehanizmi »priznavanja, prepoznavanja« kod Frojda su identifikacioni

l 81

l Rastk o

Močnik

l 3 teorij e l

ogija treba da meha nizm i, i to se podu dara s idejo m da ideol ucion alizu »predstavlja« (uređuje, »materijalizuje«, tj. instit se prem a »reje) pojedinčeve i pojed inkin e imaginarne odno 6 kod Frojda alnim egzistencijalnim uslovima«.1 Međutim, u subjekta. A identifikacija deluje na nivo u »ja«, ne na nivo indiv idue kao kako bi onda ideologija mog la da interpelira cija »ja«? Još subjekte, ako im se obraća na nivo u identifika u 17 subjekte manj e bism o mogl i smatrati da ih interpelira još pone ku ako njiho vom »ja« dodaje, u najbo ljem slučaju, ovom mest u identifikaciju. - Kao što smo već najavili, na e, svrsishodzaustavićemo dalju obra du. Čini nam se, naim prvo kren enim da se držim o frojdovske »ortodoksije« i da za takvu ozi mo od identifikacije i meha nizam a »ja«. Razl materijalistrategiju su, pre svega: veza između istorijskog e su se kom na , zma i psihoanalize je klasični klizavi teren čak veomno gi već okliznuli te stoga treba biti kore ktan, form noj« »snaž u ma pedantan; dalje, sama Altiserova teza vodi u proulaciji već u horiz ontu istorijskog materijalizma u da razstanj u bili o blem e koje u ovom trenu tku ne bism sadrži Altiserešimo. Zato ćemo smanjiti zahte vnos t koju iti da inter rov poja m interpelacije, i za početak pretpostav >>ja«) iden pelacija deluje isključivo na nivo u (imaginarnih cije. tifikacija, a ne na simboličnoj ravni subjektiva a će­ Ako se ravn amo prem a toj pretpostavci, možd da su indiv imo i ustanoviti šta bi zapravo treba lo da znači fikaciju »kao due (za sada ćemo zane mari ti tajan stven u kvali ći ćemo subjekti«) »interpelirane u« neku ideologiju. Pomo ko uzgred, se pomoćnim tezam a koje Altiser uvod i neka mada su od odlučujućeg značaja: i »1. svaka praksa je moguća samo prek o ideologije unut ar nje;

·lO

ideolo gl.ji

l

'Alg i

subjekta 2. svaka ideol ogija je moguća samo prek o i za subjekte. «18

e i Šta bi trebalo da znači ova veza između praks .d l .. ?19 N aprosto ovo: za prak tikan te (među koje 1 eo oglje . ne »pacijente« ubraj amo kako aktiv ne »agente« tako i pasiv o je ideološki dela) praksa ima uvek neki smisao, a taj smisa n. U toj ve-ili, šire ali i u č enije, on je ideol oški posre dova prak tikov azi reč je, dakle, o smislu (društvenog) delanja, a, i o ponja, reč je o smislenosti i poim anju na strani agens ih«, to jest na imanju, shvatanju, interpelaciji na strani »drug va. strani sa-pr ipadn ica i sa-pr ipadn ika društ odič­ Ako stvari tako posta vimo , sačuvali smo »met altise u tak na individualistički« prist up, što je nuža n trenu »sastavili«), a rovsk om izvođenju Uer društ vo još nism o ni ost s tevrečn nismo ni rekli ništa što bi nas dove lo u proti o, stavili u zom o subjektu, koju smo, za sada i privr emen izbor iti emo mož ne zagradu (uvidevši, naim e, da s njom odmah). ogije U supro tnost i s teori jama koje pitan je ideol jaju sa staautomatski (a da toga često nisu ni svesne) razvi mo na stano novišta indiv idue koja dela i govo ri, mi staje ipadn ika druvište »pasivnog« posmatrača, adresata ili sa-pr isu, koja štva. Time se nism o ogrešili o Altis erov u prem - individua«: prob lemu prilazi na osov ini >>ideološki diskurs za početak, mi smo je samo potisli na pred -teor ijski nivo; , pa i to će­ ograničićemo se na odno s »diskurs - individua« a20. mo svesti na pitan je shvatanja poje dinih iskaz tiku; S jedn e strane, mi smo dakle suzili prob lema ideo se kojoj « viduu »indi se prvo samo na

usredsredićemo

razmatraće­ loški diskurs obraća. Za početak, ovaj prob lem postupaćemo mo čak još naivnije, takoreći »pred-teorijski«;

rw 1::1 [,j:

i

J

IO

J

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

kao da se individui obraća neka druga individua, kao da je reč o diskurzivnoj razmeni bez kvalifikacije. Prvo ćemo postupiti kao da ne znamo kakav je »diskurs« koji adresant šalje adresatu, jer u ovom trenutku stvarno ne znamo »Šta« bi trebalo da bude »ideologija«. Pokušaćemo tek da proizvedemo nužnost da taj naivni, trivijalni diskurs. svakidašnje komunikacije bude ideološki diskurs. Pravićemo se kao da ne znamo o čemu danas već i vrapci po teorijskim krovovima cvrkuću, kao da nam nije poznato daje »ideologija društveno vezivo«. Nismo se još popeli na krov, jer prvo treba da izradimo nekoliko konceptualnih merdevina. Međutim, uz sve ove rezerve uzgred smo ipak proširili problemsko polje, takođe u pravom altiserovskom duhu, jer naša premisa važi - kako za diskurse tako i za praksu, za reči i za dela. Istini za volju, teoriju ćemo bar na početku razvijati samo u oblasti govora, odnosno, što ovde nije samo pomodni dodatak, u oblasti govornog dela, i već unapred treba da bude jasno da dedukcije mutatis mutandis važe za sve vrste dela. Prema tome, naše prvo pitanje je pitanje interpelacije.

l

Ima li ideologija uopšte ikakvu egzistenciju? l U prvom redu treba ~a se uverimo da uistinu »postoji« neko »polje« događaja, učinaka, čijom se obradom može proizvesti »predmet« koji bismo želeli da proučavamo.2 1 To polje Altiser opisuje ovako: » ... ideologija (po sebi) nema spoljašnost, a istovremeno (za nauku) i nije ništa- drugo do spoljašnost. «22 Postoji li, dakle, nešto što samo za sebe, posmatrano »iz nutrašnjosti«, nema »spoljašnost«- a što za teoriju jeste »spoljašnost« (dakle moguć predmet spoznaje)? Ako bi-

l O ideologiji l

'Alni

smo da anticipiramo, mogli bismo da kažemo još radikalnije: nešto što je sa stanovišta teorije »spoljno« u odnosu na onu instancu sa čijeg stanovišta »nema spoljašnosti«. »Postojanje« nečeg takvog možemo da pokažemo na sledećem primeru. 23 Slovenački jezik poput mnogih jezika ima mogućnost da »prepozicijsku usmerenost« izražava ili zavisnom rečenicom »da ... « ili prepozicijskom vezom. Tako, možemo reći: »uveren/a sam da ... « ili »uveren/a sam u ... «, »sumnjam da ... «, ili »sumnjam u ... «; »verujem da ... «, ili »verujem u ... « itd. Stilske vrednosti različitih iskaza nisu iste, mogu da se razlikuju i nijanse značenja, ali ipak se, bar u načelu, usmerenost rečenice, izražena prepozicijskom vezom, može izraziti i »da« rečeni­ com. Pogledajmo nekoliko primera i videćemo da je stvar vrlo zabavna: (1) Verujem u Boga. Verujem da Bog postoji. (2) Verujem u demokratiju. Verujem da demokratija ima blagotvorno dejstvo koje joj se najčešće pripisuje. (3) Verujem u drugarstvo. Verujem da je drugarstvo jedna od prvih vrednosti: j edna od prvih vrlina; nešto na šta se možemo osloniti; nešto za šta (se) vredi žrtvovati; ... (4) Verujem u istinu. Verujem da istina na kraju uvek izlazi na videlo; da je bolje govoriti istinu nego prikrivati je; da će istina po bediti; da se za istinu vredi boriti; ... Kako vidimo, ne postoji nikakva unapred određena »shema« kako da prepozicijsku vezu proširimo u rečenicu s »da«. Svi iskazi s prepozicijom napravljeni su po istom ka-

l I2 l

l Rastko Močnik l

3 teorije

l

lupu, dok se rečenice s »da« i te kako razlikuju. Pa ipak, upravo rečenice s »da« široko razvijaju to što rečenice s predlogom kazuju zgusnuto; zavisne rečenice zapravo kazuju kako treba »razumeti« sažetije iskaze, izražene s predlogom. Međutim, već i prepozicijske iskaze jako dobro razumemo, i obično nema potrebe da se koristimo parafrazama. Prema tome, prepozicijsku vezu razumemo iako sama po sebi ne daje zadovoljavajuće podatke. A to je moguće jedino kada u interpretaciji prepozicijske veze već unapred znamo šta je to što bi trebalo da bude predmet verovanja u vezi s imenicom u prepozicijskom iskazu. Govoreći o »Bogu« znamo da je reč o njegovoj egzistenciji; postojanju; govoreći o »demokratiji« znamo da je reč o efektima. Ako bi glagol prepozicijskog usmerenja bio »uzdam se«, tada u slučaju »Boga« ne bi bila reč o postojanju, već, recimo, o »Božjem proviđenju«, dok bi u slučaju »demokratije« i dalje bila reč o učincima, iako više emfatično nego što je to slučaj kod iskaza verovanja. U govoru stare retorike, mogli bismo da kažemo da nekako automatski, bez posebnog naprezanja, prepoznajemo topos na koji se izraz s prepozicijskom vezom »poziva«, iz kojeg crpe smisao. Taj topos je zajednički, opšti, on~e locus kommunis, koinos topos. Dakle, on je »izvan« nas, 1zvan interpreta; i u odnosu na besednika ili besednicu je »spolja«, pa govornik vrlo lako može da pretpostavi da ćemo iskaz, uprkos nedostatnosti podataka, bez teškoća razumeti. . Opšte mesto je prema tome »izvan« onih s kojima se komunicira, dok u isti mah za njih ne postoji alternativa, dakle nema »spoljašnosti«: kazivanje i razumevanje se odvijaju u neproblematičnoj samo-razumljivosti. To je utoliko neobičnije u slučaju iskaza kod kojih dolazi u ob-

lO

ideologiji

l

'A l 13\

zir više opštih mesta istovremeno (npr. naši iskazi 3 i 4): tu se, doduše, mogu predlagati alternativne interpretacije, ali njihov horizont je već unapred određen - upravo brojem mesta koja dopuštaju izbor. Čak i da interpret pogreši i »izabere« topos koji ne odgovara besednikovoj i besedniči­ noj nameri, nesporazum nije koban, nesporazuma zapravo i nema. Interpret u nastavku lako ispravlja »grešku«- a moguće je i da besednik ili besednica prošire, prilagode svoju intenciju. Smatram daje na osnovu ovih primerajasno da postoji horizont koji je »izvan« onih s kojima se komunicira, i to takav koji za njih »nema spoljašnost«. Opšta mesta su pravi primer na kojem se to najlakše predočava. A upravo iz tog razloga najupečatljivije upozoravaju na jednu drugu teškoću koju naša teorija treba da say;la,da- i o kojoj, začu­ do, Altiser uopšte ne govori. Raz~otrićemo sada ovu »drugu teškoću«. Dokazujući da postoji područje događaja, učinaka i .pojava, u kome bismo mogli da izgradimo predmet saznanja u skladu sa zahtevima koji bi, prema Altiserovmn izvođenju, omogućivali teoriju ideologije, mi smo svoje »spoznajno polje« potajno već uspostavili i bar donekle strukturisali. Sastavili smo ga po obrascu koji je u žargonu pozn~t. kao »hermeneutički krug«. Opšta mesta su opšta za one koji ih prihvataju, koji pripadaju društvenoj zajednici u kojoj ovi topoi važe, i u kojoj važe kao »opšti«. Oni su za pripadnike i pripadnice društva samo-razumljivi, automatski se pokreću u komunikaciji i deluju nenametljivo i glatko. Ali to takođe znači da onome ko tom društvu ne pripada, ova mesta ne bi bila samo-razumljiva, ne bi delovala po sebi i do njih se ne bi dolazilo uz toliku saglasnost. Da li na osno-

l Rastko Močnik l 3 teorije l

vu toga treba da zaključimo da je, bar u načelu, svaka komunikacija zatvorena u »topičko društvo«, da se ograniča­ va na pripadnike takve zajednice - ali da je za one spolja, za »autsajdere« zatvorena, omeđena, pa čak i nepristupačna, hermetična? To je pitanje u poslednje vreme jako izoštreno, na dnevni red ga je stavlja, pre svega, američka kulturna antropologija24, a izazovno je zato što vodi u kulturni relativizam i podriva pretpostavk u o »ljudskim univerzalijama« u koje intuitivno verujemo i koje su nam prirasle za srce još iz niza drugih razloga - i za koje nas upravo kulturni relativizam ubeđuje da su kulturno određene, ograničene, da su tek »zapadnjačke« vrednosti koje nemamo pravo nametati drugima. Ako teoriju utemeljimo na takvim premisama, mi smo je, prema ovim teorijama, zasnovali na ideološkoj osnovi, na zapadnjačkom kulturno relativnom vrednosnom modelu. Nama koji želimo da razvijemo teoriju ideologije, ova vrsta relativizma je naročito opasna jer nam preti da ostanemo bez predmeta, da će nam se predmet raspasti pre no što ga sastavimo. Naime, prema jednoj od osnovnih pretpostavk i svake teorije ideologije, u istom društvu deluju različite ideologije: ako bismo prihvatili tezu kulturnog relativizma, onda bi nam se u svakoj »kulturi« zasebno, »iznutra«, isprečila ista destruktivna prepreka koju kulturni relativisti postavljaju samo između različitih kultura. Za nas je, dakle, pitanje mnogo dramatičnije: kulturni relativisti su ubeđeni da su pojedinačne »kulture« srazmerno homogeni »paketi«; a mi ni taj »paket« ne bismo bili u stanju »upakovati«. Ono što, prema kulturnim relativistima, tobože definitivno razdvaja jednu kulturu od druge, prema našem mišljenju iznutra bi nagrizala svaku kulturu posebno.

lO

ideologiji

l

':A l I5 l

Pokušaćemo

u nastavku da pokažemo kako je upravo ova opasnost nerazumeva nja, ili čak suštinskog nesporazuma, razlog za društvenu konstrukciju velikih »zgrada« koje neki nazivaju »kulturama«. 25 Istovremeno , pokušaće­ mo da pokažemo i da do nesporazum a i sličnih teškoća dolazi retko - i to ne samo na horizontu pojedinih kultura, već i između različitih kultura. Ukratko, pokušaćemo da pokažemo sledeće: iako za razumevanj e među ljudima ne postoje neposredno vidljivi razlozi, mi se, uglavnom, ipak razumemo. Do ovog optimističkog zaključka ne dolazimo eventualnim razvodnjava njem izazovne teze kulturnog relativizma, već upravo suprotno, time što je zaoštravamo . Kulturni relativizam je skeptičan u pogledu mogućnosti za komunicira nje između različitih kultura; teorija ideologije nas, dalje, ispunjava sumnjom da se može komunicira ti u okviru pojedinačnih kultura jer (ili: ako; ili: ukoliko) u svakoj kulturi istovremeno postoje različite ideologije. Prvi korak iz nevolje učinićemo tako što ćemo sumnju dovesti do kraja: naime, u svakom pojedinačnom činu komunikacije moguće je sasvim opravdano sumnjati hoće li se uče­ snici u procesu komunikaci je uopšte sporazumeti .26 Kulturni relativizam je relativno nova dosetka27, ali problem na koji pruža odgovor, u izvesnom smislu, je star problem28. U klasičnom obliku predstavio ga je analitički filozofKvaj n (Quine). U dimenziji koja nas zanima, i krajnje pojednostav ljeno, problem možemo da predstavimo na sledeći način. 29

l

Konceptua lne sheme

. Jezik, kako kaže ova teorija, čine izrazi koji se odnose na neki izvanjezički predmet, dakle

l r6 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

referencija lni izrazi; i izrazi koji označavaju osobine predmeta pa ih, tako, prema osobinam a razvrstavaju u klase, i to su predikati. Ako kažemo da je predmet a >>krupan«, »crven« i »okrugao«, time smo od svih predmeta ovoga sveta »izdvojili« jedan, naime predmet a (recimo da je a jabuka), i svrstali ga u tri klase - u klasu krupnih predmeta, u klasu rumenih predmeta i u klasu okruglih predmeta; međutim, rekli smo i više - naime da a postoji u preseku sve ove tri klase istovreme no jer ima sve tri osobine koje ove klase uspostavljaju. Možemo da nastavimo da svrstavamo a u razne klase (predmet je »sladak«, a uz to je »plod«; spada u podklasu »plodova koji uspevaju u našim krajevima«, dalje, u pod-klasu »plodova koji sazrevaju u jesen« itd. Zamislimo sad govornu zajednicu koja je mala i samodovo ljna i ne zna da postoje drugačija podneblja , drugačije drveće i daleki plodovi. U rečniku takve govorne zajednice, ne postoji predikat >>plod koji uspeva u našim krajevima« jer u njenom duhovnom horizontu ne postoje drugi krajevi, te ni oznaka »naši« nema nikakvog smisla. Zamislim o da u tu zajednicu dođe stranac koji je već video drgačije voćnjake i okusio drukčije plodove- pa zato ima drukčiju »konceptualnu shem.u«, takvu u kojoj postoje predikati za voćarske razlike: neće ga razumeti, a i on će imati teškoća da razume njih. Doda li se ili oduzme neki od predikata, uzdrma se celokupna »konceptu alna shema«, jer možemo da pretpostavimo da su konceptua lne sheme same po sebi konzistentne, to jest da su »zaokužene« i »spojene«. Kvajn, istina, navodi ovako egzotične primere, ali teškoće mogu da se pojave već mnogo bliže. Šta ako mi se kaže da je neka jabuka »kasna sorta«?30. Ako se ne razumem u voćarstvo shvatiću, doduše, da sazreva kasnije nego

l O ideologrji l

':k l 171

druge, »normalne« sorte- ali šta je to što treba da važi kao normalno ? Sve je to još složenije ako se razumem u jabuke, a dolazim iz krajeva gde sija drukčije sunce i jabuke sazrevaju u drugo doba godine: ako ne budem uzimao u obzir »kulturnu razliku« (»kulturnu« razliku čak u oba znače­ nja: u značenju poljoprivr edne kulture i u značenju misaone kulture) mogu da se uhvatim u sistematski nesporazum. Upravo mogućnost sistematsk og nesporazu ma ističe Kvajn: do nj ega dolazi u okolnostim a koj e učesnici smatraju »idealnim« - onda kada su i zato što su njihove konceptua lne sheme konzisten tne i unutrašnje koherentn e i kada smatraju da imaju potpunu informaci ju. Prema Kvajnu, do ovih teškoća dolazi pri prevođe­ nju na druge jezike. 31 Donald Davidson (Davidson) je polemisao protiv same ideje »konceptu alne sheme«32 - i međukorak u njegovoj kritici je upravo senzacionalan: pokazao je da do teškoća koje opisuje K vajn, dolazi i prilikom komuniciranja u okviru istog jezika. U svakoj komunika ciji su, naime, u igri »verovanja u pozadini« (background beliefs), dakle »konceptu alne sheme«, i ta se verovanja kod učesnika u komunici raju nužno ne »poklapaju«, najčešće se čak i razlikuju. Davidson ovo pitanje rešava tako što postulira postojanje fonda, riznice verovanja koja su shared, trivial and true, zajednička, trivijalna i istinita. Polazeći od ovih zajedničkih »trivijalnih« verovanja mogu se onda dokučiti odstupanja kod sofisticiranijih i možda egzotičnih verovanja , ali ona ne predstavljaju problem jer učesnici u komunika ciji poseduju čvrstu zajedničku osnovu. Njihovo postojanje Davidson utemeljuj e metafizičkim argument om da se ne može zamisliti suprotna situacija: naime, situacija da ljudske zajednice žive u »masovnoj zabludi«, na osnovu neisti-

l r8 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

nitih verovanja u pozadini; isto tako se ne može zamisliti zajednica čiji pripadnici i pripadnice ne prihvataju bar neka zajednička osnovna verovanja; upravo iz ova dva razloga ova zajednička istinita verovanja jesu »trivijalna«. U daljoj raspravi, polazićemo od pretpostavke da se različite ideologije mogu do neke mere predstaviti različi­ tim pojmovnim, konceptualnin1 shematna. Pokušaćemo istovremeno da pokažemo da razlike u pojmovnim mrežama, kojima različite grupe organizuju svet, nisu prepreka za komuniciranje preko granica takvih grupa. Stalo nam je pre svega do ovog drugog, do zaključka; premisa o pojmovnim obrascima, iz koje ćemo pokušati da izvedemo svoj zaključak, jeste do izvesne mere problematična, i svakako se može kritikovati. Ipak, nalazim da se može braniti odluka da smo ovu premisu izabrali za polazište: naime, zadatak smo time pre otežali nego olakšali. U dokazivanju zaključka koji bismo hteli da izvedemo, moraćemo da obradimo niz teorijskih pojmova - i upravo ova teorijska radionica je, bar mi se tako čini, najvredniji doprinos ove knjige. Konačno, ni zaključak ni većina koncepata koje ćemo predložiti ne zavise, u potpunosti, od polazne premise: nju možemo koristiti kao rubni, kao granični primer, kao onu krajnost koja obezbeđuje da zaključak važi i u drugim primerima, ako već važi u tom, po sebe, izrazito nepovoljnom primeru. No, prvo treba da pokažemo zašto Kvajnova, inače dramatična i intelektualno izazovna, hipoteza ne stoji. Jedan od pokazatelja da u njoj nešto škripi već je to što se vrlo teško nalaze stvarni primeri koji bi je ilustrovali. K vajn u knjizi operiše iztnišljenim primerima. Davidson ne mora ni da ih traži jer Kvajna pobija načelno. Kvajn polazi od pretpostavke da »značenje« sadrže jezički segmenti od ko-

l O ideologiji l

*-l rgl

jih su sastavljene rečenice. On zapravo polazi od hipoteze koja se u Žargonu naziva »teorija građevinskih blokova« (building-block theory); značenje jezičkog izraza gradi se tako što se jedan segment značenja slaže na drugi. Prema Davidsonovoj teoriji, međutim, značenje sadrže iskazi (utterances), znači istorijski iskazi rečenica (sentences), to jest sređenih nizova u nekom jeziku. I ovde ćemo se složiti s Davidsonovom tezom. Ipak, odstupićemo od Davidsona jedan korak unazad i potruditi se da nađemo neki primer koji bi odgovarao Kvajnovoj teoriji. Pokazaćemo na dva primera da situacija koju opisuje Kvajn nema posledice koje on očekuje. U prvom primeru, reč je o prevodu s jednog na drugi jezik u okolnostima koje odgovaraju okolnostima Kvajnovog »radikalnog prevoda«; drugi primer se ograničava na jedan (i to maternji) jezik i dokazuje još jaču tezu: naime da učesnici u komuniciranju ne treba da poznaju »Značenje« pojedinih jezičkih segmenata da bi ih ipak uspešno koristili i razumeli.

1. primer: »naestogodišnjak« Engleska reč »teen-ager« na slovenački je zgodno prevedena kao »najstnik, najstnica«) (»naestogodišnjak, naestogodišnjakinja«). Reč je zbirna imenica, to jest, sa logič­ kog stanovišta predikat koji označava grupu ljudskih bića u godinama sazrevanja. Osnovni element pri tvorenju reči je sufiks broja kojim se povlače granice godina rane mladosti. Na engleskom jeziku, ovaj sufiks je -teen: njime se tvore brojevi od »thirteen«, trinaest, do >mineteen«, devetnaest. Na slovenačkom postoji odgovarajući sufiks -najst: imaju ga brojevi od »enajst« Gedanaest) do »devetnajst« (devetnaest). Čitalac i čitatelj ka već su mogli da primete u čemu je »kva-

l

20

l

l Rastko Močnik l 3 teorije l

ka«: grupe se ne poklapaju. Kad je engleski jezik u pitanju, u grupu spadaju mladi ljudi između trinaeste i devetnaeste godine, na slovenačkom, ovaj predikat obuhvata osobe između jedanaeste i devetnaeste godine. U žargonu: ekstenzija engleskog predikta je uža od ekstenzije slovenačkog predikta. Kvajn očekuje da će u takvoj situaciji doći do nesporazuma, do nekakve interkulturne katastrofe: međutim, ne dešava se ništa slično. Prevođenje teče sasvim glatko, i nikome ne pada na pamet da špekuliše kako omladina u Sloveniji doduše brže sazreva, ali ipak ostaje u pubertetu do iste godine kao i u Engleskoj. Jezički iskaz se upotrebom često emancipuje od etimologije, a i logika govora je površnija od logike logičara.

2. primer: »klen« 33 Slovenački pridev »klen, -a, -o« jedan je od onih izraza koji pričinjavaju radost dobrim govornicima i zadaju muke logičarima. Besednici klenog slovenačkog jezika uživaju u toj reči jer je sama po sebi klena; logičare muči iz istog razloga - jer je element u klasi koju kao predikat označava.

Stilske i logičke osobine izraza dovoljno su očigled­ ne - ali šta ta reč zapravo znači? Standardni načini za utvrđivanje značenja reči su distribucija i, kao pomoćno sredstvo, etimologija. Distribucija reči »klen« iznenađujuće je uska, ali utoliko oštrija. Slovenački pravopis iz 1962. godine navodi sledeće primere: »kleno žito«, »klen rod«, »klen stil«. Iz ove distribucije zapravo se ne može tačno izvesti značenje, ali može se pretpostaviti da ovaj izraz znači nešto dobro, čak vrlo dobro, odlično. Predstavlja, dakle, neku belinu na

,lO

ideologiji

l

'A l21

J

vrhu pozitivne senuntičke lestvice. Ali, budimo oprezn1: izraz se koristi u tri registra, a ti registri nisu nin1alo nevini. »Pšenica«: materijalno bogatstvo, ekonomske strukture; »rod«: srodstvene strukture; »stil«: komunikacione strukture. Reč se distribuiše preko tri registra, za koje Levi-Stros (Levi-Strauss) kaže da su osnovni registri ili kružni tokovi u svakom društvu: razmena dobara, razme na žena3 4, razmena reči. Ona obeležava ono najbolje što se može istisnuti iz ekonomskih, srodstvenih i simboličnih struktura: ono čime se te strukture pune i ispunjavaju, obeležava njihov telos i njihovu totalizaciju. Nije čudno što je izraz senuntič­ ki prazan: obeležava dopunjavanje i ispunjavanje sistema u kojima može da se pojavljuje, označava ono »ništa« koje tim sistemima treba pridodati da bi postali celi, puni i dopunjeni. Označava ono što se u Melaneziji i u antropologiji naziva 111ana. 35 Označava samoniklu veličanstvenost prirode (»pŠenica«), plemenitu moć kulture (»stil«) i tajanstvenu snagu onoga što prelazi liniju koja razdvaja prirodu od kulture, sva blaga harmoničnih spajanja i njihovog plemenitog ploda (»rod«). Ni etin1ologija nas ne ostavlja na cedilu. Pruža nam dve mogućnosti. Ili reč potiče od korena »kliti« i »kaliti«; ili od romanske reči »aciale«, »jeklo«.36 »Izgleda«, piše Bezlaj »da je u slovenačkom jeziku došlo do mešanja između naše reči ćklen, oklenć koju povezujemo sa staroslovenskim ćk (vidi kliti) i reči ćjeklen, ocelnć koja dolazi od ćacialeć«. Do »mešanja«, do kontakta između prirode i kulture došlo je na pravom mestu: na mestu moći prirodnog klijanja i če­ lične snage kulture. Učesnici u komuniciranju ne moraju da znaju ništa od svega toga; samo dejstvo izraza, njegovi učinci, pouzda-

l 22 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

no će ih navoditi na ispravnu upotrebu, ispravno razumevanje. Korišćenje i razumevanje mogući su, iako »znače­ nje« pojedinih segmenata možda i nije jasno, iz razloga što ni korišćenje ni razumevanje ne zavise od »značenja« pojedinog segmenta. Ako značenje pripisujemo iskazima, a ne pojedinim segmentima niti nizovima segmenata koje niko ne bi izrekao (ili: »pre« no što bi ih izrekao), tj. rečenica­ ma, ovi problemi se uopšte ne ispoljavaju. Evo šta je razlog. Ako bismo polazili od rečenice, dakle od povezanog niza segmenata na nekom jeziku, mogli bismo da se pomognemo gramatikom ili rečnikom. Što se tiče rečnika, uverili smo se da nam ne daje dovoljno objašnjenje: već o reči »klen« nije nan1 rekao bogzna šta, a o metafori baš ništa. Pa ni gramatika nam ne kaže mnogo: recimo da nam pomaže da prepoznamo »dobro sklopljen niz«; najzad, čak i to je već napuštena pedanterija jer razumemo i iskaze koji prema pravilima književne gramatike nisu »ispravni« -i to ne zato što bismo na njima hteli da se divimo nekom »anakolutu«; razumemo, takođe, one iskaze koje čini samo jedan izraz- i to ne zato što smo sposobni da ih »iskonstrU:išemo« kao »eliptične rečenice«. Setimo se još i takozvanih »dvosmislenih« rečenica. Čomski (Chomsky) kaže da se mogu analizirati pomoću dva različita niza transformacija; njihova gramatička struktura je, dakle, dvostruka. A kako znamo da imaju dvostruku gramatičku strukturu? Po tome što su dvosmisleni. Ali, kako znamo da su dvosmisleni? Tako što pitamo govornika-slušaoca na maternjem jeziku (native speaker-hearer). A kako on prepoznaje dvosmislenost?37 Očito nam je za ovaj svakodnevni posao potrebna čvršća teorija koja se neće oslanjati samo na gramatiku i rečnik.

l O ideologiji l

Al23l

Ako bismo, dakle, polazili od pojedinačnih segmenata, mogli bismo da se pomognemo jedino rečnikon1, što ne bi bilo dovoljno ni za poj edina čne segmente ni za ce o niz. Ako bismo polazili od rečenica, mogli bismo da se pomognemo rečnikom i granutikom, ali oboje zajedno bili bi nam nedovoljni. Potrebno nam je šire polje, tražimo više elemenata. Jedan element smo već uveli: konceptualne sheme ili verovanja u pozadini, pozadine verovanja. Oni ne postoje ni u gramatici ni u rečniku. Pokušali smo da ih smestimo u »kulturu«, ali smo za nju utvrdili da je pomalo sumnjiv epistemološki postulat. Bićemo stoga oprezniji, zapravo skromniji. Kažimo, dakle, da verovanja u pozadini ulaze u igru prilikom komunikacionog događaja_38 A šta je najmanji kon1unikacioni događaj? Kada, recimo, neko nekome nešto kaže. Kada, dakle, izgovorivši rečenicu izgovori (sređen) niz segmenata na nekom jeziku. A to je upravo iskaz: »istorijski« nastup rečenice, niza segmenata, dakle »događaj« kada neki konkretni govornik ili govornica obraćajući se nekoj konkretnoj osobi u nekom konkretnom trenutku nešto kažu. Ali, ovin1 »događajem« stvara se još nešto: stvara se situacija iskazivanja. 39 Prema tome, kad imamo iskaz i situaciju iskaza s verovanjem u pozadini, tada, verujem, raspolažemo s dovoljno elemenata da nešto razumemo. Najzad, to je svakidašnje iskustvo. Trivijalno i banalno iskustvo, i preostaje nam samo da ga teorijski objasnimo.

l Teorija ideologije: teorija interpretacije obzir da

ćemo

se i te kako lako

naći

Treba uzeti u u ćorsokaku budemo

l Rastko Močnik l 3 teorije l

li neoprezno pohitali u naznačenom pravcu. Nevolja može da nas snađe kako na strani situacije tako i na strani verovanja u pozadini. Govoreći o situaciji, teškoća je u ovome: među elementima koji je uspostavljaju, nalazi se i iskaz koji želimo da razumemo. Trebalo bi da iskaz razumen1o iz situacije; treba, dakle, prvo da razumemo situaciju kako bismo mogli da razumemo iskaz. Ali, u stvaranju situacije učestvuje i sam iskaz; ako želimo da razumemo situaciju, trebalo bi da prethodno razun1emo iskaz. Našli smo se u začaranom krugu: iskaz razun1emo na osnovu situacije, a situaciju razumemo na osnovu iskaza. Govoreći o verovanju u pozadini teškoća je u ovome. Prihvatili smo Davidsonovu tezu da su verovanja koja su značajna za komuniciranje, »trivijalna i zajednička« (što se tiče njihove istinitosti, o tome bar zasad ne treba da vodimo računa)40. Koristeći naš rečnik, rekli bismo da verovanja pripadaju zajednici, koju »održavaju na okupu«, i da pojedinac i pojedinka veruju u njih kao pripadnici zajednice; u odnosu na individualnog pripadnika i pripadnicu zajednice verovanja su, prema tome, »spoljna«. U isti mah, ona su sama po sebi razumljiva i automatska: pokreću se sama od sebe, kao nešto što potpuno nepatvoreno i »interno« pripada pojedincu i pojedinki. Opisali smo situaciju kada je individua već uspešno interpelirana u ideologiju. No kako smo ranije rekli, naime da su verovanja u pozadini, dakle ideologija, uslov za razumevanje, moramo da se suočimo sa sledećim pitanjem: da li onda pojedinac i pojedinka »razumeju« jedino iskaze, izrečene unutar horizonta ideologije u koju su interpelirani, dok druge razumeju san1o sa stanovišta ove ideologije, dakle možda i »pogrešno«, drukčije ne-

, 1

O ideologiji

l

Al25l

go što su bili izrečeni, mišljeni? Da li, prema tome, komuniciranje može da bude uspešno samo u horizontu iste ideologije? Jesmo li se doveli u situaciju koja je još mnogo gora od »kulturnog relativizma«, jesmo li se doveli u situaciju ideološkog autizma? U skladu s našim metodološkim postupkom uvek biramo najnepovoljniju hipotezu. Krajnju, rubnu hipotezu »koja nam obezbeđuje da će naša izvođenja važiti i za sve druge manje drastične mogućnosti ako važe za odabrano radikalno polazište. Ovim izborom postupak zapravo sebi činimo lakšim, jer se obe radikalne hipoteze (hipoteza o »začaranom krugu« situacije iskaza i hipoteza o »ideološkom autizmu«) uzajamno isključuju. Ako, naime, važi hipoteza o »ideološkom autizmu«, onda se situacija iskazivanja ne može zatvoriti u »začarani krug«: postoji, naime, nešto spolja na šta se transakcije iskazivanja »odnose«, nešto što ih »izvana« podržava, nešto na šta se oslanjaju postupci iskazivanja i iz čega crpu postupci interpretacije. Ako pak važi hipoteza o »iskazivačkom krugu«, onda ne može da stoji hipoteza o »ideološkom autizmu«: situacija iskazivanja je u tom slučaju nekakva creatio ex nihilo, stvaranje ni iz čega, koja sama iz sebe proizvodi uslove svoje mogućnosti, znači i uslove razumevanja. Nije to verbalna gimnastika: ako iskaz ili niz iskaza uspostavljaju situaciju iskazivanja, onda postavljaju i mesto odakle se iskaz ili niz mogu razumeti i, kao što možemo da pretpostavimo, time uspostavljaju i adresata- to jest individuu kojoj se obraćaju »smeštaju« na to proizvedeno mesto interpretacije. Situacija je sad zapravo paradoksalna: nijedna od ovih hipoteza nije nam po volji, ali biće dovoljno da saču-

l 26 l

l Rastko Močnik l 3 teorije l

vamo jednu otarasivši se druge. U svakom slučaju, ne moramo da se opredelimo koja je »m.anje« zlo. Pokazaćemo, naime, da ne stoji nijedna od hipoteza. Jer, obe polaze od pretpostavke koja im je zajednička. Tako, ova zajednička pretpostavka omogućuje svaku hipotezu zasebno kao njihovu aporičnu dilemu u kojoj ćemo se izgubiti ako hipoteze postavimo zajedno. Stoga je najjednostavnije da napadnemo samu pretpostavku koja je obema hipotezama zajednička: naime, dvostruku pretpostavku o »interpelaciji i subjektivaciji«. Ova pretpostavka govori dve stvari: prvo da je uspešna interpelacija u jednu ili drugu ideologiju uslov za sporazumevanje, za komunikaciju; i dalje, da je interpelacija mehanizam subjektivacije. Pokazaćemo: prvo, da interpeliranost u neku ideologiju nije uslov za razumevanje iskaza, izrečenih u horizontu te ideologije; dalje, da je uslov za razumevanje neka posebna identifikacija onoga i one kojima se ob~a~amo; najzad: da su mehanizmi identifikacije dovoljni da objasne i interpelaciju, pod uslovom da ih odgovarajuće raščlanimo dopunskim konceptualnim mehanizmom.

l

Unutrašnja di~anca i slo boda govora

l

Kako hipoteza o »ideološkom autizmu« (komuniciranje je moguće samo u istom ideološkom horizontu) tako i hipoteza o »začaranom iskazivačkom krugu« (komunikacija uopšte nije moguća: ako hoćemo da razumemo iskaz, treba prvo da razumemo situaciju iskazivanja, a nju ne možemo da razumemo ako prethodno nismo razumeli iskaz) dovode nas u ćorsokak jer nam unapred podmeću poimanje prema kojem bi »ele-

l O ideologiji l

Al27l

menti komunikacije« (situacija, iskaz, verovanje u pozadini) trebalo da budu međusobno nezavisni. A to ne stoji: iskaz je sposoban da sam »proizvede« svoje (relevantno) verovanje u pozadini, iz kojeg se može razumeti i situacija; s druge strane, iskaz je sposoban da na osnovu istog verovanja u pozadini »proizvede« različite vrste situacija. Prema tome, komunikacijski elementi zavise jedan od drugog, jedan drugog artikulišu- i upravo iz ovog razloga, obično je dovoljno da »držimo« jedan da bismo dosegli i druga dva. Pokazaćemo to prvo na nivou intuicije; pokazaćemo da se »ista« situacija iskazivanja može proizvesti na osnovu različitih verovanja u pozadini; i da se »istim« verovanjem u pozadini mogu proizvesti različiti učinci situacije. To nam na prvi pogled komplikuje zadatak jer unosi opasnu »neodređenost« u polje u koje nastojimo uneti nešto analitičke pouzdanosti. A polj e može da nam se učini »neodređeno« i neodrediva samo ako komunikacijske elemente zamišljamo kao poređane cepanice, krute i tvrde, »drveno« naslagane jedne na druge. Ako, pak, ne sledimo pretpostavku cepanica, ako, naprotiv, zamislimo da su elementi međusobno uklopljeni, povezani41, isprepleteni, moći ćemo teoriju postaviti tako da će u njoj biti i mesta za promišljanje komunikacijskog stvaralaštva čime se, najzad, svakog dana susrećemo. Navodna »neodređenost« zapravo nam olakšava zadatak jer pokazuje da odnosi između komunikacionih elemenata nisu statički i mehanički već dinamični i »organski«. Ako opet anticipiramo, mogli bismo kazati ovako: svi komunikacioni elementi su intersubjektivnog karaktera, zato se za njih lepi nešto »protejsko«, promenljivo, ali upravo zato je sam komunikacioni događaj »produktivan«, tokom odvijanja proizvodi svoje sop-

l Rastko Močnik l 3 teorije l

stvene uslove mogućnosti- a kako su ti uslovi intersubjektivni učinci, oni su dostupni učesnicima u komunikaciji. Za intuitivni uvod pozabavićemo se s dva para »Šala« (frojdovski Witz): njihovi mehanizmi su »u parovimajedna'ki«, dok se učinci kod svakog para sistematski razlikuju.

l

i :l l

1. primer: ista situacija) različita verovanja u pozadini Kod prvog para42 »komunikaciona situacija« je u oba slučaja ista: odbijanje, zafrkantski odgovor. I mehanizam je vrlo sličan. Ali verovanje u pozadini, spontana metafizika, razlikuju se. Pastor želi da sačuva nezadovoljnog američkog seljaka od grešnih misli i bezbožnih reči: Bolje budi zahvalan dragom Bogu, koji ti je dao zemlju.«- »Da ste samo videli u kakvom je stanju bila kada mi ju je predao!« Jevrejski krojač mesecima nije sašio poručene pantalone, i kad ih je kroz pola godine konačno doneo naručiocu, ovaj mu prigovori: Bog je za šest dana stvorio ceo svet, a tebi je za bedne pantalone trebalo šest meseci!« »Jeste, ali pogledajte samo kakve su ove pantalone - a ka, kav je svet! « Prvi vic deluje na pozadini »protestantske etike« korektne razmene, poštenog ugovora i heroizma produktivnog rada koji m.enja svet. Drugi, pak, na pozadini rezignirane ironije progonjenog naroda. 43 Pa ipak, ne treba da rl.t da bi se konzumirao prvi vic, kao što ni se bude pro+·,ostup•Ra samo pripadnicima jevrejske šaljivost drug(.t:; vere. Naprotiv: 'po . . ainjanje pastora u prvom i versko-etničke pripadnosti šnajdera u drugom slučaju treba samo da pojačaju humoristički učinak - ali vicevi bi funkcionisali i bez toga. Na kraju krajeva, sasvim je svejedno kojoj naciji

·l O

ideologiji

l

i veri, i da li uopšte bilo kojoj, pripadaju ko se smeje.

Al2gl

pripovedač

i onaj

2. primer: isto verovanje u pozadini) različiti učinci situacije Dva prijatelja šetaju ulicom, jednog od njih napadne pas koji glasno laje. Drugi prijatelj ga smiruje: »Pas koji laje ne ujeda!« - »Znam, ali da li to zna i ovaj pas?« Psihijatri su posle dugog lečenja, primenjujući sve naučne metode, izlečili bolesnika koji je zamišljao da je zrno pšenice. J edan od lekara koji su ga le čili ponosno ga isprati do izlaza a izle čeni pacijent ohrabrena odlazi u svet. Kad, evo ga kako se kroz nekoliko minuta trčeći vraća: »Na putu stoji petao!«- »Ali ti znaŠ«- »Naravno, znam da nisam zrno - ali da li to zna i p etao?" Verovanje u pozadini je u oba vica »teskoba u pogledu znanja Drugog«; razlikuju se učinci situacije: dok prvi parodira pitanje »kulturnog relativizma« (pas valjda ne pripada istoj »topičkoj zajednici« kojoj pripadaju šetači), drugi nifleksivizacijom gnoseološkog problema uzdrmava samu ontološku sigurnost subjekta. Prvi se odnosi samo na pitanje »društvene akcije" i na račun međusobnih očekivanja - drugi opovrgava samu »bit« govorećeg subjekta. Prvi obara veberovsku sociologiju, drugi je glosa lakanovske psiho analize. Pogledajmo sad još i oba para zajedno. Kod prvog para smo rekli da ne treba biti ni protestant ni Jevrejin da bi se shvatila šala; i dodali smo da pominjanje religijskih koordinati »jača humoristički učinak«. Zašto ga jača? Razlog je teorijski značajan. Teorijski, naime, nije toliko važna jednostavna konstatacija da se vicevi mogu razumeti i izvan njihovog religijskog horizonta.

l 30 l

l Rastko Močnik l 3 teorije l

· l O ideologiji l

Al33l

) 1

Mnogo je značajnije što se mogu iskazati, što se čak mogu smisliti unutar 11jihovog ideološkog horizonta. Sin1patija koju posle odgovora osećamo prema seljaku ili krojaču, u mnogo1ne proizlazi iz svesti da govore iz unutrašnjosti ideologije, koja je u obe pričice čak izričito predstavljena kao ideologija gospodarenja (ideolog vladajuće ideologije. vs. njen »subjekt«; onaj ko naručuje vs. onaj ko radi). Deo učinka koji nas uveseljava je u tome što je seljaku i šnajderu uspelo da takoreći »uhvate Boga za bradu«. Frojd (Freud) bi rekao da se pod učinkom tih šala oslobađa deo psihične energije koja je potrebna za očuvanje bogobojažljivosti, poštovanja karakterističnog kvijetizma obe religije. Naime, upoređu­ jući božje delo s plodovima ljudskog truda, seljak i krojač bezmalo su pozvali Boga na odgovornost za rezultate njegovog rada. Pri tome ovi vicevi nisu blasfemični. N aprotiv - i u tome je druga dimenzija njihovog mehanizma. Bog je, istini za volju, u poređenju s njima pomalo potcenjen, dok su radnici uzdignuti na nivo da mogu da se parede sa Stvoriteljem. Pa ipak, šale ne dovode u pitanje »apsolutnost« Božjeg dela: upravo suprotno, priznaju mu njegovu veličanstvenost - i upravo iz tog priznanja crpu onaj višak vrednosti koji već sam čin poređenja dodaje ljudskom proizvodu. Iz toga proizlazi drugi deo šaljivosti, njegov »logič­ ni« deo; bezobraznicima uspeva da »sede na dve stolice istovremeno«: stvorenom svetu priznaju apsolutnost, ali ga ipak relativizuju; Stvoritelja relativizuju, ostavljajući ga ipak na tronu božjem. Protivrečnost u govoru uvek može da zagolica: govornicima uspeva da prvo proizvedu protivreč­ nost na nedopustivom mestu- a onda s nje poskidaju4 4 još i moralnu korist.

l

lnterpelirano~ nije uslov za interpretaciju

l

Drugi par viceva za ovdašnju poblematiku možemo da upotrebimo još neposrednije. Prvi vic tematizuje pitanje odnosa između »reči i dela« (predstavljajući odgovarajuće reči »lajanjem«): u našem rečniku rekli bismo da »reči« mogu da budu sasvim »iskrene«, ali ne mogu da nam budu od neke posebne pomoći dok ne znamo na kojoj pozadini verovanja, na kojoj pozadini toposa, treba da ih razumemo. Ovu dodatnu informaciju, kako nam sugeriše naš primer, možemo da dobijemo prema »situaciji«: sačekaćemo da vidimo kako će se ponašati »pas koji govori«. -Drugi primer uvodi pitanje saznanja, dakle instancu koja - bilo prisustvom bilo odsustvom -nekako »bezuslovno« determiniše ne samo komunikaciju već upravo celokupan intersubjektivni odnos. Karte su, tako, na stolu. Ostaje nam samo još da ih pogledamo. U svemu tome moraćemo da budemo malo više »tehnički«. Prvo ćemo na nekoliko primera pokazati kako teče interpretacija. 47 (5) Neka cveta s~otinu cvetova! Iskaz nam ne stvara teškoće j er znamo da ga j e izrekao Mao Zedong. Kako (5) pripisujemo eminentnom političkom govorniku, interpretiramo ga kao delić politič­ kog diskursa i automatski ga čitamo »metaforično«. Odmah treba dodati da iskaz (5) u originalu ima dodatak koji obezbeđuje odgovarajuću interpretaciju, čak i kada ne bismo znali ko je autor. Karakteristična pedagogičnost maoistič­ kog diskursa opremila je prvi metaforični deo i »bukvalnom« dopunom:

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

(5/) Neka cveta stotinu cvetova, neka uspeva hiljadu škola mišljenja! Kod (5/) je više ili manje jasno da iskaz afirmiše neko posebno političko stanovište u debati o ideološkoj i kulturnoj politici. Ako smo se u interpretaciji (5) pomogli instancom govornika, u nekom drugom iskazu možemo da se pomognemo instancom adresata: (6) Zakasnili smo na voz za Eureku. Ako mi (6) kaže kolega na peronu železničke stanice u Santa Rosi, znaću da mi se obraća kao putniku koji je krenuo vozom u Eureku u severnoj Kaliforniji.48 Ako, pak, (6) pročitam u naslovu komentara u dnevnom listu Delo (odakle sam uzeo primer), zna ću da autor izražava zabrinutost zbog toga što država kasni s uključivanjem u evropski program tehnološkog istraživanja. Treba da obratimo pažnju i na sledeće: prividno, interpretacija (6) zavisi od referenta imena »Eureka«; ako se izraz odnosi na grad, prethodni deo iskaza valja razumeti doslovno; ako se odnosi na istraživački program, početni deo treba razumeti metaforiono. U ovoj vrsti analize, došli bismo do »govornikovog značenja iskaza«, putem postupka koji je razvio Pol Grajs (Paul Grice). 49 Iako je Grajsova teorija odličan analitički alat, čini mi se da se u svakoj komunikaciji iskazi ipak interpretiraju »u paketu«, to jest linijom najmanjeg otpora: polazimo od, slobodno rečeno, »konteksta komunikacije«, od komunikacione situacije - i obično je dovoljno da odredimo samo jedan pertinentan aspekt te situacije. Ako bi nas neko pitao zašto (5) interpretiramo tako a ne drukčije, odgovorili bismo: »]er je to rekao Mao Zedong, vođa kineske revolucije, dugogodišnji predsednik NR Kine, t eo-

l O ideologiji l

'A I3I l

Mehanizmi u prvom paru viceva deluju upravo tako što »iznutra« nagrizaju njihov »interpelativni horizont«, ali ga ne ruše; grebu po rubu, ali ga ne probijaju. Deluju, dakle, u prostoru »unutrašnje distance« koji sami otvaraju. Ove dve šale afirmišu slobodu govora koja deluje unutar ideološkog horizonta: namerno smo upotrebili taj naš inače omiljeni pravni izraz, koji u pravnom diskursu označava pravo da se istovremeno ostvaruju, »praktikuju«, svi mogući ideološki horizonti, a da nijedan od njih ne uživa nikakvu od države institucionalizovanu prednost. 45 Moguć­ nost da se državna institucija slobodne koegzistencije uspostavi »izvan« svakog ideološkog horizonta polazi od toga da je i unutar ideološkog horizonta govornik »slobodan«. Ako govornik ne bi imao mogućnosti da iznutra »relativizuje« svoj sopstveni ideološki horizont, institucija »ideološki neutralnog« državnog prostora koegzistencije uopšte se ne bi mogla ni zamisliti, jer se ne bi mogla zamisliti »spoljašnost« jednog ili drugog konkretnog horizonta. Sloboda govora u pravnom smislu moguća je samo ako se može proizvesti koncept »ideološkog horizonta« (što se istorijski dešava s proizvodnjom koncepta »religije uopšte«, to jest pojma koji sažima sve moguće pojedinač­ ne religije), to jest samo ako se pojam »ideologije« može univerzalizovati. A to ne bi bilo moguće ako bi subjekt ostao zarobljenik svoje ideologije, ako bi mu sopstvena ideologija u koju je »interpeliran« samoniklo delovala kao »univerzalna« - ili, tačnije, kao »univerzum« kojem se ne može zamisliti alternativa. Upravo zato što je iz unutrašnjosti ideološkog hori, zonta taj horizont moguće relativizovati, zato što se od njega može odlepiti a da ga se pri tome ne mora napustiti, mo-

l Rastko

guće

Močnik

l 3 teorije l

je komunicirati preko granica ideoloških horizonata. To je i razlog da teza »ideologija je društvena veza« niti je tivijalnost, niti vodi u protivrečnost. U društvima sa više ideologija, teza bi vodila u protivrečnost, jer bi u njima ideologije delovale na društvo razdvajajuće, a ne povezujuće; u društvima ili, tačnije, u segmentima za koj e bismo pretpostavljali da u njima deluje samo »jedna« ideologija, teza bi bila trivijalna. Ali, nije tačno ni jedno ni drugo: zato jer je i u krilu »samo jedne« ideologije subjekt »slobodan«. 46 O »ceni« te slobode govori drugi par šala. Zbog mogućnosti komunikacije preko granica ideoloških horizonata, kod svakog pojedinačnog komunikacionog čina postavlja se pitanje u okviru kojeg ideološkog horizonta ga treba interpretirati. Pas može da pripada zajednici u kojoj važi da »pas koji laje ne ujeda«; a može da pripada i zajednici u kojoj, recimo, važi načelo da se na protivnika prvo treba izlajati i tako ga upozoriti da će biti napadnut. - »Petlovska« šala je svakako jako metafizički obojena. Ali u naše svrhe mogli bismo je razumeti na sledeći način: upravo zato što petao pripada istoj zajednici kao i izlečeni pacijent, obojica znaju da se čovek može klasifikovati kao »zrno«. I nije samo po sebi razumljivo da je ova klasifikacija »pogrešna« - dokaz: pacijent se oslobodio zablude i dokopao se istine tek posle dugotrajnog vaspitno-obrazovnog procesa u instituciji. Petao tu školu nije polazio- zato je sasvim verovatno da ne »zna« i da još uvek pogrešno »veruje«. To je takođe cena slobode savesti - a, kao što to toliko često biva- i u ovom slučaju plaća je onaj drugi.

\l 1 1

:!,:, •. 11'1,:.

:ill

1

l O ideologiji l

retičar

'i\'1351

marksizma-lenjinizma .. « U slučaju (6), dali bismo objašnjenje: »Jer mi je to rekao saputnik s kojim putujem u severnu Kaliforniju ... «, ili bismo kazali: »Jer sam to pročitao u informativnom i političkom listu, u komentaru koji se obično bavi politikom ove države ... « Navešćemo još nekoliko primera koji potvrđuju dosadašnje izvođenje- kako bismo u nastavku s više uspeha mogli da ga osporimo. Uzmimo da smo pročitali tekst u kojem se (5) pripisuje Kladu Lorenu (Claude Lorraine). Iz teksta bismo verovatno shvatili i ko je bio Klod Loren: francuski slikar či­ ji su pejsaži toliko oduševili englesko plemstvo da je svoje parkove počelo da uređuje po njihovom uzoru. Romantika je zavolela taj koncept parkova pa su engleski vrtovi počeli da liče na »netaknutu prirodu«. Naoružani ovom informacijom interpretirali bismo (5) kao pra-doktrinu jardin a r anglaise. A sad zamislimo da je (5) izgovorio Pu Ji. Ovaj podatak nam ne bi mnogo pomogao. Ako bi nam se objasnilo da je Pu Ji bio poslednji kineski car, donekle bismo napredovali u interpretaciji, ali tek do dileme: da li je to rekao u vreme dok je bio na »prevaspitanju« ili kasnije, kad se posvetio baštovanstvu? Tokom prevaspitavanja mogao je, recimo, da navodi predsednika Maa, i u tom slučaju (5) morali bismo da ovaj iskaz interpretiramo kao iskaz politič­ kog diskursa; kasnije, kada je bio baštovan, mogao je da ga izgovori u značenju hortikulturne doktrine. Bio bi nam, dakle, potreban bar još podatak o tome kada je to rekao. Izgleda da sve više greznemo u empirizam: tražimo sve više činjeničnih podataka. Sagledajmo još jednu mosledeće

gućnost:

l Rastko

,, !:,ji

Močnik

l 3 teorije l

(5") Drug Ždanov je rekao: »Neka cveta stotinu cvetova.« Onaj ko zna ko je bio Ždanov, i ko poznaje ždanovizam, usprotivio bi se da (5") nije tačan iskaz jer Ždanov tako nešto nije rekao, nije mogao da kaže, pa čak i da je nešto slično rekao, nije tako mislio, itd. (Ko ne zna za Ždanova, verovatno ne bi imao pojma kako da (5 ") tumači). Ali upravo svojim protivljenjem pokazao bi da je (5 odgovarajuće interpretirao. Naime, proces interpretiranja i osporavanja autorstva odvija se ovako: atribucija (5) »drugu Ždanovw< smešta iskaz u neku odredenu debatu u nekoj određenoj političkoj sredini; takvim smeštanjem dolazi do interpretacije koja je zatim osnova za osporavanje ispravnosti atribucije; upravo pogrešna atribucija je ključ za onu interpretaciju koja omogućuje osporavanje autorstva. Interpretacija ne teče na osovini »govor- izvanjezička realnost«, već u dimenziji iskaza i njegovih verovanja u pozadini. Ta verovanja odreduju kmnunikacionu situaciju, znači figure govornika, adresata, tematike - i, na posletku, značenje. O tome da se iskaz interpretira na osnovu verovanja u pozadini, dakle na ideološkoj osnovi, možemo da se uverimo na primeru iskaza britanskog premijera Dizraelija (Disraeli): 11 )

(7) r ve climbed to the top of the greasy pole. so Moglo bi se reći i uopšteno: »Jedan britanski premijer je svoju karijeru opisao ovim rečima: (7). Ali ovaj iskaz ne bismo mogli pripisati gospodi Tačer (Thatcher) iako je bila premijer, pa i neko drugi bi teško mogao da je upotrebi za opis svog uspona: bila bi to »neukusna« Inetafora, i to zato što verovanje u pozadini u kojem (7) dobija

lO

ideologiji

l

'A 1371

smisao, uključuje i verovanje da je penjanje na drvo »muški« podvig. Ovaj test pokazao nam je još nešto značajno: Ako iskaz (7) želimo da »razumemo kao što je mišljen«, dakle metaforično, moramo biti sposobni da »uključimo« niz verovanja, povezanih s odgovarajućim folklornim običajem. Medu njima je i verovanje da je ovaj način šepurenja »muška stvar«. Interpretirajući (7), na ovo verovanje nismo obratili posebnu pažnju; verovatno nam nije ni palo na pamet; ali, to posebno verovanje ipak spada u verovanje u pozadini koje smo prilikom interpretiranja (7) na neki način »preuzeli kao svoje«. Dokaz da smo ovo posebno »maČo« verovanje stvarno nekako »prisvojili" jeste u tome što bismo osetili nelagodu ako bi (7) neko upotrebio u vezi s gospodom Tačer.Sl Dakle, u interpretaciji, verovanja u pozadini preuzimamo »u paketu« a da nismo nužno »svesni« svih njegovih sastojaka. To je inače u skladu s našom početnom hipotezom da je ideologija u odnosu na učesnike u komunikaciji nešto »spoljašnje«, i čak je dramatično potvrđuje. Iako »preuzimanje u paketu« verovanja u pozadini može da bude značajna poluga za manipulativne retorične efekte, ono nije takve prirode da interpreta jednom zauvek i nepopravljivo zakuje za paket koji je, svakako nenamerno i verovatno nesvesno, interpretacijom natovario na sebe. 1

(8) Pariski grof j e naslednik francuske krune. N e moram da budem mo nar hist da bih interpretirao (8). Ni informacija da je Francuska republika, ne baca me u bezdan besmisla. Naprosto, znam da se pod odredenim uslovima može poverovati u smislenost iskaza (8).

l Rastko Močnik l 3 teorije l

Verovanja koja su potrebna da bih interpretirao (8) uziman1. kao moguća, a ne kao nužna. A dopuštam ih i »u paketu« jer ne moram da budem upućen u sve genealoške suptilnosti koje bi igrale ulogu da neko, ako bi se ispunili određeni uslovi (mada nisu ispunjeni) bude »pariski grof>subjekt za kojeg se pretpoiiavlja da verujeuistinu« da veruje u verovanja iz pozadine iskaza. Šta je to što je potrebno da identifikacija postane »bezuslovna« može se razabrati iz Lakanove sheme: treba da je podržava nesvesna želja. Dvostruka petlja identifikacije sada se odvija ovako: zahtev za smislom na nekoj tački podstakne nesvesnu želju, koja dovodi do identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje«; proces se

l Rastko

Močnik

l3

teorije

l

od te tačke odbija i vraća se interpretu kao interpelacija. lnterpret kome se obraćamo, adresat, jeste prema ovoj prezentaciji aktivan činilac u procesu interpelacije, njegova (individualna, idiosinkratska, nezamenljivo pojedinačna) nesvesna želja odlučujuća je pol uga u interpelaciji, a zahtev za smislom je polazni podsticaj koji pojedinca naprosto gurne u interpelacijsku zamku. Tako smo bar načelno udovoljili zahtevima Altiserove formulacije. »Ideologija« (ovaj izraz je, kako sada vidimo, još prilično neodređen) uhvati pojedince i pojedinke tamo gde su najviše »individualni«, u njihovoj nesvesnoj želji, a uhvati ih kao nešto što individue-sa-željom već inače jesu, naime, kao subjekte. Ako se to tako postavi, više nema teškoća s dilemom da li ideologija interpelira individue »u« ili »kao« subjekte. Može se, naime, zamisliti da proces u kojem individua dolazi do lakanovskog »simbolič­ nog registra« i onda se »subjektivizuje«, nije nimalo drukčiji: sama nesvesna želja se konstituiše u intersubjektivom odnosu (pomalo banalno rečeno: u procesu »komunikacije«) pa se u individuu koja postaje subjekt, želja usađuje kao »Želja Drugog«. Čini se da smo time već savladali onaj opasan prelaz između »društvene ravni« i »individualne ravni«, između istorijskog materijalizma i psihoanalize, koji se sto godina nije mogao premostiti, verovatno zbog sociološke senke u koju ga je potisnula dirkemovska tradicija time što je polje nauke o društvu, sociologije, uspostavila upravo isključivanjem individualno-psihološke ravni. Nemoć da se taj prelaz prevaziđe iritirala je humanistiku od samog početka savremene sociologije, i skrivila je da se mnogi okliznu na tom toliko primamljivom i opasnom putu. 64

·lO

ideologiji

l

*!sr l

u gradivu snevačkih misli. Element u snevačkim mislima koji imam na umu, obično opisujem !izrazom/ »fantazija /Phantasie/ «. 66 Fantazija je, dakle, ele1nent koji istovremeno pripada kako potisnutin1 nesvesnin1 »mislima sna« tako i u svest pripuštenoj »fasadi sna«. U toj fasadi, u tom naličju sna, fantazija služi kao gradivo za »postavljanje«. Postavljanje fasade, organizacija naličja, prenu Frojdu je rezultat posebnog procesa koji naziva sekundarna obrada, sekundaere Beabeitung.67 Sekundarna obrada68 objedinjuje gradivo sna; nuteriju koja se, eto, nađe pri ruci (i koju preuzima iz gradiva misli i snova) smućka u nekakvu razun1nu celinu; to što či­ ni sekundarna obrada, Frojd opisuje parafrazom svog omiljenog odlomka iz Hajnea (Heine): »svojim ritama i dronjcima popunjava praznine u strukturi snova«.69 Raspravljajući o sekundarnoj obradi, Frojd okleva gde bi, u specifič­ nu topiku snova, valjalo smestiti to objedinjavanje ili, kako takođe kaže, tu tendencioznu reviziju snevačkog gradiva. U Tumačenju snova i u spisu »O snovima« on sekundarnu obradu pridodaje snevačkim operacijama. Prema toj teoriji, snevačke operacije iz snevačkih misli iskonstruišu stvarne snove pomoću četiri »Činioca« - pomoću kondenzacije, premeštanja, zahteva prezentacije i sekundarne obrade. A sekundarna obrada se već u ova dva njegova spisa javlja kao najmanje značajan činilac u snevačkoj operaciji i, kako kaže Frojd, nije čak ni nužno prisutna u svakom snu. U tekstu »Ein Traum als Beweismittel« /Snovi kao sredstvo dokazivanja/ (1913.) Frojd se već koleba da li sekundarna obrada uopšte spada u snevačku operaciju. Ovako kaže:

l Rastko Močnik l 3 teorije l

Sekundarnu obradu koju obavlja svesna instanca, ovde ubrajamo u snevačku operaciju. Ali sve i daje od nje izdvojimo, ne bismo nimalo promenili svoju koncepciju. U tom slučaju trebalo bi da kažemo: snovi u analitič­ nom smislu obuhvataju snevačku operaciju u pravom smislu, zajedno sa sekundarnom obradom proizvoda te operacije.7° Godine 1923. Frojd se konačno odlučuje da sekundarnu obradu izuzme iz snevačke operacije: Postupci snevačke operacije (kojoj bi bilo potpuno pogrešno pripisivati bilo kakav ćstvaralačkić karakter) u značajnoj meri kondenzuju latentne snevačke misli, izvitopere ih premeštanjem psihičnog intenziteta i urede ih tako da se mogu vizuelno predstaviti; ali, još pre formiranja manifestnih snova, /latentne snevačke misli/ podvrgavaju se i procesu sekundarne obrade, koja pokušava da novom proizvodu da nekakav smisao i koherentnost. Strogo govoreći, taj poslednji proces nije deo snevačke operacije.7 1 Zašto se Frojd dvoumi72 gde da smesti sekundarnu obradu? Prvo zato što ga ometa njegova sopstvena metafora kojom odnos nesvesno/svesno misli po uzoru na »slojeve« koji se slažu jedan vrh drugog, a ne kao »dvostr).lkO upisivanje« istih elemenata. Zatim, zato što mu (naročito u okviru ove metafore) stvara probleme dvostruka priroda sekundarne obrade. Sekundarna obrada je, naime: 1. s j edne strane, već interpretacij'a: interpretira proizvod snevačke operacije, dakle ne spada u snevačku operaciju u pravom smislu;

l O ideologiji l

Al53l

2. s druge strane, izvitoperena interpretacija: a na osnovu te karakteristike zapravo bi trebalo da spada u snevačku operaciju. Sekundarna obrada je nekakva »prva, preliminarna interpretacija«73; ona je istovremeno »zainteresovana« interpretacija, interpretacija s posebnon1 namerom: proizvodi, naime, »smisao koji je koliko god je to moguće daleko od stvarnog smisla /snova/«; njen učinak je »zasenjujuće nerazumevanje snevačkih misli«J4 Došli smo do stvarno paradoksalnih zaključaka: iako pomoću sekundarne obrade dobijamo tumačenje - to tumačenje je tendenciozno, zbunjujuće, pogrešno. Bez tog tumačenja snovi su »besmislena hrpa fragmentarnog gradiva«; tumačenjem dobijamo smisao, ali kako taj smisao nije »pravi«, njime gubin1o upravo - smisao. U čemu je jedini »motiv« za sekundarnu obradu? u zahtevu za inteligibilnošću gradiva sna. A u čemu je jedino dostignuće sekundarne obrade?- u tome što krivotvori,falsiftkuje ono što bi u snovima trebalo razumeti. Kroz sekundarnu obradu, inteligibilnost postaje prepreka za razumevanje. Upravo ona operacija kojom snevačko gradivo postaje razumljivo, istovremeno onemogućuje razumevanje. Ali paradoks je uistinu samo prividan. »Razumevanje«, naime, ovde ima dva različita značenja: ono razumevanje koje inteligibilna operacija sekundarne obrade svojom interpretacijom onemogućuje, jeste razumevanje onoga što je za Frojda »pravi« smisao snova, a to je nesvesna želja koja se ispoljava kroz snove i ne srne da prodre do svesti. A šta je onda onaj smisao koji proizvodi sekundarna obrada i koji je »koliko god je to moguće daleko od stvarnog smisla sna«?

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

Taj smisao Frojd objašnjava analogijom: /Sekundarna obrada/ postupa sa snevačkim sadržajem koji ima pred sobom upravo na isti način kao što naša normalna psihična delatnost uopšte postupa sa svakim percepcijskim sadržajem koji joj se nudi. Taj sadržaj razume na osnovu anticipativih ideja, i u samom trenutku percepcije uređuje ga na osnovu pretpostavke da je taj sadržaj inteligibilan ... Poznato je da nismo sposobni da vidimo niz nepoznatih znakova ili da čujemo niz nepoznatih reči a da percepciju odmah ne krivotvorimo na osnovu

zahteva za inteligibilnošću .. JS

Frojdova percepcijska analogija podseća nas na drugu analogiju, i ona je teorijska: sekundarna obrada, naime, »postupa sa snevačkim sadržajem upravo na isti način kao što naša normalna« interpretativna delatnost uopšte postupa sa svakim govornim nizom koji joj se nudi. Tako je bar prema teoriji interpetacije, koju smo maločas predstavili. I naš interpret razume na osnovu pretpostavke da je komunikacioni niz inteligibilan. Prema ovoj teoriji, nismo sposobni da ... čujemo niz ... reči a da percepciju odmah ne prilagodimo »na osnovu zahteva za inteligibilnošću«. Sve se lepo uklapa, naša interpretativna delatnost uopšte deluje analogno, kao što deluje posebna interpretativna delatnost sekundarne obrade. No, kako se interpetativna delatnost odvija u ideologiji, vrlo lako podležemo iskušenju da ideologiju proglasimo za »sekundaere Bearbeitung«7 6 koja individualne želje idiosinkrazije prerađuje prema zahtevima društvenog smisla i osmišljava ih prema zahtevima date društvene ideologije.

· l O ideologiji l

*l

ss l

Ipak, ne smerno se olako predati ton1 iskušenju. Razlog za uzdržanost vidljiv je iz ispravke koju smo upravo uneli u Frojdovu izvornu formulaciju: Frojdov izraz »krivotvoriti« ublažili smo upotrebivši izraz »prilagoditi«. Nairr1e, ako bismo Frojdovu koncepciju sekundarne obrade mehanički preneli u teoriju ideologije, dobili bismo još jednu varijantu teorije o »ideologiji kao pogrešnoj svesti«. Element u odnosu prema kojem. je ideologija navodno »pogrešna«, »istina" koju ideologija navodno »krivotvori«, bio bi u ton1 slučaju nesvesna želja. Takav mehanički prenos doneo bi nam i te kako skroman rezultat: s jedne strane bismo došli do zaključka da je svest uvek »pogrešna svest« u odnosu na svoju nesvesnu »istinu«; s druge strane tvrdili bismo da je ideologija slepa za svoju sopstvenu istinu, koju može da otkrije teorijska analiza. To bi u najboljem slučaju bile tautologije, jer teze samo ekspliciraju to što je već obuhvaćeno u frojdovskon1 konceptu svesti i u marksističkom konceptu ideologije; a bile bi i teorijski opasne eksplikacije ovih koncepata, jer strukturne odnose »svest/nesvesno« ili »ideologija/intersubjektivni odnosi« nije preporučljivo misliti u terminima »istine i neistine«. 77 Naravno, Frojd može da zapiše da sekundarna obrada »izvitoperava, falsifikuje« gradivo koje obraduje. Kako ga zanima odnos izmedu n1anifestnih snova i nesvesnih »snevačkih misli«, on prikladno utvrduje da »snevačka operacija« organizuje manifestne snove tako da budu što udaljeniji od nesvesne želje koja se kroz njih ispoljava. U tom smislu, manifestni snovi, rezultat zgušnjavanja, premeštanja, zahteva prezentacije i sekundarne obrade, uistinu »deformišu« nesvesne snevačke misli. Medutim, Frojd u toj vezi ne govori ništa o tome kakvi su ti falsifikatorski »zah-

l Rastko

Močnik

l3

teorije

l

tevi za inteligibilnošću« i odakle dolaze. Tačno, dolaze od svesne instance i u službi su cenzure - ali odakle ih crpe svesna instanca, u čemu je njihova »garancija«? Frojd govori o »smislenosti« i »koherentnosti«: ali šta je merila sn1islenosti i koherencije? Kako svesna instanca »zna« šta 1nože da važi kao smisleno i koherentno, a šta ne? U odgovorima na ova pitanja, moramo pripaziti da se ne uhvatimo u začarani krug. Za zahteve za inteligibilnošću koji se automatski ispoljavaju kroz sekundarnu obradu, u našem teorijskom polju bisn1o takoreći automatski pretpostavljali da dolaze od ideologije u koju je interpret interpeliran. Samo zahtevi ideologije kojoj interpret pripada, deluju na njega automatski, samoniklo, samorazumljivo. Ali ako bismo prebrzo zaključivali u tom pravcu, upleli bismo se u kružno zaključivanje: rezultat bi bio da individuu može da interpelira samo ona ideologija u koju je već (bio) interpeliran. Zato ćemo u ovom trenutku odložiti odgovor na pitanje odakle dolaze i na šta se oslanjaju »zahtevi za inteligibilnošću«.78

l

Mehanizam ideološke interpelacije

Sada

već

možemo

da opišemo kako teče interpelacija. S Frojdom smo utvrdili da je fantazija onaj element koji u isti mah pripada kako ravni nesvesnih »misli« želja, tako i ravni inteligibilne fasade. Kao element koji služi za prelaz između društvenog zahteva za smislom i individualne želje, našli smo, dakle, frojdovski koncept. Takođe, znamo gde da taj koncept smestimo u shemi koju smo priredili prema Lakanu: na onu raskrsnicu gde može da se pokrene individualna želja i da podrži identifikacijski odnos

lO

ideologiji

l

* 1571

koji tad postaje »bezuslovan«, zaokreće se oko tačke transfera i vraća se interpretu kao ideološka interpelacija. Prema tome, ako se u procesu interpretacije u interpretu pokrene neka individualna fantazija želja, ta njegova nesvesna želja biće posrednik u odnosu identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje«. Identifikacijski odnos sad više neće biti samo »uslovan«, već će postati »bezuslovan« - a verovanja, pripisana »subjektu za kojeg se pretpostavlja da veruje« nan1etnuće se interpretu kao nužna. Drugim rečima: interpretov zahtev za smislom pogodiće u njegovu individualnu fantaziju i zato će >>preći« u dodatni deo krivulje nesvesne želje da bi se, okrenuvši se oko instance transfera, vratio interpretu kao ideološka interpelacija. Mesto na kome može da se desi da se interpretov zahtev za smislom sudari s fantazijom, možemo da odredimo tačnije: fantaziju može da »pokrene« neko verovanje koje nastupa u verovanju u pozadini pripisano »subjektu za kojeg se pretpostavlja da veruje«. Kao što smo već rekli, interpreta njegov zahtev za smislom može da navede da »prosuđuje« na kojem bi verovanju u pozadini iskaz imao smisla. Prema postupku koji smo opisali, on pokušava da iskaz osmisli na raznim verovanjima u pozadini. Kad interpret pogodi pozadinu koja isporučuje smisao, može mu se iznenada učiniti da iskaz sadrži čak i više od respektabilnog i mogućeg smisla: može mu se razotkriti da iskaz sadrži neminovan, nužan, možda čak i samorazumljiv smisao. Dakle, ščepala ga je interpelacija. Pokazaćemo na dva primera kako iskaz n1ože da pokrene takav interpelacijski efekat.

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

(11) Valdhajm (Waldheim) i Austrijanci duboko povređeni. 79

Predikatni izraz »povređeni« u ovom iskazu je neka vrsta silepse koja istovremeno obuhvata dva značenja: »biti povređen kao pojedinac, u svojim ličnim osećanjima« i »biti povređen kao nacija, kao građansko telo, u međunarod­ nim interesima države«. Kako je napisan, iskaz sugeriše da je moguća i vrsta povređenosti u kojoj se oboje prepliće: kada su građanke i građani lično povređeni zbog udarca koji je nanet njihovom predstavniku (koga upravo zbog saosećanja uspostavljaju u neku posebnu, bližu, više emfatič­ nu vrstu predstavnika), i kada je, iz istog razloga, njihov predstavnik povređen kao predstavnik celokupnog povređenog tela. Ovakva vrsta povređenosti stvarno je moguća i upravo oko nje može da se okupi zajednica koja sad postaje zajednica na taj poseban način »povređenih«. Struktura tvorenja zajednice je kružna, ali zato ništa manje delotvorna: afirmisala se na austrijskim izborima kada je Valdhajm izabran, iako je informacija o njegovoj delatnosti za vreme rata stigla u javnost u vreme predizborne kampanje. Izabran je upravo zbog toga: u toj posebnoj vrsti povređenosti koja se javila u austrijskoj javnosti, lako prepoznajemo frojdovski einziger Zug) jedan jedini (unarni) potez. SO Kod tog oblika identifikacije ja od »osobe objekta« pozajmljuje samo jedan potez. U ovom slučaju taj potez je upravo posebna vrsta »povređenosti«, ili, da budemo precizniji, povredenosti koja potiče od poniženja. Na kritično mesto gde se pokreće nesvesna želja, na našoj shemi bismo u tom sluča­ ju postavili fantazmu »poniženog oca«. (12) Ne mislim da diram invalida.Sl

lO

ideologiji

l

A l59l

Iskaz lako n1ože da pokrene neku od fantazija, povezanih s kastracionim kompleksom. Zanimljivo je da bi se iskaz, kako glasi u originalu, mogao shvatiti i nekako drukčije, blagorodnije - ali bi i u toj suprotnoj interpretaciji iskaz bio u dobroj meri isti. Originalna formulacija mogla bi, naime, da bude i eliptičan izraz koji bi u razvijenom obliku n1ogao da se rekonstruiše ovako: »Neću da diram invalida ako zatražim od Dukakisa da objavi svoju zdravstvenu kartoteku- jer, koliko znan1, Dukakis je sasvim zdrav«. I u ovoj dobronan1ernoj interpretaciji, ostaje pretpostavka da nešto tu nije kako treba ako čoveku treba psihijatrijska pomoć, te da to čoveka diskvalifikuje itd. Kastracione fantazije, nain1e, mogu da izazovu ob e interpetacije. 82

Napomene: Louis Althusser i drugi, Ideologfja in estetski učinek, Cankarjeva založba, Ljubljana, 1980, str. 72. 2 Marx teorijsku produkciju upoređuje s učenjem stranog jezika, na kojem se najpre izražavamo tako što rečenice prevodimo sa maternjeg jezika, a stvarno njime vladamo tek kad, izražavajući se na tom jeziku, zaboravimo na maternji jezik. Potreba da se u teorijskom diskursu oslonimo na nativnu kompetenciju, nekako doslovno predstavlja Marxovu metaforu i automatskom ironijom upozorava na belinu u konceptualnom polju. 3 Sintagmu treba da razumemo kao što smo je preveli: »u subjekte«; ili, kako bismo takođe mogli da je prevedemo: »kao subjekte«? 4 I ovde, u teoriji u užem smislu, treba se ravnati prema načelu leetio difficilis; to je u mnogo čemu klasična formulacija sadašnje etičke komunikacione maksime o charity cif inte1pretation, široko1

l 6o l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

grudosti u interpretaciji: bolje je pretpostavljati da tekst pokušava da nam kaže nešto što ne očekujemo, nego da ga trpamo u izanđale i poznate obrasce. 5 O osnovnoj ambivalenciji humanističkog predanja pokušao sam, istina u polemičkom tonu, da pišem u: Ekstravagantia II. Koliko fašizma?, Ljubljana, 1995. 6 Možda upravo zato što je u francuskoj školi s je.dne strane nekako »nom1alizovan«, a s druge strane »likvidiran«, Durkheim je za Althussera svojevrstan »problem«. U Althusserovom tekstu je Durkheim prisutan deklarativno, ali ne i problemski; if. odlomak s početka spisa »Lenjin i filozofija«: »Stvarno bi trebalo da imamo prilično hrabrosti da bismo izjavili da francuska filozofija ... može da se spase pred svojom sopstvenom istorijom samo nekim velikim misliocima na koje se okomila, kao što su Comte i Durkheim, ili onima koje je prekrila zaboravom, kao što su Co urno t, Couturat ... « Durkheim je zapravo ozbiljan problem za francuski strukturalizam u celini. U ostalom, strukturalistički majstori bili su toga i svesni sa zdravom ironijom i lucidnošću. Cf odlomak iz Levi-Straussovog dela Tristes tropiques (Tužni tropi): »Tako je započela moja dugotrajna intimnost s anglo-američkom etnologijom, koju sam čitanjem začeo iz daljine, a kasnije negovao održavanjem ličnih kontakata, intimnost koja je izazvala tako teške nesporazum.e. Prvo već u Brazilu, gde su univerzitetski nastavnici od mene očekivali da ću im pomoći u proučavanju dirkemovske sociologije - na to ih je navodila pozitivistička tradicija koja je u Južnoj An1erici vrlo živa, ali i želja da se filozofski utemelji umereni liberalizam kao uobičajeno ideološko oružje kojim se oligarhije sukobljavaju s ličnom vlašću. A stigao sam tamo u stanju otvorene pobune protiv Durkheima i protiv svakog pokušaja da se sociologija upotrebi u metafizičke svrhe .... Kasnije su mi često zamerali da tobože služim anglosaksonskoj misli. Kakva budalaština! Ne samo što sam u to vreme više od ikoga bio veran dirkemovskoj tradiciji - u inostranstvu u tom pogledu ne greše, a povrh svega su pisci kojima rado priznajem svoj dug, Lowie, Kroeber, Boas, vrlo daleko od one američke filozofije po uzoru na Jamesa i Deweya (i sada ta-

l O ideologiji l

7

8 9 10 11 12 13

14

15

16

* 16! l

kozvanog logičkog pozitivizma) koja je odavno zastarela.« (Tristes tropiques, Plon, Paris, 1955, str. 64.) Rober K. Merton, »The self-fulfilling prophecy« (Proročanstvo koje se samo ispunjava), prvi put objavljeno u Antioch Review, leto 1948, dostupno u: Social Theory and Social Structure (Društvena teorija i društvena struktura), Free Press, New York i London, 1949, 1957, 1968 (treće prošireno izdanje). Louis Althusser, op. cit., str.66. Louis Althusser, op. cit., str. 68. Louis Althusser, op. cit., str. 76. Cf: op. cit., str. 74. Time ćemo se šire baviti u nastavku, zato na ovom mestu samo ova uzgredna napomena. Georg W. F. Hegel, Fenomenologfja duha, (B) Samoosvešćenje, IV Istina sigurnosti samoga sebe, A. Nezavisnost i zavisnost samoosvešćenja: gospodarenje i sluganstvo. (»Borba za priznanje na život i smrt.«) Althusser izričito upozorava na etimologiju izraza subiectus, sujet, i koristi je teorijski: »subjekt« je etimološki »onaj ko je potčinjen, podređen; podanik«; na francuskom jeziku to je značenje jezič­ ki još živo. Omeđićemo je isključivo orijentacije radi: od Malinowskog preko Radcliffe-Browna do Firtha, Leacha i Gluckmana, pa čak i Mauricea Blocha. Jer, prema Lacanovoj konceptualizaciji identifikacioni mehanizmi spadaju upravo u imaginarni registar. Ako bismo se zagrejali za ovu liniju konceptualizacije, morali bismo naravno odmah da dodamo da je ideologija istovremeno i sama deo tih »realnih egzistencijalnih uslova«. To bi nam stvaralo izvesne teškoće koje bismo, međutim, s nešto verbalne gimnastike mogli da savladamo. Ako već ne bismo hteli da verbalizujemo, onda bismo na toj tački zatražili pomoć kod Marcela Maussa, koji prema izriči­ toj Levi-Straussovoj interpretaciji uz »društvenu činjenicu svoga učitelja i ujaka Durkheima ubraja i »negativnu predstavu« o toj činjenici (nazivajući je s tim dodatkom »totalna društvena činje­ nica«- videti: slov. prevod »Uvod u delo Marcela Maussa«, str.

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

244); prema sopstvenim recima u »Telesnim tehnikama« (videti: slov. prev., str. 210 dole: specifika tehničkog delaje u tome »Što ga njegov izvršilac oseĆa« na jedan određen, mogli bismo reći institucionalizovan način) ima »subjektivnu percepciju« (to jest, Althusserovu individualnu predstavu«) društvene činjenice kao konstitutivnu u toj činjenici (u toj meri konstitutivnu da je uspostavlja u njenoj različitosti u odnosu na druge društvene činjenice). Povrh toga bi se ispostavilo da u toj perspektivi moramo da govorimo o ideologijama u množini, što bi nam verovatno olakšalo konceptualizaciju opasnog prelaza od »strukturestinitost« verovanja Davidson zapravo meri uz »Čulne podatke« za koje dokazuje da su u većoj ili manjoj meri pouzdani. Međutim, ovde nam je potrebna jača teorija jer treba

l O ideologiji l

*l6gl

uzeti u obzir i takva verovanja kao što je, recimo, da je Elizabeta II kraljice Engleske i Šotske »božjom milošću«. Provizorno mogli bismo da se pomognemo tezom Mauricea Blocha da kod ljudi deluju dva kognitivna sistema: onaj koji uređuje odnos društva prema prirodi; i onaj koji uređuje odnos društva prema sebi. Verovanja koja pripadaju prvom kognitivnom sistemu, empirijski su, ili tačnije, tehnički ispravna (radije bismo izbegli filozofski pojam istine), dok verovanja druge vrste imaju imaju strukturu verovanja koja se sama ispunjavaju: »ako ljudi veruju da je neka situacija realna, onda je u svojim posledicama zaista realna«. Verovanja druge vrste (društvena verovanja) formulisali smo u duhu Roberta Mertona (op. cit.); Maurice Bloch koristi drukčiji rečnik i piše o reprodukciji društvenih odnosa (nejednakosti) pomoću kulturno specifičnih verovanja i rituala koji te odnose reprezentuju i tako ih održavaju i obnavljaju (»The circumcision ritual in history: towards a theory of the transformation of ideology« Obred obezivanja kroz istoriju: ka teoriji transformisanja ideologije), pogl. 8 u: From Blessing to Violence. History and Ideology in the Circumcision Ritual cif the Marina of Madagascar (Od blagoslova prema nasilju. Istorija i ideologija obreda obrezivanja kod naroda Marina na Madagaskaru), Cambridge UP, Cambridge itd., 1986) 1988, 1989); »The past and present in the present« (Prošlost i sadašnjost u prošlosti) u: Ritual, History, and Powcr /Obred, istorija i moć/, Athlone Press, London Atlantic Highlands, 1989.) 41 Veliki savremeni slovenački pesnik I. G. Plamen jednom od svojih ciklusa u zbirci Žalostna majna dao je naslov »Lesne zveze« (»Drvene veze«). 42 Preuzimamo prema: Fran>moralne dobiti« je u svakom od ova dva vica drukčija - i u toj razlici se ispoljava njihova »ideološka« različitost. »Protestantska« šala upoređuje »nekad« (svet kakvog je bog stvorio) i »sad« (s rezultatom ljudskog individualnog rada); strukturira se, dakle, na pozadini građanske ideologije »progresa u istoriji«. »Jevrejska« šala upoređuje dva »sada«: svet uopšte, delo božje, i pantalone posebno, delo ljudskih ruku. Zato njena logična struktura sadrži dodatnu petlju kojaje nekakav »unutrašnji komentar« na igru s relativizacijom apsoluta: kako pantalne pripadaju tom (toliko nesavršenom) božjem svetu, njihovo savršenstvo utoliko više zavređuje divljenje. (Ova šala je zapravo sublimna: zašto se u njoj pominju »pantalone« a ne recimo »sako«? Naprosto zato što se sako nosi na ramenima, a pantalone na guzici!) 45 Klasičnu fommlaciju je dao 1. član Bill of Rights, 1791: »Congress shall make no law respecting an establishment of religion, or prohibiting the free excercise therifore abridgi11g the ji-ccdom os speech, or of the press; ... « Kongres neće doneti nikakav zakon o ozvaničenju neke religije niti o zabrani njenog ispovedanja ili o ograničavanju slobode govora ili štampe ... « 46 Kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, u tome je uslov za mogućnost teorije ideologije. 47 Dosad smo ne ulazeći mnogo u razlike pisali o »razumevanju« i »interpretaciji«; od sada ćemo izraz »interpretacija« koristiti u tehničkom smislu koji svakako treba tačnije odrediti; potrudiću se da određenje postane vidljivo iz načina razmatranja problema. Zasad nemamo mogućnosti da budemo određeniji. 48 Jezički čistunac bi mogao da napomene da je ispravni predlog u tom slučaju »prema«, a ne »za«; ali pretpostavimo da govorimo kolokvijalnim govornim jezikom, na slovenačkom ili na engleskom, na kojem bi se koristio predlog »for«. 49 Paul H. Grice, »Logic and Conversation« /Logika i konverzacija/ (1975), u: The Philosophy of Language /Filozofija j zika/, ur. A.P. Martinich, Oxford UP, New York-Oxford, 1985; »Utterer's Meaning and Intention« /Govornikova značenje i intenca/, (1969), idem.

l O ideologiji l

'A I7I l

50 »Popeo sam se na vrh zamascenog drveta.« - »Greasy pole« je ukrašeno drvo koji se postavlja o praznicima i na njega se seoski mladići penju da bi pokazali svoju fizičku snagu; da podvig ne bi bio suviše lak, drvo se premaže mašću. Iskaz John Seade navodi kao primer metaforičnog izražavanja (»Metaphor« /Metafora/, u Expressio11. and Meaning. Studies in the Theory of Speech Acts /Izraz i z11aČe1~je. Studije iz teorije govornog akta/, Cambridge UP, London itd, drugo izdanje 1981.) 51 Jedan od metaforičnih iskaza koje navodi Seade (op. cit. je i ovaj: »Sally is a block of ice« - »Sali je komad leda«; članak je prvi put izašao 1979. godine i iskaz je u to vreme bio koliko toliko neutralan (mada možda ne baš ukusan) primer metaforičnog izražavanja; danas je i politički nekorektan. U današnjoj ideološkoj konjunkturi ne može se prevideti seksualno šovinistički prizvuk koji unosi deo verovanja u pozadini kod Searlovog primera. U to možemo da se uverimo ako preokrenemo stvar: ako bismo za muškarca rekli da je »hladan kao špricer«, bila bi to pohvala njegove hladnokrvnosti. 52 Virgilije, osma ekloga, stih 2. U prevodu Frana Bradača: »med petjem strme le so krave«. »... slušajući pesmu zastaše krave, 53 čak je i rise omađijala pesma, a planinski potoci zaustaviše svoje brzake, prestaše da teku.« Virgilije, Bukolika i Georgika, prevod na slovenački dr Fran Bradač, Obzorja, Maribor, 1964, str. 52. - U originalu smo ključne reči podvukli; pesnik in je vešto postavio na kraj stiha. 54 Dumarsais je u poglavlju »0 adaptiranom značenju« !»Du sens adapte«< prikupio niz »odlomaka svetovnih pisaca, koji su takoreći prešli u poslovice mada im se obično pripisuje pogrešan smisao, a ne smisao koji imaju kod autora odakle su uzeti«. Dumarsais je primetio upravo pojavu o kojoj raspravljam.o: da iste rečenice u različitim govornim situacijama, zasnovane na raznim verovanjima u pozadini, mogu da dobiju različita značenja. Najupečatljiviji primer verovatno je stih iz Terencija (Heautontimorumenos I, 1, 25) kojije Karl Marx nekada odabrao za svoj životni moto: Homo sum, humani nihil a me alimum puto. Obično se

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

citira, piše Dumarsais, kada se želi naći opravdanje za neki grešni postupak, u smislu: »Čovek sam, ništa ljudsko nije mi strano.« Terencije je, medutim, kako upozorava Dumarsais, rečeni­ cu upotrebio u drukčijem smislu. Filozof koji se rastužio nad sudbinom svog suseda, ovim rečima je odbacio prigovor što se meša u tude poslove. >>Čovek sam«, parafrazira Dumarsais, »i zato mi nije tude ništa što pogađa druge ljude.« - .Dumarsais zaključuje raspravu time što uvodi razliku izmedu »navođenja odlomka kao autoriteta koji nešto dokazuje« i navođenja »poznatih reči kojima dajemo novo značenje, ono koje odgovara predmetu o kojem želimo da govorimo«; u prvom slučaju treba sačuva­ ti autorov smisao, dok je drugo »parodija, nekakva igra reči koja je često dopustiva«. Ovim je uveo distinkciju koja će u unekoliko strožem i razvijenijem obliku kasnije biti vrlo značajna i u ovoj teoriji. (Dumarsais /Cesar Chesnau, sieur du Marsais/, Des trop es ou des diffćrents sens l O tropima ili o različitim znače­ njima/ (1730), Flammarion, Paris, 1988, str. 212 i ss) 55 Definiše ih ovako: »Mešoviti tropi koje nazivamo silepse jesu tropi kada istu reč uzimamo istovremeno u dva različita značenja; jedno je prvobitno z11aČenje ili bar znače1~je h~je važi kao prvobitno, ali u svakom slučaju to je bar sopstveno značenje; drugo je figurativno značenje ili bar značenje koje važi za figurativno, iako nfje uvek takvo; to se dešava pomoću metonimfje, sil1ekdohe ili metcifore.« (Pierre Fontainer, Les figures du discours /Govorne figure/ (1821. do 1827.), Flanunarion, Paris, 1977., str. 105) 56 »U više plamena gorim no što sam vatri zapalio.« 57 Racine se postarao za ključ; ceo odlomak naime glasi: Je soujfi'e tous les maux que j, ai fait devant Troie. Vaincu, chm;gć defers, de regrets consumć, Brulć de plus de feux que je n,en allumai. 58 U analizi Prešemovog pesničkog jezika, već smo nekoliko puta pokazali (if. Mesečevo zlato); poslednji put u klubu Youth Handicapped Deprivileged, 3. 12. 1996. (na primeru soneta Komur je sreče dar bila klofuta- »Kome je šamar bio dar sreće«). 59 Onih koji pišu doslovne, ogoljene i jednostavne iskaze: Gallia est omnis divisa in partes tres. Tako govore generali. Cezar ima olak-

lO

ideologiji

l

* 1731

šavajuću okolnost da je napisao i tekst o analogiji. Ali otežavajuća okolnost za evropsku tradiciju je što se taj spis izgubio. 60 Lionel Trilling, Sincerity and Authenticity /Iskrenost i autentič­ nost/, Harvard University Press, Cambridge, Mass., - London, 1972. (Srpskohrvatski prevod Branka Vučičevića, Sazvežda, Nolit, Beograd, 1990.) 61 Charles Taylor, »The poli ti cs of recognition« /Politika priznavanja/, u: Multiculturalism and the Politics of Recognition /Multikulturalizam i politika priznavanja/, ur. Amy Gutman, Princeton University Press, Princeton, 1992. 62 Jacques Lacan, Lc seminaire XI. Les quatre conceptsfondamentaux de la psychanalyse, 1964, Seuil, Paris, 1973. U prevodu na slovenač­ ki: Šti~je teme?jni koncepti psihoanalize, CZ, Ljubljana, 1980. Posebno glava XVIII i sl. 63 Lacanov opis sa shemom if na str. 244, op. cit.; slov. prevod str. 359. 64 Grupa za debate u antropološkoj teoriji (Group for Debates in Anthropological Theory) u Manchesteru organizovala je 1989. god. raspravu o tezi »Koncept društva je teorijski zastareo«. Marilyn Strathem je bila prvi referent koja je iznosila argumente u korist ove teze. Jedan od njenih glavnih argumenata je bio da »koncept društva« teorijski postupak zatvara u krutu i nesavladivu suprotnost izmedu »društva« i »pojedinca« dovodeći time teoriju u ćorsokak. Ta debata je od svih sličnih debata, koje se organizuju svake godine, najviše podelila učesnike. U konač­ nom glasanju koje istina ima ironičan karakter, za tezu je glasalo 45 učesnika, protiv 40, a 10 se uzdržalo. Broj uzdržanih glasova bio je najveći u vreme izmedu 1988. (kada su debate poče­ le) i 1993. (poslednja održana debata). Odnos »za« i »protiv« bio je najtešnji, a broj učesnika u tom razdoblju bio je najveći. -Zanimljivo je, medutim, da niko od učesnika nije zastupao stav da »društvo« uopšte nije teorijski koncept - što bi bilo elementarno atiserovsko stanovište (Althusser već u Lire le Capital /Kako či­ tati Kapital/, Maspero, Paris, 1965; kritičko izdanje: PUF, Paris, 1996., piše o »učinku društva«). Cf: Key Debates in Anthropology /Ključne debate u antropologiji/, ur. Tim Ingold, Routledge, London - New York, 1996, 1998.

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

65 Stav koji je Freud 1911. godine uneo u drugo izdanje teksta »0 snovima« iz 1901. (Standard Edition V, str. 667). 66 Standard Edition V, str. 491. 67 Sigmund Freud, Traumdeutung /Tumačenje snova/, 1900, glava VI, deo I; u obzir treba uzeti i glavu VII iz teksta »0 snovima« (1901). 68 Na engleski su je najpre preveli secondary revision: .prevod je doduše jednostran, ali upravo zato izričito upozorava na značajnu dimenziju ove obrade, naime to da misli snova »revidira«. Sada se i u engleskom jeziku sve češće koristi doslovniji prevod koji je prikladniji: secondary elaboration. 69 Standard Edition V, str 490. Heineovi stihovi glase: Mit seinen Nachtmuetzen und Schlafrockfetzen Stopft er die Luecken des Weltnebaus. Die Heimkehr, LVIII Freud odlomak navodi i u 53. predavanju Novog niza predavanja za uvod u psihoanalizu (1933). 70 Standard Edition XII, str 274-275. 71 Sigmund Freud, »Psihoanaliza«; enciklopedijski članak za Handworterbuch der Sexualwissenschcift /Priručni rečnik seksologUel (ur. M. Marcuse, 1923.); Standard Edition XVIII, str. 241. 72 Freudovo kolebanje možemo da ilustrujemo ako suočima ova dva odlomka: »Da li da pretpostavimo da prva instanca faktora koji konstruišu snove, - težnja ka zgušnjavanju, nužnost da se zaobiđe cenzura, zahtevi prezentacije psihičkim sredstvima koje snovi imaju na raspolaganju - sastavlja privremenu sadržinu snova ... a taj sadržaj se potom preradi tako da se što više slaže sa zahtevima neke druge instance? To je vrlo malo verovatno. Naprotiv, treba da kažemo da su već od samog početka zahtevi tog drugog činioca jedan od uslova koje snovi moraju da zadovolje i da taj uslov ... već istovremeno s drugima induktivno i selektivno deluje na zalihu gradiva u snevačkim mislima . « (Tumačenje snova, Standard Edition V, str. 499.) - »Ovim područjem snevač­ ke operacije neću se iscrpno baviti, zato ću samo da napomenem da ćemo njenu prirodu najlakše da zamislimo ako pretpostavimo - iako ova pretpostavka najverovatnije ne odgovara činjenicama

l O ideologiji l

73

74 75 76

77

78

':kl751

- da se pokreće tek POŠTO je sadržina snova već obrađena«. (»O snovima«, Standard Edition V, str. 666; podvučeno i velikim slovima već u originalu.) Standard Edition V, str. 666; if i »... snovi za koje bismo mogli da kažemo da su jednom već bili interpretirani, pre nego što se toga poduhvatila budna interpretacija.« Idem, str. 490. Idem, str 490 i 660. Idem, str. 666, (kurziv nas'). Ovu teoriju sam stvarno postavio u: »Ideology and fantasy«, u: The Althusserian Lcgacy, ur. Ann Kaplan i Michael Sprinker, Verso, London-New York, 1995. Na kraju teksta sam, pošteno, naveo ćorsokake u koje nas dovodi ova teorija. Što se tiče koncepta ideologije koji je predmet ove rasprave, upozoriću samo na dve fommlacije koje su sasvim zgodno uhvatile problem tog koncepta: »To je samo iluzija, ali nužna iluzija.« (Karl Marx u Grundrisse ... ) »Ako želimo da na odgovarajući način razumemo društvenu činjenicu, moramo da je pojmimo totalno, to jest od spolja kao stvar, ali kao stvar čiji neodvojivi sastavni deo je subjektivi (svesni ili nesvesni) dojam koji bismo o njoj imali ako bismo ... ovu činjenicu doživljavali kao nativisti ... « (Claude Levi-Strauss, »Uvod u delo Marcela Maussa«). Ipak ću na brzinu skicirati odgovor koji ću u nastavku opširnije razviti. Može se polaziti od tri karakteristike fantazije: od toga da pripada kako snevačkim mislima tako i fasadi sna, da je dvostruko upisana; od toga da je sama po sebi »besmislen« (ili, tačnije: »pred-smislen« niz označitelja; i od toga da je fantazija već sama »fasada«, da nije stvarna uspomena na traumatičnu scenu već ekran koji u psihizmu toj uspomeni »zatvara put« (if. pismo Fliessu, 2.5. 18897.; takođe Tumačenje snova, Standard Edition V, str. 490). Interpelacijski učinak u tom slučaju proizlazi iz istovremene artikulacije: individualne fantazije kao zaleđenog pred-snuslenog« (i za snlisao sposobnog) niza označitlja; tačke subjektivacije u (»društvenom«) simboličnom, definisane u njenomformalizmu (tj. na ravni materUalne egzistencUe ideologUe); i odlomka iz verovanja u pozadini koji je sposoban pribaviti interpretaciju individualne fantazije i koji time popunjava manjkavost (»društve-

l Rastko

79

80

81

82

Močnik

l 3 teorije l

nog«) registra simbola. - Karakteristike fantazije u toj artikulaciji deluju ovako: kako fantazija nije neposredno idiosinkratska individualna »uspomena«, individuu ne zatvara u njenu idiosinkratsku istoriju; iz istog razloga samo je formalna struktura koja je sposobna generisati smisao, iako je neposredno »bez smisla«; zato je sposobna »da bude interpretirana« - upravo prema odlomku iz verovanja u pozadini koji se proizvede. u procesu komunikacije; kako je fantazija dvostruko upisana, može da deluje kao »spona« na prelazu, na raskrsnici između nesvesnog i svesnog na našoj shemi. Naslov na prvoj strani lista Delo, 30. 4. 1987. Tekst govori o odluci da se Kurtu Waldheimu zabrani ulazak u SAD, koju su američke vlasti donele zbog osnovane sumnje da je Kurt W aldheim, u vreme zabrane predsednik Savezne republike Austrije, kao oficir nemačke vojske u Drugom svetskom ratu tokom svoje službe na Balkanu počinio ratne zločine. Sigmund Freud, Massenpsychologie und Ich-Analyse (Psihologija mase i analiza ja), (1921.), slov. prev. u: S. Freud i drugi, Psihoanaliza in kultura, ur. R. Močnik i S. Žižek, DZS, Ljubljana, 1981, str. 40. U originalu: »Look, Ićm not going to pick on an invalid.« Ove reči je izgovorio Ronald Reagan za vreme predizborne kampanje protiv demokate Dukakisa. Tada se saznalo da je Dukakis u prošlosti bio na psihijatrijskom lečenju. Reaganove reči su došle u javnost iako je njegov izborni štab pokušao da ih zataška. U analizi ovih učinaka treba biti oprezan, osloniti se može samo na konkretnu analizu konkretnih okolnosti. Za vreme jedne od rasprava o zakonskom regulisanju useljavanja u Francusku, tadašnji predsednik francuske vlade Michel Rocard je izjavio: »La France ne peut pas accueillir toute la misere du monde. (Francuska ne može da primi sav jad i bedu ovoga sveta.) « Naravno, uhvatili su ga za reč, pa se ispravio dodavši: »... mais elle doit en prendre sa part. (... ali mora da preuzme svoj deo.) mativističke predstave« o toj činjenici. Logika strukture zahteva društvene prakse koje konstituiše, zato su te prakse od samog početka, već u svojoj pukoj mogućnosti, institucionalne prakse. A institucije ne postoje ako ne postoje i »u glavama«: nativističke predstave su, prema tome, integralni element u samim društvenim praksan1.a, spadaju uz njihovu institucionalnu prirodu, uz same uslove njihove mogućnosti. Iz koncepta logike strukture se iz toga može zaključiti da nativističke predstave posreduju društvene prakse. Ili, jednostavno rečeno: iz koncepta se može izvesti nativistička predstava, dok se iz nativističke predstave ne može iscediti koncept.

l

Protivrečan zahtev i njegove društvenotvorne usluge 2 1

l

U prethodnom odeljku posmatrali smo instituciju sa stanovišta strukture; prema logici pojmova kojima smo se pon1agali sad bi trebalo da je razmotrimo još i sa stanovišta zajednice - znači sa stanovišta toga što institucionalizovani strukturni odnosi sve vreme »proizvode«. Ali, kako smo ga postavili na početku, naš problem je dublji: hteli bismo da

l

I42

l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

utvrdimo kako uopšte dolazi do nastajanja zajednica, kako se to pojedinke i pojedinci u njih svrstavaju; u okviru problematike institucije ovo pitanje sad možemo da postavimo specifičnije: kako se pojedinci i pojedinke pod udaron1 institucija svrstavaju u zajednice, dakle na koji način ih struktura preko pripadnosti zajednici »upija«. Razlikovanje zajednice s jedne i pojedinki i pojedinaca koji čine zajednicu s druge strane ne smatramo nepotrebnim cepidlačenjem. Za ovdašnju svrhu ovo razlikovanje je čak i bitno: naime, nismo još rešili pitanje ideološke interpelacije. Ispostavilo se da je interpelacija koju obavljaju sami ideološki diskursi zapravo nurginalna, bezmalo izuzetak i specifičnost. Do interpelacije koju »neposredno« obavljaju diskurzivni ideološki mehanizmi dolazi samo ako se u procesu interpretacije javi individualna fantaznu i pokrene prelaz zahteva za smislon1 u nesvesnu želju koja identifikaciju zategne do bezuslovne identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da zna«. A to je, smatrali smo, prejak zahtev da bismo mogli da pretpostavimo da je ispunjen baš u svakom interpelacijskon1 učinku. Kako problem ideološke interpelacije tim putem nismo uspeli da zadovoljavajuće rešimo na nivou ideoloških diskursa, uveli smo dimenziju materijalne egzistencije ideologije, tj. dimenziju institucija. U problemsko polje su nan1 se vratile »zajednice«, ruku pod ruku s institucijama: upravo institucije uvršćuju pojedince i pojedinke u zajednrce. Pogledamo li stvar s druge strane, mogli bismo da kažemo da se pojedinci i pojedinke uvršćuju u zajednice tako što »priznaju« njihove norme, običaje, način života ili, preciznije, »konceptualne sheme«, kategorijske opozicije

l O instituciji l

'A l 143 l

itd., iz kojih institucije proizlaze ili, još preciznije (ovde smo pomalo levi-strosovski) koje te institucije naprosto jesu. Zajednica pojedince i pojedinke »autorizuje« da mogu priznavati njene norme, običaje, način života, njene »sheme«, »priznaje« im »pravo« da se u nju ubrajaju, dakle, aforistič­ ki rečeno, »priznaje im njihovo priznavanje«. S druge strane, zajednica svoje pripadnike i pripadnice takođe kontroliše da li stvarno priznaju njene norme i da li ih se pridržavaju. Tu dvostruku omču u koju je zajednica uhvatila svoje pripadnike i pripadnice i drži ih u kandžama, ali i u neizvesnosti imaju li uopšte pravo da se povinuju njenim zahtevima, dok istovremeno neumoljivo nan1eće svoje zahteve i kontroliše njihovo ispunjavanje - tu društvenotvornu dvojnu garotu u prethodnoj glavi smo nazvali »identitetski teror«. 22 Sad već postaje jasno da to što sociolozi nazivaju zajednica i to što Redklif-Braun tako, samo po sebi razumljivo, povezuje s institucijom, u stvari jeste samo posebna dimenzija institucije: zajednica je intersubjektivna dimenzija »društvene činjenice« institucije. Još ranije smo instituciju izjednačili sa onim što Altiser naziva »materijalno postojanje ideologije«. Prema tome, institucija je »materijalno postojanje društvenog veziva«, mada tako samo tri puta ponavljamo jedno te isto (institucija; materijalno postojanje; društveno vezivo) - pa ipak smo ovom artikulacijom istakli neke implikacije koje do sada nisu bile vidljive tek same po sebi: 1. institucija je materijalna podloga za transakcije između pojedinaca i pojedinki; transakcije su intersubjektivne, i za učesnike i učesnice imaju »smisao«, obavljaju ih s različitim »ciljevima« itd.; prakse koje omogućava institu-

l 144 l

l Rastko

Močnik

l3

teorije

l

cija imaju, dakle, simbolnu dimenziju; u svakoj praksi, otvara se problem sporazumevanja između aktera i problen1 samorazumevanja akteri; 2. do sporazumevanja, istina, n1ože da dođe na osnovu »uslovnih identifikacija«, ali one se odvijaju u horizontu koji pretpostavlja bar jednu bezuslovnu identifikaciju; upravo takvo samorazumevanje, pa čak i sama zatnisao prakse zbog svoje »samorazumljivosti« kod aktera pretpostavlja »bezuslovnu identifikaciju«; 3. institucija obezbeđuje materijalnu osnovu za to što je u transakcijama »bezuslovno«, jer samo na taj način može da se postara za povezanost društva; 4. ono što je u praksama »bezuslovno«, pripada simbolnom registru i učinak je ideološke interpelacije; 5. institucija obezbeđuje mogućnost identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da zna«23; 6. institucija ne san1o da omogućava već i zahteva bezuslovnu identifikaciju, dakle interpelaciju; a taj se uči­ nak pokreće upravo onim što je u njoj »nesavršeno«, upravo time što istovremeno pokreće »suplementarno« kretanje institucije. Ova poslednja teza je značajna jer će nam omogućiti da »suplementarnu prirodu« institucije povežemo s njenom interpelacionom snagom. To što na prvi pogled izgleda kao »disfunkcija« u instituciji ili njena »nesavršenost«, što liči na »slabost« institucionalnog delovanja; to zbog čega »nativisti« institucija toliko često žale ili što osuđuju i u če­ mu često vide čak i pukotinu između institucionalne norme i »prakse« koja, eto, zaostaje za normom, ne izvršava je ili je, štaviše, izigrava- ta »neposlušnost« institucije samoj sebi deo je samog institucionalnog delovanja, čak i

l O instituciji l

'A l 1451

osnovni mehanizam društvene kohezije. Nesklad između institucionalne nonne i institucionalne prakse nativisti Če­ sto pripisuju raznim ljudskim slabostima: no, ta »ljudska« slabost je upravo snaga institucije- jer institucionalna teskoba kojoj bi valjalo pripisati naprosto karakter jednog od osnovnih »društvenih osećanja« samo je druga strana ideološke interpelacije čiju unfrastrukturu obezbeđuje upravo materijalni opstanak ideologije u instituciji. U ideološkoj interpelaciji, naime, ne treba videti nikavu zlu kob koja »viktin1izuje« individue. Zajedno s »pozitivnim« konceptom ideologije (ideologija je društveno vezivo) moramo naprosto razviti i »pozitivan« koncept interpelacije: pojedinka i pojedinac ne mogu pripadati zajednici ako nisu interpelirani u njene »norme«, kategorije, »sheme«, u njene ideološke diskurse. Prema tome, interpeliranost je, na kraju krajeva, u životnom interesu pojedinaca i pojedinki. Ako ih institucija navodi na hipokriziju, razlog je obično u tome što se ne može ispuniti institucionalni zahtev. 24 Iz te nevolje može se izaći tako što pojedinac i pojedinka »aktiviraju« neku drugu instituciju u koju su interpelirani (i pod čijim se okriljem bezuslovno identifikuju sa »subjekton1 za kojeg se pretpostavlja da zna«) ili da igraju na uslovnost dveju institucija na istoj ravni- ako postoji neka nadređena institucija koja takvo prekopčavanje omogućuje (takva institucija je, recimo, nacionalna nulta institucija). Kako god da se pojedinac i pojedinka ponašaju, oni uvek reprodukuju suplementarni institucionalni proces. No, kako je naš cilj da pokažemo na koji način je institucija nesavršena u načelu, pomoći ćemo se primerom gde upravo poštovanje »norme« dovodi individuu u ćorso­ kak, a instituciju u prividnu »disfunkciju«.

l 146 l

l Rastko

Močnik

l3

teorije

l

Pokazali sn1.o već da se ne-celost društvene strukture sa stanovišta pojedinca i pojedinke ispo~ava kao protivrečnost u zahtevima kojih bi pojedinka i pojedinac trebalo da se pridržavaju. To, kao što smo opisali, pokreće »suplementarni proces« za koji bismo mogli da pretpostavimo da nam, po logici stvari, izmiče u beskonačnost. Društva ovu pogubnu logiku loše beskonačnosti zaustavljaju tako što kratke spojeve otklanjaju mehanizmima koji su već na raspolaganju, umesto da izmišljaju nove; institucijama koje izazivaju protivrečnosti, dodaju samo novi kolaž, a elemente pozajmljuju iz postojeće zalihe. Može se, naime, pretpostaviti da »višak strukture« potkopava strukturu na isti, ako ne i opasniji, način25 kao i »nedostatak« strukturisanja iz kojeg se rađaju kratki spojevi, napetosti i protivrečnosti. Ako se pak strukturne napetosti i protivrečnosti više ne mogu obuzdavati pomoću dodatnog brikolaža postojećih elemenata, dolazi do sveobuhvatnog preobražaja koji iz korena n1.enja strukturu: dolazi do društvene revolucije. Medutim, i revolucionarni preobražaj se uglavnom oslanja na elemente koje pruža istorijska situacija; budući da se ti elementi sklapaju u bitno drugačiji kolaž, nužno se preobraŽava i »karakter« elemenata koji se reinstitucionalizuju; naravno, pri tome može da »iskrsne« i poneki sasvim nov institucionalni element. 26 Institucionalni »brikolaž« štiti strukturu od raspada, ali je nikada ne »za-celi«. Sa stanovišta individue to se, kao što rekosmo, ispoljava tako što institucionalna organizacija pred nju postavlja »protivrečne zahteve«. Na tu situaciju može se gledati i manje dramatično: ako institucija pojedincu ili pojedinki »strukturno« postavlja protivrečne zahteve, to znači da se situacija u kojoj su se oni našli, može

·lO

instituciji

'A l 1471

l

opisati na razne načine, da sve te različite opise institucija autorizuje a struktura ih »prenosi«. Pojedinac i pojedinka upravo zato imaju mogućnost izbora, i svaki njihov izbor biće »legitiman«. 27 Prema tome, pozitivna strana strukturne ne-celosti i institucionalne »nedorečenosti« jeste u tome što individue imaju izbor. To, takođe, znači da nijedan postupak nije samorazumljiv i da upravo zato što razni postupci mogu da budu »legitimni«, svako postupanje može da bude problematič­ no. To je na prvi pogled paradoks, ali ga antropologija odavno potvrđuje. Mausovu ideju da su i »negativne društvene činjenice« mehanizmi društvene kohezije 28, dovešćemo i ovde do krajnosti: to što u pojedinačnoj instituciji izgleda kao »kratak spoj« i što se sa stanovišta pojedinca i pojedinke ispoljava kao protivrečan institucionalni zahtevzapravo je mehanizam kojim institucija vezuje za sebe pojedinca i pojedinku koji joj »pripadaju«.

l

Primer iz Kornej a

l

Kao ilustraciju navešćemo, IStini za primer jednostavne situanad-odreden jako i krajnji volju, cije koja pruža bogate implikacije. Reč je o situaciji u kojoj se nalazi Himena u Kornejevom (Corneille) Le Cidu i u tekstualizaciji istoričara Huana Marijana Guan Marian). 29 Him ena je sama zamolila kralja neka joj ga (Sida) da za muža, jer su je se snažno dojmile njegove vrline, ili neka ga, po zakonima, kazni jer je njen otac poginuo od njegove ruke. Odlučeno je da se obavi venčanje koje svima beše po volji ...

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

Treba upozoriti da oba pola »plemenite alternative« koja stvara tragičnu situaciju polaze od jedne iste logike; ne treba izmišljati nikakve psihološke entitete koji stoje iza ove dileme, dovoljno je da se dilema pripiše društvenoj lič­ nostPO. Društvena ličnost je locus, mesto u društvenom prostoru, učinak ukrštanja statusa. Koincidenc ijom raznih određenja nastaje individualna društvena situacija. Himena je žena, neudata, sazrela za udaju, aristokratkinja i, najzad, siroče. Kao neudata Žena i aristokratkin ja, ona je predmet političkih transakcija između porodičnih klanova; kao siroče, ona nema neposrednu zaštitu; kao ćerka uglednog vlastelina, donosi bogat miraz i ima uticajne rođake: iz tog razloga, ona je posebno ugrožena jer je dragocen adut za krvne srodnike, »davaoce«- poželjna partija za eventualne zetove, »primaoce«. Kao žena i aristokratkinja, mora voditi računa o časti porodice; kao siroče, dužna je da poštuje uspomenu na oca. Iz tog spleta raznih određenja, iz kojih proizlaze obaveze i prava, takođe proizlazi da se Hin1enina situacija nakon ubistva njenog oca može opisati na više od jednog načina. Himena je za porodicu dragocen adut za primamljiva savezništva; istovremeno j.e rizik i teret. Za očevu porodicu, ona je neočekivan dobitak, ali i nova briga. Za kralja je žarište napetosti i sukoba; ali i obična karika u nekom novom političkom lancu. Ako pitanje uopštimo i preciznije se izrazimo, možemo da kažemo da se svaka društvena situacija može opisati, definisati na više, instituciona lno podjednako opravdanih, načina. Umetnička redukcija31 je unutrašnju mnogostruk ost Himenine situacije svela na dva međusobno isključiva, ali podjednako opravdana opisa: 2 osveta za očevu smrt ili udaja za voljenog muškarca.3

lO

instituciji

l

*l 1491

Himena se tako našla u dilemi u kojoj se oba moguća postupka nameću podjednako m »apsolutnom« snagom, dok se istovremeno međusobno isključuju. Bez obzira kakvu će odluku doneti, njena će odluka u isti mah biti apsolutno opravdana i apsolutno izdajnička. U toj nevolji, Himena se obraća kralju- odluku delegira na autoritet. Prepuštajući mu odluku, pridržava se važećeg poretka. Kao žena, ona odluku prepušta muškarcu, kao siroče zameniku očevog autoriteta, kao vazalova ćerka kralju. »Suplement acija institucije«, »suplementa rno« rešenje iz instituciona lnog škripca ovde je u reprodukcij i odnosa gospodarenj a, institucije kraljevskog autoriteta33_ Splet »feudalnih« institucija se, dakle, reprodukuje upravo kroz svoju »nesavršenost«, kroz svoju »unutrašnju protivrečnost«. Dovoljno je da institucija svoj instituciona lni »kratki spoj« prebaci na pleća pojedinca, u našem primeru na pleća pojedinke, da individuu dovede u vel-alternativu34 da bi se za individuu to što je povezuje s drugima, ispoljilo kao to što je od drugih razdvaja, što je izdvaja iz zajednice. U toj stisci, Himena se odlučuje po diktatu društvenog veziva zajednice kojoj pripada - prema zapovesti ideologije časti. Njena odluka je u tome da ne odlučuje3 5, da odluku prenese na autoritet, dakle da aktivno učestvuje u čuvanju i obnavljanju , u reprodukciji instituciona lne konstelacije koja ju je gurnula u nevolju. Himena se odlučila po diktatu ideologije u koju je interpeliran a - a to je upravo ona ideologija čije »materijalno postojanje« dovodi Himenu u nepodnošlji vu vel-alternativu. Zarad jasnoće i slikovitosti, izabrali smo pomalo dramatičan primer; sociološki gledano, stvari su banalnije: Himena nema alternativu; to što sebi »stvara problem« stvar

l 150 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

je »individualnog dostojanstva«, elementa koji ne pripada vazalnoj etici časti već istorijskoj situaciji Kornejevog dela, onom izuzetnon1 »rubnom« trenutku kad Kornej moderni111 argumentima nudi vazalnu etiku (u povećanom obimu koji njen »izvorni« istorijski ambijent verovatno nije ni postigao).36 Međutim, kornejevska dilema upravo svojon1 izveštačenošću razotkriva kostur i zupčanike institucije kao društvenog mehanizma.

l

lnfiilucija i njena spoljašnofi

l O instituciji l

'A l 153 l

(4) Zahvaljujem gospodinu ministru (Alanu Žipeu) što je došao na naš mračni Balkan. (Franjo Tuđman, HTV, 10. 2. 1992.)

(5) Da li Hrvatsku potiskuju u savez s Balkanom i Afrikom? (Slobodna Dalmacij'a, naslov na prvoj strani, 20. 7. 1996.) (6) Hrvatska je morala da dobije tešku diplomatsku bitku s onima koji su pokušali (i još uvek pokušavaju) da je poti(Vjesnik, 6. 8. 1996.) snu na Balkan.

l

Himenu je morilo pitanje kojoj institucionalnoj zapovesti treba da se povinuje kada su obe apsolutne i međusobno isključive. Njenu dilemu je unapred odredila ideologija časti - ista ideologij'a koja ju je gurnula u nevolju. Ideologija časti je ideologija lojalnosti: Himenu je obavezivala na lojalnost prema rodovskoj zajednici i tražila od nje lojalnost prema plemenitoj strasti koja ju je vukla ka alijansi- ali najplemenitija lojalnost ipak je vernost vlasti. Ona ista ideologija, koja može da postavlja protivrečne zahteve zato što propisuje različite lojalnosti, te lojalnosti hij'erarhij'ski razvrstava. Upravo iz tog razloga, ideologija časti je ideologija društvene hijerarhije, ideologija potčinjavanja i gospodarenja: kraljev moralni i politički autoritet reprodukuje se kroz »konflikte lojalnosti« - zato što je sposoban da ih ukida. U toj sposobnosti autoriteta da ukida učinke institucionalnih protivrečnosti, bez uklanjanja njihovih strukturnih uzroka, zapravo je strukturni uzrok odnosa gospodarenja. Međutim, u društvu jednakih, u zajednici slobodnih, ne postavlja se pitanje koju dužnost treba da izvršavam

(7) Svako pribegavanje međunarodnoj arbitraži učvrstilo bi udaljene posmatrače u uverenju da na Balkanu i u njegovoj blizini žive ratoborna plemena koja svoje probleme ne (Delo, 22. 8. 1996.) znaju da rešavaju sama. (8) Dobili smo čvrstu podršku Sjedinjenih Država da Hrvatska pripada Srednjoj Evropi a ne balkanskom području. (Franjo Tuđman, HTV, 3. 8. 1996.) Već iz ovog priručnog cvetnjaka može se ustanoviti da je »balkanizam« ne samo ideologija granice, već i graničarska ideologija: ideologija graničara koji granicu štite nastojeći da je pomere ka jugu, takoreći ideologija »boraca za severnu granicu« Balkana.41 Granica nije definitivno povučena, i to je izvor teskobe koju dodatno stvara i bojazan da razgraničenje ne obeležavaju samo nadobudni graničari: čak mi se čini da uglavnom zavisi od toga kako granicu vidi neko drugi (»udaljeni posmatrači« u (7), »Sjedinjene Države« u (8), neimenovani neprijatelji u (5) i (6)).

l I54 l

l Rastko

Močnik

l3

teorije

l

Gde bi to trebalo da bude granica n1ože se i tačni­ je odrediti: a to će objasniti i teskobu graničara. Da se izvođenje ne bi činilo suviše slabim, pomoći ćen1o se iskazom koji takođe govori o razgraničenju, ali granica je u njemu još tajanstvenija. (9) Francuska ne može prihvatiti sav jad i bedu ovoga sveta. 42 (Mišel Rakar) Žak Ransijer Qacques Ranciere) 43 je umesno prilnetio da ideološki učinak iskaza proizlazi iz »ne-celosti« sirotinje ovoga sveta koju Francuska, eto, delimično n1ožda ipak može da prin1i. Ali, kako odrediti tu »ne-celu sirotinju«, pas-toute la misere? Kako razgraničiti onu sirotinju koja je još »prihvatljiva« od one koja to ne bi mogla da bude? Ideološki učinak ili »značenje« iskaza (9) potiče od razlike koja je samorazumljiva te, prema ton1e, spada u verovanje u pozadini, ali je istovremeno njegovo izricanje neumesno, pa čak i nedopustivo. 44 U verovanju u pozadini (9) nalazi se, dakle, neki element koji je za razumevanje odlučujući, ali je njegovo izricanje nedopustivo; a izricanje nije ni potrebno jer je »svima«, kako govorniku tako i njegovin1 adresatima, poznat. Smisao (9) rađa se iz nekakvog »traunutičnog« znanja, iz »tihog« znanja o kojen1 u govornoj zajednici postoji konsenzus, s tim što se pripadnici i pripadnice zajednice slažu da je bolje da se to znanje »prećutkuje« - da ostane samorazun1ljivo ali neiskazano. Taj element očigledno ispunjava uslove da bude element fantazije koji, kao što s1no ustanovili još u prvoj glavi, može da bude odlučujuća tačka u mehanizmu ideološke interpelacije.

lO

inStiluciji

već

l

'A l I5I l

je prvo pitanje mogu li se osećati dužnim- imam li uopšte pravo da se pridržavam dobrih običaja društva. Pre nego što će me ščepati podmukli zupčanici međusobno isključivih obaveza i izukrštanih dužnosti, treba da mi bude priznato da stvarno pripadam tim točkovima i tim stupama. U pitanje se dovodi moje pripadanje društvu, priznavanje pripadnosti ili identiteta. Identitet, kao što smo rekli, drži u šahu pripadnice i pripadnike identitetske zajednice, razdvajajući ih istovremeno od pripadnica i pripadnika drugih zajednica. Deluje interno i eksterno.37 Razmatrali smo već kako identitet deluje iznutra, smatrali smo da to pitanje zaslužuje prednost jer nam se činilo težim. Ostaje nam da pogledamo kako identitet deluje »prema spolja«; ispostaviće se da pitanje nije nimalo lakše. Ako je identitetska zajednica ekskluzivna u homogenoj dimenziji, ako, dakle, svoje pripadnike i pripadnice i samu sebe san1o razdvaja od drugih zajednica iste vrste i njihovih pripadnika, pripadnica- da li je onda njeno delovanje prema spolja isključivo negativno? Da li je identitetska zajednica sposobna da s drugim zajednicama uspostavlja samo krhke odnose koji proizlaze iz međusobnog isključiva­ nja? Naravno da nije tako- jer kada bi bilo, identitetske zajednice ne bi procvetale upravo u vreme stvarne globalizacije svetskog sistema. Tačno je, međutim, da ima nečeg nelogičnog, nečeg izazovno bizarnog u toj istovremenosti, kada se čini da je usitnjavanje samo druga strana povezivanja, da je diversifikacija učinak unifikacije. Ako je institucionalna bliskost na koju su nailazili na neočekivanom mestu, u prošlosti antropologe podstakla da proizvedu teoriju institucije, zašto ne bismo mi, na osnovu neočekivanog usitnjavanja do kojeg dolazi pod udarom procesa globaliza-

l Rastko

l I52 l

Močnik

l 3 teorije l

cije, pokušali da ustanovimo bar neke karakteristike sadašnjeg svetskog povezivanja? N aj više nas privlači da krenemo odatle gde se između, inače razdvojenih, identitetskih institucija javlja nekakav višak distance. (1) To je izbor

između

Evrope i Balkana. Qanez Drnovšek, Dnevnik, 3. 6. 1995.)

Iskaz (1) praktično rešava našu aporiju istovremenog povezivanja i razdvajanja, jer kazuje daje neko razdvajanje, odvajanje od Balkana, uslov za neko povezivanje, za uključivanje u Evropu.38 Kako se na toj imaginarnoj mapi39 povlači granica između Evrope i Balkana? Graničnu liniju između Evrope i Balkana razmotrićemo prvo sa »nativističkog stanovišta«, a zatim ćemo pokušati da shvatimo kakva je strukturna JunkcUa te nativistitke predstave. 40

l

Balkan u predStavi

l

(2) Rumunija nije deo balkanskog područja, ali je snažno zainteresovana za stabilnost na Balkanu. (General Konstantin Degeratu, načelnik Generalštaba rum unske armije, Curierul National) 17. 11. 1997 .) (3) ... oni koji bi Hrvatsku hteli da gurnu na Balkan. (Franjo Tuđman, HTV, 4. 8. 1996.)

· l O inStftucij i l

Međutim,

1'\: l I55 l

u (9) ta je fantazija stvar znanja. Rokarov iskaz za nas je utoliko važniji zato što se u njemu ispoljava »nulta tačka« razlike između interpelacije pomoću (nesvesne) fantazije (između one interpelacije o kojoj smo kazali daje pre izuzetak nego pravilo) i interpelacije putem identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da zna« (i o kojoj smo rekli da je vrsta interpelacije koju najčešće očekujemo, koju možemo da očekujemo u običnim, u »normalnim« okolnostima). Šta, dakle, »Zna« idealni govornik - adresat (9)? Šta je to što »zna« »subjekt za kojeg se pretpostavlja da zna«, pripisan verovanju u pozadini (9)? Za nesvesnu fantaziju smo rekli da predstavlja niz označitelja, niz koji je sposoban da porodi značenje - m.ada, u isti mah, ne prejudicira kakvo će biti njegovo značenje u raznim ambijentim.a. Prema ton1e, znanje »subjekta za kojeg se pretpostavlja da zna«, pripisanog pozadini (9), biće sasvim formalno znanje; biće to nekakvo znanje koje, samo po sebi, još uvek ne »sadrži« eventualni smisao, iako je sposobno da ga porodi. Kažimo otvoreno, karte su i onako na stolu; Rokar je izrekao (9) dok je bio predsednik francuske vlade, koristio je izraz »la France« obraćajući se sa svoje pozicije građankama i građanima Francuske. Tiho i samorazumljivo znanje koje tražimo naprosto je pravo nativističko znanje onih koji su Francuska. To je znanje o tome »Šta« je ili, tač­ nije, ko su »Francuska«. Razgraničenje između »dobre« (prihvatljive, dopustive) sirotinje i »loše« (neprihvatljive, ne-pripustive) mizerije nije nikakav problem ako se ta granica koja nije jasna, povuče na osnovu granice koja je samorazumljiva, svakome poznata - na osnovu i pomoću

l I56 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

granice »Francuske«. Granica izmedu toga što Francuska može da prihvati, i toga što ne može da prihvati, postaje jasna ako koincidira s granicom_ same Francuske.45 Ta linija razdvajanja je jedna te ista linija: diskriminacija između »dobre« i »loše« sirotinje samo je mračna, »traumatična« strana granice državnog entiteta (granice uz. koju borave marginalne grupe: nedržavljani, nedržavljanke s dozvolama boravka i s radnim dozvolama, neki sa stalnim neki s privremenin1 dozvolama, na posletku sans-papiers, lica s neregulisanim statuson1, ilegalci). Znanje pripisano »subjektu za koga se pretpostavlja da zna« granica je nacionalne nulte institucije; subjekt kon1e se pripisuje znanje jeste subjekt koji se pripisuje nultoj instituciji. Iskaz (9) dobija smisao referisanjem na nultu instituciju, što na kraju krajeva kaže i san1. Balkanistička opsednutost javlja se u sličnoj situaciji: bar u zemljama gde granica izmedu »Evrope« i >>Balkana« može da koincidira s granicom nacionalne nulte institucije.46 Upravo na te zemlje odnose se iskazi (1) - (8): u njima je »Balkan« prostorska granica. U tom slučaju, balkanizan1 je mešavina laskanja koja »Evropu« i trenutnog hegen1ona treba da navede na priznanje da neka zen1lja ne spada na »Balkan«, i mobilizacionog progresizma koji stanovništvo podstiče da učini napor i dokaže da nije »Balkan«. U situacijan1a gde geografske datosti onemogućavaju prostorsku varijantu balkanističkog mita, »Balkan« je vremenska granica. U tim slučajevima je balkanistički diskurs smeša modernizatorskog progresizma i samopotvrdivačkog laskanja koji »Evropu« i hegemona treba da navedu na priznanje da su se nativisti dovoljno potrudili i ostavili »Balkan« u svojoj mračnoj prošlosti.

lO

infiituciji

l

A l I571

Vremenska47 i prostorska varijanta balkanizma se, prema tome, razlikuju samo po naglasku, a ne po elementima niti po strukturi. Struktura je u oba primera teleološka, a elementi su modernizatorski progresizam koji treba da mobiliše nativno stanovništvo, i slugansko san1oponižavanje koje bi trebalo da se dopadne relevantnim »strancima«. Medutin1, primeri »vremenskog« balkanizma koje navodim, sadrže još jedan element na koji dosad nismo obraćali pažnju:

(10) Krajnje je vreme da Bugarska prihvati realnost i prestane da se ponaša kao neandertalac na pragu XXI veka. 48 (Puls, 13. 11. 1997 .) (11) Šta uopšte možemo da očekujemo od nacionalne doktrine koja na pragu XXI veka tvrdi da se Bugarska graniči sama sa sobom i da (u Bugarskoj) nema nacionalnih manjina? (Nova Makedonija, 8. 10. 1997.) Element koji, bar mi se tako čini, spada u balkanističku ideologiju, mada njegovu ulogu u tom sklopu tek treba da ustanovimo, jeste neki poseban odnos prema drugim balkanskin1 zemljama.49 Taj odnos napetosti, koji se povremeno pojačava do govora mržnjeSO, naslućuje se već u (10) i (11). Ali više od iskaza koji se mogu izvesti iz napetosti i konflikata, zanimaju nas iskazi u kojima taj posebni odnos prema susedima deluje na nivou samorazumljive pretpostavke i takoreći organizuje ideološki proces:

l Rastko Močnik l 3 teorije l

l 158 l

(12) Čak i Rumunija nam se podsmeva. (Naslov u: Kontinent, Sofija, 22. 11. 1996)5.1 (13) Albanija se žali na. t~izak kvalitet bugarske robe. (Naslov u: Standart, Sofija, 30. 11. 1996.) (14) Čak i u Albaniji sad budale nazivaju »bugarski radijator«_52 (24časa, Sofija, 14. 12.1996.) U elemente balkanističke ideologije treba, dakle, uz n1obilizacioni modernizam u odnosu prenu zajednici, u odnosu »prema unutra«, i uz ponizno laskanje u odnosu prema značajnim drugima, u odnosu »prema spolja«, dodati još i nenaklonjenost prema susedinu i pren1a drugim »balkanskim« zen1ljanu. Prema tome, balkanistička »predstava« uspostavlja dve vrste odnosa prema spolja: laskav i ponizan odnos pre1na onima od kojih se očekuje priznanje (o »ne-balkanizmu«) -i nenaklonjenost prema onima koji to priznanje zapravo ne zaslužuju, koji se sasvim izvesno i san1o po sebi razumljivo nalaze »na Balkanu«. Jednostavno, premda pomalo drastično rečeno: sluganstvo u »vertikalnom« odnosu i mržnja u »horizontalnom« odnosu. Time smo dovoljno tačno odredili »Balkan u predstavi« i možemo da se pozabavimo »Balkanom u strukturi«.

l

Balkan u ~rukturi

l

(15) Hrvatske oružane snage su promenile strateške odnose u tom delu Balkana. (Franjo Tuđman, Vjesnik, 5. 8. 1996.)

·1 O instituciji l

'A:. l 159l

Misao je izrekao isti govornik koji je u (3) galamio protiv »potiskivanja« Hrvatske »na Balka'n« - čak je (3) i (15) izrekao u istom govoru.53 U (3) se pretpostavlja da Hrvatska nije na Balkanu, dok (15) implicira da Hrvatska jeste na Balkanu. Da li iz toga treba da zaključimo da govornik istovremeno veruje da Hrvatska i nije i jeste na Balkanu? Ili da veruje da je na Balkanu san1o svojom vojskom, svojom vojnom snagom, dok inače, recimo svojom kulturom, nije na Balkanu? Čak i da to nije logična protivreč­ nost, svakako je verovanje koje toleriše inkompatibilnosti. Oboje je Levi-Bril (Levy-Bruhl) svojevremeno smatrao karakteristikom mentalite primitive, primitivnog ili prvobitnog shvatanja: toleranciju prema protivrečnosti u »jakoj« tezi iz 1922. godine, toleranciju prema inkompatibilnosti u ublaženoj tezi u beleškama iz godina 1938-1939.54 Hipotezu o »primitivnom mentalitetu« društvene nauke su u međuvremenu odbacile, ali ipak ostaje pitanje kako da se objasne verovanja koja su bar po svom obliku egzotična. Pokušaćemo da izađemo iz nevolje pretpostavkom da (3) i (15) ne govore o istoj stvari; tačnije: ne govore isto. Naime, ne razlikuje se samo njihov »predmet« već i njihov posredni adresat - pa čak .i neposrednom adresatu, »hrvatskoj zajednici«, iskazi usmeravaju pogled čas na jednu, čas na drugu stranu. Ako u pozadini iskaza možemo da naslutima skrivenu »ilokucionu snagu«, upućenu različitim adresatima, možemo da osetimo da je (3) posredna molba, adresirana na velike sile, a (15) skrivena pretnja »balkanskim« sagovornicima. »Hrvatska« je čas u »Srednjoj Evropi« čas na »Balkanu« zato što njen položaj određuju različite koordinate. U »Srednjoj Evropi« je milošću međunarodnih moćnika i Sje-

l r6o l

l Rastko

Močnik

l3

teorije l

dinjenih Država, a na »Balkanu« svojon1 oružanom snagon1. U jednoj dimenziji njenje partner »n1eđunarodna zajednica«, u drugoj su joj partner »balkanske zemlje«. Ni u jednoj od obe dimenzije »Hrvatska« nije sama- u obe, uspostavlja odnose prema drugim istovrsnim institucijan1a, prema homogenim institucijama, s tin1 što su ti odnosi u »balkanskoj dimenziji« drukčiji nego u dimenziji »međuna­ rodne zajednice«. Iz toga možemo da izvučemo sledeći bitan zaključak: »Balkan« je suplementarna institucija koja nultoj instituciji one vrste kojoj pripadaju »Hrvatska« i njoj slične zemij'e) omogućuje da odnos prenw drugim institucijama iste vrste strukturišu tako da taj odnos ne bude samo »ekskluzivan«) ne samo »negativan«. »Balkan« je prava produktivna institucija sa stvarnim konstruktivnim učincima. Konstruiše, nain1e, či­ tav kosmos međunarodnih odnosa na specifično racionalan način koji rađa svojevrsne »racionalne strategije«. Prelazeći na određivanje strukturnog mesta na koje treba smestiti instituciju »Balkana«, možemo da se pomognemo misaonin1 opitam. Zašto se na brojnim pregovorin1a na kojima se tražilo rešenje za sadašnje sukobe u jugoistoč­ noj Evropi, nikada nije ozbiljno razn1atrala mogućnost da se celo područje demilitarizuje? Zašto se, naprotiv, na ton1 području upravo odvija tiha trka u naoružanju, iako bi te siromašne i u ratu razorene zemlje novac mogle da upotrebe za nešto korisnije? Zašto se takmiče u naoružanju, iako su granice naoružanja, bar za neke države, određene među­ narodnim sporazumin1a? Zašto uleću u tu besmislenu trku kad se u njoj samo iscrpljuju, kad nijedna od njih pojedinačno ne može da obezbedi materijalnu prednost, kad vojnu moć uvećavaju samo na račun celokupne državne organizacije koju podređuju jačanju vojne moći? Zašto su se

·l O

inStituciji

'A l r6r l

l

upustili u taj tihi sukob koji im s jedne strane nanosi materijalnu i duhovnu štetu dok ih s druge strane privredno i organizaciono iscrpljuje? Već intuitivn? je jasno da 'su pitanja isključivo retorička, da se \(. njima već naslvćuje oc;lgovor. Ali pravićemo se da smo naivni, nećemo se zadovoljiti samo intuicijom - i razmotri ćemo da li za te zen1lj e postoji neka bolja strategija. Uzmimo da svaka 9d tih država ima dve mogućno­ sti: da se naoružava ili da se razoružava. 1

2

R

N

R

1, 1

-2, 2

N

2, -2

' -1, -1

Pomoći ćemo se shemom na kojoj ćemo n1ogućno­ sti svake države posebno navesti u koloni sa leve strane (kolonu ćemo označiti s» 1«gore levo), a mogućnosti svih ostalih u gornjem redu (red ćemo označiti sa »2« gore levo). Tamo gde se mogućnosti ukrštaju, unećemo »dobit koju svaka pojedina država dobija svojom odlukom u odnosu na odluku drugih. »Naoružavanje« označićemo s »N«, »razoružavanje« s »R«; prvi broj označava dobit pojedinačne države, drugi je dobit svih ostalih, »njenog drugog«, jer je svaka ')d njih inače u sukobu sa svakom drugom posebno i sa svima ostalima zajedno. Dobit može da bude i negativna - u tom slučaju predstavlja gubitak. Izmislićemo vrednosti samo ilustracije radi: »1« je dobit, »2« je velika dobit; »-1« je gubitak, »-2« je veliki gubitak. Pozitivne vrednosti možemo da čitamo i kao »bezbednost« ili »prednost«; negativne vrednosti možemo da čitamo i kao »ugroženost«.

l r62 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

Ova »matrica igre« u literaturi je poznata kao »Zatvorenička dilema«. Njena karakteristik a je da učesnici ne mogu da postignu ishod koji je za obojicu najpovoljnij j, već treba da se pomire s ishodom koji je za svakog posebno »manje loš«. Svoju strategiju treba da unapred prilagode tome da im je cilj »manje zlo«, a ne »najveće. dobro«. Za našu svrhu situaciju možemo da objasnimo na sledeći način. Učesnik je, naravno, svestan da bi za njega bilo najbolje da se razoruža, dakle u koloni s leve strane povuče potez »R«. Taj potez može da mu donese korist ako se i drugi učesnik odluči za razoružanje, ako povuče isti potez »R« u gornjem redu. Ako obojica igraju »R«, imaće od toga korist (»1«). Medutim, neizvesno je hoće li i drugi učesnik odigrati »R«; vrlo lako može da se desi da se odluči za naoružanje, dakle igra »N«. U tom slučaju, drugi uče­ snik imaće veliku korist (»2«) koja će prvom učesniku naneti veliku štetu (»-2«). Zato prvi učesnik treba prvo dobro da razmisli kakav će za njega biti ishod ako se naoruža, dakle ako povuče potez »N«. Ako prvi učesnik igra »N«, a drugi se razoružava, dakle igra »R«, prvi će imati značajnu prednost pred drugim; dobit prvog biće velika (»2«), gubitak drugog težak (»-2«). Ako pak i drugi učesnik igra »N«, biće doduše obojica na gubitku, ali gubitak neće biti dramatičan, a pre svega biće ravnomeran za obojicu (»-1 «). Prema tome, razoružanje jeste privlačna i korisno ali suviše riskantno. Dovoljno da jedan od ostalih učesnika, koje smo sažeto odredili kao »drugog učesnika u igri«, odigra »N« pa da »R« više ne donosi korist već težak gubitak. Ako se ne može imati poverenje u ostale učesnike, mora se odigrati tako da se unapred odriče najboljeg mogućeg isho-

lO

instituciji

l

da. Ali stvar je još gora: čak i da neki od učesnika inu poverenja u ostale, ne može sebi dozvoliti da igra »u dobroj veri«: naime, 11e može da zna da li ostali veruju njemu; ako samo jedan posumnja, j onaj ko je imao poverenje izvući će deblji kraj ako polazi od bona fide pretpostavk e. Tako u toj igri svi učesnici u odno~u prema drugima igraju hipotetič­ ke militariste. Ne mora niko od njih da bude »stvarni« militarist; dovoljno je da nekog od ostalih sumnjiči za n1ilitarizam. Još gore: dovoljno je da se pribojava da neko drugi u njemu vidi n1ilitaristu -i moraće se ponašati kao da jeste militarist. Iz toga proizlazi da nikome ne treba podmetati »loše namere«; takođe, ne treba špekulisati nekakvom psihologijom nepoverenja . Dovoljno je da učesnici prihvate gornju matricu »racionalnog odlučivanja« i svi će se ponašati na svoju sopstvenu štetu i na štetu svih ostalih ali na nesreću svog naroda. Ponašanje koje se zasniva na racionalnoj odluci moglo bi se s nekog udaljenijeg stanovišta nazvatiiracionalnim . Medutim, matrica »zatvoreni·čke dileme« nije kraj cele priče: činjenica je da države koje učestvuju u toj Inorbidnoj igri, nemaju poverenja jedna u drugu, ne vole sei zato se, izmedu ostalog, i naoružavaju. Ali je takođe či­ njenica da im je gornju granicu dobiti od naoružanja odredila takozvana -medunaro dna zajednica«. Činjenica je da su odnosi izmedu tih zemalja napeti - ali je činjenica i to da ih »medunarod na zajednica« pretnjama i ucenama sprečava da se stvarno sukobe. Slika je koliko toliko potpuna tek kad se uzajamnoj netrpeljivosti, štaviše mržnji, dodaju još i snishodljivost i poslušnost u odriosu prema »medunarodnoj zajednici«. A upravo to je obrazac balkanističke ide-

l Rastko

l 164 l

Močnik

l 3 teorije l

ologije: netrpeljivost i mržnja prema sebi sličnima, u »horizontali«, poniznost i sluganstvo prema velikim silama, u »vertikali«. Balkanistički ideološki diskursi »materijalno opstaju« u balkanskoj zatvoreničkoj dilemi. Strukturnu ulogu balkanističkih »predstava« prikazuje ova matr:ica u kojoj se najbolji ishod ne može postići. Funkcija balkanističkih diskursa je produkcija i reprodukcija »horizonta racionalnosti« u kojem važi matrica zatvoreničke dileme i u kojem je »racionalna« strategija ona strategija koja se unapred odriče najboljih mogućnosti, dakle saradnje i miroljubive koegzistencije. Iz matrice je takođe jasno zašto »horizontalni« drugi zavređuju prezir i podsmeh, zašto je nedopustivo smatrati ih ravnopravnima. Razlog je jednostavan: Balkan - to su drugi. Da nije tako, ne bi bilo ni matrice ni Balkana ni naoružavanja niti mržnje - ni sluganstva ni dominacije. S druge strane, iz ove strukturne institucije Balkana, vidljivo je još nešto: naime, da je Evropa deo Balkana. Ako »Evropa« ilustruje »međunarodnu zajednicu«, onda je mit o »Evropi« deo mita o »Balkanu«. »Balkan« nisu samo horizontalni odnosi nepoverenja i mržnje; »Balkan« je matrica u celini: balkanska horizontala plus evropska vertikala. Zato se balkanistička institucija može ilustrovati shemom u kojoj je »Balkan« element koji se ponavlja, rekurentni element koji se vraća: 55 Balkan Balkan

Evropa

»nu«

Balkan

· 1

O instituciji

l

'A l 165 l

1 Ideološka slika u diskurzivnoj reprodukciji Mrukture

Gornja shema može i da nam pomogne da tačnije odredimo kakav je odnos između ideoloških predstava vrste »Balkan« i strukture koja se kroz diskurzivno korišćenje tih »predstava« reprodukuje. Strukturno mesto institucije »Balkan« (za koju smo pokazali da je tipično »suplementarna« institucija) odredili smo na dva različita načina: a. S jedne strane, »Balkan« je obrazac koji pomaže da se povuče granica: to jest, granica između »Balkana« i »Evrope«; u ideološkoj »predstavi«, granica može da bude prostorna (kao što smo videli na rumunskom i slovenač­ kom primeru i na hrvatskim primerima) ili vremenska (kao što smo videli na bugarskim i makedonskim primerima, mada bismo mogli da navedemo i srpske, bosanske, albanske). Za strukturu je svejedno da li se granica artikuliše prostorno ili vremenski, važno je da obeležava strukturnu liniju razdvajanja. Ova linija razdvajanja strukturiše »horizont racionalnosti« u kojem se formiraju praktične strategije aktera. U matrici »balkanizma« kako smo je predstavili, stereotip »Balkana« uspostavlja, obnavlja i održava liniju razdvajanja između »Balkana« i »Evrope« (ili »medunarodne zajednice«), dakle razliku između »horizontalnih« i »vertikalnih« odnosa aktera. Ova linija razdvajanja je osnova za dvostruku strategiju aktera: za kooperativnost pa čak i submisivnost u »vertikalnim« odnosima; za nekooperativnost, štaviše konfliktnost u »horizontalnim« odnosima. b. S druge strane, »Balkan« je rekurentni element u strukturi refleksivnog samo-određivanja situacije iskaziva-

l Rastko

l r66 l

Močnik

l 3 teorije l

nja (»mi«). Dakle, mehanizam kojim se akter balkanističke matrice upisuje u tu matricu kao subjekt. Tačku a. već smo detaljno obradili. Razmotrićemo sad tačku b. Dok smo u tački a. prikazali strukturne, »institucionalne« pretpostavke ponašanja aktera, tačka b. prikazuje samorazumevanje aktera kao »subjekata«. u toj strukturi. Tačnije: tačka b. pomaže nam da shvatimo kako akteri sami sebe shvataju tako da reprodukuju strukturu pod a. 56 S obzirom na to da svako sebe shvata u opoziciji s »Balkanom« (horizontalni odnos) a svako posebno shvata se i kao predstavnik »Evrope« (vertikalni odnos) u opoziciji s »Balkanom«57, svaki pojedini akter smešta se na strukturno mesto odakle se identifikuje sa subjektom za kojeg se pretpostavlja da zna, sa subjektom znanja koji se pripisuje balkanističkoj n1atrici. Identifikacija sa subjektom znanja je nužna, jer je »koordinatna određenje« mesta smeštanja takvo da je »horizont racionalnosti« koji odreduje matrica samorazumljiv. N a osnovu te bezuslovne identifikacije sa subjektom, pri pisanom toj pozadini, i pozadina se nameće kao nužna i utemeljena - ne kao verovanje već kao znanje. Balkan Evropa ----Balkan vertikalni odnos,·--------------... »zastupništvo« ·------ »mi« ------------------Balkan horizontalni odnos, konjliktnost

l

Identifikacija i subjektivacija

l

Bezuslovna identifikacija s instancom koja nije instanca verovanja (»subjekt za kojeg se pretpostavlja da veruje«) kao u hladnokrvnoj transideolo-

· l O inStituciji l

A l r6g l

Medutim, iz ovog izvođenja proizlazi još jedna važna posledica: karakter nužnosti mogu da steknu samo one pozadine koje se mogu pridodati »subjektu za kojeg se pretpostavlja da zna«, u našem slučaju, subjektu balkanistič­ ke institucije.6 2 S obzirom na to daje subjekt balkanističke institucije u kontekstu našeg gradiva »zauzeo« mesto subjekta nulte institucije, a u okvir nulte institucije se smeštaju sva moguća verovanja u pozadini, onda postupci koji neko verovanje u pozadini »prikrpe« subjektu znanja (konkretne balkanističke ideologije a time- u situaciji hegemonije balkanizma- i subjektu nulte institucije) mogu da budu naročito efikasni postupci ideološkog ubedivanja. Upravo taj postupak obavlja iskaz (2) generala Degeratua. Govornik želi da ubedi javnost u svoju tezu o bezbednosti, koja bi n1ogla da naiđe na otpor jer je u suprotnosti s opšte afirmisanim balkanističkim stereotipom da Rumunija ne bi trebalo da ima »nikakve veze« s Balkanom. Zato se govornik prvo takoreći ritualno odužuje preovladujućem mišljenju da bi zatim ponudio svoju tezu kao da nekako proizlazi upravo iz tog stereotipa. Degeratuov iskaz ima formu poricanja, Verleugnung, i tako podražava karakteristični obrazac institucionalnog fetišizma. Ipak, taj obrazac ispunjava inverznim razvrstavanjem elemenata: (2') l Iako/ Rumunija nije deo balkanskog područ­ Ja, !ipak! jako je zainteresovana za stabilnost na Balkanu. Degeratuov iskaz je zapravo kolosalan prin1er antibalkanističke retorike u ambijentu u kojem preovladuje balkanizam: naime, njegova operacija »poricanja« je inverzija balkanističkog obrasca koji obično poriče »Činjeničnu«

l 170 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

evidenciju da bi joj se potom suprotstavio ideološkim stereotipom. Međutim, Degeratu fingira poricanje »ideološke evidencije«, dodeljujući joj status »intuitivne evidencije« (što u prilikama balkanističke ideologije stvarno j este) - a onda u suprotnosti sa stereotipom ponudi svoju tezu.

l

Ideološka hegemonija

i menjanje programa verovanja

Ako se sad kad smo stigli do kraja, vratimo problematici kojom smo se bavili u prve dve glave, možemo da ovu teoriju sažmemo na sledeći način: sporazumevanje se odvija preko uslovne identifikacije sa »subjektom za koji se pretpostavlja da veruje«; ovom subjektu se pripisuju verovanja u pozadini koja čine osnovu na kojoj iskazi dobiju značenje; u modernim (individualističkim, »ne-statusnim«, »ugovornim« 63 ) društvima prelaženje između različitih ideoloških pozadina omogućava nulta institucija; subjekt koji se pripisuje toj instituciji nije subjekt verovanja nego subjekt znanja; u individualističkim društvima ideologije se međusobno nadmeću da bi »zaposele« ili nad-odredile nultu instituciju; verovanja one ideologije kojoj to (privremeno) uspe, stiču karakter nužnosti; identifikacija sa subjektom znanja je (u načelu) ideološka interpelacija; ako učesnika ili učesnicu u komunikaciji interpelativna identifikacija satera u vel-alternativu, dolazi do subjektivacije; ideološkom diskursu u tome treba da pomaže materijalno postojanje ideologije, to jest institucija. Dosad smo mnoštvo ideoloških pozadina koje u društvu postoje istovremeno, razmatrali pre svega kao komunikacioni problem. Tek uzgred smo dotakli praktične

l O instituciji l

A l r67l

škoj komunikaciji (gde dolazi samo do sporazumevanja i interpretacije), već je instanca znanja- takva identifikacija sa »subjektom_ za koga se pretpostavlja da zna« mehanizam_ je ideološke interpelacije prenu našoj omiljenoj varijanti Altiserove teorijske premise. Pozadina se u tom slučaju nameće kao nužna, ne kao »verovanje u pozadini« već kao »znanje u pozadini«. Učesnik u komunikaciji je uhvaćen u tu »pozadinu«, ne može ni da zamisli alternativu; odnosno, preciznije: sasvim racionalno može da zamisli alternativu, može čak i da je uključi u svoju stratešku računicu- ali alternativa mu se u okviru specifične racionalnosti ideološkog znanja u pozadini javlja kao nepertinentna. U tome je prava uhvaćenost u ideologiju: subjekt nije »slep« za alternativna verovanja, na osnovu uslovne identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da veruje«, i te kako dobro ih shvata, može da ih uzima u obzir prilikom razmatranja »racionalnog izbora« - ali alternativna verovanja mu izgledaju nerazumno, možda čak iracionalno. Subjekt može i da pokaže zašto su nerazumna, njihovu moguću iracionalnost može čak i da dokaže. Iracionalnost, naravno, može da dokaže i daje denuncira samo u okviru specifične racionalnosti svog znanja u pozadini. Ta pozadina je ideološka kategorija i zavisi od identifikacije sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da zna«; da bi se ostvario ovaj oblik identifikacije, moraju se obezbediti uslovi koji su po pravilu institucionalni uslovi. 58 Možemo li sada učiniti korak dalje u pravcu »jake« Altiserove teze: možemo li u konceptualni aparat koji nam je sad na raspolaganju uključiti i subjektivaciju? To je moguće: do subjektivacije dolazi ako ua) identifikacija sa »subjektom za kojeg se pretpostavlja da zna« učesnika ili učesnicu u komunikaciji potisne u situaciju lakanovske vel-alternative. 59

l r68 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

Takva situacija je moguća samo u našoj balkanistič­ koj matrici: ako je formulišem u stilu Janeza Drnovšeka /iskaz (1): »To je izbor između Evrope i Balkana!«, dovodim adresata u vel-dilemu: ako odabere »Evropu«, biće »Balkanac« u »Evropi«, dakle u podređenom položaju; ako se odluči za »Balkan«, neće imati ni »Evropu«- ali ni »Balkan«: matrica je, naime, postavljena tako da »Balkan« nije moguć izbor već samo (zastrašujući) element u opoziciji. Ko se odluči za »Balkan«, ispada iz sheme; prema specifič­ noj racionalnosti sheme survava se u polje iracionalnosti i bezumlja. Sa nekog drugog »izvan-shematskog« stanovišta odluka za »Balkan« samo ruši shemu u celini. Prema tome, ucenjivački karakter Drnovšekovog iskaza, zavisi od toga da adresat ne može ni da zamisli alternativu. Iskaz (1) dakle ne može da deluje prema svom ideološkom programu ako nema institucionalnu podršku: a podržavaju ga razni institucionalni činioci- od autoriteta govornika, njegovog institucionalnog položaja, sve do mehanizama proizvodnje javnog mnenja, što je u dobroj meri proizvodnja prepreka koje treba da onemoguće mišljenje alternative. 60 Prema tome, do subjektivacije može da dođe sam. o na osnovu institucionalne prinude, samo ako »materijalna egzistencija« ideologije društvene aktere prinudno dovede u vel-alternativu. Ako u tome uspe, ako uspe da aktere uhvati u institucionalne mreže, akteri kao subjekti reprodukuju institucionalnu strukturu tako što se u njoj subjektivizuju. Tako smo na primeru balkanističke ideologije i njene materijalne egzistencije u balkanističkoj strukturi pokazali na koji način subjektivacija reprodukuje strukturu, dakle instituciju. Ideološku interpelaciju sino konceptualno smestili u teorij u institucije. 61

lO

instituciji

l

A l

I7I

l

posledice činjenice da u društvu uvek postoji više »ideoloških progranu«6 4 . Pomenuli smo da se razne situacije, događaji itd. koje donosi svakodnevni društveni život, uvek ·mogu opisati na više od jednog načina. 6 5 Pojedinke i pojedinci koji se svakog trena nađu zatečeni nekim neočeki­ vanim, iznenađujućim događajem, u svojim postupcinu, u svom odazivanju na nove događaje ravnaju se prema ton1e kako svoju novu ili čak neočekivanu situaciju objašnjavaju, kakoje shvataju, odnosno kako svoju situaciju sebi »opisuju«. Ti opisi nisu proizvoljni: moraju se uzeti u obzir raspoloživi podaci, s tim što ih neki opisi obuhvataju bolje a drugi lošije, ali i svakojaki obziri - pogotovo što pojmove, sheme, obrasce kojima se ispomažu prilikom opisivanja i razumevanja svojih zgoda i nezgoda pojedinci i pojedinke ne izmišljaju tek tako iz glave: naprosto koriste repertoar misaonih shen1a, pojmovnih obrazaca kojima raspolažu. Repertoar pabirče iz ideološkog inventara društva u kojen1 žive. Opis situacije i pragmatično promišljanje koje iz opisa proizlazi zato je vrlo mnogo nalik na »račun« sporazumevanja: ka·o što prilikon1 sporazumevanja učesnici u komuniciranju projektuju iskaze na razna »verovanja u pozadini«, tako društveni akteri fragmente iz svakidašnjeg života (situacije, događaje itd.) projektuju na raspoložive ideološke obrasce: njima »osmišljavaju« svoju situaciju i odlučuju se na njihovoj osnovi, u njihovon1 okviru, u okviru njihove >>racionalnosti«. Kazali smo da je postupak pri opisivanju situacije i odlučivanju prilično sličan postupku interpretacije: u oba slučaja pojedinac i pojedinka traže »Značenje«. Pa ipak, između dimenzije razumevanja i dimenzije delanja, postoje bar dve bitne razlike.

l I72 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

Prva je ova: dok se prilikom sporazumevanj a interpret trudi da mnoštvo n1ogućih pozadina što više sažme kako bi interpretacija bila što jednosmislenij a, u delanju nastoji da nade što više pozadina i tako što više proširi polje mogućeg delanja. Druga razlika je u ovome: dok do .interpretacije može doći i na osnovu »uslovnog verovanja«, akteri kao važeće priznaju samo one opise koji se zasnivaju na znanju. 66 Ako pretpostavimo da okviri, osnove racionalnog delanja, pripadaju ideološkim pozadinama u koje su akteri interpelirani, moramo se zapitati: kako akteri mogu da prelaze iz jednog okvira u drugi? Kako u pragmatičnom promišljanju mogu da menjaju osnove koje, inače, sve smatraju »nužnima« ili bar »verovatnima« (svakako pripadaju registru znanja a ne samo verovanja), ali koje ipak proizlaze iz različitih ideoloških pozadina? Predlažemo sledeći odgovor: menjanje »ideoloških programa« akterima omogućava hegemonistic'ka ideologija. Ili, možda adekvatnije rečeno: hegemonistička ideologija je ona ideologija koja akterima omogućava menjanje ideolo"ških programa, preskakanje iz jednog pragmatskog okvira u drugi, koja im omogućava različite opise »iste« situacije. Prema tome, hegemonistička ideologija za nas nije ona ideologija koja pojedinkama i pojedincima ne dopušta da »misle svojom glavom« - već je to ideologija koja im omoguća­ va da postupaju u skladu sa svojim razmišljanjem. Delovanje hegemonističke ideologije (ili bar jednjenih elemenata) možemo da pokažemo na ovom od nog p nm eru: (16) Slovenija se zauzima za političko rešavanje krize; medutim, shvatićemo i primenu sile jer je to očigled­ no jedini govor koji se razume u tom delu sveta.67

l O instituciji l

'A l I73 l

Iskaz izražava dve istovremene mada suprotne namere, ali tako da one nisu u protivrečnosti. Suprotne »akcione namere« proizlaze iz različitih opisa situacije; »horizont racionalnosti« u koji staju dva toliko različita opisa da se iz njih može izvesti protivrečno delanje, jeste balkanizam: »taj deo sveta« je, nain1e, eufemizam za »Balkan«.

l 174 l

l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

Prvi dodatak: POSLEDICE LEVI-S'R.OSOV>Izvor aporije teorije ideologije«). Iz perspektive koju smo upravo razvili, l manuel Valerštajn (Immanuel Wallerstein) ovu situaciju opisuje ovako: »... jedna od glavnih posledica /francuske revolucije/ po svetski sistem bila je u tome što je s njom prvi put postala prihvatljiva ideja da su promena, novina, preobražaj, čak i revolucija 'normalne' ... pojave na političkoj sceni, bar na modernoj političkoj sceni .... Način na koji su se ljudi u kapitalističkoj svetskoj ekonomiji odazvali na taj 'prevrat' ... -'normalizaciju' političke promene - ... bitan je element u kulturnoj istoriji svetskog sistema. Ne bi li stoga bilo uputno da 'ideologiju' razumemo kao jedan od načina kako ljudi reaguju na novu situaciju? /Druga dva načina bila su društvene nauke i antisemitski pokreti./« /Immanuel Wallerstein, »Three ideologies or one? The pseudo-battle of Modernity«, u: Social Theory and Sociology.

l 194 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

The Classics and Beyond) ur. Stephen P. Turner, Blackwell, Oxford itd., 1996.) Ideja o »praznom mestu vlasti« ima zato još jednu važnu posledicu: to se mesto uvek iznova »popunjava«; onog časa kad se ideja javila, još dok je bila »utopijska«, popunjeno je opštom voljom, volante generale. Izvorna ideja zato se može sačuvati postulatom da je svaka opšta volja sanlo privremena i takoreći uslovna, a njen zastupnik efemeran. Iz toga proizlazi formalni) ne-sadržajni način formiranja »opšte volje« ili) tačnije) njenog svagdašnjeg suplementa: proceduralna demokratija. Međutim, ispostavilo se da se u klasnim društvima vlast ne može stvarno »isprazniti«. U svim varijantama se dosad dešavalo da su »prazno mesto vlasti« zaposeli državni aparati, koji prvo sami sebe treba da »ujednače«, to jest »ispune« nekom vladajućom ideologijom. U skladu s tom ideologijom, za koju čak možemo da pretpostavljamo da u početku deluje »pro domo sua« (dakle samo kao nužno vezivo samih državnih aparata: deluje kao ideologija vladajućih pre nego što se artikuliše i preobrazi u vladajuću ideologiju), zatim državni aparati obavljaju svoje funkcije koje su u obe glavne varijante, u socijalističkoj i u liberalnoj (i, kako se sada vidi, i u trećoj varijanti koju Valerštajn dodaje uz prve dve: u konzervativnoj varijanti) funkcije redistribucije (»moći i bogatstva«: iz toga da je državna vlast u svakom slučaju redistributivna možemo da zaključimo da je socijalistička ideologija ipak »jača« od liberalne koja svoju redistributivnost u pravom frojdovskom smislu prikriva). Do »totalitarnog« učinka, prema ovom izvođenju, dolazi u inače rubnom primeru, kada »ideologija vladajućih« koincidira s »vladajućom ideologijom«. Iz toga se može izvesti pa-

1

O insHl:uciji

l

A l 195 l

radoksalan zaključak koji se tiče nacionalizma: dok je ideologija vladajućih neoliberalizam, a vladajuća ideologija nacionalizam, ne može se doći do »totalitarizma«. S obzirom na specifičnu utopijsku prirodu neoliberalizma (utopizan1 asocijalnosti), ova situacija nacionalizmu obezbeđuje trajnost, a uzrokuje i neprestanu »strukturnu« defanzivnost liberalizma. Zato »borba protiv nacionalizma« u neoliberalizmu ima analognu reproduktivnu funkciju kao i »borba protiv birokratije« (bezmalo »borba protiv totalitarizma«) u jednostranačkim sistemima. Ovo bismo mogli sažeti formulom: nema neoliberalizma bez nacionalizma, dok nacionalizam može da opstane i bez neoliberalizma.

Četvrti dodatak:

>>VREM3:NSKI Višestruke srodstve ne veze« (1926 -- 1928), »Društvena kohezija u polisegm entnim društvima (1932); l Alfred Reginald Radcklif fe-Brow n, »0 višestrukim vezama« (1940), »unutrašnji zapis o višestruk im vezama« (1949)/; Claude Levi-Strauss, »Uvod u delo Marcela Ma~s~:« (1950): Jacques Derrida, »Struktura, znak i igra u hum~niSti~­ kom diskursu« (1967).- Radciffe -Browno v doprinos niJe uzimao u obzir »francuski pravac«, iako je Mauss na kraju spisa o višestruk im vezama izričito upozorio na njega; zato sam ga stavio u kosu zagradu; utoliko pre ovde treba da pođemo upravo od njega. _ 16 Sistemi međusobnih obaveza i prava između pojedini h pripadni ca i pripadni ka zajednica u tazbini, ritualni uzorci ponašanj a u odnosim a između tašte i zeta, ujaka i nećaka, nećake i sl., dugo su bili kako predmet pažnje na terenu tako i inspiracija teorijskih konstruk cija. Opis koji je dugo služio kao osnova, dao je Henri A. Junod u svom radu o zajednici Thonga u Mozamb iku ~~13. godine (Henri A. Junod, The Life of a South Afi'ican Tribe /Zivot južnoafričkog plemena /, 1913, 1927, novo izda~je 1:62) }unod je posebno pitanje porodičnih odnosa između upka 1 uten~skog nećaka, nećake pokušao objasniti pretpost avkom da su ovi odnosi zaostavština iz vremena dok je u zajednici važio matriline arni sistem.- Još 1914. godine je Marcel Mauss (»Le tabou de la belle-me re selon M. Junod« /Tabu tašte prema gospodin u Junodu/, rezime u: Anthropologie, 25; videti i: Marcel Mauss, Oeuvres III /Dela/, ur. Victor Karady, Monuit, Paris, 1969, str. 124) objasnio specifičnosti u odnosu između tašte i zeta analizirajući ov_aj odnos u kontekst u širih odnosa između različitih egzogam nih grupa kojima pripadaju tašta i zet: »Tabu tašte primećujemo u plemeni ma koja imaju egzogam ne klanove; zet i tašta pripa~aju različitim fratrijama. Sklapanj em bračne zajednic e klanovi se zbližavaju, ali prepreka ipak nije u potpuno sti otklonje na. U fratriji s kojom se povezao, muž ima pravo samo na svoju ženu: tašta za njega ostaje svetinja.« (Ibidem.) - Godine 1924. Radchff eBrown (»Majčin brat u južnoj Mrici«, op. cit.) objašnjava Juno-

l O institucij i l

*

12031

dovo gradivo alternati vnim tumačenjem, tako što odnos između brata i uterinsko g nećaka uvodi u širi kontekst srodstvenog sistema i utvrđuje da je odnos između ujaka i nećaka izveden iz uzorka ponašanj a između deteta i majke; u patriline arnim društvim a odnos deteta prema ocu zasniva se na poštova~u i poslušnosti, dok je majka prema detetu nežna i popustljiva; odnos majka - dete (i posledično odnos ujak-ute rinski nećak) je, znači, inverzan odnosu otac - dete. (Cf i Baskarov o poređenj e Radcliff e-Brown ovog i Levi-Straussovog struktura lizma u pogovoru uz: Radcliff e-Brown , op. cit., str. 254 ss.) -Godine 1926. Mauss (»Višestruke srodstve ne veze«, u: Es~j o daru i drugi .spist) naročito ističe strukturn u povezan ost između suprotni h uzoraka ponašanja; istu ideju razvija 1931. godine u predavan ju »Društvena kohezija u polisegm entnim društvima« (op. cit.).- Konač­ no je Radcli:ff e-Brown u dva članka o višestruk im vezama iz 1940. i 1949. razvio teoriju čiji »sporedni efekti« su po mom mišljenju od prelomn og značaja za teoriju institucij e. 17 Parentćs a plaisanteries, joking relationships: naročito parodični i »opušteni« odnosi između, recimo, ujaka i nećaka, starih roditelja i unučadi. 18 Radcliff e-Brown je, prema tome, utvrdio - i na konkretn om gradivu razvio tezu - da institucija svojim »normalnim« delova~em proizvod i »manko« u strukturi i pokreće logiku suplemen tacije, dopu~ava~a, nadopu~ avanja manka. Znači da je Racliffe-Brow n Derridin u ideju iz članka »La structure , le signe et le jeu dans le discours des sciences humaines« /Struktu ra, znak i igra u diskursu humanističkih nauka/ (L' e criture et la difference /Rukopi s i razlika/, Seuil, Paris, 196 7) razvio i konceptu alizovao više od dve decenije pre Derridin og članka; Radcliff eBrowno vo izvođenje ima tu prednost da polazi od konkretn e antropol oške teorijske problem atike, dok Derrida prvo treba da iskonstruiše »paradigmu« postupka humanis tike za koju bismo (izvan udžbeničkih adaptacija) teško našli konkreta n »model« u nekoj stvarnoj humanističkoj teoriji. Povrh toga, Radcliff eBrown je svoju teoriju proizveo kroz obradu konkretn og antropološkog gradiva, dok Derrida dopire tek do Levi-Str aussovog majčinog

12041

19

20

21

22 23 24 25

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

koncepta mana, pa i njega obrađuje redukcionistički u maniru »filozofskog idealizma0 naciji« - »Treći dodatak: izricanje identiteta«. U tome i jeste »identitetski učinak« koji, na primer, proizvodi nacionalna nulta institucija. Postoji bezbroj primera »institucionalizovane hipokrizije«. Cf »Drugi dodatak«. Jospeh A. Tainer, The Collapse of Complex Societies, Cambridge UP, New York itd., 1988. (treće izdanje 1990.), na osnovu

lO

instituciji

l

* 12051

obimne građe zastupa tezu danarastanje složenosti u društvenopolitičkoj organizaciji bezmalo neminovno vodi u raspad zbog opadanja marginalne produktivnosti društvenopolititke promene. Ukratko, teza je sledeća: svaki dalji korak u komplikovanju društvenopolitičke organizacije donosi neku korist, ali iziskuje i nove troškove; kod linearnog povećavanja komplikovanosti kadtad dolazi trenutak kad troškovi koji iz toga proizlaze postaju veći od koristi; a to znači da se odnos između koristi i i troškova dodatne »količine zapletenosti« (a upravo to je »marginalni doprinos društvenopolitičke promene«) na nekoj tački okreće u korist troškova: marginalni »doprinos« postaje negativan. Ako društvo u tom trenutku nije sposobno da zaustavi proces daljeg zaplitanja, ako nije sposobno za korenitije promene organizacije koja gaje gurnula u taj proces- ono će se kad-tad raspasti. Tainter tezu dokazuje na gradivu zapadnog rimskog carstva, civilizacije Maya i civilizacije u kanjonu Chaco (u severozapadnom Novom Meksiku) u vreme između 900. i 1300.). Tezu uvodi koristeći savremene podatke o opadanju produktivnosti sistema zdravstvene zaštite u SAD između 1930. i 1982., podatke o opadanju doprinosa ulaganja u specijalizovano obrazovanje u SAD između 1900. i 1960. kao i podatke o opadanju produktivnosti naučnog istraživanja uz istovremeno komplikovanje njegove organizacione strukture u SAD između 1942. i 1958. 26 Kako se revolucionarna promena može odrediti samo za unazad, strukturna analiza može da otkrije upravo zabavne primere lateralne, botne strukturne uzročnosti. Prelaz iz arhaičke grčke civilizacije u klasičnu, dakle prelaz iz vojničke aristokratije u razvoj demokratije polisa s jedne i lakedemonsko uređenje s druge strane, povezan je sa zalaskom aristokratske vojničke klase »konjanika« i usponom zemljoradničke klase sitnih zernljoposednika. Ova klasna revolucija bila je tesno povezana s gubitkom monopola koji je aristokratska klasa imala nad odbranom društvenog vlasništva; dakle, u velikoj meri je proistekla iz promena u nači­ nu ratovanja; to je, s jedne strane, značilo promenu u vojnoj tehnologiji, a s druge, naravno, i to da su otada mali seljaci bili sposobni da nabave sebi nova oružja. To je bio prelaz od indi-

l 206 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

vidualnog junačkog podviga ka hoplitskoj falangi; to jest, prelaz ka kolektivnom ratovanju u bojnom redu, što je omogućila nova ratna oprema: lak šlem, oklop, mali okrugli štit, štitinik za cevanice, mač. Za razliku od junačkog vojevanja koje se oslanjalo na koplje i uzduženi štit, hoplit je koristio mač i lak okrugli Štit: međutim, da bi se uspostavila zbijena falanga, novi štit se morao držati čvrsto. Zato je za istorijski nastup hoplitske falange bitan pronalazak drugog unutrašnjeg držača na štitu, antilabe. Mogli bismo reći da antilabe drži falangu na okupu, falanga uzdiže novu klasu kmetova, sitnih zemljoposednika, a ta klasa afimliše novo društveno uređenje. Svakako bi bilo preterano tvrditi da je demokratiju stvorio antilabe Ger »revolucija sedmog veka« može da dovede i do tiranije i do Sparte) - ali naš ovdašnji lanac strukturne uzročnosti ipak je zabavan antikomentar na Marxovu formulu društvene revolucije iz »Predgovora« uz Doprinos kritici politic'ke ekonomije. (Cf: Marcel Detienne, »La phalange« /Falanga/, u: Problemcs dc la guerre en Grece ancienne /Problenli rata u staroj Grčkoj/, ur. Jean-Pierre Vernant, Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales, Paris, 1993.) 27 To, naravno, ne znači da će svaki njihov izbor biti i samorazumljiv: to, zapravo, u načelu znači da nijedan izbor neće biti samorazumljiv, da neće biti »automatski«. Kako god da se pojedinac i pojedinka odluče, kako god da postupe, šta god da učine, oni će svoje odluke i svoje postupke uvek morati da brane, obrazlažu, pravdaju. Ako su kontrolna instanca »drugi« (pripadnici i pripadnice iste zajednice) moraće svoje odluke i postupke pravdati pred njima. A to će činiti upravo na osnovu institucionalnih predispozicija svog položaja - što, opet, znači da se postupcima i značenjem koje se postupcima pripisuje i u koje ubeđuju druge, integrišu u relevantnu zajednicu i reprodukuju strukturu. Prema tome, ne-celost strukture prouzrokuje da pojedinac i pojedinka svoju pripadnost zajednici treba da uvek iznova potvrđuju i dokazuju i da na izvestan način sve vreme strepe da ne budu isključeni ... A upravo time pojedinka i pojedinac reprodukuju mehanizme društvene kohezije. Ne-celost strukture, institucionalna »nedovoljnost« na taj način individue regrutuje u

lO

inStituciji

l

* 12071

procese strukturne reprodukcije i predstavlja važnu polugu za proizvodnju učinka »celine«. 28 Obradio ju je naročito u članku »Društvena kohezija u polisegmentnim društvima« (op. cit.): Mauss ovde u prvom redu razvija (doduše benignu »strukturalističku«) nlisao da su društvene podele (na klanove i sl.) osnov za društveno povezivanje. Max Gluckmanje tu ideju proširio u dva pravca: s jedne strane je pokazao da je strukturisanje društvenih deoba (naročito na način »ukrštenih veza«, cross-cutting ties: pojedinci koji se po jednom načelu uvršćuju u istu zajednicu, po drugom načelu uvršćuju se u različite zajednice) važan mehanizam kohezije; s druge strane je pokazao da je društveni konflikt samo jedan od (doduše krajnjih) oblika za obezbeđivanje kohezije. Cf: Custom and Conflict in Aji·ica /Običaji i konflikt u Africi/, Blackwell, Oxford 1956. (deveto izdanje 1991.); Politics, Law and Ritual in Tribal Society /Politika, pravo i ritual u rodovskom društvu/, Blackwell, Oxford, 1965. 29 Corneille je tim tekstom, a navodi ga na španskom, počeo svoj »Avertissement« uz tragediju iz 1648. godine. JezuitJuan Mariana je na latinskom napisao Istoriju Španije (1592., 1595 i 1616.) i sam je preveo na španski jezik (1601.). Upravo Mariana je legendi narodnih romansi dodao motiv Himenine ljubavi prema junaku. Comeille je - kao što se od trageda i očekuje, ali i iznenađujuće antropološki pronicljiva - zapisao da su ga privukle »dve okolnosti: da je Himena ... kralju sama predložila tu plemenitu alternativu ... ; da je venčanje bilo svima po volji«. -Višestruka nad-određenost je, prvo, u Marianinoj baroknoj sentimentalizaciji narodne romanse; dalje, u tome što je Corneille u njoj razabrao tragičnu alternativu. Corneille je pisao u ideološkoj konstelaciji koju je sam Hegel sažeo u obrazac »heroizam laskanja (Schmeichelet)«. Za Hegela je to svet kulture, a kultura se ovaploćuje u govoru. U govoru dolazi do prelaza od pojedinačnog ka opštem, univerzalnom. Taj prelaz koji je »mehanički«, neposredan, privilegovano se ostvaruje na mestu Ja. Hegel je u Fenomenologiji duha taj moment prelaza iz pojedinačnog u opšte opisao izrazima koje moramo da navedemo, jer je toliko dobro

l 208 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

uhvatio onaj mehanizam koji je ovde naš problem - mehanizam interpelacije: Ja je taj Ja-ovde, ali je takođe univerzalni Ja. Njegovo pojavljivanje je i neposredno otuđenje i iščezavanje togJa-ovde, jeste, prema tome, njegova stalnost u njegovoj opštosti. Ja koji se iskazuje jeste priučen, jeste zaraza kojom neposredno prelazi u jedinstvo s onima za koje je ovde, jeste opšte samoosvešćenje. (VI. Duh. B. Duh, posta.o samome sebi. stran, kultura, a) Svet duha koji je postao samome sebi stran. I Kultura i njeno kraljevstvo stvarnosti. 2). 30 Social personality: takođe Radcliffe-Brownov izraz. Pitanje zašto pojedince i pojedinke obuzimaju upravo ona osećanja koja odgovaraju njihovom statusu, obavezama i pravima koji iz tog statusa proizlaze i (»nornlativnoj«) društvenoj određenosti situacije u kojoj su se našli- to pitanje u dirkemovskom horizontu podseća na pitanje zašto imaju mačke otvore u krznu upravo tamo gde su im oči (Freudov primer u Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten (Šala i njen odnos prema nesvesnom, 1905.); Standard Edition VIII, str. 59 i 93; Freud u toj vezi navodi i Micheleovu »glupost«: »Kako je Priroda lepo uredila da dete onoga časa kad dođe na svet, nalazi majku da se postara o njemu!«; sa stanovišta »prirode« rečenica je valjda stvarno »glupa«, ali sa stanovišta »društva« nije nimalo naivnija od pitanja o »obaveznom izražavanju osećanja«). -Dodajmo samo da bismo naišli na daleko veće teškoće ako bismo Himeninu dilemu pokušali da objasnimo psihološki. Guillen de Castro, koji je od priče o Sidu napravio dramu (1618.), morao se postarati i o »psihološkoj verodostojnosti« likova, to jest o tome da njegovi likovi i postupci odgovaraju konvencijama vremena i publike: Himena je zato u njegovom delu zavolela Sida pre no što joj je ubio oca. Comeille je koristio isto rešenje. 31 Razlika izmedu svakidašnjeg života i tragedije je u tome što se trivijalna situacija može opisati na više načina, dok se u tragičnoj situaciji ne može propustiti nijedan od mogućih opisa; moguć­ nost da se situacija odredi na više načina, u svakidašnjici otvara mogućnost izbora, dok u tragediji izbor onemogućuje; u tragediji se svi opisi, sve definicije situacije nameću podjednako nu-

lO

instituciji

l

'A l2ogl

žno i »apsolutno«; u svakodnevnom životu definicije se medusobno relativizuju. 32 Corneille je dilemu postavio kao konflikt izmedu podjednako plemenitih i uzvišenih osećanja; time je junakinju individualizovao - i upravo zbog individualizacije delo nam i danas govori (koliko govori). Ipak i u toj »rano modernoj« varijanti, konflikt zavređuje antropološku pažnju: reč je o konfliktu između »obaveznih osećanja« na vertikalnoj osovini ftlijacije i »obaveznih osećanja« na horizontalnoj osovini alijanse. Reč je, dakle, o konfliktu koji se u načelu ne može zadovoljavajuće rešiti: ni društvo ni pojedinku ne zadovoljava samo jedna osovina. Moderni individualisti bi verovatno bili skloni anahronoj interpretaciji koja bi konflikt tumačila kao sukob između kolektivističke lojalnosti krvnom srodstvu i individualističkog izbora ljubavnog - bračnog partnera: medutim, alijansa za Himenu nije ništa manje »kolektivna« stvar od lojalnosti porodici. Ako se već okušavamo u anahronizmima, bilo bi produktivnije ako bismo Himeninu ljubav shvatali kao protest, polazeći upravo iz njenih stvarnih statusa; tako bismo mogli da se priključimo Lacanovoj primedbi da je individualistička trubadurska ljubav predstavljala pobunu protiv kolektivističkog homoseksualizma feudalnog militarizma. (Ako bi se uzela u obzir jedna od teorija o trubadurskoj poeziji, prema kojoj novo osećanje individualne heteroseksualne ljubavi potiče iz arapske poezije, Himena bi imala sasvim zgodnu priliku da prihvati tu inoversku novotariju.) U toj interpretaciji izbor voljenog muškarca diktirao bi upravo otpor prema statusnom određenju Himene kao predmeta u porodičnim politič­ kim strategijama: aporičnost institucionalnog zahteva time ne bismo likvidirali, već bismo njegov zaplet preneli na samu subverzivnu emociju. Himenina ljubav bi tako potvrdivala institucionalnu aporiju upravo svojim revoltom prema njoj. 33 Kraljeva odluka uspešno uklanja ~imeninu nepriliku, pre svega zato što ne haje za njena posebna određenja. Odluka je »dobra« jer je kralj donosi u drugom horizontu, u kojem uspešno povezuje šire obzire, značajne kako za kraljevsku vlast tako i za zajednicu u čije ime odlučuje; kralj jednim potezom: uzima u za-

l 210 l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

štitu nezaštićenu ženu; porodic e koje bi se u suprotn om slučaju zaplele u krvnu osvetu poveže tazbinsk om vezom; disciplinuje ratobor nog velikaša; nagradi zaslužnog vazala. Povrh svega, naravno, učvršćuje i svoj autorite t. Cf i: »Treći dodatak: Suplementaci jske ekonom ije«.) de 34 U lakanov skom značenju; if. Les quatre concepts fondamentaux ps~­ a la psychanalyse. Seminaire XI, 1964. (Četiri osnov.na kon~ept hoanaliz e. Semina r Xl), Seuil, Paris, 1973: »V el otuđenje defimše neki izbor koji zavisi od toga da u udružen om mnoštv u uvek postoji neki elemen t zbog kojeg je -· bez obzira na sam izbor posledic a tog izbora uvek ni jedno ni drugo.« (Jacques Lacan, Šti1je temeljni koncepti psihoanalize, CZ, Ljubljana, 1980, str. 280.) ne 35 »Mon unique souhait est de ne rien pouvoir«, »sve što želim je da 984:. stih Cid, mogu ništa /učiniti/«, Pierre Corneil le, Le 36 Alterna tiva Corneil lu je samo Racine: ili kičerska apologija monarhove vlasti ili jansenistički kulturn i pesimizam. Pa ipak je pikantno što je u tom paru pravi bezbožn ik Corneil le jer nastoji da nađe ljudski argume nt za božju stvar koju je Bog već napustio, dok Rac-ine i dalje čvrsto veruje iako zna da Bog uopšte ne haje za nju. se 37 Ekstern o izdvajanje je očiglednije; o unutraš njem terorizm u ugleji Sloveni u euforije ističke obićno ćuti. U vreme nacional dan slovenački sociolog je rekao da slovenački naciona lizam nije opasan jer, eto, nije ekspanzionistički i zato ni~og ne ~gr~ža­ va; sasvim nesocio loški je zaborav io ko su prv1 kandida ti za . . .. ugrožen ost - naime Slovenk e i Slovenci. prermsu nudi V; zanimlji je iskaz ta, stanoviš 38 I sa čisto retoričkog zaključak. Ceretoričke entimem e, i to tako što ona već sadrži i se od»Morate ovako: uisati rekonstr bismo lu entimem u mogli samo shvatiti mogu odluke e posledic i je lučiti; mada se dimenzi te stanoviš je te stanoviš moje ; govorim vam sa stanovišta odakle za odlučiti već se ste morali birate, da želite Evrope; ako, dakle, Evropu .« Imate izbor samo ako nemate nikakav izbor: iskaz (1) je svojom lapidarnošću kolosalan primer ekonomičnog postupka. 39 Možda spada u crni humor istorije da svedočanstvo o prvoj po-

l O insHtuci j i l

'k. l2n l

litičkoj upotreb i geografske karte u zapadnoj tradiciji dolazi

upravo sa Balkana. Cf: Herodo t, Zgodbe (Historiai), Knjiga peta, 49-54; DZS, Ljubljana, 1955., str. 25 ss. Cf i: Christia n Jacob, Cćographie et ethnographie en Crece ancienne l Geografija i etnogra fija u antičkoj Grčkoj/, Arn1and Collin, Paris, 1991, s dodatno m literatu rom (Pierre Levequ e i Pierre Vidal-N aquet, Jesper Svenbra). 40 Ova premisa je zapravo ceo program . Nadam se da sam taj pristup u svojoj dosadašnjoj raspravi koliko toliko utemelj io. Poče­ ćemo s »native's point of view«, sa nativističkog stanovišta (kao što je taj pojam razvio Cliford Geertz: »From the native's point of view: on the nature of anthrop ologica l understanding« /Sa nativističkog stanovišta: o prirodi antropo loškog shvatan ja/, u: Local Knowledge. Further Essays in Inte1pretive Anthropology /Lokaln o znanje. Dalji eseji iz interpre tativne antropo logije/, Basic Books, 1983.). Nastavićemo s pretpos tavkom da »nativističko stanovište« nije cela priča i da ni prevod »nativističkih pojmov nika« na antropo lošku ternuno logiju još nije dovoljan. Nativističko gledanje zajedno sa svojom nativističkom predstav om samo je deo slike koju sociolog tek treba da analizira. Nativistička predstava je elemen t u mehani znuma koji uspostavljaju nativističko stanovište, a to je, ako ukratko rezimira mo, ujedno elemen t u strukturi i poluga kojom struktur a »egrutuje« pojedin ke i pojedin ce, dakle obezbeđuje njihovu aktivnu saradnju u svojoj reprodu kciji. 41 Sasvim je moguće da je balkani zam takav od samog početka: Mettern ichu se pripisuje iskaz da »Balkan počinje na bečkom Ringu« . Pitanje severne granice kao da je ukleto čak i izvan političkog govora. Izraz »Balkansko poluostrvo« uveo je 1808. nemački geograf August Zeune; u čisto geografskom radu Coca: Versuch einer wissenschciftlichen Erdbeschreibung (Gea: Pokušaj nauč­ ne geografije) on je severnu granicu područja označio na osnovu geološk i pogrešn e pretpos tavke o lancu planinsk ih visova koji, prema toj tvrdnji, spajaju Jadrans ko more s Crnim morem; predstav a seže sve do Teopom pa sa Hija (4. vek pr. n. e.) koji je lansirao legendu da se s najvišeg vrha mogu videti" i Jadran i Pont; u drugom veku pr. n.e. priču preuzim a Polibije, a za njim

l 212 l

l Rastko Močnik l 3 teorije l

Strabon i Tit Livije; već kod Strabona Hemus je ne samo geografska vododelni ca već i kulturna međa jer helenistički svet odvaja od varvara; Ana Komnena je u dvanaesto m veku smatrala da se planinski venac na zapadu nastavlja i s druge strane Jadrana; godine 1553. italijanski humanista Jobus Veratius uvodi pompezni izraz catena mundi, »lanac sveta«. Iako se takvo shvatanje kritikoval o početkom osamnaestog veka, k~da je balkanski planinski venac već ograničen na područje između Timoka i Crnoga mora, Zeune još 1808. piše: »Balkansko poluostrv o je od ostatka Evrope na severu odvojeno dugim planinskim vencem Balkanskih planina ili bivšim Albanusom, Skardus, Hemusom , koji se na severozapadu nadovezu je na Alpe preko malog istarskog poluostrva, dok prema istoku nestaje u Crnom moru.« (Navodim prema: Maria Todorova , Imaging tite Balkan, Oxford UP, New York- Oxford, 1997. Izdanje na srpskom: Marija Todorova, Imaginarni Balkan, prevele Dragana Starčević i Aleksandra Bajazetov-Vučen, Biblioteka XX vek, Beograd, 1999.) 42 Rokarov iskaz je inače poznat i izazvao je burne reakcije; ovde ga preuzima m prema: Jacques Ranciere, »L'inadmissible«, u: »Les bons sentiments«, Le genre ltumanin, 29. jun 1995. Rocard se kasnije korigovao sledećom dopunom : »La France ne peut pas accueillir toute la misere du monde, mais elle doit en prendre sa part« - »ali mora da preuzme svoj deo.« (if. Le Monde, 21. 8. 1996.) - Kao što se vidi iz ove analize, u dodatku se samo izričito potvrđuje to što je već implicitno rečeno u prvobitno j varijanti. Ali dopuna je ipak prihvaćena kao »politički korektna«. 43 Op. cit. 44 Ranciere koristi višestruko znacenje francuskog izraza !'inadmissible: »nedopustiv, koji se ne može primiti, neprihvatljiv«. Ono što je stvarno »nedopustivo« jeste samo pravljenje razlike između toga šta se može prihvatiti i toga šta se ne može prihvatiti. Ne može se priznati diskriminacija. L'inadmissible je upravo razlikovanje, diskriminacija između admissible i inadmissible. 45 Kako je iskaz (9) bio deo rasprave o zakonsko m regulisanju useljavanja u Francusku, u njemu se ne prećutkuju ni semantika ni sematička »forma«, već njihova pragmatična dimenzija. Prećut-

J.

O instituciji

l

A:: l 213 l

kuje se zapravo to o čemu se u toj debati sve vreme govori: naime, da je »granica Francuske« posledica političke odluke - i da je ta odluka nažalost neizbežno diskriminaciona. 46 To je uvaženi govornik i izričito rekao: »Hoće li Slovenija biti u situaciji da odlučuje na kojoj od njenih granica, severnoj ili južnoj, treba da bude Šengenska granica? Učinićemo sve da bude na našimjuž nim granicama.« (Globus, 25. 7. 1997.) 47 Na »vremensko« shvatanje Balkana, nailazimo čak i u delu Marije Todorove , iako inače pronicljiv a i duhovito analizira balkanističku ideologiju . Cf »Četvrti dodatak«, infi·a. 48 Iskazi (10) i (11) govore o dokumen tu Bugarske akademije nauka o »bugarskoj nacionaln oj doktrini i strategiji za XXI vek«. 49 Bogato gradivo o »predstavi o susedima« u sredstvima masovnog komunici ranja u Albaniji, Bugarskoj, Grčkoj, Jugoslaviji, Makedoniji, Rumuniji i Turskoj može se naći u: Balkan Neighbours (Balkanski susedi), ur. Marija Bakalova, ACCESS , Sofija, 1995 1998. Godišnji izveštaji na: http:/ /www.on line.bg/ac cess. Primere iz pomenuti h zemalja preuzeo sam iz ove publikacije. SO Cf i: »Hate Speech« in the Balkans l »Govor mržnje« na Balkanu!, ur. Mariana Lenkova, izd. Međunarodna helsinška federacija za ljudska prava (Beč) i Grčki helsinški monitor (Kifisia), E TEPE, Atina, 1998. Na vedriji način ovoj žalosnoj materiji pristupa: Kratak etnopolitičeski rečnik, prednaznačen predimno za graždani na Republika Balgarija, nenavaršili godini za pasport (Kratak etnopolitički rečnik, namenjen naročito državljani ma Republik e Bugarske koji još nisu ispunili godine za dobijanje pasoša), ACCESS , Sof~a, 1995. i 1997. (drugo, ispravljeno i dopunjen o izdanje). 51 U članku se nalaze i sledeći karakteristični iskazi: »Bugarska ne bi trebalo da dozvoljava da je rumunski državnik svrstava u grupu 'prokletih ', iako nam je upravo tamo mesto ... Doživećemo još i to da do ispravnog zaključka do kojeg je došao ovaj Rumun, dođe i nekakav Somalijac ili Kurd.« - Iz citata proizlazi da je ocena koju je dao rumunski državnik doduše ispravna - ali da je nedopusti vo da tako nešto o Bugarskoj kaže jedan Rumun. Poseban odnos prema susedima koji pokušava mo da utvrdimo strukturira ideološki proces na nivou situacije iskazivanja. (Ru-

l

2I4

52

53

54

55

56

l

l Rastko

Močnik

l 3 teorije l

men Janovski, »Balkan neighbours in the Bulgarian press /Ok:tober 1996 - March 1997./ « (Balkanski susedi u bugarskoj štampi, oktobar 1996 - mart 1997), Balkan Neighbours 5 /Balkanski susedi br. 5/, ACCESS, Sofija, 1997 .) (U februaru 1998. predsednik rumunske vlade je javno kritikovao dvojicu svojih ulinistara koji su upozoravali na opasnost od »bugarizacije rumunske privrede«: Balkan Neighbours 7, 1998, str. 66.) . Aluzija na stereotipni izraz u bugarskom žargonu: »albanski radijator« je metafora za osobu koja sporo misli ili za stvar koja radi loše i sporo. Rumen Janovski, op. cit. uz pomenuto dodaje i sledeći primer: »Sada, kad nas je Albanija u svemu prestigla, vreme je da s ovom balkanskom zemljom počnemo da razmenjujemo državne note. Gde li su vremena kad smo za glupane govorili da pale sporo kao albanski radijator ('paliti' - 'zagrevati se' na bugarskom može da znači i: 'shvatiti, razumeti'). « ( 168 časa, Sofija, 14.-20.2. 1997 .) - Sasvim uzgred hoću da napomenem da iskazi u kojima se ispoljavaju ovi susedski stereotipi, rado pribegavaju idiomatskim izrekama, žargonizmima i sličnoj robi iz nativističke riznice, čime se proces komunikacije samo još više zatvara u nativističku zajednicu. Govor povodom proslave »Dana domovinske zahvalnosti« u vazduhoplovnoj bazi u Zemuniku, 4. 8. 1996. Hrvatska televizija je govor neposredno prenosila; u tekstu koji je narednog dana objavio Tl}esnik, izostavljen je iskaz (3). Lucien Levy-Bruhl, La men tali te primitive (Prvobitno shvatanje), Paris, 1922; Les Cm·nets de Lucien Levy-Bruhl (Beleške L. LevyBruhla), Paris, 1949. Shema bi se mogla interpretirati na razne načine. Cf »Peti dodatak«. U altiserovskoj dikciji mogli bismo reći da tačka a. prikazuje materUalnu egzistencUu ideologUe balkanizma, a tačka b. njen osnovni diskurziv11i mehanizam. Na početku knjige Althusseru smo zamerili da ideologiju kao diskurs razdvaja od njene materUalne egzistencUe; dakle, da odvaja diskurs i instituciju. Nadamo se da smo teorijskim radom koji smo otada obavili, uspeli da savladamo ovu dihotomiju. Sad nam se ta dualnost vraća, mada samo u

lO

instituciji

l

A l 215 l

fomu dva aspekta institucije: kao aspekt njene strukture (tačka a.) i kao aspekt subjektivacfjske tac'ke u toj strukturi. U altiserovskom polju mogli bismo naš teorijski pronalazak izraziti na sledeći način: teorija ideolos'ke interpelacUe ne može se postaviti dok se ne postavi teorija »materijalne egzistencije ideologije«, to jest teorija institucije. O subjektivizujućem vel u balkanističkoj ideologiji if. »Peti dodatak«, infra. 57 Već na ovoj tački, mogli bismo da uvedemo subjektivaciju do koje dolazi »pod« identifikacionim procesom: naime, balkanistički akter se identifikacijom smešta na mesto označitelja (»nu«) koji zastupa subjekt (»Evropu«) za drugog označitelja (»Balkan«). Ipak, u tom slučaju morali bismo pokazati zašto »Evropa« deluje kao subjekt koji je »zastupljen«. Mada bismo u balkanističkoj građi mogli naći odgovarajuće gradivo za to, radije bismo postupili radikalnije i pokazali da »Evropa« deluje kao »subjekt koji je zastupljen« već na osnovu mehanizama balkanističke matrice, dakle, da je »Evropa« u okviru gradiva kojim se ovde bavimo samo učinak ideoloških mehanizama balkanističkog diskursa. Namera nam je da pokažemo da je sama balkanistička matrica dovoljna da njome objasnimo učinak »dobrovoljnog sluganstva«. 58 Prema tome, institucija po pravilu određuje »granice dijaloga«: to jest granice u čijem je okviru moguć »racionalan izbor«, u či­ jem se okviru može pregovarati o »racionalnim« strategijama itd. Sve ovo danas naročito važi za takozvanu »ekonomsku racionalnost«. Ona se danas nameće »apsolutno«, takoreći »konfesionalno« - ali njena pseudo-prirodna samorazumljivost i nepobitnost zavise od toga da na nivou ideološke pretpostavke prihvatimo njene istorijske pretpostavke: generalizovanu tržišnu ekonon1iju, kapitalistički produkcioni odnos, odnose gospodarenja i iskorišćavanja koji u njemu važe, itd. - Obrazac jednog od simptomatičnih »nepobitnih« argumenata koje često slušamo, glasi: »Slažem se ... (da od ulaska u Evropu nema neke naročite vajde; da stranački sistem onemogućava demokratiju; da je nacionalna država arhaična; da je privatno vlasništvo nepravedno; itd), ali mi zapravo nemamo druge mogućnosti.« Druge mogućnosti uistinu nema u okviru ideološke matrice u koju se zatvara takav način razmišUa-

l 2!6 l

l Rastko Močnik l

3 teorije

l

nja. - U frojdovskoj teoriji to je obrazac »da, da ... ali ipak« mehanizam Verleugnung, poricanja; koncept poricanja Freud je izgradio u vezi s fetišizmom, znači kao poricanje kastracUe. Ako je vel-alternativa mehanizam simboličke kastracije dok institucija suplira, popunjava taj ireduktibilni manjak u simboličkom, mogli bismo da kažemo da je institucija imanentno fetišističkog karaktera, a obrazac iskaza poricanja karakterističal). mehanizam institucionalne reprodukcije. Ako se, dakle, odupremo stereotipnoj misaonoj shemi, odbacujemo fetišizam i suočavamo se s kastracijom: u tome možda ima i pomalo intelektualističkog patosa, ali se svakako potvrđuje da »prosvetiteljski« moment demistifikacije može da bude produktivan početak teoretisanja. 59 Lacanovo određenje ove alternative rezimirali smo u napomeni 34. To je alternativa »Pare ili život!«: ako odaberem život, imaću život bez para; ako se odlučim za pare, izgubiću ijedno i drugo. 60 Za proizvodnju ovih prepreka, pronađena je već i odgovarajuća metafora: podizanje novog berlinskog zida na Kupi; metafora i nije baš toliko metaforična - u doslovnom smislu zove se »Šengenska granica«. Evropski alternativci to su objasnili metaforom »evropska tvrđava«, >ifortress Europe«. Trivijalnost, ispraznost, repetitivnost, primitivizam, ubogost duha itd. današnje preovlađu­ juće javne retorike u Sloveniji onda nisu tek »pasivne« kategorije koje proizlaze iz (više ili manje) slučajne neprosvećenosti njenih protagonista, već su dostignuće aktivnog ideološkog napora, tekovina ideološke borbe. 61 A ne neposredno u teorijp ideološkog diskursa, kao što bi se moglo zaključiti iz prve Altiserove premise. 62 Možda neće biti naodmet ponovo naglasiti da se balkanistička ideološka operacija zasnivala na postupku kojim je >>Balkan« kao granica koincidirao s granicom nulte institucfje. (Na analogan postupak naišli smo kod Rocardovog iskaza (9), kada je proizveo koincidenciju granice »Francuske« s linijom razdvajanja između >>dobre« i »loše« bede.) Nultu instituciju koja je tek »prazna« i »fom1alna« granica, tako nad-odreduje balkanistička ideologija dajući joj »konkretan sadržaj«. (Naravno, nultu instituciju može da

lO

instfl:uciji

l

A l2r7l

nad-odredi i neka druga ideologija: u tome koja ideologija će je nad-odrediti, i jeste borba između ideologija za hegemoniju.) Kako je balkanizam samo jedna od varijanti »kulturnog diferencijalizma« ili »diferencijalističkog rasizma«, svojim primerom upozorava da savremeni rasizam ima dobar razlog za svoje postojanje: doprinosi, naime, održavanju nacionalne nulte institucije - i time zadržava opšte uslove komuniciranja u nacionalno konstituisanim z~ednicama. 63 Isključivo u stenografske svrhe koristimo priručnu podelu na »statusna« i »kontraktualna« društva, na društva u kojima preovlađuje statusno uređenje, i na ona u kojima preovlađuju >>ugovori« između (»jednakih«, »slobodnih«) pojedinaca i pojedinki. Razliku je uveo Henry Maine u delu Ancient Law (Drevno pravo), objavljenom 1861. Maine još nije koristio izraz »društveni status«: pisao je o »porodičnim obavezama«, »pravima i dužnostima koje proizlaze iz porodice« u suprotnosti s »individualnim obavezama« i »ugovoronl«. 64 Izraz koristim umesto izraza »ideološka pozadina«: kad se govori o praksama, prikladnije je govoriti o »programima«: ideološke pozadine, naime, programiraju prakse koje iz njih »proizlaze«, koje se na njih »oslanjaju«. Izraz sam preuzeo iz pojma »programa istine« *koji je uveo Paul Veyne u radu So Grk i ve1jcli v svoje mite? /*if., Ljubljana, 1998.) 65 O nevoljama u kojima se nađe antropologija ako prenebregne ovu inače banalnu činjenicu, pišem u »Prvom dodatku«. 66 Ovde naravno ne mislimo na hipotetička zaključivanja u smislu: »ako moj protivnik, partner, saradnik učini delo a, ja moram da učinim u; ako on uradi b, biće za mene n~bolje da učinim v«; mislimo, međutim, na okvir znanja u kojem je takvo hipotetič­ ko zaključivanje moguće (primer je, recimo, matrica »racionalnog odlučivanja«). 67 Zapis je rekonstrukcija; iskaz slovenačkog ministra za spoljne poslove u zavisnom govoru j e p reneo Dnevnik 25. 9. 1998. 68 Ovde navodim šta je rekao Miran Potrč, poslanik u svim dosadašnjim višestranačkim republičkim skupštinama: »Mukotrpno je sarađivati s poslaničkom grupom LDS (najjaća vladajuća stran-

ka) jer je vode ljudi koji se ne pridržavaju dogovora. Beskrupulozni su i spremni da ono što su rekli juče, sutradan ni trepnuvši poreknu.« Karakteristično je i šta, prema Potrčevoj oceni, nedostaje u stranačkoj politici: »Moraće se kad~tad i u Sloveniji pojaviti političari koji će zastupati svoje stavove bez obzira na to hoće li oni i stranke imati od toga koristi ili ne, umesto da se većina stranačkih političara povodi za javnim n?-nenjem i zauzima onaj stav koji mu je najbliži.« (Intervju u listu Dnevnik, Ljubljana, 16. 1. 1999.) S obzirom na to da je »javno mnenje« proizvod industrije mnenja u kojoj je politička klasa važan činilac, svakako je značajno da se politička klasa u reproduktivnu delatnost industrije mnenja uključuje kao proizvođač i konzument istovremeno. 69 Izraz »iskrenost« koristimo ovde u konceptualnom smislu, ne u smislu običnog moralisanja. Pod tim izrazom podrazumevamo diskurzivnu strukturu, tačnije - istorijski strukturni odnos između iskaza i instance iskazivanja (koju zauzima adresant i na kojoj ga adresat strukturno nužno »shvata